Писмо једног мужа чија је жена у болници:
Све је у реду, драга Герда!
Пуно хвала на твом лепом писму. Не треба да се бринеш за мене.
Све је у реду. Кувам сам, и сваким се даном све више чудим како то добро функционише.
У међувремену могу то и појести, без да идем у болницу на испумпавање желуца.
Како често морам ићи брзо, јуче сам пекао кромпир.
Мора ли се кромпир чистити ? Док се то пекло, отишао сам да купим хлеб.
Када сам се вратио, емајл у рерни се скроз отопио.
Нисам могао веровати да може издржати тако мало. Дим у кухињи се разишао у међувремену, но мачка је црна као гавран и кашље. Од тада панично бежи чим укључим шпорет или почнем лупати рерном.
Како морам најмање једном дневно појести нешто топло, као што знаш, мачка се више не појављује.
Реци, колико се дуго кувају јаја? Кувао сам их два сата но никако да постану мекана.
Дај ми напиши молим те, да ли се загорело млеко може још за нешто употребити. Да ли да га ставим са стране док се ти не вратиш ?
Имао сам лагани проблем са гулашом када сам хтео угрејати конзерву. Нажалост експлодирала је у микроталасној. Врата од микроталасне су излетела
кроз прозор и уништила наш лепи стакленик ... и прозор исто.
Како је прозор био затворен (морам га дрзати затвореним када кувам јер иначе увек дођу ватрогасци), излетео је заједно са стоком.
Ударни талас је био страшан.
Конзерва је насупрот враташцима излетела као ракета према горе, пробила плафон и погодила 13-годисњу ћерку господина Бауера, који станује изнад нас, тачно између ногу. Она је управо свирала клавир, но није јој се ништа десило, али учитељ клавира је остао без 4 прста.
Да ли ти је се већ десило да ти се прљави судови уплеснаве? Како ли је то само могуће за тако кратко време? Ти ниси ни пуне 4 недеље одсутна.
Иза судопере што-шта живи, могао би човек 'УНИВЕРЗУМ' да сними. Откуда долазе само сви ти гмизавци ? Да ли си их можда ти тамо оставила?
Углавном, напокон сам се сабрао и ишао опрати судове.
Драга, немој се молим те љутити и викати, али онај добар порцелан од твоје баке је поломљен.
Изгледао је тако чврсто да ми није било ни на крај памети да неће издржати.
Можда су 800 обртаја машине за веш ипак мало превише.
Успут речено, и она је исто покварена. Приликом центрифугирања је велики нож за резање меса мало остетио бубањ ... и сада се налази у зиду... нож, не бубањ. Бубањ је пробио 30 цм зида од цигле и сада лежи негде безвезе.
Док сам јео, запрљао сам на жалост тепих у дневној соби и то соком од парадајза. Ти си ми увек говорила да се сок од парадајза не може ничим извући.
Ту се на жалост вараш драга моја, флека је одлично изашла, длаке од тепиха на жалост исто. Можда ипак треба узети нитроразређивач.
Фрижидер сам морао отопити. Ти си увек тако неспретна, лед се одлично одстрани зидарским чекићем. Но, чудно, сада више не хлади него греје.
У сваком случају је месо добро печено, а јогурт, шампањац и кисела вода су експлодирали.
Драга моја, у четвртак сам заборавио закључати стан.
Мора да је неко био овде јер недостају неки вредни предмети, но, новац сам не чини човека срећним, како ти то увек кажеш.
Орман је исто празан, али, сигурно није било пуно у њему јер ти увек кажеш да немаш шта обући.
Када сам синоћ хтео нахранити зеца, преврнула ми се свећа. Зец је сад без длаке. Изгледа прилично смешно.
Овим био хтео завршити за данас. Сутра мало више.
Надам се да уживаш у миру у болници и да се добро одмараш.
Пуно лепих поздрава од Твог Ервина!
П.С. Када је твоја мама сазнала за несрећу, добила је мождани удар. Сахрана је била јуче, нисам ти хтео ништа рећи да се не узбуђујеш без разлога. Ипак си ти у болници и треба да се одмориш.
Ервин