Ох, да. Извини. Ево.
Оно што је очигледно а што до сада нико није регистровао јер се свака идеја студената узима здраво за готово и без филтера и преиспитивања јесте то да се друштвена побуна дели временски на два различита периода са поптуно различитим утицајем на режим и на друштво у побуни. Дакле период док су се студенти држали четири захтева и период након што је основни захтев постао расписивање избора.
Та првобитна четири захтева су била системска и деловала су мобилишуће, корективно и исцељитељски на цело друштво а уједињујуће по студенте док режим није знао шта га је снашло. Копрцао се ненадлежни Хуља као да му истерују ђавола. Ишао је из грешке у грешку, није имао никакав институционални одговор и једна полтронска влада му је пала. Такође, није могао да користи полицију против студената па је прибегао овим кримосима и то је додатно мибилисало народ а дестабилизовало режим.
Од захтева за изборе имамо практично све супротно. Народ али и студенти су се преко нећи обрели у свакодневници политичког брлога Србије, односно на домаћем терену Жвалавог. Наравно, прва последица тога је подела, подела међу студентима а друга је подела у народу. Ова друга се не види али се осликава у бројности људи на овим скуповима покушаја грађанске непослушности. Можда део народа није против оваквих блокада али није ни за јер није ту у критичном броју.
Како су студенти изнели једини захтев за који је Жвалави заправо надлежан и заправо искусан и способан дошли смо до обрнутог процеса, захтев је деловао корективно, стабилизујуће и мобилишуће на режима а деструктивно на студентску и друштвену побуну. Једно Хуљино не, студентски одговор са покушајем грађанске непослушности и ето нас са стотинама ухапшених, отетих и обесправљених, многих повређених и преплашених и са очекиваном употребом прекомерне силе полиције. И што је најгоре зарад ког циља? Избора?
Дакле из тога закључујем да се што елегантније и прећутно треба одустати од бесмисленог захтева за изборе који се свакако неће одржати пре последњег законског рока и вратити се првобитним захтевима. Престати са овим међуграђанским изнуривањем, испумпавањем и емоционалним пражњенима и указати на то да се управо руши и онако фелерична оптужница за надстрешницу, да институције и даље не раде а да режим сваким даном разара друштво и институције све већом силом. Заказати велики протест 1. септембра и даље реаговати у складу са неминовним даљим грешакама режима јер је враћен на неподношљиви му статус пре захтева за изборе. То је сад наравно упитно колико би било делотворно јер студенти су већ изгубили оштрицу деловања а са тиме би је додатно иступели. Али мислим да је и покушај враћања изворној побуни бољи од овога што имамо сада, јер кад се иоле објективно сагледа, ових дана су кола кренула низбрдо.
