Šta je novo?

Srbija - zlatna strana medalje

I u Sloveniji je tako, čini mi se.

To je jedna od prvih stvari koje bi trebalo uvesti.. Moja osnovna škola je u dvorištu imala veliku zgradu u kojoj je bilo zabavište, kuhinja i velika trpezarijska sala.. u ono mračno SFRJ doba pred raspad države ljudi izgradili, da deca imaju obroke.. mi smo samo u zabavištu imali užinu, posle u osnovnoj niko više nije koristio tu kuhinju.. idi kupuj čipseve i sokove..
 
Kad pojedem burek bude mi žao što sam pare dao na smeće, ali nekad kad je žurba ujutru, mora se.. pekare su (nužno) zlo.
 
Auh brate meni u trecem srednje drug sto je trenirao fudbal u Partizanu rekao da je burek zlo. A jeli smo u pekari. A sta cemo kad nije bilo nista drugo a jutarnja smo smena u skoli.
U popodnevnoj smeni da jedemo to nema sanse.

Burek inace retko jedem u Beogradu, vise pitu s sirom. Kod jednog Albanca u Crnoj Gori ga uzmem za 1.80e. Malo skupo ali zato kvalitet. Kora presavrseno napravljena.
 
U Švedskoj imaju kantinu iz IKEE u svakoj školi 🙂
 
I u Sloveniji je tako, čini mi se.

To je jedna od prvih stvari koje bi trebalo uvesti.. Moja osnovna škola je u dvorištu imala veliku zgradu u kojoj je bilo zabavište, kuhinja i velika trpezarijska sala.. u ono mračno SFRJ doba pred raspad države ljudi izgradili, da deca imaju obroke.. mi smo samo u zabavištu imali užinu, posle u osnovnoj niko više nije koristio tu kuhinju.. idi kupuj čipseve i sokove..
Моја основна школа је имала мензу или кафетерију како су то неки звали у којој смо добијали бесплатну ужину за време великог одмора и то је било супер, али после доласка власти 5. октобра су то укинули 2001. или 2002. године.

I gazirani junk napici. I ostalo smece po pekarama s nula hranljivih materija.
Klincima sam ukinuo dzeparac. Ne dam im vise da trose po pekarama. Em skupo em djubre.
Vec kvalitetno naprave kuci pa ponesu.
То је моја мама радила до завршетка мојих студија. Купи кифле, пресече их напола, стави све што треба у њих, спакује ми сок (не газирани, већ прави без шећера) и то понесем за ужину. Цело моје одељење је то радило када сам ишао у основну школу. Сви су доносили храну и свеже цеђене сокове од куће. То је било супер! Неки су чак доносили воће и поврће да једу успут. Ретко ко је куповао. Сећам се да су били топли сендвичи у једној пекари у Зотовић клиници кад сам ишао на праксу, али су били скупи. Не знам да ли та пекара још увек постоји. Нисам тамо био 11 година од моје последње праксе.
 
Ovako može i kod nas. Ovo nije pitanje para, već odluke, organizacije i korupcije. Pitanje vrednosti pre svega.

Gluposti, ne znam šta će nam to. Kladionice u školama su mnogo preče i potrebnije.

Mogla bi država da napravi neki ugovor sa Mocartom (odnosno državom) da krenu da otvaraju objekte po školama.

betting-shops-in-serbia-belgrade-v0-d8xq03zdqzic1.png

images
 
Poslednja izmena:
Gluposti, ne znam šta će nam to. Kladionice u školama su mnogo preče i potrebnije.

Mogla bi država da napravi neki ugovor sa Mocartom (odnosno državom) da krenu da otvaraju objekte po školama.

betting-shops-in-serbia-belgrade-v0-d8xq03zdqzic1.png

images
Zamisli opšte stanje svesti kod ljudi koji su vreme provodili u tako organizovanom okruženju u odnosu na ovaj naš raspad od škola.

Ubeđen sam da to materijalno siromaštvo naših škola utiče jako negativno na psihu, ali nisam stručan pa da ne idem dalje.
 
Ma... ozbiljno sad - škole i prosveta su u Srbiji raspad od kad znam za sebe. Ni moja škola nije imala organizovane obroke a bila je ogromna i imala mnogo neiskorišćenih prostorija, među kojima je bila i menza. Jedno vreme su imali neke eksprimente sa davanjem jedne kifle dnevno na odmorima, pa je posle i to prestalo. Mi smo masovno išli u okolne pekare i lokale i tamo jeli svašta, od peciva preko sendviča, hot dogova pa sve do soseva i gotovih jela. Za vreme odmora su nam debili branili da izlazimo napolje (da nas ne kidnapuje Sadam Husein), pa smo preskakali ili gurali dežurnog jadnika kojeg bi stavili da čuva vrata. Jer jednostavno u samoj školi nisi imao ništa da jedeš.

Posle, kad smo mi završili, su čini mi se osposobili tu menzu za trajno, kad su uveli dnevni boravak. Ali ne znam kakav je bio meni, verovatno je sendvič sa šunkom bio nešto najzdravije što se tamo moglo naći. A ko zna kakvog je i ukusa i kvaliteta bio...

Odavno je u Nacionalnom parku Srbija školstvo među poslednjima po prioritetima i ulaganjima. I u mnogim drugim zemljama širom sveta. Zato što se u prosveti najmanje, najteže i najsporije vide rezultati neke (dobre) politike i ulaganja. Lakše je kad kupiš 10 helikoptera ili izgradiš stadiončinu, to se lakše slika i prikazuje. A ulaganje u nešto što će dati rezultate tek za 8-12-16 godina... većinu vladara zabole da se bave time. Pogotovu ako nisu sigurni da će im to doneti glasove (za razliku od stadiončina npr).

I ono kad se dese incidenti između roditelja i nastavnika po školama, ja -skoro - nikad ne nastupam sa stavom da je obavezno roditelj u krivu ili bahat, nego odmah gledam da čujem i drugu stranu priče. Jer ima mnogo otpada od ljudi i psihijatrijskih slučajeva i među nastavnim osobljem.

I to je tako već 30+ godina, nije to ništa od juče. Samo postaje gore svakih 10ak godina.
 
Poslednja izmena:
Zlatna medalja za skup danas. 15 minuta tišine je nešto najmoćnije čemu sam prisustvovao.
Bilo je gusto, mnogo ljudi se dralo, trebalo je jedno pola sata da se iskomunicira ljudima da je 15 minuta tisine.
Kad sam cuo svo to silno skandiranje, iskreno sam pomislio da neće da bude ništa od toga. Jako prijatno iznenađenje što smo uspeli to da izvedemo
 
Vrh