Strašna priča. Rođen u narkomanskom brlogu, oba roditelja heroinski zavisnici, dva brata isto. Porodicu su non-stop maltretirali zelenaši zbog dugova za drogu, prema svedočenju komšija, svaki drugi dan je dolazila policija. Majka je sedam puta prijavljivana za nasilje prema deci, a neko vreme je bila i u zatvoru zbog toga. Više puta je napuštala porodicu i odlazila u nepoznatom pravcu. Otac je decu vezivao lancima i tukao. Filip ( mladić za videa) jedini vuče porodicu napred i pokušava da izvede braću na ispravan put. Jednom prilikom, nakon što su ih roditelji pretukli, zajedno sa braćom odlazi u policijsku stanicu i moli za pomoć. Od pomoći, naravno, nije bilo ništa. Direktorka centra za socijalni rad je nedavno dala izjavu da centar jeste intervenisao vezano za ovu porodicu ali decu nisu izmestili iz te narkomanske jazbine ,,zato što porodica nije bila toliko disfunkcionalna". U suštini ti centri samo služe stvaranju opšteg zla u društvu. Jako je važno da decu ne izbavljaju iz narkomanskih i zlostavljačkih porodica, jer će upravo ova deca postati zavisnici i sitni kriminalci, kakvi su potrebni organizovanom kriminalu.
Po završetku srednje škole, Filip odlazi na brod, gde se jako dobro pokazao, čak i dobio neki čin (časnik na brodu). Nakon povratka sa broda, zapada u strašne probleme. Zelenaši prete da će mu pobiti celu porodicu, zbog dugova za drogu njegovog srednjeg brata Stanislava. Otimuju mu sav novac koji je doneo sa broda, tako da ostaje bez hrane i osnovnih sredstava za život. Njegova stanodavka se na najlepši način izrazila o njemu, kao o vrlo urednom i tihom mladiću. Iako nije imao novca za hranu, redovno je izmirivao svoje obaveze prema njoj.
Ista skupina zelenaša ga je pretukla, dotle da nije video na desno oko. Stavili su mu nož pod grlo i pretili da će ga ubiti ako ne donese još novca. Upao je u stanje smanjene uračunjivosti, tako što 15 dana nije spavao, postao je suicidalan... mnogo ljudi je na sudu posvedočilo da bukvalno nije bio sav svoj, niti ličio na sebe. Nudili su da ga odvezu na psihijatriju, ali je odbijao, jer se bojao da ga u slučaju traženja psihijatrijske pomoći, neće primiti na brod ponovo.
Nakon 15 dana nespavanja, odlučio je da ubije zelenaše i dilere droge. Za osam minuta je uspeo da nađe u Splitu svu trojicu i da ih pobije kalašnjikovim.
Nakon toga je nekoliko meseci proveo na psihijatriji, zatim je prebačen u pritvor. HDZ sendvičari su putem medija plasirali verziju događaja kakva je njima odgovarala. Proglašen je najvećim zločincem u istoriji Splita u poslednjih 15 godina. Dva puta je nepravosnažno osuđen na kaznu zatvora od 40 godina.
Strašna priča i strašno je i gledati. Što više priloga o tome pogledaš, to manje veruješ da je tako nešto moguće.
Psihijatri su dali izveštaj u kome stoji da nije zavisnik niti od jedne droge, da nije duševno bolestan (na sudu simulira sumanuti poremećaj), da uračunljivost u trenutku izvršenja krivičnog dela jeste bila smanjena, ali ne bitno, kao i da ima kombinaciju nekih poremećaja ličnosti, što je rezultat izuzetno teškog odrastanja.