Noki
Expert
- Učlanjen(a)
- 15.05.2018.
- Poruke
- 5.376
- Pohvaljen
- 7.918
Pitanje za pravnike:
Gde su granice legitimnosti vlasti?
Recimo, ako vlast pokrade izbore i putem sudstva koje kontrolise proglasi da su izbori prosli u redu i proglasi svoju pobedu, da li je to legitimna vlast?
Legalno je zakonito a legitimno opravdano.
Ako vlast pokrade izbore onda izbori nisu ni legalni pa se pitanje legitimiteta suštinski i ne postavlja. Mada su verovatno moguće situacije nelagalnih a legitimnih vlada (neki bi rekli da nisu te da legitimno pretpostavlja legalno, ali ne i obrnuto) ali je sigurno je da ako već imaju legitimitet, da bi ubrzo upodobili pravno stanje faktickom. Jer imaju odakle da ga formalizuju.
Ako tokom zakonitog mandata vlast izgubi podršku javnosti, neka teška inkriminacija se dogodi, ako to pokazuju istraživanja javnog mnenja ili neko ogromno, naraslo nezadovoljstvo među građanima (može biti i kratkotrajno kao 27. mart 41), onda ta vlast više nije legitimna. S tim što je vrlo moguće da naša vlast nije ni legalna barem na samom gradu Beogradu s obzirom na brojne manipulacije tokom izbornog procesa.
Uzmimo za primer Beograd pod Pešićem... Kako se planski razvijao i širio... Bio širokogrud i inkluzivan, za ono vreme ispred vremena...
Iako dolazak komunista na vlast sam po sebi nije bio otvoren i demokratski proces (kao ni način njihove kasnije vladavine) on je bio na osnovu nekih novih zakona među kojima je bio i onaj o nevaženju pravnih akata od 6. aprila 1941. unazad i za vreme okupacije. Obožavam te zakone koji se u stilu 1984. raskrstim sa prošlošću kao da nikad nije postojala. Jako su motivišući takvi novi počeci i osećaj poleta koji stvaraju ako veruješ u ideologiju socijalne pravde, jedinstva i solidarnosti i njom nisi neposredno oštećen, onda je sve potaman.
Dakle od nule je krenuo jedan novi zakoniti proces u jednopartijskoj državi, legalan, po novim usvojnim pravilima, po kojima stara ne važe, jer je istorijski trenutak zahtevao radikalne rezove i novi početak.
Ali u jednopartijskom sistemu se postavlja pitanje legitimiteta koji je vremenom opadao, ali uprkos nemogućnosti preispitivanja i kontrole, alternativnog i slobodnog opozicionog delovanja, sam Beograd se nesumnjivo razvijao. Ljudi su generalno bili zadovoljni i možemo slobodno reći da je tadašnja gradska vlast bila kako legalna tako i legitimna s stanovišta uživanja podrške Beograđana. Dakle, uprkos nepostojanju demokratskih institucija kakve danas poznajemo, vlast je bila legalna i legitimna dok je vlast danas nelegalna na gradu a sigurno i nelegitimna u celoj državi...
I da zaključim, svakako je legitimitet neodređeniji pojam koji zavisi od nekakvog opšteg društvenog prihvatanja (zakonitog) delovanja vlasti, dok je samo zakonito delovanje vezano za ispunjenje određenih normiranih procedura kako se na vlast dolazi i u skladu s tim odluke donose.
*Ja niti koristim chat gtp niti konsultujem izvore kad pravno teoretišem, govorim iz glave sa onim čime raspolažem do sada.
Uvek spreman na uključivanje i dopunu drugih struka, istoričara pre svega jer se osvrćem s aspekta dva pravna pojma, svestan da mi možda nešto promiče što bi značajlno uticalo na moje buduće gledište...
Iskreno šta ste danas u toku dana pisali na temi Izbori je toliko nezanimljivo i kontraproduktivno da ne želim uopšte da budem deo takve rasprave. Bolje mi je da pobegnem u pravnu teoriju dok se nepotrebna i sasvim prenaglašena nezadovoljstva na studente ne primire...