tzoran1":2r3xld4a je napisao(la):
Eh dobro zboris Zuma, samo 50 metara pored puta vredi puno, Sumarak sa obe strane puta je 30 hektara zemlje (samo do zrenjaninca) koju vredi oteti i preprodati . TO SA ZELENIM POJASOM U SRBIJI NE PROLAZI !
A ipak se PKB prodaje? Stara gradska vlada je tvrdila kako je to maltene najvrednija imovina Beograda. Istovremeno nas hrani, povoljno i kvalitetno, preduzeće je uspešno, proizvodnja je blizu potrošača, a sam Beograd poseduje zemlju koja mu treba za širenje. Pričali su da je to skoro neverovatna kombinacija povoljnih okolnosti, i koliko smo srećni što je tako. A nova vlada sada bez reči objašnjenja, bilo kakve javne rasprave ili reakcije medija PRODAJE upravo PKB. Isto kao i Savski Amfiteatar. Kakva crnica, ma grad će zlatom plaćati, sve, svaki novi plac na levoj obali Dunava, svaki metar za infrastrukturu, a kamoli zeleni pojas. Totalni je apsurd tvrditi (ne ti, vlada), da je zemljište skupo, pa onda ipak prodavati PKB koji ga poseduje (uz sve druge prednosti koje ima). A ono što će se na kraju morati nije skupo, jer tržišne cene mogu biti samo više nego danas, pa je u svakom slučaju ušteda.
Zato kažem: pošto je već krenulo kako je krenulo, hajde da vidimo sada šta će nam sve jednog dana biti potrebno u trećem Beogradu, na obalama reka, na Kalemegdanu, oko Ratnog ostrva i Ade Huje, u Savskom amfiteatru, pa da to rezervišemo i zauzmemo SADA, dok ga još posedujemo ili možemo vrlo jeftino dobiti, bez lične zasluge krčmeći poslednje ostatke bivše zajedničke imovine i socijalističke ideologije u sferi urbanizma.
Jer, ranije je bilo moguće da praktično sve obale obadve reke budu pokrivene zelenilom širim od 100m, a danas super-moderno i ELITNO naselje ne sme da ima obalu širu od DESET metara, a i to samo zato što obaloutvrda ne može biti uža.
Nekada je pored Bulevara Oslobođenja mogla da bude ostavljena čitava Banjička šuma, a danas naprave ovoliki put i posade dva drveta u dubinu, a i to verovatno samo zato što su izostavili trotoar pa "ima mesta". Šta će biti kad budu morali da ga nastavljaju, ili Evropa kaže da tuda prolazi Evropski biciklistički koridor, ili nam se isporuči obavezan standard za broj dečijih igrališta po jedinici gradske povšine, ili je potrebno mesto za novi magistralni vodovod, toplovod ili gasovod? Naravno da će, kao i do sada, da shvate da su ta dva drveta jedina preostala slobodna površina. Pa će biti, vadi ih brate, šta da se radi kad mora. Viša sila. Ko se seća projekta "Oaza Novog Beograda" pored Brankovog mosta? Naravno da su zaključili da se jedino slobodno mesto za njega može dobiti samo ako se efektivno ukloni deo parka Ušće. Pa je to propalo samo zato što je jedino slobodno mesto za metro TAKOĐE bio opet isti taj park! Normalno i očekivano kad drugog prostora i nema, jer ne planiraju, već samo prodaju, uzimaju pare i zidaju, ali ništa ne ostavljaju slobodno i javno, za sadašnje i buduće potrebe.
Ili treći primer. Nekada su mogli da iskopaju gigantski rov duž čitavog Novog Beograda, da u njega ukopaju kompletan auto put, pa onda JOŠ ostave bar 25 sa jedne, i 40 metara zelenila sa druge strane. Danas sličan put nisu ukopali nego IZDIGLI na nasip. Tako da se zvuk i zagađenje bolje prostiru i više smetaju? Pa je i DALJE, u ravnici, sa skoro-auto-putem na posebno uzdignutom pijedestalu, zeleni pojas normalne dubine kobajagi skup, a trotoar do petlje nepotreban? Dva drveta su tobože dovoljna? Eh, tugo. Da smo se rodili u gradu koji su uobličili današnji urbanisti Beograd bi pre bio nalik... bolje da ne kažem čemu, nije pristojno. Šta će naša deca da prodaju i na čemu će oni da grade? O nama će imati takvo mišljenje da mi pada na pamet ona poznata priča o tome zašto je nadgrobni spomenik Branislava Nušića u obliku piramide.
Jesu se stvari promenile u našem političkom sistemu, ali to nije bitno, jer je ono što uglavnom predlažem obično samo prenošenje moderne urbanističke prakse baš u kapitalističkim zemljama. Oni troše milione da bi rušili stare zgrade i uklanjali puteve sa obala reka, oslobađali one koje su zatrpane, pravili parkove gde god mogu, pa makar to bila i stara pruga na stubovima, pošumljavali obale ne samo u gradovima nego i između gradova. A mi to imamo besplatno. Ništa ne treba platiti, na većini pobrojanih mesta se treba samo odreći PRODAJE zemljišta i prihoda od koga zbog poznatih razloga ionako nećemo videti nikakve koristi. Da ne spominjem sad novi, još tragičniji alternativni pristup koji će se verovatno svesti, ne na prodaju, već na na poklanjanje zemlje zbog potencijalnog budućeg profita koga neće ni biti.
Eto zašto sve što nekako uspemo da napravimo u ovakvim vremenima treba napraviti kako treba i do kraja. Jer će biti još gore kada sasvim ostanemo bez nasleđa koga bi mogli da prodamo. Sve što bi mogli, a propustimo danas, kasnije će koštati mnogo, mnogo više, ili će biti sasvim nemoguće.
