Šta je novo?

SIV ..... exPalata Federacije

Ima li neko fotografije enterijera SIV-? Pretpostavljam da izgleda također lepo kao i izvana.
 
Hvala puno! :)
Izgleda zaista monumentalno i, mora se priznati, za nešto što je građeno u soc-realizmu, zaista lepo i reprezentativno.
 
Ova zgrada je pravi biser,steta je da stoji neiskoriscena.
Interijer me podseca na neke Kjubrikove filmove. :kk:
 
Zgrada nije radjena u stilu socrealizma, vec americki administrativne arhitekture. Krajem 2008. godine iz kancelarija je izbaven originalni stiliski/dizajnerski namestaj iz 50-ih godina od punog hrastovog drveta i zamenjen kritorovim garniturama od sperploca.
 
Pa kako su to mogli napraviti? Pa bolje da su restaurirali taj nameštaj... Šteta..
 
nije samo steta vec skandal. toboze je stari namestaj zauzimao previse mesta u kancelarijama
 
kad sam ja trivijalnim povodom bio u palati federacije receno mi je da ce neka komisija ili uprava pripremiti prodaju celokupnog namestaja (dakle ne pojedinacnih komada, ako sam dobro razumeo) na nekoj "uobicajnoj" aukciji. ocito je da postoje neke uobicajne aukcije na kojima mogu da se kupe fine stvari, ali da obicni ljudi za njih ne znaju. moja ideja je bila da pisem muzeju priemnjene umetnosti da taj namestaj preuzme, ali sam otisao iz beograda a da pismo poslao nisam.

a pisaci stolovi su inace prosto savrseni :) lako su mogli da se dograde tako da dvoje sedi, dok je kriza sa prostorom.
 
Danas je objavljeno u vestima da se vlada od 1. Januara seli ovde - KONACNO

Vlada se seli u SIV
Subota, 8. avgust 2009. 11:19


Vlada Srbije od 1. januara 2010. napušta lokaciju u Nemanjinoj ulici i seli se u Palatu Srbija, nekadašnji SIV na Novom Beogradu, gde će biti održavane sednice Vlade, saznaje "Danas".

Kako je izjavila Tamara Stojčević, generalni sekretar Vlade Srbije, Vlada će se seliti u fazama i dodaje da nema sredstava da se u to ulaže ove godine.

Prvo će se preseliti Vlada, dakle premijer, potpredsednici, Generalni sekretarijat i Sekretarijat za zakonodavstvo.

Ona dodaje da je to dugoročni projekat, kao i da će samo adaptacija Palate Srbija u prvoj fazi koštati 500 miliona dinara, jer u Palati ima malo kancelarijskog prostora, a više sala za prijeme.

Od 70.000 kvadratnih metara samo 15.000 otpada na kancelarije. Sve ostalo su hodnici i sale za prijeme. Očekujem da prva faza preseljenja bude gotova do kraja ove godine,navodi Stojčević.

Osim Vlade, novu lokaciju dobiće i Ministarstvo odbrane i MUP Srbije, koji bi u narednom periodu trebalo da budu izmešteni na Banjički vis, pored Instituta za bezbednost, gde je sedište Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

U Ministarstvu odbrane kažu za "Danas" da idejni projekat koje je uradilo to ministarstvo, predviđa "objedinjavanje MUP Srbije i vojske na Banjici, odnosno bezbednosnih struktura".

Kako je objašnjeno u Ministarstvu, BIA će ostati na svom mestu u Institutu za bezbednost na Banjici, a za potrebe policije i vojske trebalo bi da se izgradi novi objekat na potezu Banjički vis.

Projekat pod nazivom "Plan racionalizacije rada Vlade" uradilo je Ministarstvo odbrane.

Osnovna ideja je da se ministarstva koja su raštrkana po Beogradu na 15 adresa, objedine na jednoj adresi u Palati Srbija i u zgradi vlade u Nemanjinoj ulici.

Planom je predviđeno i da se nekadašnja zgrada SIV 2 na Novom Beogradu nadzida kako bi se dobilo dodatnih petnaestak hiljada kvadratnih metara.

(FoNet)
BTW jel SIV 2 = Palata Srbija???
 
Mislim da su SIV 2 i 3 jedan pored drugog, pri čemu je SIV 2 na samom Bul. Zorana Đinđića dok je SIV 3 malo "uvučen"...
 
SIV trojka je ona zgrada za narandzastim staklima ? (BTW obozavam ta stakla :laugh: )

Sada ima mesta za strajkove >>>

1186852223palatafederacdt1.jpg
 
SIV2 da dobije wave viseću fasadu sa nosačima za led osvetljenje koje stalno menja boje. SIV3 da se narandžasta stakla ostave ali da se stave ista takva i u vidu fasade da se ne vidi sirotinjski (braon) beton kad već nisu hteli kao ljudi da stave beli cement. Isto važi za Genex i Istočne kapije, kao i za 5 ludaka na Banjici.
 
Moze neko da mi pojasni gde je SIV 2?

Pa bas je poenta u tom brut - betonu, to je takav stil. Kao i u ciglama izmedju tog betona na SIV 3... Znas koji bi to tezak kic bio da se sad stave "nova" narandzasta stakla u sklopu sa starim? A da ne pricam o nadogradnji, svaki dan se samo nesto nadogradjuje, ako im se nadogradjuje nek stave nadograde krunice ili mostove u vilici pa da zadovolje svoje fetise za naodgradnjom. Odvratno. Pritom je ta "narandzasta" zgrada ooogromna! Bio sam u njoj, i na spratu ima mali milion veoma pristojne velicine kancelarija.

Edit: Da ne pricam da zgrada zaista jeste odlicna, tj. da se slozim sa doticnim iznad - najjaca, :) landmark tog dela NBG.
 
SIV 2 je ako se ne varam zgrada pored merkatora koja izlazi na bulevar zorana djindjica ima samo dva sprata i mislim da je ona ta koja ce da se nadogradjuje
 
UVOD
Izgradnjom Palate Saveznog izvršnog veća na gotovo nenaseljenom prostoru današnjeg Novog Beograda realizovana je višedecenijska težnja širenja Beograda severno od reka Save i Dunav.
Ozbiljnije razmišljanje o levoj obali Save kao potencijalnom pravcu širenja tadašnjeg Beograda ka Zemunu započelo je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca a prve konkretne ideje o uređenju budućeg novobeogradskog terena izneo je arhitekta Đorđe Kovaljevski u svom predlogu Generalnog urbanističkog plana 1923.god. Ovim planom predviđena je izgradnja Novog Beograda kao vrtnog naselja sa nizom porodičnih kuća i vila u zelenilu. Međutim ove zamisli su se pokazale kao neizvodljive tako da su nastala tri značajna nova objekta na ovom prostoru: Stari aerodrom (1926-1931), Most kralja Aleksandra I (1934) i Staro sajmište (1937). Sva tri su podignuta nezavisno od predloženog generalnog koncepta.
Nastanak današnjeg Novog Beograda se može pratiti kroz mnogobrojne konkurse i idejna rešenja ovog područja koja su obeležila razdoblje od tridesetih do sedamdesetih godina prošlog veka.
Zapravo planiranje modernog Novog Beograda je započelo tek sa Skicom regulacije Beograda na levoj obali Save (1946) koju je izradio arhitekta Nikola Dobrović. Ovaj predlog predstavlja prvo celovito urbanističko rešenje koje će postati polazna tačka za raspisivanje konkursa za javne objekte kao i za urbanistički plan Novog Beograda.
Osnovno polazište svih planova Novog Beograda bilo je da novi (savremeni) grad treba da predstavlja upravljački centar i simbol novog socijalistickog uređenjadržave.
U istoriji Novog Beograda 1948.god. predstavlja godinu početka prvih konkretnih radova na uređenju terena na levoj obali Save. Te godine su počeli radovi na zgradi Predsedništva, hotelu „Jugoslavija”, utvrđena je obala i nasuto močvarno tle.
Ideja o urbanizaciji močvarnog zemljišta budućeg novobeogradskog prostora postavljena ja kao državni posao od velikog značaja u godinama neposredno posle Drugog svetskg rata.
Prostor Novog Beograda je bio oslobođen bilo kakvog istorijskog i ideološkog nasleđa i kao takav je simbolično predstavljao ideju Federacije kao potpuno nove države, rasterećene prošlosti.
Pored izraženog simbolizma ovaj poduhvat je predstavljao i dokaz superiornosti komunizma nad starim buržoaskim uređenjem. S obzirom na to da je Novi Beograd koncipiran kao sedište najviših institucija i njen politički centar trebao je da posluži i kao model za čitav niz budućih socijalističkih gradova širom novonastale dr`ave.
Posleratno razdoblje jugoslovenske arhitekture obeleženo je paralelnim egzistiranjem dva graditeljksa koncepta. Jednog koji se odnosi na stambenu izgradnju, kao najznačajniji vid graditeljske delatnosti ovog perioda, i drugog koji se odnosi na monumentalnu arhitekturu državnih, javnih i partijskih objekata. Insistiralo se na nametanju socrealizma kao zvaničnog i isključivog stila zalažući se za arhitekturu blisku narodu koja je socijalistička po sadržaju a nacionalna po formi.
 
O KONKURSU
U novim političkim uslovima postojala je potreba da se nova država predstavi kroz monumentalnu arhitekturujavnih objekata pa su raspisivani mnogobrojni konkursi za javne institucije poput Predsedništva vlade, CK KPJ, luksuznog hotela namenjenog državnim gostima od visokog značaja. Na konkurse su pozivani veliki državni arhitektonski biroi.
Konkur sa izgradnju zgrade Predsedništva vlade FNRJ je raspisan 1947.god. Promenom spoljne politike tadašnje države nastaje ekonomska kriza koja se neminovno odrazila i na arhitekturu tadašnjeg doba. Arhitektura je svoj identitet tražila kroz negaciju funkcionalnog pristupa zapadnoevropskog modernizma i kroz negaciju eklektizma sovjetskog socrealističkog modela.
Slika koju stvaraju nagrađeni radovi na konkursu za zgradu Predsedništva vlade FNRJ otkriva kompleksnu situaciju međusobnih uticaja arhitekture, ideologije i politike.
Opšti jugoslovenski konkurs za idejno rešenje zgrade Predsedništva vlade FNRJ i Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije je raspisan 1946.god. Po uslvima konkursa se zahtevao i predlog za urbanistički plan Novog Beograda. Učesnicima konkursa je stavljen na raspolaganje pored uslova konkursa i plan grada, podaci o terenu, Skica regulacije Beograda na levoj obali Save (Dobrović), kao i zahtev za izradu detaljnog plana uređenja terena.
Po karakteru je konkurs bio opštejugoslovenski, tj. pravo učešća na njemu su imali svi građani SFRJ kao pojedinci ili u okviru državnih projektantskih biroa. Pravo učešća su imali čak i učesnici u ocenjivačkoj komisliji što je trebalo kao čin da istakne moralne ideale tog vremena.
Na konkursu su dodeljene: prva nagrada radu zagrebačkog tima (Vladimir Potičnjak, Anton Urlih, Zlatko Najman i Dragica Perak), tri druge nagrade i pet trećih. Kao glavni adut za izbor ovog projekta žiri je naveo funkcionalnost i monumentalnost.
Još jedan pristigli rad (M.Haberle, M.Poleti, G.Felt, M.Tomičić)je imao slične prostorne šeme sa skoro indentičnim osnovama u obliku latiničnoh slova “H“ i posebnim paviljonom u sredini. Takođe su ova dva rada imali tipično modernističke elemente u vidu trakastih prozora, krovnih pergola, velikih staklenih površina, zaobljenih uglova i lebdećih podupirača. Razlika između ova dva rada, modernističkog i kasičnog je i opredelila žiri ka Potočnjakovom projektu u skladu sa tadašnjim stremljenjima u arhitekturi.
Posle Dubrovačkog savetovanja zvanično je otvoren je put modernoj arhitekturi te je nekoliko važnih državnih projekata započetih u socrealistickom maniru pretrpelo znatne izmene. Među njima je i Palata Saveznog izvršnog veća (SIV).
Promene prilikom izgradnje Palate Saveznog izvršnog veća predstavlja značajno svedočanstvo promene zvanično prihvaćenih kriterijuma jugoslovenske arhitekture tog doba.
 
ETAPE IZGRADNJE SIV-a
Prva etapa izgradnje Palate SIV-a je trajala od 1947. do 1949.god. Svojim položajem zgrada je trebala da komunicira sa prirdnim okruženjem reke i budućim urbanim naseljem centralne zone Novog Beograda. Uslovima konkursa se insistiralo na upravno-administrativnom kakakteru građevine i funkcionalnom pristupu horizontalne organizacije prostora i sadr`aja.Pored formalnih sličnosti između Potočnjakovog i Le Korbizijeovog projekta, postoje i simboličke slicnosti. I palata Centrosojuza je bila smeštena na suprotnoj obali reke Neve, naspram Kremlja, i trebala je da prkosi i predstavlja simbol mlade socijalističke Rusije.
Prva etapa izgradnje Palate SIV-a trajala je samo godinu dana. Do tada je bila izvedena armiranobetonska skeletna konstrukcija bočnih traktova i delimično konstrukcija centralnog aneksa. Nije izveden skelet trećeg sprata nad centralnim delom gde je trebalo da bude smeštena svečana sala kao ni pristupni ulaz ni tremovi. Konstrukcija zgrade je bila izrađena od armiranog betona i postavljena na armiranobetonske šipove. Rađena je rebrasta međuspratna konstrukcija.
Promenom političkog stanja u zemlji doslo je do stopiranja radova i skeletna konstrukcija palate je ostala da čeka punih šest godina. Stabilizacijom političkih odnosa dolazi do promena kako u opštoj kulturi tako i u arhitekturi pa se odustaje od prvobitnog projekta.
Druga etapa izgradnje Palate SIV-a je tajala od 1955. do 1961.god. Odlukom Specijalne savezne komisije 1955.god. nastavljen je rad na izgradnje plate.
Prvobitni program i projekat za zgradu predsedništva vlade FNRJ sa razgranatom administracijom se uspostavio kao potpuno neadekvatan u novonastalim političkim okolnostima jer se administrativni aparat znatno smanjio pa i potrebe za prostorom za isti. Umesto predesedništva vlade sa brojnim ministarstvima formirano je Savezno izvršno ve}e sa znato manjom administracijom. Dok je predserništvo vlade trebalo da zauzme celu zgradu arministratvni aparat Saveznog izvršnog ve}a je smeš samo u središnji deo objekta. Kancelarije u krilima zgrade su namenjene za druge samostanle savezne institucije. Ova promena je imala direktan uticaj na promenu programskog koncepta izgradnje Palate SIV-a.
Projekat Potočnjakovog tima bila je zasnovana na sintezi Korbizijeovog plana monumentalnog izraza bliskog sovjetskom socrealizmu. Predviđena je slobodnostojeća građevina sa osnovom rešenom u obliku latiničnog slova „H“ čija su dva konkavno izvijena krila povezana međusobno centralnim traktom. U centralnom traktu, na jednakoj udaljenosti od bočnih krila smešten je centralni aneks orjentisan prema parku i reci. Uzor za ovakvu zgradu je Le Korbizijeov koncept za zgradu Centrosojuza u Moskvi (1928).
Promene su se desile ne samo na planu prostornog rešenja objekta nego i na planu njegove urbane dispozicije. Zgrada je prvobitno bila zamišljena kao sastavni deo javnih građevina Novog Beograda, što je konceptualno odbačeno donošenjem Generalnog urbanističkog plana 1950.god. Ovaj plan je predviđao da Palata SIV-a, kao i zgrada hotela „Jugoslavija” ostanu usamljene uz desnu obalu Dunava.
Pored neophodnih izmena kao na organizaciji prostora tak i na urbanističkom rešenju morale su se desiti i izmene na spoljašnjem izgledu građevine koje bi bile u skladu sa novim ideološkim shvatanjima. Najznačajnije izmene su trebale da se dese na spoljašnjem izgledu građevine. Iako je prema mišljenju konkursne komisije iz 1947.god. prvonagrađeno rešnje odgovaralo na zahteve koji se tiču nenametljivosti arhitekture i skladnosti čistih formi, pojedini predimenzonisani delovi i međusobni odnos masa su se pokazali kasnije kao neadekvatni u skladu sa novim estetskim i stilskim zahtevima.
Specijalna savezna komisija je nalo`ila da se izvrše određene izmene u projektu per ponovnog početka radova na zdanju. S obzirom da je rahitekta Potočnjak umro 1952.god. razrada i promena prvobitnog projekta je poverena projektnom birou „Stadion“ a za glavnog arhitektu je proglašen Mihajlo Jankovi}.
Umesto socijalističkog munemantalizma prvobitnog rešenja Palata saveznog izvršnog ve}a je dobila pročiš}en izgled, blizak principima internacionalnog stila. Komisija je insistirala na znatnim izmenama u spoljašnjem izgledu i oblikovanju uz zahteve da se ništa na izgrađenom delu konstrukcije ne ruši kao i da se izbegnu sve dogradnje. Ovi kontradiktorni zahtevi komisije su se mogli posti}i samo uz znatna odstupanja od prvobitnog projekta.
Novi projekat je zadr`ao centralni deo objekta sa bočnim krilima ali su uvedene značajne izmene u pogledu masa i izgleda objekta sa ju`e strane. Jedan od elemenata koji je razbio strogost velikog podu`nog trakta bilo je uvođenje još jednog platna na ju`noj fasadi. Ovo platno je postavljeno kroz aneks i novi trakt paralelno sa centralnim trakrom koji se nalazi u drugom planu. Ovakvim postavljanjem dva platna razbijene su mase a ujedno je i središnji trakt postavljen u drugi plan. Tako je vizuelni utisak srednjeg dela postao bolji . Drugi element koji je doprineo sprovođenju monumentalnosti objekta su kolonade du` čitavog objekta sa ju` strane.
Novim projektnim zadatkom je takođ insistirano i na tome da se dodaju gara`e. One su postavljene na vrlo istaknutim mestima ali njihov oblik i masa nisu dovoljno likovno atraktivni. Gara` su prostorije sekundarnih funkcija i samim tim nisu smele da dobiju takav polo`aj u ukupnoj dispoziciji objekta. Zato je projektant nastojao da kolonadama uskladi mase.
Tokom rada na izmeni prvobitnog projekta moralo se razmišljati o konceptu slobodnostoječeg objekta, okru`enog velikim praznim prostorom što nije bio slučaj sa prvobitnim projektom.
Umesto prvobitne pune i teške obrade fasada planirano je o`vljavanje fasadnog platna naizmeničnim ređjem uvučenih i isturenih elemenata koji su spoljašnjosti objekta dali trodimenzionalni utisak. Takođe su prvoprojektovane roletne zamenjene zaštitnicima od sunca (brisolejima).
Iz prvobitnog projekta je zadr`ana urbanistička dispozicija objekta, osnovne mere, međusobni odnos traktova kao i konstrktivni raster. Prema novom projektu zadr`an je armirani skelet bočnih krila i poprečnog trekta dok je centralni aneks prema reci srušen a umesto njega sagrađen novi centralni svečani deo orjentisan prema Bulevaru Mihajla Pupina. Takođe su izgrađeni svi ostali aneksi i rešeni su unutrašnji rasporedi prostorija.
Zamenom punih pregradnih zidova ulaznih holova mermernim stubovima umesto zatvorenog prostora postignute su bolje povezanosti i jedinstvenost unutrašnjeg prostora.
Umesto jednog ulaza u novom rešenju je predviđen dvostruki ulaz. Svečani koji je orjentisan ka Bulevaru Mihajla Pupina i radni orjentisan ka reci. Posebni radni ulaz namenjen administarciji je smešten u središnjem delu bočnih krila i nadvišen je nadstrešnicama koje ih vizuelno ističu i razbijaju monotoniju fasada bočnih krila. Postavljanjem glavnog svečanog ulaza na ju`nu stanu objekat je dobio naglašenu orjentaciju ka Novom Beogradu.
Horizontalna ravna staklena površina na čeonom delu centralnog aneksa predstavlja odraz vladaju}eg ukusa u arhitekturi tog doba i doprinosi formiranju novog estetskog izraza palate. Dodatni utisak modernizacije fasada ostvaren je postavljanjem plitke staklene kalote nad centralnim aneksom prečnika 19m i površne 1200m2.
Pristup centralnom delu građevine omogu}en je preko vestibila sa arkadama i rampama poje obezbeđuju prilaz automobilom do samog svečanog ulaza. Čitavom svojom du`inom vestibil je odvojen od glavnog hola staklenom pregradom koja doprinosi transparentnom utiskuulaznog dela.
Va`an element promene spoljneg izgleda palate predstavlja i izbor materijala za završnu obradu. Umesto prvobitne ideje oblaganja fasada bračkim mermerom debljine od 12 do 24cm izvedena je klasična mermerna fasada znatno manje debljine (4cm) čme je izbegnuta naglašena horizontalnost fasadnog platna. Primena aluminijumskih prozora umesto hrastovih koji su prvobitno bili predviđni jošviše je naglasila savremeni izgled i dinamičost fasada.
Izmena unutrašnje organizacije prostora u odnosu na prvobitni projekat se sastoji u tome sto su prostorije institucija čji je rad bio u direktnoj vezi sa Saveznim izvršnim ve}em smeštene u bočna krila a svečana sala sa pomo}nim salonima smeštena na spratu centralnog aneksa. Ona je povezana sa poprečim ptaktovima i sa njima čini jedinstvenu arhitektonsko funkcionalnu celinu. Oba krila poprečnih traktova zgrade su pokrivena ravnim krovnim terasam.
Pored svečae sale za odr`avanje prijema novim projektom formiran je niz pomo}nih salona, sala za odr`avanje sednica Ve}a, šesnaest kabineta za čnove Ve}a iz Beograda i još dvanaest kabineta za članove iz drugih republika kao i šezdeset kancelarijskih prostorija za administraciju.
Prema novom programu sala za sednice saveznog izvršnog ve}a smeštena je na prvom spratu a uz nju su raspoređeni kabineti za dva potperdsednika. Na drugom spratu su kabineti za članove ve}a iz drugih republika dok su na tre}en spratu kabineti druga dva potpredsednika i dvorana za konferencije. Na četvrtom spratu je osam kabineta za čnove ve}a i još tri kabineta u prizemlju. Peti sprat je namenjen za sdministraciju podeljen na ukupno četrdeset osam kancelarija odakle je preko stepeniš omogu}en izlaz na krovnu terasu koja je delimično pokrivena nadstrešnicama.
U glavnom holu je trokrako stepeništ koje vodi do aneksa na spratu. Ono je izra|eno od crnog granita sa svedenim staklenim ogradama. Reprezentativni karakter stepeništa je posebno naglašen njegovim dimenzijama (48x30m) kao i izuzetnom osvetljenoš}u.
Svečana dvorana je površine 780m2. Zasvedena je dekorativnom staklenom tavanicom u vidu plitke kupole prečnika 17.5m. Uz nju su smešteni šest posebnih salona koji po potrebi mogu biti povezani sa dvoranom u jedinstvenu celinu. Zidovi sve~anih salona, holova vestibila i foajea izvedeni su od prirodnog mermera i gipsa a podovi svečane sale i susednih salona su oblo`eni orahivim i hrastovim parketom.
 
ZAKLJUČAK
Palata Saveznog izvršnog ve}a jedno od najkarakteristi~ijih ostvarenja posleratne arhitekture Jugoslavije sagra|ena je u vremenu od 1948. do 1961.god. Smeštena je u novobeogradskom bloku 13 na prostoru ograni~enom Bulevarom Mihajla Pupina i Bulevarom Nikole Tesle. Istorija kako projektovanja tako i izgradnje objekta je u neraskidivoj vezi sa formiranjem novog socijalisti~koh grada na levoj obali Save. Palata je po~ela da se gradi kao zgrada Predsedniša vlade FNRJ a dovršena kao zgrada Saveznog izvršnog ve}a.
Istorija izgradnje palate pokazuje svu slo`enost politi~ih, istorijskih kulturnih i umetni~kih odnosa kao i njihovu me|sobno povezanost u periodu od 1948. do 1961.god.
Odustajanje od prvobitnog Poto~njakovog projekta iz 1947.god. i poveravanje izmene projekta arhitekti Jankovi}u predsatvlja potvrdu pobede modernisti~kog shvatanja arhitekture zvani~no prihva}enog na Dubrova~kom savetovanju arhitekata 1950.god.
Kroz opis kako prve etape tako i druge etape izgradnje palate SIV mo` se uo~ti kao sama zgrada eksplicitno prerasta iz koncepta klasi~ne u moderan koncept javne zgrade.
Jankovi}eva promena projekta palate Saveznog izvršnog ve}a pored toga sto ukazuje na pro`imanje arhitekture i politi~e situacije tada aktuelne tako| i ozna~ava po~etak kreativnog arhitektonskog stvaralaštva šezdesetih godina prošlog veka. Umesto masovnosti i stati~nosti zgrada poprima transparentan izgled i lako}u.
S jedne strane projekat palate SIV proistekao je iz urbanisti~ke ideje o novom modernom gradu dok je , s druge strane sam objekat postao centralni motiv i reper urbanog Novog beograda.
 
Dobrodošao/la na forum. :)


Odlični članci koji upotpunjuju dosadašnju priču koja se ovde vodila o SIV-u.

Pošto će se Vlada svakako preseliti na NBGD, polako dolazimo do one zamisli da se na delu prema Savi gradi kula koja bi bila dovoljna za sva ministarstva (sem odbrane i mup-a).

Pitanje je kolika bi spratnost i kvadratura bila dovoljna za (redukovanu) administraciju. Novac bi bio obezbeđen prodajom ili iznajmljivanjem (što mi je bolje rešenje) objekata gde se sada nalaze ministarstva. Još kada bi se onda izgradio i City Hall u Savskom Amfiteatru (po istom principu, sve gradske službe na jednom mestu) i grad i država bi bili jeftiniji i efikasniji.
 
Fontana je rekonstruisana i deluje uglancano. Doduse vodoskok trenutno nije u funkciji zbog zime, tako da cemo u punoj lepoti obnovljene fontane uzivati tek od proleca.

Pored toga, zanimljivo je da je plato ispred SIV-a dobio i novo osvwetljenje. Nista posebno - slicno ovim "modernim" neonskim stubovima ispred opstine Zvezdara i Doma sindikata. Ali ono sto se mora priznati jeste da je osvetljenje platoa doprinelo da SIV nocu ne izgleda kao Haunted Mansion.

Izgleda da su cak i malo pojacali postojece (vrlo skromno i sporadicno) osvetljenje fasade, tj. sada je vise belo nego zuto.
 
Pa vodoskok je radio par dana, i izgleda pomalo dramatično i haotično. Ne sviđa mi se.
 
Vrh