Postoje i ljudi koji ne glasaju jer istinski više ne veruju nikome i smatraju da je sve unapred dogovoreno. Kako na nivou Srbije tako i na globalnom nivou. Nedavno sam pričao sa jednim takvim u inostranstvu. Vrlo inteligentan i pronicljiv, ali vrlo skeptičan i apatičan prema svemu.
Lako je ući u iskušenje da se oplete i po takvima ali kad se sve stavi na papir lako se uvidi da taj stav i nije toliko daleko od raznih drugih apstinenata i njihovih razloga. I kao što par ljudi ovde ne veruje više 50, 70, 90, 100% opozicije iz razloga A, B, C... tako isto ima drugih ljudi koji ne veruju iz razloga D, E, F...
Takođe se danas i na nivou Srbije i na nivou sveta sve kroji tako da običan čovek bez ozbiljnih napora, informisanja i učenja ne zna više kome da veruje, i da ga ništa ne interesuje osim konzumiranja, debilizama raznih vrsta i plitkih zadovoljstava. Ljudi su bombardovani imbecilnim vestima i temama, pa i podelama, da ne bi digli glave iznad magle i počeli da vide ostatak distopijske piramide.
Evo jel ume neko da odgovori na pitanja na nivou Srbije: šta je Đilas tražio u Predsedništvu onomad? Zašto je pozivao na bojkot onomad kad su svi opozicionari bili za promenu? Zašto opozicija uspe da ukenya svaki izliv besa naroda prema SNSu? Zašto EU dr.a Srbe kad neko iz restorana izbaci gancije koji mrače goste, a ne reaguje kada SNS pokrade izbore? A na nivou sveta: ako su Saudijska Arabija esencija islama (i to fanatičnog) a Izrael esencija Judaizma, kako to da sarađuju i slažu se tako dobro? Ako je ceo zapad šatro protiv Rusije i očekuje i od ostatka sveta da bude isto i preseče sav kontakt sa njom, otkud onda i dalje Ruska roba i sirovine u EU? Kako to EU sme da trguje sa Rusijom, a Srbija ne sme?
Mislim da je jasno o čemu pričam. Govore ti jedno a rade sasvim drugo. I na nivou Srbije i na nivou sveta. Uz to od malena uče ljude da se vezuju za brendove i konzumerizam, da se ne bave širim i kompleksnijim temama, jer nema šta oni da se petljaju tu, "ima ko da misli i odlučuje" (ima k... ko da misli, ceo svet 15 jbnih godina ne izlazi iz krize a milijarderi se množe). I onda ljudi, čak i obični prosečni ljudi, vremenom uvide koliko je nelogičnosti i licemerja. I neki na to odreaguju apatijom. Neki cinizmom. Neki alternativama. Neki ekstremima. A neki prosto gađenjem i nepoverenjem, te odlukom da ne glasaju.
Da se vratimo na Srbiju. Ove poslednje svinjarije koje su izvele opozicione grupe su čak i mene bacile u dubiozu i blagi defetizam. To ne znači da ću prestati da glasam. Nastaviću i dalje, jer neću da se posle kajem da ništa nisam pokušao. Ali mi je postalo jasnije kako drugi ljudi sa manje informisanosti i volje da tragaju za istinom i da doprinose svom društvu, će sad mnogo lakše da zapadnu u "maaa, j.š sve" mentalitet.
Pogotovu kad to polako postaje norma i u svetu. I kad im od malena govore da su niko i ništa, da ne mogu ništa da promene i da "ima ko da misli i odlučuje" a oni nek se vrate biranju između Fante i Koka Kole i AMDa i nVidie (spoiler: u oba slučaja iste figure drže oba carstva). E sve to o čemu pričam ogleda se u novijim generacijama koje sad stasavaju, a koje su upravo arhetip apatije i konzumerizma. Jer su od malena programirani tako, da svu pažnju i mentalni kapacitet usmeravaju na stupidarije i distrakcije, a kad se radi o ozbiljnim temama da budu u fazonu "meh, ja tu ionako ne mogu ništa, a i ne zanima me". Biće nam svima divan svet i život sa takvim pristupom svemu.
