Споменици
Мени увек у први мах призове асоцијацију на - римског војника. Место - Виминацијум, Гамзиград ....
То је можда због тога што нам наше званично образовање (историја, уџбеници) и уметност (филм, нпр.) нису наметнули друкчију, свима препознатљиву и познату слику. Као бркатог Марка Краљевића на коњу, или Косовку девојку у карактеристичном положају, на пример. Недавно сам на једној предратној згради у Новом Саду запазио барељеф на којем одмах и непогрешиво знате да је - она.
Постоље одговара ставу - обичног војника, који подсећа на војнички строј, тако да се може лако замислити цео оновремемени строј сличних њему.
Да је на већем постољу у истом ставу изгледао би необично. На високом стубу - као још један Победник.
За веће и више постоље би одговарао став и покрет владара - у раскораку, с мачем у замаху, одлучног и усредсређеног израза, и - изгледом и знамењима деспота. Или - на коњу, у мирнијем, достојансвенијем ставу.