Slizanje sa vlastima je samo deo priče. Govorim i o tome da mnogi od njih su rđavi i kao ljudi. Ne možeš da radiš sa njima, da se dogovoriš, da te ispoštuju, da te razumeju, da održe obećanje pa čak ni ugovore koje potpišu. Uglavnom su najgori vlasnici kafića i klubova. Na stranu sad splavovi gde vlada mafija, nego govorim i o običnim kafićima gde dolaze obični ljudi i drže ih šatro "obični ljudi". Otimaju šta stignu, ometaju druge, drže konobare na privremenim ugovorima ili im ni ne daju, ucenjuju ih, zezaju i zavlače dostavljače, kasne sa plaćanjem računa pa i usluga, prave se ludi, otežu, manipulišu...
Mnogo je ološa među njima. Kažem, ne samo ako gledamo striktno poslovno, na relaciji gost-kafedžija ili firma-kafić, nego i ovako kao ljudi su često rđavi i odvratni. Mnogo je kafića koje drže ljudi koji su svesni da ništa drugo ne bi mogli da rade u životu, pa su se opredelili za to. I onda tek preuzmu taj mentalitet "ili oni ili ja" i brdo izgovora kojima pravdaju svoje rđave navike i prakse. Jer znaju da ako im pukne taj kafić iz bilo kog razloga, da će ostati na ulici ili morati u kriminal.