Spomenici
- Začetnik teme milos
- Datum pokretanja
jovanovm
Advanced
Nije ciga nego lopov, Srbendo.
Михаило
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.04.2007.
- Poruke
- 1.408
- Pohvaljen
- 1.062
Шала јбт... Овде се све преозбиљно схвата... :/jovanovm":2ab38jsq je napisao(la):
Ко не зна виц:
Цига радио као чувар у магацину, и једног дана нестану неке челичне греде.
Сутрадан пита шеф:
- Па добро, Циго, шта би са оним челиком?
- Па, не знам, газда, нека деца се ту играла, па однела ваљда...
- Па како, мајку му, свака греда има преко 200 кила?!
- А шта зна дете шта је двеста кила!
:laugh:
jovanovm
Advanced
Vučko je u pravu, tako to funkcioniše.
A šala je smešna ko što su smešne one šale o crnjama ovde u Americi.
A šala je smešna ko što su smešne one šale o crnjama ovde u Americi.
jovanovm
Advanced
Nurko, ti si Polexia Nurkin??? Apsolutno sjajne fotke!
jovanovm
Advanced
Pratim te na Flickru odavno, super. 
zexland
Advanced
Fotke su fantasticne ! Svaka cast !
Gomila moze da posluzi za turisticku promociju
Ali Kucoslav....
Gomila moze da posluzi za turisticku promociju
Ali Kucoslav....
^^Bravo!Ja sam i dalje za to da je za slaviju ili ovaj spomenik ili fontana,trece nema!
Evo slika trecepozivacke cesme na Zvezdari kod Gradske Bolnice u Cingrijinoj Ulici.Nazalost,zapostavljena je i u losem stanju,nadam se da ce je uskoro rekonstruisati
Ovde se vidi da voda ide iz kamena umesto iz slavine
Evo slika trecepozivacke cesme na Zvezdari kod Gradske Bolnice u Cingrijinoj Ulici.Nazalost,zapostavljena je i u losem stanju,nadam se da ce je uskoro rekonstruisati
Ovde se vidi da voda ide iz kamena umesto iz slavine
Овај споменик се већ налази у центру Краљева.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/83/Kraljevo_milutin.jpg
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/83/Kraljevo_milutin.jpg
Најпре је 1931. подигнут споменик на Новом гробљу, а Краљевљачки је постављен 1932. Комунисти су га склонили на градско гробље 1959, да би у центар био поново враћен 1982. Оба је, по пројекту славног руског архитекте Романа Верховског, из истог калупа излила ливница "Јеремић" са Вождовца.
http://www.kraljevo.com/kraljevo/kv-danas/spomenik-srpskim-ratnicima.htm
http://www.spc.rs/sr/obraz_beograda_nase_prestonice_mora_da_bude_svetao
http://www.kraljevo.com/kraljevo/kv-danas/spomenik-srpskim-ratnicima.htm
http://www.spc.rs/sr/obraz_beograda_nase_prestonice_mora_da_bude_svetao
Izvor Studio BVesti :: Beograd
Puštena u rad Čukur česma »
20. April. 2011 | (16:35 -> 16:42), Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari
Dva dana posle postavljanja skulpture Dečaka sa krčagom, Čukur česma koja godnima nije bila u funkciji, zvanično je puštena u rad.
Podsećamo, skulptura „Dečaka s krčagom" sa Čukur česme, koja je ukradena prošlog maja, vraćena je u ponedeljak na postolje u Dobračinoj ulici.
Komplikovana konzervacija, koja je završena za tri meseca, kako kažu stručnjaci, predstavlja veliki podvig, jer je skulptura, posle krađe, pronađena na otpadu isečena na 22 dela.
Bolja slika iz "Vecerenjih novosti":
Izvor: Vecernje novosti
Izvor: Grad Beogradonedeljak, 18. april 2011.
Otkrivena skulptura „Dafne” na Adi Ciganliji, urađena po crtežu Mome Kapora
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i Ljiljana Kapor otkrili su danas na Adi Ciganliji skulpturu „Dafne”, koja je urađena po crtežu našeg poznatog pisca Mome Kapora. Odluku o postavljanju skulpture donela je Skupština grada, na inicijativu gradonačelnika, a svečano otkrivanje upriličeno je u okviru ovogodišnjeg obeležavanja manifestacije „Dani Beograda”.
– Svi koji se osećaju Beograđanima i smatraju da to jesu znaju da je Momo Kapor kao hroničar glavnog grada bio najveći Beograđanin od svih nas. Kao pisac i slikar otkrio je lepotu i čari Ade Ciganlije pre pedesetak godina. Mnogo je putovao, ali uvek sa povratnom kartom za Beograd. Zahvalan sam umetničkoj grupi TAT koja je izradila ovo delo i srećan sam što je drugačije od klasičnih spomenika, jer uz Momu Kapora klasika ne ide. Beograđani će se jednog dana, kada i nas više ne bude, sećati Kapora jer je on to svojim delom i ljubavlju prema Beogradu zaista zaslužio – kazao je Đilas.
Supruga pokojnog pisca Ljiljana Kapor podsetila je da je Momo došao na Adu sa 18 godina i da ga je ona opčinila.
– Kao što u bajci „Mali princ” svaki čovek ima svoju planetu, Momina planeta postala je Ada Ciganlija. Provodio je ovde dosta vremena, a napisao je i roman o Adi i zato je ovo najlepše mesto za spomen-obeležje u njegovu čast – istakla je ona i zahvalila gradonačelniku i umetnicima koji su izradili skulpturu.
Direktor JP „Ada Ciganlija” Zoran Gajić najavio je da će čitav ovaj prostor biti mesto okupljanja umetnika, gde će se održavati književne i druge umetničke večeri, te da će se Beograđani ponositi njime kao što bi se i Momo Kapor ponosio.
Bezmalo četiri metra visok stajaći akt devojke u 3D dimenziji izrađen je od profilisanog aluminijuma i nalazi se kod kupatila „Beograd” sa savske strane beogradskog izletišta. Obavijen je puzavicom, a oko njega se nalaze tri breze. „Dafne” noću ima posebno osvetljenje, koje ističe lepotu ove neobične statue.
Foto: Nadlanu.com
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.657
- Pohvaljen
- 18.146
Pored regulisanja načina otkupa "otpada", ovo bi možda moglo da bude jedno od rešenja za sprečavanje krađa i skrnavljenja spomenika izrađenih od plemenitih metala.
„Хладна бронза” спречила крађу спомен-плоче
[quotе]Вандали који су трећи пут од 2008. одвалили обележје са споменика Николи Тесли у Булевару краља Александра одбацили га видевши да није израђено од племенитих метала.
Плоча са именом и презименом великог научника је пронађена, налази се у згради факултета.
Плоча са споменика Николи Тесли код зграде техничких факултета у Булевару краља Александра трећи пут за три године нашла се на удару вандала. Ни то што само изгледом подсећа на бронзу, а заправо је израђена од материјала безвредног за крадљивце, није је сачувало да не буде одваљена са постамента. „Хладна бронза”, сировина од које је направљена, ипак је донекле помогла: спазивши да није од племенитог метала, починиоци су бацили обележје уместо да га однесу. Плоча са именом и презименом великог научника је пронађена, налази се у згради факултета и ускоро ће бити враћена на споменик.
Од 2008, када је први пут насилно скинуто и украдено, обележје у булевару постало је симбол бахатости лопова који препродају овакве предмете, али претопљене на нелегалним отпадима. За такву „репутацију” заслужна је поновна крађа из маја прошле године. Тада је страдала копија вредна 94.000 динара, постављена два месеца пошто је нестао оригинал.
Крађе обележја и предмета од бакра и бронзе до тада су у Београду постале већ редовна појава. Минулих година нестајале су спомен-плоче композиторима Јосипу Славенском и Петру Коњовићу – ову потоњу „поштени” крадљивци вратили су на место – обележје на улазу у Манакову кућу, месингана вешала са Новог гробља на којима су нацисти вешали родољубе за време окупације... Забележене су и похаре читавих скулптура – такође са Новог гробља својевремено је нестало дело Ота Лога „У језгру два”, док је на Карабурми однета биста Маријане Грегоран. Минуле године украдено је шест бронзаних голубова са фонтане „Буђење” на Калемегдану, као и скулптура „Дечак са крчагом” са Чукур чесме, коју је полиција нашла у деловима на отпаду у Крњачи.
Све су то били разлози због којих је у јавности заживела идеја да се обележја убудуће праве од сировина које не могу да се претопе. Својеврсна проба нове „доктрине” била је управо плоча на Теслином споменику. Октобра 2010. вајар Звонко Новаковић сачинио је њену реплику од „хладне бронзе”, комбинације бронзе и вештачких материјала. Израда, коју је финансирао град, коштала је 80.000 динара, али судећи по догађају од пре неколико дана – исплатило се.[/quotе]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Hladna-bronza-sprecila-kradju-spomen-ploce.sr.html
„Хладна бронза” спречила крађу спомен-плоче
[quotе]Вандали који су трећи пут од 2008. одвалили обележје са споменика Николи Тесли у Булевару краља Александра одбацили га видевши да није израђено од племенитих метала.
Плоча са именом и презименом великог научника је пронађена, налази се у згради факултета.
Плоча са споменика Николи Тесли код зграде техничких факултета у Булевару краља Александра трећи пут за три године нашла се на удару вандала. Ни то што само изгледом подсећа на бронзу, а заправо је израђена од материјала безвредног за крадљивце, није је сачувало да не буде одваљена са постамента. „Хладна бронза”, сировина од које је направљена, ипак је донекле помогла: спазивши да није од племенитог метала, починиоци су бацили обележје уместо да га однесу. Плоча са именом и презименом великог научника је пронађена, налази се у згради факултета и ускоро ће бити враћена на споменик.
Од 2008, када је први пут насилно скинуто и украдено, обележје у булевару постало је симбол бахатости лопова који препродају овакве предмете, али претопљене на нелегалним отпадима. За такву „репутацију” заслужна је поновна крађа из маја прошле године. Тада је страдала копија вредна 94.000 динара, постављена два месеца пошто је нестао оригинал.
Крађе обележја и предмета од бакра и бронзе до тада су у Београду постале већ редовна појава. Минулих година нестајале су спомен-плоче композиторима Јосипу Славенском и Петру Коњовићу – ову потоњу „поштени” крадљивци вратили су на место – обележје на улазу у Манакову кућу, месингана вешала са Новог гробља на којима су нацисти вешали родољубе за време окупације... Забележене су и похаре читавих скулптура – такође са Новог гробља својевремено је нестало дело Ота Лога „У језгру два”, док је на Карабурми однета биста Маријане Грегоран. Минуле године украдено је шест бронзаних голубова са фонтане „Буђење” на Калемегдану, као и скулптура „Дечак са крчагом” са Чукур чесме, коју је полиција нашла у деловима на отпаду у Крњачи.
Све су то били разлози због којих је у јавности заживела идеја да се обележја убудуће праве од сировина које не могу да се претопе. Својеврсна проба нове „доктрине” била је управо плоча на Теслином споменику. Октобра 2010. вајар Звонко Новаковић сачинио је њену реплику од „хладне бронзе”, комбинације бронзе и вештачких материјала. Израда, коју је финансирао град, коштала је 80.000 динара, али судећи по догађају од пре неколико дана – исплатило се.[/quotе]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Hladna-bronza-sprecila-kradju-spomen-ploce.sr.html
