Šta je novo?
Od:
Filteri

Srpska ekonomija (strategija, planovi, dešavanja)

Овај предлог је да се избегне мафијашлук као код нас где је пола Београда изграђено криминалним парама које су опране кроз некретнине плаћене "на руке" већ је идеја да се све плаћа кроз картице где се може ући у траг.

Сасвим је легитимно сматрати да је то превелика контрола од стране државе али је та импликација како "држава треба да омогући сиву економију на мало а бори се против велике" просто бесмислена; или ће да сви плаћају порезе или неће нико. Ако не плаћа нико онда можете да се поздравите са државним здравством, државним образовањем, државним субвенцијама сељацима, државним преквалификацијама,социјалном помоћи, државним бесплатним становима за Роме, Војна лица и сл, државним уметничким пензијама, државним инфраструктурним пројектима итд. итд.
 
Bez brige, ne pricamo o ljudima koji valjaju bogatstva i grade imperije ili zgrade (srpska varijanta) od kriminalom stecenih para. Pricamo o obicnim malim sekundarnim zaradama obicnog coveka. Koje su postojale otkad postoje i ljudska drustva i civilizacije.

Takve stvari treba da budu izuzete od ovakvih papazjanija. Dokle god masni milijarderi sa vise desetina milijardi taje to na namenski pravljenim i celom svetu poznatim ostrvima, svaka prica o obavezi da obican smrtnik placa porez na par desetina do par stotina evra (ne preko hiljadu) sekundarne zarade je prosto bespredmetno. Dokle god svi od Aljaske do Australije znamo za te fore, do te mere da se cak zezamo s njima u filmovima, a ne radi se nista da se to regulise i promeni, sve price o vaznosti odricanja polovine na par desetina evra sekundarne zarade su prosto... bezukusne.

Doduse ovo ogranicenje na 1.000 evra po transakciji nije toliko strasno samo po sebi, cak ni za zapadne zemlje gde je 1000e ono sto je nama 200e. Ali je strasno sa strane da je to uvod u totalitaristicku eru covecanstva gde obican covek moci ni da plati nekome da mu odrzi tri casa za pripremu ispita bez fiskalizacije i cerupanja obojce od strane drzave. A da ne pricam koliko ce unistiti frilensere i male preduzetnike. A najmasniji i najbahatiji ce da nastave da se bahate.

Tako da samo ce se odrzati najvece gangrene i otpadi drustava, a obicni ljudi, na cijim ledjima sve to pociva, dodaatno desetkovati i sahraniti.
 
Сад улазимо у Ротбардовску реторику :D

У начелу се слажем, и ја сам против оваквих мера, само указујем на то да нормалне земље не функционишу по принципу толеранције ситног муљања да би се преживело крупно муљање. У Холандији се нпр. јако озбиљно прати плаћање пореза али су зато сви који зарађују мање од 1000 евра (или 2, заборавио сам) изузети од плаћања икаквих пореза. То је минимални неопорезиви износ и нико не треба да се брине да ће га јурити држава јер нпр. држи приватне часове. То може потпуно законито да ради без да држави плати и динар а у Србији то ни сад није законито без регистровања фирме.

Поента је да то може да функционише тако што би код нас, рецимо, укинули сво плаћање пореза на месечну зараду мању од просечне плате а све трансакције преко 5000 евра забранили да се одвијају у кешу. То би у теорији довело до боље наплате пореза крупним рибама и самим тим надокнадило пореске олакшице за све који зарађују мање од (радничког) просека.

У пракси додуше не би мера заживела јер су држава и криминалци у спрези и генерално све такве мере праве баријеру за богаћење сиротиње
 
Mislim da je kod nas nije dozvoljena veca transakcija u kesu od 10000 E. Recimo pri kupovini stana, ako je kapara veca od tog iznosa mora da ide preko racuna.
 
Koje su vase prognoze, da li ce u narednim mesecima dinar jacati ili slabiti u odnosu na euro?
 
Mislim da ce ostati isto. Evro i dolar nastavljaju da slabe.
 
Ovo i nama treba

Komšije ne odustaju od crnih lista za trgovce: Stub srama za one koji podignu cene?​


Zagreb -- Hrvatska ne odustaje od "modela crnih lista" za trgovce koji bi zamenu kune evrom iskoristili za neopravdano dizanje cena.

"Nije tačna informacija da je Ministarstvo odbacilo mogućnost korišćenja takvog modela i u Hrvatskoj", kaže se u saopštenju Ministarstva kao reakcija na medijske objave prema kojima crnih lista neće biti.

"Ministarstvo privrede i održivog razvoja razmatra sve raspoložive opcije, od uvođenja etičkog kodeksa do objave crne liste, kako bi se očuvala sigurnost kupovine potrošačima, a evro uveo na efikasan i transparentan način", istaknuto je u saopštenju Ministarstva.

"Analizirali smo iskustva drugih zemalja"

"Stručne službe Ministarstva privrede i održivog razvoja analizirale su iskustva i propise evropskih zemalja koje su poslednje uvodile zajedničku valutu. Jedan od kontrolnih modela koji su neke države članice koristile bila je i objava tzv. crne liste trgovaca koji su neopravdano podizali cene", dodaje se, te se ističe da će u procesu zamene hrvatske kune evrom jedan od najvažnijih postulata biti zaštita potrošača od neopravdanog povećanja cena, prenosi portal Indeks.

"Glavne mere zaštite potrošača u procesu uvođenja evra u Hrvatskoj biće dvojno iskazivanje cena, primena fiksnog kursa konverzije prilikom preračunavanja, nadzor nad trgovcima i pružaocima usluga, te praćenje kretanja cena najčešće korišćenih proizvoda na tržištu", kažu u hrvatskom ministarstvu.

www.b92.net

Komšije ne odustaju od crnih lista za trgovce: Stub srama za one koji podignu cene?

"Nije tačna informacija da je Ministarstvo odbacilo mogućnost korišćenja takvog modela i u Hrvatskoj", kaže se u saopštenju Ministarstva kao reakcija na medijske objave prema kojima crnih lista neće biti.
www.b92.net www.b92.net
 
Moderna ekonomija:
Ako drvo padne u sumama Ontarija, skace cena nafte u Australiji...

Tako i ovo s Ukrajinom. Stane jedna komponenta neke privrede, staje 200 fabrika. I to ne samo na lokalu, nego u globalu.

Sve medjusobno uvezano i delikatno. I cim nesto ne radi kako je planirano, sve odlazi u bestraga.
 
Molio bih nekog pametnog ekonomistu da mi objasni sledeću stvar: vidimo da će pola sveta da gladuje zbog nemogućnosti da se ove godine obavi setva u Ukrajini, kao jednoj od najvećih svetskih žitnica.

Kaže Vučić, neka je istina 50%, da nas jedna Zapadna zemlja strašno pritiska da joj izvezemo ulje. Znači, ta bogata zemlja na neki način zavisi od nas, ili Ukrajine.

Ako je tako, zašto onda poljoprivredne Ukrajina i Srbija nisu bogate zemlje, kao ta Zapadna? Zašto se poljoprivredni proizvodi tako malo cene?
Kada dođe stani, pani, Nemac ne može da pojede svoje Audije i Mercedese, ni svoje Boš veš mašine, nego kuca na vrata u bednu Srbiju ili Ukrajinu po litar ulja i kilo brašna. Bez toga se ne može preživeti, ali se bez automobila može.

I koje zemlje su onda u boljoj poziciji zapravo i zašto te svoje prednosti ne mogu bolje da unovče?
 
Размисли мало о томе шта значи бити богат.

Да ли је у 21. веку богат човек који има хране у изобиљу или је богат човек који има велику кућу са тесла аутомобилом, аутоматизованим кућним системом, роботским усисивачем (итд.)? Ово прво се подразумева у развијеном свету, не да хране има довољно већ је има превише - развијене земље имају проблем са гојазношћу а не гладовањем. Сиромашним земљама треба храна али оне немају са чиме да је плате.

Пољопривреда је релативно једноставна грана привреде која не захтева нешто ненормални ниво привредне сложености ни школовања да би постојала, људи су је обављали миленијумима. Наравно, што се више технологије и науке примени то ће више да се производи али би Немац итекако могао да производи храну као што ју је производио кроз историју. Разлог што су се Немци прешалтали на Аудије и Мерцедесе јесте што се за исту количину уложених радних сати заради много више од продаје аутомобила него од продаје малина.

Још један начин на који можеш да то посматраш јесте оскудност потребне робе - да произвођача врхунских аутомобила и веш машина има онолико колико има сељака и цена аутомобила би била јефтина. Малтене свако може да узгаја кукуруз али не може свако да направи робота. Зато је профит од продаје сировина нижи од профита насталог продајом технолошки сложених готових производа. Ако је нека сировина баш ретка а баш потребна њена цена ће бити висока и читаве земље ће са на њој богатити. Да је храна ретка као нафта ми би били богатији од Дубаија.
 
Moj mozak ne može da razume tu jednačinu. Kažeš u bogatim zemljama ima hrane u izobilju, guše se od gojaznosti.

Ali evo, mesec dana traje rat u bednoj poljoprivrednoj Ukrajini, a u tim bogatim zemljama rafovi se već prazne, nestaje hrane. Dakle, stvari su tako postavljene da u miru te bogate zemlje koje ne proizvode hranu, jer smatraju da je to posao za proste Ukrajince i Srbe, istim tim jadnicima, odnosno nama, plaćaju siću za hranu koju oni jedu. A onda svoje industrijske proizvode, od kojih gomila nije bitna za egzistenciju čoveka, prodaju za masne pare. Ok, to su tehnološki složeni proizvodi, pa su skuplji, tu je sve jasno.

Nije mi jasno, i neće mi biti jasno, zašto su poljoprivredni proizvodi, bez kojih je nemoguć opstanak, toliko potcenjeni i jeftini. Kažeš hrane ima u izobilju pa je jeftina. Ali kakvo je to izobilje ako mesec dana rata u Ukrajini može da učini da ono nestane? Evo, u doba krize nismo mi potrčali da kupujemo nemačke automobile i aparate, nego oni naše brašno i ulje.

E tu je kvaka zbog koje mislim da bi bilo logično da nam oni to plaćaju mnogo više nego što plaćaju..Mislim, u nekom idealnom svetu bi to bilo logično, ali ne i u ovom svetu gde su bogate zemlje do tog bogatstva došle uglavnom pljačkanjem sirotinje.. Između ostalog i tako što se cene poljoprivrednih proizvoda veštački drže na vrlo niskom nivou.
 
Kažeš hrane ima u izobilju pa je jeftina. Ali kakvo je to izobilje ako mesec dana rata u Ukrajini može da učini da ono nestane?
Kliknite za proširenje...

Свега у случају кризе може да нестане, то не значи да је потцењено без кризе. Када се деси оскудица као сад, цена тога што фали скаче у небеса и од тога профитирају они који га продају. Када га има пуно цена стагнира а када има превише цена опада. Да сутра 90% аутомобила на свету нестане цена аутомобила би експлодирала а да се број аутомобила на свету магично дуплира цена би им опала.

Evo, u doba krize nismo mi potrčali da kupujemo nemačke automobile i aparate, nego oni naše brašno i ulje.
Kliknite za proširenje...

Зато што је криза пољопривредна. Када је криза енергетска сви потрчимо да купујемо енергенте и енергију. Када је била здравствена криза сви су потрчали да купују респираторе. Да је криза аутомобилска сви би потрчали да купујемо њихове аутомобиле.

Вредност робе или услуге није објективна категорија већ субјективна. Биће онолика колико су људи спремни да плате а за колико су људи спремни да продају. Једини начин да се вештачки подигне цена нечега од стране произвођача је картел, попут ОПЕК-а.

Mislim, u nekom idealnom svetu bi to bilo logično, ali ne i u ovom svetu gde su bogate zemlje do tog bogatstva došle uglavnom pljačkanjem sirotinje.. Između ostalog i tako što se cene poljoprivrednih proizvoda veštački drže na vrlo niskom nivou.
Kliknite za proširenje...

Богате земље су до богатства дошле дизањем продуктивности, ни сво злато света не значи ништа без тога. Цене хране су ниске јер деценијама снажно расте глобална производња хране, и то чак брже од популације која је троши

1337499770.jpg

global-meat-prod-768x542.png
 
Ово прво се подразумева у развијеном свету, не да хране има довољно већ је има превише - развијене земље имају проблем са гојазношћу а не гладовањем
Kliknite za proširenje...

Ovo zavisi od zemlje do zemlje. Površno je reći da razvijene zemlje imaju problem sa gojaznošću a siromašne ne. Može se reći to za SAD ali mislim da je u kontinentalnoj Evropi situacija malo drugačija. Ja ne primećujem puno više gojaznih ljudi u Nemačkoj nego na Balkanu na primer, upravo suprotno, primećujem da ljudi na Balkanu, pogotovo u kasnim tridesetim i stariji prestaju da vode računa o tome šta i kako jedu te mi se čini da je udeo gojaznih ljudi u toj starosnoj dobi prilično velik.

Preporučujem jedan od dokumentaraca na tu/sličnu temu:

Vox91, iskreno ne razumem šta ti tu nije jasno. Nije isto proizvesti neki kućni aparat, automobil, softver... i proizvesti tonu kukuruza.

Prošle godine se sećam da su u Leskovcu bacali paradajz po ulici jer je bila mala otkupna cena zbog uvoza iz Albanije, Makedonije i slično. Ok razumem, ljudima je teško, uložili su novac i ne mogu ga izvući nazad. Pitanje koje ja postavaljam je: Šta mi kao država proizvodimo od paradajza sem kečapa i paradajz sokova? Jeste li nekada ušli u neku prodavnicu u Italiji i videli njihov asortiman prozivoda od paradajza?

Sa načinom razmišljanja da mi imamo sirovine i da neko zavisi od nas (inače niko ne zavisi od hrane koju mi proizvodimo jer smo bukvalno nebitni čak i na evropskom nivou) nećemo daleko dogurati. Kada počnemo da razmišljamo kako da iskoristimo sirovine za nešto složenije postaćemo i bogatija zemlja u materijalnom smislu.

Dodatno, to kako se poljoprivreda obavlja kod nas je uglavnom neefikasno u poredjenju sa nekim drugim zemljama. Nisam stručnjak ali znam da uvek porede koliko Holandija zaradi prosečno po hektaru i da je to nekoliko puta više od Srbije.
 
Да, Холандија има најнапреднију пољопривреду и она јој чини 1,5% БДП-а.
Такорећи - да зависи од пољопривреде, Холандија би била најсиромашнија земља на свету.

Тиме је, углавном, све речено.

Али, кризна времена су друго - и опет ту све зависи од механизације (индустрије) и енергетике, тј. пољопривреда је, сама за себе, немоћна. Да нам, нпр. услед светскпог рата свуд око нас, постане недоступна нафта, пошто своје више немамо (?!), има да поцркамо од глади у Србији по први пут у историји. Како ћемо да изгурамо сетву? Имамо ли електричну пољомеханизацију? Имамо ли рала и волове? Коње? Морали бисмо једни друге да упрегнемо и да оремо.

Ето, и о могућој кризи треба да се мисли, то је оно што се говорило у време ћопавог: "Живимо као да ће 100 година бити мир, а спремајмо се као да ће сутра избити рат".
 
Poljoprivredni proizvodi nisu uopste jeftini.

Hrana je vec preskupa. A tek ce da ode u tri lepe kad prodju izbori. I ona i sve ostalo. Cenim da nas ocekuje i poskupljenje struje, da se pokriju troskovi i p....rije sto pecenjarska svinja napravi.



Sto se tice pitanja zasto Srbija i Ukrajina leze na plodnom tlu a nemaju vecu korist od poljoprivrede... paaa slicno kao i arapi koji sede na tromedji kontinenata, na nafti i na podzemnim vodama, a zive kao jadnici. Odgovor: zato sto su neki narodi prosto naopaki.


A ima i toga da je moderna ekonomija bolesna i u sluzbi globalizma gde sve zavisi od svega, umesto da se promovise autonomnost i samoodrzivost.
 
Poslednja izmena:
Jeste, ta međuzavisnost je ogromna, ali ima nečega i u tome što su prioriteti kod savremenog čoveka naopako postavljeni, pa je većini preče da izdvoji pare za razne nepotrebne gluposti, nego što im je bitno da se kvalitetno hrani.
Šta jedu u svetu? Kada dođu ovde, stranci se oduševljavaju ukusom našeg mesa i povrća (mada je i tu pitanje koliko je naše), naviknuti na njihove gmo i bljutave namirnice- jeftine i lako dostupne. Zaboravilo se šta je to zdrava hrana, tj. sete se kad se razbole.. Pa onda odjednom nije više bitno da li imaš najnoviji telefon i ostale gluposti, već počinješ da poklanjaš mnogo više pažnje na ishranu.. pa ti onda više nije skupo da daješ više za zdravo i organski proizvedeno.

E to je ono što meni najviše ne ide u glavu i zbog čega mislim da su stvari danas naopako postavljene, a da poljoprivredni proizvodi moraju mnogo više da se cene.
 
Slazem se sa skoro svim i podrzavam da se stvari menjaju, pogotovu ekonomija.

Ali ne tako sto ce da se dizu cene hrane.
To nije resenje.
 
Vox91 je napisao(la):
Moj mozak ne može da razume tu jednačinu. Kažeš u bogatim zemljama ima hrane u izobilju, guše se od gojaznosti.

Ali evo, mesec dana traje rat u bednoj poljoprivrednoj Ukrajini, a u tim bogatim zemljama rafovi se već prazne, nestaje hrane. Dakle, stvari su tako postavljene da u miru te bogate zemlje koje ne proizvode hranu, jer smatraju da je to posao za proste Ukrajince i Srbe, istim tim jadnicima, odnosno nama, plaćaju siću za hranu koju oni jedu. A onda svoje industrijske proizvode, od kojih gomila nije bitna za egzistenciju čoveka, prodaju za masne pare. Ok, to su tehnološki složeni proizvodi, pa su skuplji, tu je sve jasno.

Nije mi jasno, i neće mi biti jasno, zašto su poljoprivredni proizvodi, bez kojih je nemoguć opstanak, toliko potcenjeni i jeftini. Kažeš hrane ima u izobilju pa je jeftina. Ali kakvo je to izobilje ako mesec dana rata u Ukrajini može da učini da ono nestane? Evo, u doba krize nismo mi potrčali da kupujemo nemačke automobile i aparate, nego oni naše brašno i ulje.

E tu je kvaka zbog koje mislim da bi bilo logično da nam oni to plaćaju mnogo više nego što plaćaju..Mislim, u nekom idealnom svetu bi to bilo logično, ali ne i u ovom svetu gde su bogate zemlje do tog bogatstva došle uglavnom pljačkanjem sirotinje.. Između ostalog i tako što se cene poljoprivrednih proizvoda veštački drže na vrlo niskom nivou.
Kliknite za proširenje...
Hrana je najosnovnija potreba, pa mora da bude dostupna svima, zbog toga i mora da bude što jeftinija, tj. što dostupnija i zbog toga i postoje subvencije. Hrana je u mnogim razvijenim zemljama jeftinija nego u Srbiji, upravo zbog većih subvencija. Iako kola jesu potreba, nisu nužnost.
Razvijene poljoprivredne zemlje, tipa Holandije, gaje useve koji donose mnogo veći profit i u velikom % je to staklenička proizvodnja koja donosi velike prinose, ali i ogromna početna ulaganja, koje naš seljak prosto nema. Skoro sam bio na nekoj prezentaciji gde je neki Španac pričao upravo o problemu pšenice zbog rata u Ukrajini i kaže kako oni u Španiji imaju voće i povrće, ali nemaju pšenicu i on tu kao vidi šansu za nas. Poenta svega toga je u tome što će oni i dalje da gaje visokoprofitne useve (paradajz, jagode, cveće..), a ti sirotinjo u Srbiji i Ukrajini gaji pšenicu i ćuti. Kao i kod priče sa kolima, i cveće i jagode su neki vid luksuza (ne baš, ali razumećete) i imaju veću cenu, dok hleb i ulje jesu najosnovnije potrebe i zbog toga moraju da budu jeftine, te tu nema neke prevelike kinte.
Udeo poljoprivrede u ukupnom BDP-u i treba da bude mali, ali je poljoprivreda osnov za mnoge druge delatnosti (prehrambena ind., ugostiteljstvo i turizam).
Inače sam po struci inženjer poljoprivrede. Izvinite ako je malo opširnije...
 
Pa to, čini mi se da pšenica, kao osnov ishrane, ne uspeva u zapadnoevropskim zemljama. Njihova poljoprivreda jeste razvijena, ali im ne daje ono što im najviše treba. Znači, oni na neki način zavise od Srbije, Ukrajine i Rusije (ok, uvek bi mogli da nađu neku alternativu, ali koliko bi to koštalo?). Kao što nema ni njihove industrije bez ruskog gasa, koliko god se koprcali da mu nađu zamenu.

I onda oni kažu- u, pa to su proste sirovine, to će da bude jeftino..E to je ono što meni smeta. Bez toga gospoda sa Zapada ne mogu, a cene su niske.
 
Ako od starta zelis da kazes da svoje poljoprivredne proizvode treba vise da naplacujemo drugim zemljama, tu se, nominalno, slazem.

Doduse postavlja se pitanje koliko bismo to mogli, jer kao sto oni zavise od nas po pitanju hrane, tako i mi zavisimo od njih po pitanju drugih proizvoda.
 
Nemačka i Francuska jesu veliki proizvođači pšenice, ali ni približno kao Rusija. Mi smo jako mali i od nas više zavise zemlje regiona, nego Evropa. Svakako smo premali da diktiramo cenu, a usput smo i kolonija, pa to ni ne možemo. Sećam se kad su pre neku godinu Rusi, kao kontrasankcije, uveli zabranu uvoza nekiih polj. proizvoda iz zapadnih zemalja, pa smo hteli mi da uskočimo tu, ali smo dobili po nosu... "Srbija ne bi trebalo da koristi ovakvu situaciju za svoj profit..." Poput Er Srbije sada sa letovima za Moskvu.
 
Jel ima jos neko osecaj da od 2008. svet iz jedne krize upada u drugu, i tako u beskraj?

Samo jos jedan pokazatelj koliko je moderno ekonomsko uredjenje falicno i osudjeno na propast. Pogotovu kad je u sluzbi globalista i politike.


Inace, vidim da i Jova smatra da je Srbija kolonija. S cin se donekle i slazem. Nego mi ima tezinu i to sto jedan ekonomista to kaze.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh