Borac nije imao šta da izgubi, a jednom nogom je već bio u polufinalu. Zvezda bez Jankovića i Antića, ali opet veliki favorit, a koga na ovoj utakmici nije bila ni bleda senka. Igrači su delovali nekako uplašeno, kao da igraju sa LA Lejkersima. Kao Zvezdaš ću da kazem, ali pošteno i iskreno, Borac je zaslužio da pobedi, zbog igre, želje, samopouzdanja i hrabrosti, sa kojima se suprotstavio braniocu Kupa Radivoja Koraća i aktuelnom regionalnom i srpskom šampionu. Prvo poluvreme, Zvezda je igrala tek toliko da se drži prednost, a u drugom postepeni pad. Na 4 minuta pre kraja bilo je 8 poena prednosti za Borac, veliko iznenađenje. Zvezda je ipak rezultatski prišla i na kraju veeeeeeeelika sreća. 7 sekundi pre kraja, pri izjednačenom rezultatu, igrač Borca promašuje 2 slobodna bacanja, a Zvezda je imala jop 7 sekundi za napad, a za koji mislim da je mogao mnogo bolje da se organizuje. Ne samo zato što nije postignut pogodak. A u produžetku, Zvezda se pribrala i pobedila. Borac je zaista bio pred senzacijom, koja bi da se dogodila, bila apsolutno zaslužena. Ne mogu da kažem da se Zvezdini igrači nisu borili, ali su bili nekako uplašeni, a na momente i izgubljeni. To je sport, dešava se, mora nekad. Ali najgore je kada se desi na ovako bitnoj utakmici gde ispravke nema.
Igračima sledi ozbiljno ,,ribanje" od strane trenera, a ovako u polufinalu sigurno neće moći da se igra. Protivnik u polufinalu je FMP.