Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Radosa kao 'umetnickog stvaraoca' zaista ne treba komentarisati.
Posle svih Sekulinih zenidba i razvoda, vaskrsao u Selu koje gori, dao je u prvim epizodama kakvu takvu naznaku, da je krisom uceci iz cerkinih knjiga mozda nesto i naucio o dramaturgiji. Nazalost, potstaknut pocetnim relativno pozitivnim kritikama na ekranizovanje zivota, muka i radosti naseg seljaka, Rados se vratio onom sto jeste i sebi svojstvenim ispraznim dijalozima ili monolozima, margunalizovao pocetnu pricu i sveo sve na sprdnju i segacenje. Samim tim je naseg seljaka prikazao u pogresnom svetlu i izvrgao ruglu.
Prica sa ravnom gorom je slag na tortu psiholoskog profila " ja sve znam, ja sve mogu"!!!
Naravno, rezultat je po meni ocekivan.
Prazna, razvodnjena prica, faktografski nepotkrepljena, dramaturski katastrofalna, dosadna za gledanje...
Tematika o kojoj ocito ne zna nista, ali se nije udostojio da pita.
U montazi, dodatno osakacen i tehnicki degradiran materijal, kolorimetrija unistena...
Tako je to kad ti je prijatelj (cerkin tast) 'vidjena' faca na nacionalnoj televiziji.
Inace simptomaticno je i to sto se cerin prvenac LED, koji je probio budzet i bio 'na ledu' godinu ipo, pocetkom snimanja Ravne gore naprasno zavrsava. Slucajnost?

Tema - crna strana medalje? Da, da, vrlo crna...

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Серија је првобитно снимана у циљу извлачења пара а потом да том истом народу сервира до сада најперфиднију и најгору комунистичку пропаганду. Тијанић као способни удбаш и Радош затуцани чобанин као носиоц штафете су се овим остварењем жестоко истресли по српском народу. Најгрђи партизански памфлет филмови нису оволико фалсификовали историје нити у тако лошем светлу приказивали Дражине четнике тј Равногорски Покрет. То подвлачим јер су комуњаре до сада због, ипак немогућности да безочно фласификују све ,обично приказивали распуштене квази-четничке банде а никако регуларну југословенску војску у отаџбини.То је посебно битан детаљ због којег радоша треба санкционисати. Иначе,чак ни комунисти у својим филмовима никада нису фалсификовали две ствари:

1. Ангажовање комуниста у Југославији с првим данима априлског рата јер су се добро сећали своје праве улоге до јула 1941. године када су саботирали восјку краљевине,радосно дочекивали тадашње савезнике тј нацисте и здушно подржавали усташе.

2. Улогу равногорског покрета у почетку рата и наводно клање цивила. У серији су четници приказани као распуштени,недисциплиновани ждерачи печења и кољачи док су у реалности у том периоду сваког дана били у борбама против немаца и усташа и то са успехом.

Могу сад таксативно да наведем све фалсификате у Серији које чак нису ни комунисти спорили својевремено као што су дешавања на сипском каналу али требало би ми пар страница на теми.

Милисаве,википедију као релевантан извор за историјске чињенице заборави као и одговорност ЈВУО за поједине злочине.

О етничком чишћењу имам само ово:

Дража са муслиманским четницима

1483311_10201515276267440_1241354290_n.jpg
 
Delija":3ogjllsm je napisao(la):
То подвлачим јер су комуњаре до сада због, ипак немогућности да безочно фласификују све ,обично приказивали распуштене квази-четничке банде а никако регуларну југословенску војску у отаџбини.То је посебно битан детаљ због којег радоша треба санкционисати.

Колико сам досад приметио, Радош их засад и приказује као део Југословенске војске која није прихватила капитулацију и избегла је заробљавање. А то колико је била регуларна је веома дискутабилно, али нисам сигуран да је овај форум адекватно место за то.

Иначе, сагласан сам да Радош Бајић није прави човек за озбиљне серије које би требало да се баве историјом, али се поставља питање - а ко јесте? Горан Марковић? Срдан Голубовић? Срђан Драгојевић? Ако вам се серија оваква каква јесте не свиђа, само замислите каква би тек била да су је режирали неки од поменутих редитеља.
 
Pa, prvo, ovo su ozbiljni, školovani i izgrađeni reditelji, drugo, verovatno ih ta tema i ne inspiriše i ne zanima, a treće, koliko sam bar ja shvatio, Radoš je kao konsultante imao istoričare iz Instituta za savremenu istoriju (po nekom zakonu mora da ih uključi u rad), ali pogrešne ljude - ne one koji se bave proučavanjem II svetskog rata prostoru Jugoslavije.
Konsultanti su
Prof. dr Momčilo Pavlović, naučni savetnik, direktor instituta,
Oblast naučnog interesovanja: Politička istorija Jugoslavije; istorija Srbije i Jugoslavije posle 1945, Kosovo i Metohija u Srbiji i Jugoslaviji, socijalna istorija (zapošljavanja, medicine, društveni pokreti – rotarijanci), istorija institucija
Prof. dr Predrag J. Marković, naučni savetnik,
Oblast naučnog interesovanja: Socijalna istorija, istorija svakodnevice, mentalno mapiranje, istorija istoriografije, istorija kulture i medija; preveo sedam knjiga iz istorije

U istoj instituciji rade i
dr Bojan B. Dimitrijević, naučni savetnik
Oblast naučnog interesovanja: Istorija JVUO, Jugoslovenska armija, raspad Jugoslavije, Srbija u tranziciji
dr Kosta Nikolić, naučni savetnik
Oblast naucnog interesovanja: Istorija komunizma u Kraljevini Jugoslaviji, istorija srpskog naroda i srpskog društva u Drugom svetskom ratu, kult ličnosti u socijalističkoj Jugoslaviji i istorija istoriografije
ali oni nisu angažovani na seriji, iako im su teme kojima se serija, navodno, bavi, uža specijalnost.
(ovo zapažanje sam pokupio sa jednog opskurnog sajta, ali njihove opšte podatke sam preneo sa zvaničnog sajta Instituta).

Bojan Dimitrijević se bavi temama koje do sada nisu istraživane, bar ne naučnim metodama. Ima par njegovih knjiga i publikacija (oblast vazduhoplovstva, četnici, nedićevci, pa ni partizani pre se me nešto ne zanimaju). Knjiga o Kraljevskom Vazduhoplovstvu 1918-1944 je vrhunska, i kroz jednu usku i specifičnu oblast prikazuje opšte prilike u jednoj nestaloj državi.
On je jedno vreme bio i savetnik u Ministarstvu odbrane (vreme DS-a). Tada je verovatno imao slobodan pristup arhivama, ali takođe je uticao da se određen broj istorijski bitnog oruđa, oružja i operme po kasarnama, magacinima i sl. popiše i makar na neko vreme sačuva od uništavanja.

Da su oni bili angažovani na seriji sve bi to drugačije izgledalo. Ali, mislim da njihova stručnost ne bi odgovarala Bajiću jer on nije kalibar stvaraoca da može da ustanovljene činjenice oblikuje u jedno igrano delo.
Ne zbog toga što možda on želi da nametne nečije ili svoje viđenje "komunjara" i "bradonja", već jednostavno
1 - ne ume da radi taj posao
2 - ne bi imao kontrolu nad scenarijem pa samim tim i nad produkcijom, tj nad parama.
Rezultat je "Selo gori a baba se češlja" u Aprilskom ratu.

Serije i drame Save Mrmaka su zasnovane makar na nekim dokumentima, zapisnicima i stenogramima, a ovo kao da je zasnovano na pričama deda Milašina u hladu od kruške kada je Radoš bio mali ... pre nego što su se sve beogradske gimnazijalke zacopale u njega kada je poobarao pola Luftvafea :laugh: .
 
"ozbiljni, školovani i izgrađeni reditelji"

:lool: :lool: :lool:
 
Можда Шотра... али ако га држи здравље јуначко :)
Не могу себе толико да потценим, да себи дозволим... да гледам Бајића 8)
 
Bitno da je Radosu njegov prijatelj (cerkin svekar) omogucio da pokupi lovu...


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
laki72":154cav4e je napisao(la):
Bitno da je Radosu njegov prijatelj (cerkin svekar) omogucio da pokupi lovu...

Pa naravno. Samo treba pratiti tokove novca, nema tu neke mudrosti.

Šotra? Pa on ima 80 godina...
 
80. On je 1933 godište.
Od spektakala znam za "Boj na Kosovu" :)

Skidam mu kapu za "Idemo dalje", "Majstorsku radionicu", "Više od igre"... mada čini mi se da je Radoš pokušao da mu skine dinamiku radnje iz "Ranjenog orla" i da ga je nadmašio :)
 
Марш на Дрину?

ЕДИТ.
Сада видим да није... али ту је Документарац добар, серије, па чак и филмови који савршено осликавају одређено време...


Освајање слободе (1979) · Шеста брзина (1981) · Идемо даље (1982) · Игмански марш (1983) · Држање за ваздух (1985) · Браћа по матери (1988) · Бој на Косову (1989) · Дневник увреда 1993 (1994) · Лајање на звезде (1998) · Зона Замфирова (2002) · Пљачка Трећег рајха (2004) · Ивкова слава (2005) · Где цвета лимун жут (2006) · Кнежевина Србија (2008) · Краљевина Србија (2008) · Рањени орао (2009) · Шешир професора Косте Вујућа (2012)
Серије

Максим нашег доба (1968) · Рођаци (1969) · Образ уз образ (1972-1974) · Више од игре (1976) · Приче из радионице (1982) · Волим и ја неранџе... но трпим (1992) · Рањени орао (2008) · Грех њене мајке (2009-2010) · Непобедиво срце (2011-2012) · Шешир професора Косте Вујића (2013
 
Za godišnjicu ubistva Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin su pustili reprizu "Pada dinastije Obrenović".
Posle drugog gledanja mi i ne deluje loše, čak naprotiv. Ima grešaka, ali čovek se stvarno bio potrudio da na ekran stavi što više likova i događaja. Stvarno može da zainteresuje čoveka.
Ali i njega i druge reditelje baš i ne zanimaju komunjarsko-gibaničarska prepucavanja, i ja ih potpuno razumem.
 
Делимични контакт има ово са Бајићем али више са црном страном медаље и писањима на претходним странама.
Стадиони су нам масовне гробнице...
http://www.sportske.net/vest/domaci-fud ... 59351.html


Капичић живи преко 90 а истине неће бити још толико и ми ћемо се спорити, спорити... Можда да се направи један тај, национални стадион, па да се сви под њега сместимо и бар тако нађемо јединство...
 
Рељо,овде се не ради о погрешним стручним сарадницима или незнању Радоша које је иначе неспорно већ о класичној пропаганди и намерним фалсификатима.Изгуглај "Сипски канал" и упореди то са приказаним у првој епизоди и све ће ти бити јасно.О другим лажима у серији и чињеници да је буквално једини датум који је Бајић потрефио до сада 6. април као почетак рата боље и да не причам.Све остало је омашио. То не може да буде случајно.

http://www.pogledi.rs/tv-serija-ravna-g ... cekivanja/

На овом линку имате детаљну анализу свих фалсификата у серији од којих многи нису подметани чак ни у време Булајића и златног периода партизаског филма тј пропаганде. И чисто да не буде забуне,практично исту критику са истим садржајима имате и од стране традиционално антиспрских и проевропских новинара,историчара и стручњака(истражити пешчаник нпр). Дакле,чак и ти људи су изненађени неким новим нивоом историјских фалсификата који су надмашили чак и комунистичку доктрину.
 
Haha, pa vidis, upravo izgleda da je Bajic ispunio ono sti je obecao.
Obecao je novi pogled na cetnike i partizane i da ce serija pomiriti te dve strane.
Zaista je uspeo u tome!
I jedni i drugi smatraju da je ovo sto je napravio jedna velika sprdacina, falsifikat glupost, koji nema ni umetnicku ni istorijsku ni nikakvu drugu tezinu.
Zaista, Srbi su po pitanju njegove 'Ravne gore' jedinstveni!

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Laki +

Delijo - ja ne verujem u zavere. Da je u pitanju propaganda Radoš bi onda radio u dosluhu sa nekim (sa kim?).
Prozaično objašnjenje je obično i tačno objašnjenje: nestručan i površan autor je angažovao nestručne konsultante, a u svemu se obrće puno novca koji treba da se podeli sa bližom i daljom rodbinom, prijateljima i kumovima.
Za sipski kanal sam čuo i pre Radoša, ne moram da čitam "Poglede"...

Laki je u pravu. Kada se sada setim histerije protiv serije pre nego što ju je iko i pogledao...
Istorija se zasniva na naučno obrađenim činjenicama, a ne na TV serijama, dokumentarcima, tribinama, propagandi, 25 puta recikliranim člancima na sajtu Blica, Kurira i sl. o nekim knjigama nekih nebitnih autora a samo da bi se popunio novnnski prostor.

Radoševa serija je greška - pre svega finansijska.
Ova zemlja očigledno nema adekvatnog filmskog autora kojeg zanimaju te teme. A to je zato što imamo presek: pre 1991 i posle 1991. Klase stvaralaca koje je zahvatio rat su zgađene svim svinjarijama koje su morali da prežive i zato obrađuju svoje vreme i iskustva svoje generacije. Koga briga za partizane i četnike, koje bio u pravu a ko nije, u 2013 godini ? Ja iskreno zavidim ljudima kojima je to glavna briga.
Od toga se ne živi. Može doduše da se lepo zaradi ako si Radoš Bajić pa eksploatišeš temu, ali od tih kafanskih priča leba nema...
 
То није никаква теорија завере.Све те ствари не могу бити случајне.Дакле,човек је узео конкретне историјске догађаје,"истражио" их је а онда их приказао на потпуно супротан начин.Исти случај је и са улогом Команданта Ваздухопловства војске Краљевине Југославије који се у априлском рату показао као веома способан и који је одрадио одличан посао с обзиром на околности а у серији је приказан као бахати ђенерал који лади јаја док се држава распада.О Батајници,оним дезертерима,дивљим сељацима и другим гафовима да не причам.

А сам приказ равногораца је у буквално сваком смислу погрешан.

ПС: Многе "теорије завере" су се у Србији давно оствариле,почев од теорије завере злог запада који нас бомбардује јер жели да нам отме Космет па на даље тако да нико ни не треба да верује у њих када је сведок истих.
 
Bora Mirković i nije odradio posao, već komandanti nižih jedinica. Pojedini.
Nije mogao da odradi posao zato što su veze komande sa jedinicama uglavom bile u prekidu. Isti taj general je po mom skromnom mišljenju mogao da se ne meša u politiku i međunarodne odnose, jer mu nisu bili struka, niti je imao plan šta će dalje. I na kraju je iste te sposobne oficire, koji su uspeli da se evakuišu za Egipat, opet upetljao u politiku padve godine isu dobili priliku da se bore protiv Nemaca...
Prikaz gotovo svakog lika je pogrešan, na nivou crtaća. I to me uopšte ne tangira. Nisam ni partizan ni četnik, već što se vojske tiče - rezervista VS.

Ne bih da pričam previše o terijama zavere, nešto ih ne pratim...
 
Па он је био годинама командант нижих јединица а највећи део посла је урађен пред априлски рат са планом резервних полетно-слетних писти,бомбародовањем војних циљева у суседним земљама итд.Од 6. прила све заслуге припадају храбрим пилотима.

То што је био увучен у политику говори више о стању државе и стратешко-политичком самоубиству краљевине.Навешћу само податак да да смо још мало сачекали из те исте Немачке стигло би нам 60 или 90 најмодернијих ловаца. О неким значајнијим стварима,догађајима и укупној безнадежној ситуацији да не причам.
 
E moj Delija. Pa ti veruješ u mitove.
U jednom od prethodnih postova sam spomenuo Bojana Dimitrijevića i njegovu knjigu Kraljevsko Vazduhoplovstvo 1918-1944.
Vazduhoplovstvo je tada razvijala jedne velika grupa ljudi, a takođe je i veliki broj izvlačio veliku korist tako da je razvoj bio ometan (veoma podseća na situaciju koji mi dnas imamo u gotovo svim oblastima života).
Ratna letelišta kao rezervni položaji su jedna elementarna stvar. Bombardovanje ciljeva u Mađrkoj, Rumuniji i Bugarskoj je imalo mali značaj. Ne umanjujući hrabrost i odlučnost letača (od kojih su mnogi poginuli) to nije ni malo omelo Nemce. Ta "novooktkivena" stranica istorije se danas pogrešno tumači. Naša bombarderska avijacija nije imala snagu niti je uspela, osim u Kačaničkoj klisuri, da nanese neke osetljive gubitke neprijatelju. Slava junacima, ali činjenice su činjenice.

Mirković nije "uvučen", to je bio njegov izbor.
Ne znam odale ti ti pogrešni podaci o nabavkama. Bilo je ugovoreno 100 komada Meseršmita 109, verzije E3. Nemci su namerno odugovlačili sa isporukom, pa je do rata bilo isporučeno 73 komada, od kojih su u poslednjoj turi bili čak polovni, remontovani avion Luftvafea, pošto je u međuvremenu verzija E3 prestala da se proizvodi. Svi su bili bez topa u nosu, bez zapaljive municije i još ponešto. To su istorijske činjenice.
A i 100 lovaca je tada bilo jako, jako malo za zemlju kao što je Jugoslavija. Takođe, mi nismo imali dovoljno dobro obučene pilote, neka priča ko šta hoće. O tome govore letačke knjižice sa brojevima časova naleta na modernim avionima. U odnosu na Nemce oni su bili na nivou upoznavanja sa novim avionom. Hrabrost, bes, talenat...to nije dovoljno. A kako se došlo do toga - sve jel epo istraženo iobjavljeno.

Ako si zaintersovan za tu temu, tu knjigu ti toplo preporučujem. Naučni stil, mnoštvo referenci, tabela, fotogradija, biografskih podataka, period u Africi....
I jedna tragična slika, kao opomena za budućnost
bjea.jpg
 
Сумњам у твоје чињенице. Ове податке сам добио од официра,правника и колико ми је познато и историчара који је тренотно у служби у српском РВ.

Иначе,РВ КЈ је имало много много више ловаца од сто.

А кад смо код трагичних слика:

Tito_i_prva_proleterska.jpg


Dan Armije slavio se u znak sećanja na 1941. i formiranje 1. proleterske narodnooslobodilačke brigade u Rudom, Hercegovina. U trenutku formiranja ova jedinica imala je šest bataljona (četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore) ukupne jačine 1.200 boraca. Prvi komandant brigade bio je Koča Popović, a politički komesar Filip Kljajić Fića.

"Istorja kaže da je Prva proleterska udarna brigada je na svom ratnom putu prešla oko 20.000 kilometara. U njenim redovima borilo se preko 22.000 ljudi iz cele Jugoslavije. Imala je više od 7.500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca, a izbacila je iz stroja nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika. Dala je preko 3.000 rukovodilaca i 83 narodna heroja. Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja."
Zapravo, ova jedinica obrazovana je 21. decembra na Staljinov rođendan, ali je 1948. iz poznatih razloga praznik pomeren za jedan dan.

Честитам свим жртвама комуњарске пропаганде дан армије.

ПС: Обратити пажњу на изглед самопрокламоване армије и то на свечаној смотри са све неуредним брадуринама.

Ево и теби Рељо препоручујем књигу "Слом Краљевине Југославије" Велимира Терзића

Део о РВ:
Kad je 6. aprila ujutro prema Beogradu nailazila grupa od oko 200 Nemačkih
bombardera, hrabri piloti lovci 51. lovačke grupe 6. lovačkog puka samoini-
cijativno su im poleteli sa Zemunskog aerodroma u susret, u nadi da će ih -
uz pomoć svojih drugova sa aerodroma kod Knića, Kragujevca i Krušedola
- sprečili da bombarduju Beograd. Međutim, piloti lovci iz Kragujevca i Kni-
ća, zbog izdaje komandanta grupe pukovnika Rupčića - »Rupca«, bili su na-
merno usmereni u drugom pogrešnom pravcu. Nešto kasnije, u borbu se stu-
pili piloti iz 32. lovačke grupe iz Krušedola. Tako su u susret masi bombardera
hitale tri eskadrile lovaca, raspoređene po parovima. Kapetana Nikolića je
pratio Kovačić, .Milutina Krstića Mile Stojanović, a uz Pužića je bio Jelić. ..
Prvi kontakt sa Nemcima bio je ispred Pančeva na pravcu za Beograd. O
tome Pužić, sada pilot u penziji, priča:
• Kada sam stigao iznad sela Borće. kod Pančeva. na visini od 1800 metara, opazio sam
tri formacije bombardera: »štuke«,dvomotorni »dornijeri-17« i dvomolorni «hajnkeli-l II«.
Leteli su bez lovačke zaštite, verovatno računajući na pasivnost naših lovaca po -naređenju«
Rupčića Međutim. Pužić je radoznalo posmatrao »štuke« o kojima je slušao bajke i ieleo je
jednu da napadne Uvodio je svoga IK-3 u zaokret za napad. Dotle su »štuke« već stigle do
Beograda i pripremale se za bombardovanje. Bombe su pale u blizini Botanićke bašte.
Odjednom, protivavionska artiljerija je osula paljbu. Pužić se našao između dve vatre:
tukao ga je strelac iz »štuke« i oni sa zemlje koji nisu pravili razliku čiji je koji avion. Pitanje
je i sta su mogli i da znaju o raspoznavanju aviona koji su bili slični Onda je pritisnuo na
okidače Posle drugog kraćeg rafala nemački strelac se »nije javljao«. Verovatno je bio po-
gođen. »Štuke« su, potom, napravile zaokret ka Zvezdari i pošle preko Dunava u Banat. Pu-
žić je pratio «svoju« i povremeno ispaljivao kraće rafale. Dotukao ju je kod Belegiša i »štu-
ka« se razbila na zemlji.
Kapetan Žunic i njegov pratilac Stojanović žestoko su napadali grupu »hajnkela-111«.
Između njih i strelaca vodio se žestok dvoboj, tregovi ispaljene municije su se ukrštali i isp-
repletali. Malo kasnije jedan bombarder je buknuo u plamenu i počeo da ponire. Nešto da-
lje. Žunić je ponovo napadao. To je bio njegov drugi cilj. Uspeo je da pogodi protivnika i obo-
rio ga Verovatno u traganju za sledečim neprijateljem, najednom se našao u »kutiji«, od-
vojen i napadnut od četiri nemačka »meseršmita-109«. Žunić se junački branio, ispaljujući
povremeno po koji kratak rafal, ali mu je odjednom ponestalo municije. Manevrisao je da
pobegne Nemcima, ali su oni naizmenićno. tukli sleva i zdesna. Zunićev je avion buknuo u
plamenu. Pilot je odbacio kabinu i iskočio iz aviona. Posle desetak sekundi već je lebdeo is-
pod kupole padobrana.
Nemci su bili ogorčeni zbog sopstvenih gubitaka Počeli su da gađaju mitraljezima ku-
polu i pilota. Žunić je najednom klonuo. Visio je na vezama padobrana, bezživotno. Ipak,
Nemci nisu uspeli da pocepaju kupolu padobrana, koja je, polako, spuštala telo poginulog
pilota u vode reke Tamiša. U toku dana seljaci su izvukli pilota i sahranili ga na groblju kod
sela Jabuke, u blizini Panćeva.
Slavni akrobata, državni reprezentativac, čuveni pilot lovac Savo Poljanec, imao je us-
peha Oborio je dva nemačka aviona i posle toga napali su ga protivnički lovci. Poljanec je
bio ispucao municiju, ali je iz borbe izašao na lukav način - avionom je izvodio »padajući
let« imitirao da je smrtno pogođen, i onda okrenuo na sletanje na Zemunski aerodrom. U
poslednjem trenutku jedan nemački lovac se sjurio i raspalio rafalom po Poljančevom avio-
nu. Rafali su pogodili avion a pilot je bio ranjen u nogu. Morao je hitno u bolnicu.
Avioni su se vraćali sa zadatka. Prvi izlaz im je bio težak. Avioni su izgledali prilično
oštećeni, međutim, nisu im bili pogođeni glavni delovi. Posle krpljenja rupa mogli su da na-
stave let.
Kapetan Mihajlo Nikolic je uspeo da obori dva nemačka aviona, ali je takođe bio ranjen.
Po sletanju je i on morao u bolnicu.
Pilot Borčić je oborio jedan nemački avion, pilot Strbenko takođe jednog bombardera.
Uskoro su eskadrile. mada u smanjenom sastavu, ponovo poletele da presretnu novi
talas nemačkih bombardera koji je bio upućen na Beograd.

U toj neravnoj borbi sa višestruko nadmoćnijim snagama poginuli su iz 6. lovačkog
puka:
- kapetan I. kl. Miloš Žunic, kapetan 1. kl. Miho Klavora, poručnik Dohrica Sovaković.
potporučnik Dušan Borčić, polporučnik Jovan Kapešić, niti vojni činovnik Branislav Todoro-
vic. narednik-vodnik Karlo Strbenik. narednik-vodnik Milutin Petrov, narednik-vodnik Vladi-
mir Gorup i narednik Milivoje Bošković i kapetan II kL Živica Mitrović iz 101. eskadrile 2. lo-
vačkog puka. U o\ im borbama naročito su se istakli kap. I kl. Savo Poljanec. Miloš Zunic i Milo
Klavora i vodnik Strbenik«.'

Tridesetšesta grupa 5. lovačkog puka, koja se nalazila na aerodromu Režano-
vačka kosa kod Kumanova, pružila je 6. aprila ujutro snažan otpor znatno nad-
moćnijoj nemačkoj avijaciji prilikom njenih napada na jugoslovenske aerodro-
me kod Kumanova i Skoplja. Oborila je 4 nemačka, izgubila 11 sopstvenih avio-
na i veći deo letačkog osoblja, među kojima i komandire eskadrila kapetane Po-
povića i Jermakova.

Lovačka eskadrila 3. pilotske škole (jačine 2 aviona na aerodromu kod Pod-
gorice) imala je zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije na teritoriji
Crne Gore i štiti jugoslovenske trupe na Skadarskom pravcu. Pošto su u nerav-
noj vazdušnoj borbi u rejonu Podgorice na dan 6. aprila hrabro poginuli piloti
potporučnik Milivojevič i narednik Cvetkovič, a kod Trnova komandir eskadrile
kapetan Grbič, italijanska avijacija iz Albanije imala je slobodan prolaz ka teri-
toriji Crne Gore i Hercegovine. Posebno priznanje zaslužuje neustrašivi letač na-
rednik, pilot-lovac Đorđe Cvetković, koji je svojim avionom, kad je istrošio svu
municiju i benzin, udario u italijanski avion, pošto je prethodno oborio 2, a oš-
tetio druga tri italijanska aviona nad Podgoricom. U džepu poginulog heroja na-
đeno je pismo njegovog oca (čestitao mu je rođendan 6. aprila kada je i poginuo),
u kojem je pored ostalog pisalo:
»Sine moj jedini, tvoj otac je svake godine slavio tvoj rodcndan. Ali. ove godine je tvoj otac
mnogo zabrinut. . kažu da će pobesneli Hitler na nas udariti, da svaki čas mogu sevnuti munje
i gromovi. Ti si vojnik i tvoja je dužnost da budeš u prvim redovima branilaca Otadžbine. Tvoj
otac zna šta je to rat. . Ako nas napadnu, udri ih sine moj! Ali i čuvaj se sine, ne uleči zeleno.
Ja znam da ti nećeš bežati, ali znaj da si i jedini u oca .. .« 10

Prilikom određivanja bombarderskih posada za napade na ciljeve u Austriji,
Mađarskoj. Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji uvek se javljao veći broj letaća nego što
je bilo aviona, tako da se često kockom određivalo koja će posada ići na određene
zadatke. Tako su se 6. aprila za bombardovanje Nemačkih aerodroma kod Te-
mišvara i Arada (odakle su nemački avioni bombardovali Beograd), iz bombar-
derske vazduhoplovne grupe javili svi piloti, umesto četiri koliko je bilo određeno
za izvršenje tog zadatka, pa se izbor morao izvršiti kockom Sa zadatka vratio se
samo jedan avion.

Osmi bombarderski puk (68. i 69. grupa), koji je dejstvovao sa aerodroma Ro-
vine (između Banja Luke i Bosanske Gradiške) naročito se istakao u napadu na
železnički saobraćaj u Austriji i nemačke aerodrome u Mađarskoj.
Prilikom napada na nemačke aerodrome kod Pećuja 7. aprila poginuli sic
major Dobrosav Tešić (komandant grupe) sa posadom; kap. /. kl. Rudolf Kovač; teh-
ničar podnarednik Dragoljub Cerne; kap. 1. kl. Vladimir Jovičić (komandir eskad-
rile); potporučnik Mirko Jovanović; mehaničar narednik Marko Tošković, a u re-
jonu Segedina: major Lazar Donović (komandant grupe), kap. 1. kl. Sergije Voinov
(komandir eskadrile), poručnik Ivan Panča, poručnik Petar Kikić, poručnik Rado-
mir Lazarević, poručnik Andrija Pozder, narednik Viktor Grdović, narednik Milisav
Raković, narednik Ilija Mićković, narednik Dragutin Veseljko. Ovome broju dodati
i još dva oficira izviđača čija imena nisu utvrđena. Tako je u rejonu Pećuja i Se-
gedina izgubljeno 6 aviona i 18 letaća. a tri aviona bila su jako oštećena i ones-
posobljena za dalje dejstvo. 11

Prvi bombarderski puk (61. grupa na aerodromu Davidovac kod Paraćina, i
62. grupa na aerodromu kod Bijeljine), pod komandom potpukovnika Ferde Gra-
dišnika. uspešno je dejstvovao već 6. aprila. Grupa iz Davidovca napadala je ne-
mačke trupe koje su prodirale ka Krivoj Palanci, a grupa iz Bijeljine Nemačke
trupe koje su nadirale iz Rumunije i kod Bele Crkve. Sutradan 7. aprila obe gru-
pe su cefog dana tukle nemačke kolone na pravcu Čustendil - Kriva Palanka -
Kumanovo. Piloti su se vratili sa zadatka ohrabreni rezultatima (poginuo je jedan
od najboljih komandira eskadrile - kapetan Ivančević), iako su im avioni bili po-
gođeni na više mesta Uveče 7. aprila, puk je dobio zadatak da napadne Sofiju
i okolne aerodrome. Let je trebalo izvršiti u zoru. Tražilo se da bombarderski
puk celog dana tuče nemačke kolone na istom pravcu, naročito kod Stracina
gde su bile jake koncentracije Nemačkih oklopnih jedinica. Izjutra 8. aprila po-
veo je svoje bombardere sam komandant potpukovnik Gradišnik, leteći na ćelu jed-
ne grupe. Iz Davidovca, poleteli su svi raspoloživi avioni. Vreme se poboljšalo,
smanjila se oblačnost i bombarderi su nastavili let ka cilju. Pukovnika Gradišnika
pratili su piloti u »blenhajmima«: Branko Glumac i Đorđe Stefanović. Napad je tre-
balo da se izvrši po trojkama. Kod Stracina se razvukla velika kolona Nemačkih
snaga, dugačka gotovo desetak kilometara: oklopna vozila, kamioni, tenkovi.
Naroćito je bilo puno vozila kod Kačaničkog tesnaca. Pukovnik Gradišnik sa
svojom grupom napadao je nemačke kolone sa male visine. Nemci nisu očeki-
vali napad po lošem vremenu. Bombe su nepogrešivo pogađale ciljeve. Osula se
i protivavionska vatra iz kolone. U jednom trenutku, kad je avion pukovnika
Gradišnika pogođen od parčadi sopstvenih bombi i plamen zahvatio njegovog
»blenhajma«, Nemci su osuli paljbu, avion se raspao, a posada je izginula. Piloti
su teško primili ovu vest. Napadali su neprijatelja iz osvete do poslednjeg metka.
Napadi su ponovljeni u toku dana. Avioni se vraćaju sa bombardovanja sa ve-
likim oštećenjima od rasprsnutih bombi i neprijateljskih pogodaka. Zbog ošte-
ćenja od sopstvenih bombi poginuli su kasnije pilot Zivan Jovanović (ranjen je nje-
gov strelac Terzić), pilot Vasilije Mirović, izvođač-kapetan / klase Đorđe Stefanović
i strelac Slobodan Đorđević. Puk je bio formalno prepolovljen, jer je ostalo svega
12 ispravnih aviona posle namaćkog napada, par dana kasnije, kada je uništeno
nekoliko aviona na zemlji. Dvanaestog aprila je uništen gotovo sav ostatak.
Samo su dva aviona preletela za Nikšić.' 2

Za razliku od petokolonaša pukovnika Gorjupa i majora Čulinovića pi-
loti, uglavnom niže starešine, 3. bombarderskog puka hrabro su se borili osim
nekoliko izuzetaka, dok je viša komanda bila pasivna. Kada su Nemci napali
aerodrom Petrovac kod Skoplja, ujutro 6. aprila, sa aerodroma Režanovska
kosa podigla se grupa lovaca da odbije napad. Počela je žestoka i neravnoprav-
na borba u vazduhu između sporijih i slabije naoružanih lovaca »Hoker fjuri« i
Nemačkih modernih lovaca »Me-109«. Oborena su četiri nemačka aviona, ali je
izgubljeno osam naših pilota. U borbi su poginuli komandir Konstantin Jerma-
kov, poručnik Radomir Pešić, Zivomir Petrović, Velibor Stojanović, Jefta Arsić
i Veroljub Stojadinović. Kada im je ponestalo municije, u protivničke avione su
se zaleteli i zajedno sa neprijateljem našli smrt u ruševinama aviona kapetan Vo-
jislav Popović. poručnik Milorad Tanasić i Radomir Milivojević. Poručnik Miod-
rag Matović je oborio jednog *Me-109« i preživeo borbu. Tri dana kasnije u borbi
je poginuo kapetan-pilot Oto Sep. To je bio veliki gubitak, jer su mnogi avioni
bili onesposobljeni za dalju upotrebu. Grupa je prepolovljena«. 123

Sedmi bombarderski puk (66. grupa na aerodromu kod Preljine, a 67. gru-
pa na aerodromu kod Užičke Požege) naroćito se istakao pri napadu na cilje-
ve u Albaniji u toku 7 aprila, kao i u napadu na nemačke oklopne i motori-
zovane kolone na pravcu Skoplje - Kačanik na dan 8. aprila.

Osamdesetprva samostalna bombarderska grupa, koja je dejstvovala sa ae-
rodroma Ortiješ (Blagaj) kod Mostara, istakla se u vremenu od 6. do 9. aprila
prilikom napada ciljeva u rejonu Skadra i u napadu na Zadar 8. i 9. aprila.
Sezdesetćetvrta grupa 3. bombarderska puka. koja je dejstvovala sa aerod-
roma Miloševo kod Prištine, naročito se istakla u periodu od 6. do 9. aprila
u napadima na nemačke aerodrome u Bugarskoj i nemačke oklopne i moto-
rizovane kolone na pravcima: Čustendil - Kriva Palanka - Kumano-
vo - Skoplje - Kačanik i Kumanovo - Bujanovac. Posle izbijanja Nemačkih
tenkova na Kosovo, ova grupa se prebacila na aerodrom kod Preljine, a zatim
na aerodrom kod Užićke Požege, odakle je napadala nemačke oklopne kolo-
ne u dolini V. Morave. Prilikom izvršavanja svog poslednjeg ratnog zadatka
na dan 12. aprila, kada je napadala nemačke oklopne kolone kod Jagodine
(Svetozareva), izgubila je i svoga neustrašivog komandanta (majora Fanedla).
Jedanaesta samostalna vazd. grupa, koja je dejstvovala sa aerodroma V.
Radince kod Rume, naroćito se istakla 6. aprila u napadu na nemačke oklop-
ne i motorizovane kolone na pravcima Skoplje - Kačanik i Kumanovo - Bu-
janovac. I ona je tom prilikom pretrpela tako velike gubitke da više nije bila
sposobna za dalje operacije.

Vazdušni napadi na Zadar vršeni su prema naređenju Komande Opera-
tivnog vazduhoplovstva, sa ciljem da se podržava predviđeni napad Jadran-
ske divizije na Zadar. Komandant ove grupe bio je major Milutin Dostanić, ko-
mandir 261. eskadrile kapetan II. kl. Sergije Frantov. 262. eskadrile poručnik
Raja Nedeljković. Odvažno držanje ovih letača u izvršenju postavljenih zada-
taka, zajedno sa komandirima odeljenja kapetanom Leom Bradaška i poruč-
nikom Miljkom Vračarićem, zaslužuje svaku pohvalu.

Kao što je već navedeno, jugoslovensko Ratno vazduhoplovstvo požrtvo-
va.io se borilo, uprkos ogromnoj nadmoćnosti osovinske avijacije, a to su pri-
znali i neprijatelji Komandant nemačke 4. vazduhoplovne flote, koji je koman-
dovao Nemačkom avijacijom u napadu na Jugoslaviju, posle rata izjavio je: »Ot-
por jugoslovenske avijacije bio je spretan i vrlo hrabar i ometao je jedinstvenost
napada, tako da smo u toku prvog dana rata izgubili 10% aviona, dok je još
10°/o bilo oštećeno ... U toku sledečih dana jugoslovenski avijatičari su i nada-
lje pružali vrlo jak otpor. Oni su bili vrlo vešto vođeni i, uprkos jakoj nemač-
koj nadmoćnosti, uvek su ponovo mogli da se prikupe na pomoćnim aerod-
romima ... Napadi jugoslovenske avijacije na Grac, Bruk na Muri, Bruk na
Lajti i Mistelbah u grupama od 2 do 3 dvomotorna bombardera jako su nas
ometali iako su štete i gubici bili mali«. Oboreni nemački piloti, prilikom sa-
slušanja u Pančevu, izražavali su divljenje neverovatnoj hrabrosti jugosloven-
skih pilota koji su napadali nemačke avione, iako je odnos snaga bio 1: 7 u korist
Nemaca.

Prema italijanskim podacima jugoslovenska avijacija uspešno je bombar-
dovala Skadar, Lješ i Drač, dok su Mađarska, Rumunija i Bugarska protest-
vovale zato što je jugoslovenska avijacija, napadajući nemačke aerodrome i
trupe, nanela ljudske žrtve i materijalne štete njihovom stanovništvu.

Pružajući zadivljujući otpor, jugoslovenski piloti su sa svojim posadama naj-
većim delom izginuli u neravnim borbama sa daleko nadmoćnijim neprijate-
ljem, a Ratno vazduhoplovstvo je u granicama svojih mogućnosti ispunilo svoju
patriotsku dužnost. Pored visokog borbenog morala i zanemarljivo malog bro-
ja izdajnika-petokolonaša u njegovim redovima, tome je doprinela njegova vi-
soka borbena gotovost, jer je 6. aprila bilo potpuno mobilisano i spemno za
borbu. Prirodno je što se ono postepeno sve više i više topilo, trpeći velike
gubitke, tako da su samo 101 oficir, 83 podoficira i 36 vojnika uspeli da se pre-
bace u savezničke zemlje (najviše na Bliski istok) i produže borbu, dok je samo
neznatan broj stupio u Zrakoplovstvo NDH. Pored toga. 22 letača i nekoliko
avijatičara drugih specijalnosti pokušalo je da preleti u Sovjetski Savez, ali je
do cilja stiglo samo nekoliko, a ostali su stradali zbog udesa i nedostatka go-
riva većinom nad teritorijom Rumunije. Boreći se u okviru avijacije saveznič-
kih zemalja, jugoslovenski vazduhoplovci su na praksi pokazali svoje ratničke
sposobnosti, a posle kapitulacije Italije u jesen 1943. godine skoro svi su pre-
šli u NOV. Oni su činili jezgro naše nove avijacije koja je učestvovala u svim,
a naročito u završnim operacijama 1944—1945. godine ispoljavajući neustra-
šivost i samopregor, tako da je najveći broj izginuo.

Jugoslovensko vazduhoplovstvo je u aprilskim danima 1941. godine izgubi-
lo 75% aviona - 30% u vazdušnim borbama i 45% na aerodromima, a svega 5%
prešlo je u savezničke zemlje.
 
Vrh