Ma... ozbiljno sad - škole i prosveta su u Srbiji raspad od kad znam za sebe. Ni moja škola nije imala organizovane obroke a bila je ogromna i imala mnogo neiskorišćenih prostorija, među kojima je bila i menza. Jedno vreme su imali neke eksprimente sa davanjem jedne kifle dnevno na odmorima, pa je posle i to prestalo. Mi smo masovno išli u okolne pekare i lokale i tamo jeli svašta, od peciva preko sendviča, hot dogova pa sve do soseva i gotovih jela. Za vreme odmora su nam debili branili da izlazimo napolje (da nas ne kidnapuje Sadam Husein), pa smo preskakali ili gurali dežurnog jadnika kojeg bi stavili da čuva vrata. Jer jednostavno u samoj školi nisi imao ništa da jedeš.
Posle, kad smo mi završili, su čini mi se osposobili tu menzu za trajno, kad su uveli dnevni boravak. Ali ne znam kakav je bio meni, verovatno je sendvič sa šunkom bio nešto najzdravije što se tamo moglo naći. A ko zna kakvog je i ukusa i kvaliteta bio...
Odavno je u Nacionalnom parku Srbija školstvo među poslednjima po prioritetima i ulaganjima. I u mnogim drugim zemljama širom sveta. Zato što se u prosveti najmanje, najteže i najsporije vide rezultati neke (dobre) politike i ulaganja. Lakše je kad kupiš 10 helikoptera ili izgradiš stadiončinu, to se lakše slika i prikazuje. A ulaganje u nešto što će dati rezultate tek za 8-12-16 godina... većinu vladara zabole da se bave time. Pogotovu ako nisu sigurni da će im to doneti glasove (za razliku od stadiončina npr).
I ono kad se dese incidenti između roditelja i nastavnika po školama, ja -skoro - nikad ne nastupam sa stavom da je obavezno roditelj u krivu ili bahat, nego odmah gledam da čujem i drugu stranu priče. Jer ima mnogo otpada od ljudi i psihijatrijskih slučajeva i među nastavnim osobljem.
I to je tako već 30+ godina, nije to ništa od juče. Samo postaje gore svakih 10ak godina.
ne zameri, verujem da si bio 