Izasla je knjiga koja se delom tice i platana,a najvise Beograda.
Над рукописом "Београд из димензије ИКС" аутора Неде Ковачевић
Радња урбаног романа "Београд из димензије ИКС", аутора Неде Ковачевић, почиње и завршава се сновима главног јунака Џефа Спенсера. На додиру и размеђи двају паралелних светова, овог реалног и оног закованог у успоменама, оба омеђена и обележена Београдом, стоји дилема одабира љубави између две жене које је волео на различите начине. Свеприсутна љубав према граду у коме живе, привремено или стално, спаја све јунаке овог дела и временом чини да постану једно - Београђани. Конгломерат нација, из којих исти потичу, један град спаја у богатство разноликости и различитости, култура и образовања, чинећи самог себе лепшим и већим. Аутор романа, и сама Београђанин у правом смислу те речи, госпођа Неда Ковачевић, кроз призму једне породице, на изванредан и надасве објективан начин, сагледава и преноси читаоцу слику и дух једног града, који има способност да привуче и задржи сваког намерника који га посети. И да захваљујући својој топлини, оптимизму и љубави претраје све недаће које су га притискале. У то ће нас најбоље уверити речи једног од јунака овог романа:
... "Дошао сам у Београд с апсолвентском екскурзијом, и - остао заувијек. А, жвакао ме, жвакао дуго, и најзад прогутао. А да ли ме је и сварио, то ипак ни до данас не знам. Али ме трпи. Зна да је старији од свих нас. И трајнији. Ушла је у ме његова повијест, неосјетно. Знам му све мане и врлине. И он мени. Све закутке опаке и драге."...
Можда је и мотив овог романа управо та љубав према граду, за који можемо рећи да је и један од главних јунака, јер су све личности овог реалистичног текста управо њему и подређене. Чак и кад нису присутне у метрополи говоре о њој: ... "Мада, туђина је стање духа и свести, а не ствар места боравка. Ипак, иако ми је сваки долазак драг, признајем, Београд је дражи из далека. Ваљда као што је све драже из далека. Док сам био тамо, нисам га много примећивао. Тек сад видим колико је био, и јесте део мене. Кад улазим, с новобеоградске стране, ка старом делу града, неумитно, зазуји нека необјашњива кошница у трбуху. А ипак, то је само - део. Други делови мене не носе то осећање."... Користећи е-маилове, као врсту лајтмотива, аутор сагледава ову љубав и са стране - из Рима, Њујорка...
Само површни читалац може пренебрегнути чињеницу да је овај роман, иако писан у мушком роду, писала жена. Обиље нежности, разумевања, мудрости у љубавном троуглу, степену толеранције, реакцији на људе и догађаје, осећаји и опрости - откривају, "без да то и жели", да је аутор припадница лепшег и разумнијег пола.
Овај рукопис је и својеврсни ламент над Београдом кога више нема и његовим деловима који прете да то и постану. Зато се и јунаци овог дела, здружени и непоколебљиви у својој намери да га сачувају, боре за његове платане, кафане, шине, улице, старе фасаде... За све оно што је било и још траје у успоменама. И што ће трајати. Управо те мале ствари, које живот чине, зближавају људе у овом времену отуђености. Зато су се у борбу за очување платана у Булевару укључили сви: Дуња, Франо и Ангелина Мартинели, Џеф и Матеј, Ванда Палавичини...
Грађанска одговорност насупрот бахатости власти која не разуме да није посекла само платане већ и сећања, успомене, видокруг, осећај припадности... Уместо сече 500 платана могао је бити зановљен сваки пети, па следеће године опет, и сваке наново. И Булевар би остао исти. Можда и највећу истину казује аутор - због великих тема заборављамо мале, које можда и сами можемо решити
http://img17.imageshack.us/img17/7743/romanneda.gif