Inače, ko se malo dublje zagleda i zamisli, može da uvidi da je malo ljudi koji zaista iskreno žele komunističke revolucije ili vraćanje socijalističkim uređenjima. Većina ljudi ne žele to. Nego je većini ljudi preko glave da ih neko na silu tera u drugi ekstrem - surovi kapitalizam i neofeudalizam. I u prisiljeni, nametnuti globalizam.
Drugim rečima:
1) Ljudima je preko glave da žive u globalnom, planetarnom sistemu, se probudiš jednog jutra i saznaš da je gorivo poskupelo za 5% zato što se
govnarski posrednik od brokera na Vol Stritu napio i kupio milione barela na račun kompanije i time doveo do globalnih potresa na svetskim berzama, opšte konfuzije i panike. Da, posle se stvar ispeglala, ali ne bez štete po obične ljude. I pokazala je u koliko syebanom i nelogičnom ekonomskom uređenju živi današnje čovečanstvo.
2) Ljudima je preko glave da žive u globalnom sistemu gde se probudiš jednog jutra i saznaš da će ti plata od sad biti 20% manja. Opet, zato što se nekome na Vol Stritu nije digao tog jutra, pa je loše radio, pa su njegove akcije dovele do Efekta leptira koji je na kraju proizveo paniku na svetskim berzama. Ili je roknula valuta u kojoj se tebi računa plata. Pa sad jbg, snađi se... Znate na šta mislim, na one situacije kad nema većih ratova ili kriza u svetu i samo jednog jutra čitate u novinama ''Svetske berze u krizi! Indeksi Dža&Bu pali čak 5.000 Bambija!'' Ili ''dolar ove nedelje pao X procenata. Zašto? Niko ne zna''.
3) Šta je palo na berzama? Zašto je palo? Kako je palo? Kako nešto može da prosto ''ispari''? Možda zato što
nikad nije ni postojalo? Zašto se očekuje od običnog čoveka da zna šta su Dau Džons, Stendrz end Puuurz (uvek sam se divio tim debiloznim imenama banaka i posredničkih kuća btw), šta su Dža and Bu, indeksi...? Zašto je napravljen ekonomski sistem koji može da razume samo 2% ljudi na svetu a 1% upravlja njime?
Kako neko može da očekuje da obični ljudi i mali preduzetnici razvijaju svoj rad ili svoje biznise kada je cela planeta postala talac ekonomskog uređenja u kojem ti trebaju godine čitanja i bubanja samo da bi razumeo vesti sa Vol Strita??? Ili registrovao firmu i svoju delatnost u APRu???!!! Kako smo kao rasa došli do tačke da se običan čovek svakih par meseci budi i saznaje da će mu plata/ biznis / posao / porodica / kupovna moć ispaštati zato što je, parafraziram: NN lice bez mozga i časti jutros nešto skenjalo na Vol Stritu, pa je to unelo paniku, pa se panika proširila na svetske berze, pa roknule neke valute, pa sa njima roknula i vrednost nečijeg rada...
Jel neko zaista misli da je takvo bolesno, nestabilno i nelogično uređenje motivacija i plodno tlo da mali preduzetnici širom sveta razvijaju svoje biznise? Jel neko misli da tako treba da izgleda nagrada za nečiji rad i trud? Juče si imao mesečni prihod od 500 evra. Od danas ćeš imati 200. Juče si imao 50 jabuka, danas imaš 20. Zašto? Pa zato što je neka bu******** bila alava ili glupa, i svojim akcijama izazvala Efekat Leptira koji se proširio na celu planetu. A jbg, ti si taj koji na kraju mora da plaća račun. Dok budaletine koje su to napravile idu kućama. Jer su oni brokeri, i rade po satu, za fiksne pare. A tebi ko je kriv kad nisi birao da budeš hohštapler i parazit.
4) Ljudima je preko glave straha i pesimizma. A strah i pesimizam su prisutni zadnjih 20 godina zato što je viša puta nacijama širom sveta pokazivano da - govoriću u metaforama - ako padne drvo u šumi Ontarija, možda i nema nikog da ga čuje... ali računajte da će biti nekog ko će to iskoristiti da vas opelješi. Negde, neko, nekako će naći način da svoje povećanje: goriva, sirovina, građevinskog materijala, nameštaja... opravda time što je palo drvo u šumi u Ontariju.
Jel to normalno? Jel to razumno?! Da je cela svetska ekonomija u stvari veliki talac Efekta leptira i par centara moći?
5) Ljudima je preko glave ideja da čovek treba da živi da bi radio, umesto obrnuto. Ideja da treba da žrtvuju svoj privatan život, svoju porodicu, svoje zdravlje, svoj identitet... da bi živeli i radili za interese korporacije. To je otišlo toliko u bolest, da su u jednom momentu čak i Amerikanci, dojeni i tovljeni kapitalizmom i feudalnim idejama još od malih nogu, shvatili da je stvar prešla svaku meru i
počeli masovno da daju otkaze. A onda je otišlo i korak dalje, i iznedrilo
nove struje koje dovode u pitanje sam smisao rada, bar u ovim današnjim uslovima i besperspektivnom vremenu.
I dok se ovde tovari po socijalizmu kao jednom ekstremu gde ''ljudi ne rade ništa a dobijaju pare'', u zemljama koje su otišle toliko duboko u drugi ekstrem, ljudi počinju da imaju egzistencijalne krize i da postavljaju pitanja - koji andrak mi znači da imam titulu i šestocifrenu godišnju zaradu ako neću moći nikad da uživam od toga?
6) Ljudima je preko glave da im druge zemlje i druge nacije govore kako treba da žive i rade. Naravno da treba svi da sarađujemo i da se oslanjamo jedni na druge i isto tako da očekujemo nešto zauzvrat. Ali aman više, ne može brokerski izrod sa Vol Strita koji, biću blag - ništa materijalno ne proizvodi - da soli pamet i podržava svoju vladu koja će nekom tamo Rusu u Sibiru da govori da ne radi dovoljno. A Rus samo dok
ode u šumu, iscepa drva i vrati sve to kroz rasputicu... izgubi čitav dan, a ponekad i više dana. A nekad zamalo pa da izgubi i život, kao ovaj baja što je u vodi do guše. I šta sad, sad će njemu da dođu Vol Strit, Alehandra Kortes, Ilon Mask, Stiv Džobs i slične vreće govana, da mu pričaju šta znači zaista raditi? Ili nekom arapinu u pustinji? Ili nekom Vijetnamcu u prašumama sa 100% vlage i 200% insekata i otrovnica? Ili pak nekom našem Srbinu koji po ceo dan ore odnosno bere paradajz
da bi mu posle Vučić i korporativne jajare sve to obezvredili?
Ma daj bre...
7) I za kraj, ljudima je preko glave da slušaju kako su oni krivi i odgovorni za sve i kako moraju da se još dokažu i istaknu da bi imali stabilan posao i da bi možda, ali mooooožda jednog dana imali penziju ili njihova deca imala budućnost, dok za to vreme razne masne vreće fekalija širom sveta uvećavaju svoje bogatstvo sa 149.000.000.000$ na 150.000.000.000. I ne samo da ne znaju šta će više s tim parama i pohlepom, nego imaju toliko drskosti da oni takvi masni, pohlepni i nezasiti, i kompanije koje drže,
drugima seru o odgovornosti, poštenju, odricanjima, žrtvovanjima i vaspitanju.
A svi ili skoro svi ovi problemi i boleštine iznad, proizilaze ili su u korelaciji sa kapitalizmom. Tačnije, ovom sadašnjom bolesnom iteracijom kapitalizma i globalizma koji nam se nameću. I opet kažem, to ne znači da su sami koncepti kapitalizma i globalizma potpuno loši. Ali ovo što se sada radi i nameće... ovo je čista bolest mozga.
I masa ljudi ne želi da zbog toga ode u suprotan ekstrem - komunizam, sa sve klasnim ratovima i revolucijama i proletarijatima i šta ti ja znam. Ali žele da ova bolest mozga, ovaj globalni pesimizam, globalno robovlasništvo, globalno licemerje, globalne nelogičnosti... stanu već jednom. Da se zaustavi ovo ludilo koje čovečanstvo vodi u propast.
E zato su ljudi kivni na kapitalizam, to jest na ovaj globalistički kapitalizam kakav nam se nameće. Nisu kivni na ideju da neko dobije koliko radi, niti na ideju da postoje bogatiji i siromašniji. Kivni su na ovaj globalni korporativno-feudalistički pičvajz u kome razne protuve bez trunke integriteta, etike, radnog iskustva... drugima širom planete govore i teraju kako, koliko, zašto i za koga da rade. Dok sami lično postupaju i žive sve kontra od onoga što propovedaju i nameću.
en.wikipedia.org
