На суду тужилац позове свог првог сведока, бакицу од близу 80 година и упита је:
- Госпођо, познајете ли ме?
- Како Вас не бих познавала, господине. Знам Вас још као дечака, али морам вам искрено рећи да сам се у вас јако разочарала. Увек сте лагали, варали своју жену, трачали сте људима иза леђа и манипулисали њима. Ви мислите да сте велика фаца, а уствари немате мозга ни колико мува без главе. Да, ја вас добро познајем…
Тужилац потпуно збуњен, упита даље:
- А познајете ли госпођо овде присутног браниоца?
- Да, наравно да познајем и тог господина. Знам га из времена док је још био младић. Он је ленчина, превртљивац и има проблема с алкохолом. Он не може успоставити нормалан однос ни с ким, а бије га и глас најлошијег адвоката у земљи. Да не спомињем да вара своју жену с три друге, међу којима је и Ваша. Да, да, добро га познајем…
Бранилац само што није добио инфаркт.
Судија нареди обојици адвоката да му приђу и тихим гласом им рече:
- Слушајте вас двојица идиота, ако било који од вас упита бабу познаје ли мене, идете обојица у затвор.