Ne znam gde ste čuli da će biti radjena samo fasada, kao prvo to je nemoguće raditi bez unutrašnjosti kao drugo ne verujem da ce bilo kakvi radovi poceti pre nego sto se odredi njena buduca fuknkcija. Svakako rok koji je pominjao gradski arhitekta je u najmanju ruku nerealan i predizboran, do tad se ne moze ni projekat uraditi. Očekivani sled dogadjaja je promena vlasničke strukture zgrade i njena prenamena u hotel.
Savski trg
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Можда би у згради обновљене Поште могао да буде Теслин музеј? Зграда је - овако тамна, бар - строгог, званичног, научно-универзитетског изгледа, висока, има унутра сале, све погодно за такву врсту установе.
Пошто има два крила и две фасаде, могла би да удоми два музеја, ако се процени да има довољно места.
Теслин музеј би могао да садржи у високим салама веће макете, могао би да има научно-образовне сале, сале за извођење Теслиних експеримената, интерактивне уређаје, библиотеку и читаоницу за рад, салу за пројекције, велику сувенирницу, кафић, ресторан, тоалете, локере и остало, попунио би се простор. Лондон има и музеје непостојећих личности - као што је Музеј Шерлока Холмса, а одмах поред је богата сувенирница (у суседној улици и статуа), тако да се уз одговарајући приступ увек може попунити простор ако је то потребно (обновом епохе, познате личности и сарадници тог времена, његова хотелска соба, приватан живот, родна кућа, школовање), На горњим спратовима би се сместила управа и администрација, не само овог музеја ако би се показало да има доста простора. У дворишном делу би могао да буде леп парк, евентуално с језерцетом на коме би могао да се приказује његов изум с даљинским управљањем, или верна макета неког од његових већих објеката за опите.
Ако би друго крило остало слободно, у њему може да буде део Музеја науке и технике - на пример, електротехника.
Стара железничка станица је и даље најбоља за железнички музеј. Могла би да задржи шалтере за продају карата и да има лутке, или још боље воштане фигуре, попут оних у Поштанском музеју, које приказују различите послове и униформе на железници кроз историју.
Трг би тако делимично променио карактер и постао делимично трг музеја, што би га оживело нарочито у туристичком погледу и донело још који хотел, ресторане, кафиће, продавнице.
У Лондону су Природњачки музеј, Музеј науке и технике и Музеј Викторије и Алберта исто тако један до другог.
С временом би зграда Поште могла да се допуни новом, савременом зградом истог ("Г") облика тако да се добије правоугаони блок. У њој би могла да буде образовна установа - Електротехнички факултет, рецимо.
Пошто има два крила и две фасаде, могла би да удоми два музеја, ако се процени да има довољно места.
Теслин музеј би могао да садржи у високим салама веће макете, могао би да има научно-образовне сале, сале за извођење Теслиних експеримената, интерактивне уређаје, библиотеку и читаоницу за рад, салу за пројекције, велику сувенирницу, кафић, ресторан, тоалете, локере и остало, попунио би се простор. Лондон има и музеје непостојећих личности - као што је Музеј Шерлока Холмса, а одмах поред је богата сувенирница (у суседној улици и статуа), тако да се уз одговарајући приступ увек може попунити простор ако је то потребно (обновом епохе, познате личности и сарадници тог времена, његова хотелска соба, приватан живот, родна кућа, школовање), На горњим спратовима би се сместила управа и администрација, не само овог музеја ако би се показало да има доста простора. У дворишном делу би могао да буде леп парк, евентуално с језерцетом на коме би могао да се приказује његов изум с даљинским управљањем, или верна макета неког од његових већих објеката за опите.
Ако би друго крило остало слободно, у њему може да буде део Музеја науке и технике - на пример, електротехника.
Стара железничка станица је и даље најбоља за железнички музеј. Могла би да задржи шалтере за продају карата и да има лутке, или још боље воштане фигуре, попут оних у Поштанском музеју, које приказују различите послове и униформе на железници кроз историју.
Трг би тако делимично променио карактер и постао делимично трг музеја, што би га оживело нарочито у туристичком погледу и донело још који хотел, ресторане, кафиће, продавнице.
У Лондону су Природњачки музеј, Музеј науке и технике и Музеј Викторије и Алберта исто тако један до другог.
С временом би зграда Поште могла да се допуни новом, савременом зградом истог ("Г") облика тако да се добије правоугаони блок. У њој би могла да буде образовна установа - Електротехнички факултет, рецимо.
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
Човек овде свашта може да прочита, а понајвише бесмислице и нелогичности... Недавно баш колеги рекох: „Архитектура је као жена. Сви имају мишљење о њој“. Ал', добро...
Ја посматрам другачије целу причу о тој Коруновићевој згради на Савском тргу. Изнећу пар чињеница како би се цела ова, свакако озбиљна, тематика мало објективније сагледала (а и како би се вратио стари дух Беобилда).
Прва је чињеница, како су неки приметили, да то није само промена фасаде, већ да се проблем могуће реконструкције шири на унутрашњост и на питање будуће намене објекта (тиме је цела прича доста озбиљнија). Бољи познаваоци Коруновићевог дела знају да је он више пажње посвећивао обликовању, а мање функцији. То је и овде пример, као и код других његових објеката у Београду, али и широм Србије и бивше Југославије. Другим речима, било је доста нелогичности у организацији првобитне намене, која је одударала од тада актуелних решења у Европи. То је, истини за вољу, везано и са нашим каскањем за светом, па се, у неку руку, поред Коруновићевог афинитета и његовог става против туђинштине у нашој архитектури, може и разумети.
Друга чињеница је да je за такав подухват недовољан пројекат, који се чува, колико знам, још увек у породичној заоставштини. Да би се приступило могућој реконструкцији неопходно је велико знање о Коруновићу и његовом раду. Другим речима, потребан је неко ко се до танчина упустио у срж Коруновићевог стваралачког духа и његовог дела. Таквих данас нема, нажалост. Већина архитеката тога доба, али и каснијег, послератног, периода, пројекат, односно цртеже из пројектне документације, сматрало је само помоћним средством у циљу остварења (боље речено: опредмећења) својих идеја у конкретном простору. То значи да су се многе ствари решавале на лицу места, а којих нема у пројекту (нити постоје писани трагови о томе). То додатно компликује цело питање реконструкције (самим тим и њену оправданост) и отвара велику могућност за неадекватне и нестручне импровизације, те и за произвољне интерпретације (пада ми на памет пример Куће Мика Аласа за коју не постоји било какав доказ да је изворна боја била зелена; аргумент се заснивао на локвањима). У погледу враћања објекта у првобитно стање то, напросто, није дозвољено. Све мора да има свој доказ и свој аргумент. Све мора да буде познато. Ту видим потенцијалну опасност да не добијемо правог Коруновића, већ неку недостојну реплику. А то нам, као друштву, не би служило на част.
Такође, треба имати у виду да овај објекат није заштићен, нити има индиција да се то деси. То умањује могућност реконструкције. Хоћу рећи да ће се службе које се баве тим послом пре одлучити за неке друге објекте, управо због изнете сложености целог проблема. Посебно је питање и обучености мајстора за такве сложене послове.
Трећа чињеница је везана за просторни и временски контекст. Коруновићева пошта 2 настала је у периоду великих турбуленција у нашој архитектури (то важи и за ондашње друштво и државу). Поједноставићу - постојале су три струје: академистичка, традиционална и модернистичка. То је било преломно време када је трећа струја однела превласт због своје универзалности и безорнаменталности, што је највише одговарало ондашњој пропагираној идеологији интегралног југословенства. Другим речима, њена градња почела је отприлике три недеље пре формирања Групе архитеката модерног правца, а завршена је када је модернизам однео превагу у нашој архитектури. Зато сам и мишљења да ју је погрешно, како је, иначе, већина на Беобилду означава, тумачити као представника Српско-византијског стила (то више тумачим као одраз национализма). Овде се, као наставак започете идеје на Пошти 1 у Палмотићевој улици, уочава јака експресионистичка нота (неки би рекли и романтично-експресионистичка) и мењање става у Коруновићевом архитектонском језику. То је, кудикамо, било ближе већини наших архитеката, нарочито током осамдесетих година, у време постмодернистичке парадигме.
Питам се, када је настављена градња Храма Св. Саве половином осамдесетих, зашто није покренуто питање обнове Коруновићеве поште 2 на Савском тргу? Најидеалнији тренутак је био баш у том периоду пораста национализма (прецизније речено: буђење свести народа и ослобађања од крутих стега). Да не говорим да је 1989. године било 20 година од Коруновићеве смрти, а годину дана раније 60 година од постављања камена темељца. Очигледно да политичка елита и тадашње друштво нису препознали (боље речено: нису разумели) такву конотацију у Коруновићевом делу. Тачније, ни данас многи не разумеју његово дело, ово конкретно, али и цели стваралачки опус. Довољно је да поставим питање где је Матица у Београду? И шта је она, заправо?
У данашњем контексту ово је важно питање. Шта, заправо, значи обнаваљање Коруновићевог здања за нас, односно за наше друштво и државу? Бојим се да је већина аргумената заснована на националистичкој основи, и то у примордијалном облику, а не на објективном вредновању и разумевању Коруновићевог конкретног дела. Штавише, велика је подељеност око тог питања, како у струци, тако и у широј јавности. Управо због тог неразумевања. Да постоји нека општа носталгичност за тим здањем (као на пример обнова Авалског торња у скоријој прошлости), била би другачија ситуација.
Не оправдавам Кратову реконструкцију, која се, такође, погрешно приписује социјалистичком реализму, али је њен контекст, и у простору и времену, био јасан, без обзира на моје неслагање са том интервенцијом.
Ја посматрам другачије целу причу о тој Коруновићевој згради на Савском тргу. Изнећу пар чињеница како би се цела ова, свакако озбиљна, тематика мало објективније сагледала (а и како би се вратио стари дух Беобилда).
Прва је чињеница, како су неки приметили, да то није само промена фасаде, већ да се проблем могуће реконструкције шири на унутрашњост и на питање будуће намене објекта (тиме је цела прича доста озбиљнија). Бољи познаваоци Коруновићевог дела знају да је он више пажње посвећивао обликовању, а мање функцији. То је и овде пример, као и код других његових објеката у Београду, али и широм Србије и бивше Југославије. Другим речима, било је доста нелогичности у организацији првобитне намене, која је одударала од тада актуелних решења у Европи. То је, истини за вољу, везано и са нашим каскањем за светом, па се, у неку руку, поред Коруновићевог афинитета и његовог става против туђинштине у нашој архитектури, може и разумети.
Друга чињеница је да je за такав подухват недовољан пројекат, који се чува, колико знам, још увек у породичној заоставштини. Да би се приступило могућој реконструкцији неопходно је велико знање о Коруновићу и његовом раду. Другим речима, потребан је неко ко се до танчина упустио у срж Коруновићевог стваралачког духа и његовог дела. Таквих данас нема, нажалост. Већина архитеката тога доба, али и каснијег, послератног, периода, пројекат, односно цртеже из пројектне документације, сматрало је само помоћним средством у циљу остварења (боље речено: опредмећења) својих идеја у конкретном простору. То значи да су се многе ствари решавале на лицу места, а којих нема у пројекту (нити постоје писани трагови о томе). То додатно компликује цело питање реконструкције (самим тим и њену оправданост) и отвара велику могућност за неадекватне и нестручне импровизације, те и за произвољне интерпретације (пада ми на памет пример Куће Мика Аласа за коју не постоји било какав доказ да је изворна боја била зелена; аргумент се заснивао на локвањима). У погледу враћања објекта у првобитно стање то, напросто, није дозвољено. Све мора да има свој доказ и свој аргумент. Све мора да буде познато. Ту видим потенцијалну опасност да не добијемо правог Коруновића, већ неку недостојну реплику. А то нам, као друштву, не би служило на част.
Такође, треба имати у виду да овај објекат није заштићен, нити има индиција да се то деси. То умањује могућност реконструкције. Хоћу рећи да ће се службе које се баве тим послом пре одлучити за неке друге објекте, управо због изнете сложености целог проблема. Посебно је питање и обучености мајстора за такве сложене послове.
Трећа чињеница је везана за просторни и временски контекст. Коруновићева пошта 2 настала је у периоду великих турбуленција у нашој архитектури (то важи и за ондашње друштво и државу). Поједноставићу - постојале су три струје: академистичка, традиционална и модернистичка. То је било преломно време када је трећа струја однела превласт због своје универзалности и безорнаменталности, што је највише одговарало ондашњој пропагираној идеологији интегралног југословенства. Другим речима, њена градња почела је отприлике три недеље пре формирања Групе архитеката модерног правца, а завршена је када је модернизам однео превагу у нашој архитектури. Зато сам и мишљења да ју је погрешно, како је, иначе, већина на Беобилду означава, тумачити као представника Српско-византијског стила (то више тумачим као одраз национализма). Овде се, као наставак започете идеје на Пошти 1 у Палмотићевој улици, уочава јака експресионистичка нота (неки би рекли и романтично-експресионистичка) и мењање става у Коруновићевом архитектонском језику. То је, кудикамо, било ближе већини наших архитеката, нарочито током осамдесетих година, у време постмодернистичке парадигме.
Питам се, када је настављена градња Храма Св. Саве половином осамдесетих, зашто није покренуто питање обнове Коруновићеве поште 2 на Савском тргу? Најидеалнији тренутак је био баш у том периоду пораста национализма (прецизније речено: буђење свести народа и ослобађања од крутих стега). Да не говорим да је 1989. године било 20 година од Коруновићеве смрти, а годину дана раније 60 година од постављања камена темељца. Очигледно да политичка елита и тадашње друштво нису препознали (боље речено: нису разумели) такву конотацију у Коруновићевом делу. Тачније, ни данас многи не разумеју његово дело, ово конкретно, али и цели стваралачки опус. Довољно је да поставим питање где је Матица у Београду? И шта је она, заправо?
У данашњем контексту ово је важно питање. Шта, заправо, значи обнаваљање Коруновићевог здања за нас, односно за наше друштво и државу? Бојим се да је већина аргумената заснована на националистичкој основи, и то у примордијалном облику, а не на објективном вредновању и разумевању Коруновићевог конкретног дела. Штавише, велика је подељеност око тог питања, како у струци, тако и у широј јавности. Управо због тог неразумевања. Да постоји нека општа носталгичност за тим здањем (као на пример обнова Авалског торња у скоријој прошлости), била би другачија ситуација.
Не оправдавам Кратову реконструкцију, која се, такође, погрешно приписује социјалистичком реализму, али је њен контекст, и у простору и времену, био јасан, без обзира на моје неслагање са том интервенцијом.
Evo malo sličica:
Visinska razlika između stanice i trga
Debljina ploča
I sa druge strane stepenicama se vraćamo na regularnu visinu
Pogled sa sredine ulaznih vrata stanice ka Slaviji
Postolje
Iskop za crpnu stanicu ne ide loše
Još stepenica
Visinska razlika između stanice i trga
Debljina ploča
I sa druge strane stepenicama se vraćamo na regularnu visinu
Pogled sa sredine ulaznih vrata stanice ka Slaviji
Postolje
Iskop za crpnu stanicu ne ide loše
Još stepenica
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.208
- Pohvaljen
- 10.698
Svrha tog platoa su predizborni mitinzi žvalavog. Sigurno je imao viziju: Stoji iznad mase, u pozadini beograd na vodi(u fazonu rekao sam vam), pored njega kolega mu vladar Stefan Nemanja...Eto, to je svrha. To što su nas unazadili 150 godina ukidanjem glavne i što su vizualno dodatno smanjili već nisku zgradu platoom nema veze.
Hyung
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 21.05.2016.
- Poruke
- 189
- Pohvaljen
- 765
http://www.politika.rs/scc/clanak/45558 ... ne-izvorno
Пошта у Савској биће обновљена, али не изворно
Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички није могуће вратити првобитан изглед згради јер је објекат изгубио оригиналну структуру. – Обноваједног од међуратних украса Савске и Савског трга сигурно неће почети ове године.
Годинама се најављивалa и одлагалa, али како се чини, коначно је на дневни ред града дошла и обнова Поште у Савској која се налази тик уз зграду старе Главне железничке станице. За објекат који је подигнут између два светска рата на основу пројекта српског архитекте Момира Коруновића следеће године највероватније ће бити расписан архитектонски конкурс. Његови учесници имаће задатак да обликују то здање тако да врате елементе аутентичне фасаде. То је јуче за наш лист најавио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, који засад искључује могућност да дело архитекте Момира Коруновића буде у потпуности обновљено у изворном облику, како су то он и други градски званичници у неколико наврата до сада најављивали.
– Анализираћемо архивски пројекат тог објекта који је у односу на првобитно стање драстично измењен не само када је реч о фасади него и о димензијама зграде. Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички то није могуће извести јер је уграда изгубила своју оригиналну структуру и питање је има ли смисла обнављати је на тај начин и да ли би то било финансијски оправдано – наглашава Стојчић.
Ово би требало да значи да ће у воду највероватније пасти и дугогодишње наде љубитеља међуратног духа града и архитектуре тог доба да ће Београд после више деценија, попут многих европских градова, вратити изворни изглед једном међуратном здању.
А само пре непуних годину дана, у граду су били изричити да ће, када зграда Поште буде била продата, од будућег инвеститора захтевати да врати не делимично, већ потпуно аутентичну фасаду овом здању.
Пошти Србије зграда у Савској која је подигнута између два светска рата, како су прошлог септембра указивали градски оци, није више потребна и како је држава њен власник она ће је и продати.
– Град неће издати дозволу за обнову уколико будући власник не врати некадашњу фасаду. Наш услов ће бити да се обнови здање тако да добије аутентичну фасаду. Зграда ће променити намену и можда у њој буде хотел – навео је тада за наш лист Горан Весић, заменик градоначелника.
Пошта је подигнута двадесетих година прошлог века и за њу добар део стручне јавности сматра да је била Коруновићево најбоље архитектонско дело. Оштећена је у Другом светском рату, али да је било добре воље у послератно доба могла је да се реконструише и врати у изворно стање. Зграда јесте обновљена, али послератно доба уместо да поврати њену првобитну лепоту докрајчило ју је. У току те реконструкције поскидани су сви фасадни украси и орнаментика, зграда је огољена, па од некада једног од најрепрезентативнијих објеката у Савском амфитеатру деценијама имамо само костур и неугледну фасаду у соцреалистичком маниру.
Да ће овој згради која је после Другог светског рата реконструисана до непрепознатљивости, бити враћен некадашњи изглед најављивано је претходних година више пута у сусрет обнови Савског трга. Неко време завладало је затишје, па се чинило да се одустало од ове идеје. На срећу није, али после последње најаве надлежних велика је дилема колико ће након реконстукције фасада Поште личити на некадашњу.
Још једном се отвара и питање зашто се надлежни завод одлучује да старе престоничке зграде буду делимично реконструисане, а не у потпуности према изворном изгледу. Тако, на пример, претходних година Београдској задрузи у току реконструкције нису враћене две куполе које је некада имала, нити су Главној железничкој станици у току актуелне рекострукције враћене куле у правцу Карађорђеве. За све то, као и за Пошту у Савској, постоје архивске фотографије, које чак и лаици годинама приказују на форумима, а врло вероватно и детаљна архивска документација.
Лоша судбина здања српског Гаудија
Нешто више среће од Поште у Савској имало је неколико других зграда урађених према Коруновићевој замисли, архитекте познатог и као српски Гауди. Међу њима су зграда Министарства пошта (данас Музеј ПТТ), Црква Свете Петке, зграда Соколског дома „Матица” (Стари ДИФ), Сеизмолошки завод на Ташмајдану, Црква Свете Петке, Црква Светог Лазара на Булбулдеру и Црква Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској.
Ипак, црњу судбину од судбине Поште доживело је друго Коруновићево дело – зграда дворског Маршалата, потковичасто здање које се налазило између Старог и Новог двора. Ова раскошна зграда, због визија градских урбаниста половином прошлог века, сравњена је са земљом, иако је преживела Други светски рат.
Београђани који годинама на форумима иницирају обнову најважнијих предратних здања, са правом се питају шта кочи надлежне да их изворно реконструишу, ако се зна да су европски градови, који су знатно били оштећенији од наше престонице, то учинили одавно. Међу зградама чије враћање на мапу града се иницира, осим изворне Поште су и Викторовићева апотека на Теразијама (прва зграда уз хотел „Москва”), поменути Маршалат, ограде око дворског комплекса и куполе Старог двора, елементи међуратних Теразија, Мост краља Александра, Народна библиотека на Косанчићевом венцу...
Пошта у Савској биће обновљена, али не изворно
Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички није могуће вратити првобитан изглед згради јер је објекат изгубио оригиналну структуру. – Обноваједног од међуратних украса Савске и Савског трга сигурно неће почети ове године.
Годинама се најављивалa и одлагалa, али како се чини, коначно је на дневни ред града дошла и обнова Поште у Савској која се налази тик уз зграду старе Главне железничке станице. За објекат који је подигнут између два светска рата на основу пројекта српског архитекте Момира Коруновића следеће године највероватније ће бити расписан архитектонски конкурс. Његови учесници имаће задатак да обликују то здање тако да врате елементе аутентичне фасаде. То је јуче за наш лист најавио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, који засад искључује могућност да дело архитекте Момира Коруновића буде у потпуности обновљено у изворном облику, како су то он и други градски званичници у неколико наврата до сада најављивали.
– Анализираћемо архивски пројекат тог објекта који је у односу на првобитно стање драстично измењен не само када је реч о фасади него и о димензијама зграде. Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички то није могуће извести јер је уграда изгубила своју оригиналну структуру и питање је има ли смисла обнављати је на тај начин и да ли би то било финансијски оправдано – наглашава Стојчић.
Ово би требало да значи да ће у воду највероватније пасти и дугогодишње наде љубитеља међуратног духа града и архитектуре тог доба да ће Београд после више деценија, попут многих европских градова, вратити изворни изглед једном међуратном здању.
А само пре непуних годину дана, у граду су били изричити да ће, када зграда Поште буде била продата, од будућег инвеститора захтевати да врати не делимично, већ потпуно аутентичну фасаду овом здању.
Пошти Србије зграда у Савској која је подигнута између два светска рата, како су прошлог септембра указивали градски оци, није више потребна и како је држава њен власник она ће је и продати.
– Град неће издати дозволу за обнову уколико будући власник не врати некадашњу фасаду. Наш услов ће бити да се обнови здање тако да добије аутентичну фасаду. Зграда ће променити намену и можда у њој буде хотел – навео је тада за наш лист Горан Весић, заменик градоначелника.
Пошта је подигнута двадесетих година прошлог века и за њу добар део стручне јавности сматра да је била Коруновићево најбоље архитектонско дело. Оштећена је у Другом светском рату, али да је било добре воље у послератно доба могла је да се реконструише и врати у изворно стање. Зграда јесте обновљена, али послератно доба уместо да поврати њену првобитну лепоту докрајчило ју је. У току те реконструкције поскидани су сви фасадни украси и орнаментика, зграда је огољена, па од некада једног од најрепрезентативнијих објеката у Савском амфитеатру деценијама имамо само костур и неугледну фасаду у соцреалистичком маниру.
Да ће овој згради која је после Другог светског рата реконструисана до непрепознатљивости, бити враћен некадашњи изглед најављивано је претходних година више пута у сусрет обнови Савског трга. Неко време завладало је затишје, па се чинило да се одустало од ове идеје. На срећу није, али после последње најаве надлежних велика је дилема колико ће након реконстукције фасада Поште личити на некадашњу.
Још једном се отвара и питање зашто се надлежни завод одлучује да старе престоничке зграде буду делимично реконструисане, а не у потпуности према изворном изгледу. Тако, на пример, претходних година Београдској задрузи у току реконструкције нису враћене две куполе које је некада имала, нити су Главној железничкој станици у току актуелне рекострукције враћене куле у правцу Карађорђеве. За све то, као и за Пошту у Савској, постоје архивске фотографије, које чак и лаици годинама приказују на форумима, а врло вероватно и детаљна архивска документација.
Лоша судбина здања српског Гаудија
Нешто више среће од Поште у Савској имало је неколико других зграда урађених према Коруновићевој замисли, архитекте познатог и као српски Гауди. Међу њима су зграда Министарства пошта (данас Музеј ПТТ), Црква Свете Петке, зграда Соколског дома „Матица” (Стари ДИФ), Сеизмолошки завод на Ташмајдану, Црква Свете Петке, Црква Светог Лазара на Булбулдеру и Црква Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској.
Ипак, црњу судбину од судбине Поште доживело је друго Коруновићево дело – зграда дворског Маршалата, потковичасто здање које се налазило између Старог и Новог двора. Ова раскошна зграда, због визија градских урбаниста половином прошлог века, сравњена је са земљом, иако је преживела Други светски рат.
Београђани који годинама на форумима иницирају обнову најважнијих предратних здања, са правом се питају шта кочи надлежне да их изворно реконструишу, ако се зна да су европски градови, који су знатно били оштећенији од наше престонице, то учинили одавно. Међу зградама чије враћање на мапу града се иницира, осим изворне Поште су и Викторовићева апотека на Теразијама (прва зграда уз хотел „Москва”), поменути Маршалат, ограде око дворског комплекса и куполе Старог двора, елементи међуратних Теразија, Мост краља Александра, Народна библиотека на Косанчићевом венцу...
С
Садко
Guest
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745211#p745211:1pvcguco je napisao(la):
Није тачно, др Александар Кадијевић је стручњак за Коруновићев опус и аутор неколико научних радова и барем једне књиге на ту тему.
Veliki Vracar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.11.2009.
- Poruke
- 1.806
- Pohvaljen
- 4.035
Па ваљда би се онда изломио да се све заврши пре избора и да одржи тај тако важан далекосежни предизборни скуп :?
Узгред, тај уздигнути плато је главна идеја првонаграђеног решења шпанског тима, то сви знају, чему сада чуђење :roll:
Узгред, тај уздигнути плато је главна идеја првонаграђеног решења шпанског тима, то сви знају, чему сада чуђење :roll:
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745277#p745277:20vzssor je napisao(la):
Ниси разумео шта сам написао. Aлександар Кадијевић је историчар уметности, а не архитекта. Он није никада пројектовао ниједну зграду, нити се удубљивао на терену у суштинску нит неког дела (не мислим на обилазак објекта). То раде, пак, архитекте. Није исти поглед архитекте и историчара уметности на неку грађевину. Имао сам прилике да радим на рестаурацији једног стана нашег познатог уметника и морао сам да залазим много дубље да бих разумео зашто је нешто тако урађено, а не другачије. За то треба доста времена.
Када помињеш монографију, треба поменути и то да није најбоље разумео Крунићев став одбијања да прихвати вредност Коруновићевог дела.
milanobelgrade
Higher intermediate
Још један сјајан текст Алексића из Политике :kk:
Earthmoving
Expert
Earthmoving
Expert
Veliki Vracar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.11.2009.
- Poruke
- 1.806
- Pohvaljen
- 4.035
Postby milanobelgrade » 06 Jun 2020 09:18 pm
Још један сјајан текст Алексића из Политике :kk:
Информише читаоце Политике шта ко пише по форумима :shok:
За мене је то катастрофа за лист тог реномеа да се читаоци информишу на нивоу знања а поготову приступу информацијама било ког форума
Новинар треба да је познавањем материје светлосну годину испред било ког форумаша, јер има такве ресурсе, или би требао да има а то је ствар реномеа листа за који ради. Читајући Алексића, рекао бих да је један од форумаша овде, било би лепо да се јави.. :wink:
Још један сјајан текст Алексића из Политике :kk:
Информише читаоце Политике шта ко пише по форумима :shok:
За мене је то катастрофа за лист тог реномеа да се читаоци информишу на нивоу знања а поготову приступу информацијама било ког форума
Новинар треба да је познавањем материје светлосну годину испред било ког форумаша, јер има такве ресурсе, или би требао да има а то је ствар реномеа листа за који ради. Читајући Алексића, рекао бих да је један од форумаша овде, било би лепо да се јави.. :wink:
Earthmoving
Expert
Ima jos fasada u Savskoj koje bi trebale se prefarbaju, rekonstruisu. Ako vec sredjuju neku ulicu ili trg, trebali bi i fasade svih okolinih zgrada. Tako je trebalo i u rekonstrukciji Dzordza Vasingtona da se sve fasade koje mogu (koje npr nemaju ciglu kao samu fasadu) da se preboje, tek tada ulica se moze kompletno smatrati rekonstruisanom.
Earthmoving
Expert
U nastavku, na prvoj slici se vidi relativno pristojna visinska linija zgrada u Savskoj pre trga, s obzirom na Beograd, i s obzirom da je pretrpeo razne terorizme takozvanih arhitekata i urbanista. Na drugoj, rekonstuisana zgrada suda je ispala najbolje sto se neka zgrada moderne arhitekture (koja je po svojoj prirodi ruzna) mogla rekonstruisati, bolje nije moglo.
Prilozi
milanobelgrade
Higher intermediate
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745289#p745289:33kmaraj je napisao(la):Veliki Vracar » 06 Јун 2020 08:30 pm[/url]":33kmaraj]Postby milanobelgrade » 06 Jun 2020 09:18 pm
Још један сјајан текст Алексића из Политике :kk:
Информише читаоце Политике шта ко пише по форумима :shok:
За мене је то катастрофа за лист тог реномеа да се читаоци информишу на нивоу знања а поготову приступу информацијама било ког форума
Новинар треба да је познавањем материје светлосну годину испред било ког форумаша, јер има такве ресурсе, или би требао да има а то је ствар реномеа листа за који ради. Читајући Алексића, рекао бих да је један од форумаша овде, било би лепо да се јави.. :wink:
Донекле се слажем и схватам шта желиш да кажеш али са обзиром на стандарде новинарства данас и да се 99% текстова своди на суво испирање мозга и пропаганду, мислим да је прилично објективан.
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745274#p745274:2okuj07d je napisao(la):
О, не... Биће, ипак, реплика. :shock:
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745297#p745297:z4fbnahm je napisao(la):milanobelgrade » 06 Јун 2020 07:41 pm[/url]":z4fbnahm][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745289#p745289:z4fbnahm je napisao(la):Veliki Vracar » 06 Јун 2020 08:30 pm[/url]":z4fbnahm]Postby milanobelgrade » 06 Jun 2020 09:18 pm
Још један сјајан текст Алексића из Политике :kk:
Информише читаоце Политике шта ко пише по форумима :shok:
За мене је то катастрофа за лист тог реномеа да се читаоци информишу на нивоу знања а поготову приступу информацијама било ког форума
Новинар треба да је познавањем материје светлосну годину испред било ког форумаша, јер има такве ресурсе, или би требао да има а то је ствар реномеа листа за који ради. Читајући Алексића, рекао бих да је један од форумаша овде, било би лепо да се јави.. :wink:
Донекле се слажем и схватам шта желиш да кажеш али са обзиром на стандарде новинарства данас и да се 99% текстова своди на суво испирање мозга и пропаганду, мислим да је прилично објективан.
Није текст само Алексићев. Коауторство је у питању. Иначе, Алексићева коауторка је тако, без ауторске сагласности, објавила моју фотографију... Јесу је повукли и извинили се, али то ипак нешто говори...
Vox91
Expert
- Učlanjen(a)
- 17.08.2017.
- Poruke
- 5.103
- Pohvaljen
- 10.885
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.039
- Pohvaljen
- 41.113
Ovo što nameravaju je potpuni skandal. Time ćemo dobiti apsolutni kič na udarnoj lokaciji u gradu, a biće uništeno delo još jednog arhitekte, Pavela Krata (važnog za izgled najveće zemlje na svetu, jer je posle rata bio pionir moderne arhitekture u SSSR-u, iako naši izvori uglavnom navode da je verovatno stradao u Staljinovim čistkama?! - verovatno su u guglu kucali 'Pavle', a ne originalno ime).
Postali smo primitivno trećerazredno društvo.
Postali smo primitivno trećerazredno društvo.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=745291#p745291:1h7dslt9 je napisao(la):Earthmoving » 06 Jun 2020 08:32 pm[/url]":1h7dslt9]Ima jos fasada u Savskoj koje bi trebale se prefarbaju, rekonstruisu. Ako vec sredjuju neku ulicu ili trg, trebali bi i fasade svih okolinih zgrada. Tako je trebalo i u rekonstrukciji Dzordza Vasingtona da se sve fasade koje mogu (koje npr nemaju ciglu kao samu fasadu) da se preboje, tek tada ulica se moze kompletno smatrati rekonstruisanom.
Dosta dugo već postoji projekat za obnovu ovog objekta koji je uradio "Bureau Cube Partners" čije su kancelarije, ako se ne varam, baš u toj zgradi.
A ovo kako je Stojčić izvozao javnost sa najavom obnove Pošte u Savskoj i potpuno drugačijom izjavom za manje od 24 sata bi ga u iole uređenijem društvu koštalo bar javnog izvinjenja. A ovako mogu da lupetaju šta hoće, menjaju obećanja ne iz nedelje u nedelju, ne iz dana u dan, nego iz sata u sat, da bukvalno improvizuju, i da niko ni ne trepne :bash:
Earthmoving
Expert
Eto, zanimljivo da su forumasi ovde pre gradskog arhitekte vec znali i komentarisali da je zgrada poste sada potpuno drugog oblika u odnosu na staru (krila, bastioni...) i da to zajedno sa proizvodnjom i postavljanjem autenticnih ukrasa uopste nije moguce za mesec-dva dana kako su ovi implicirali. Sada se u tekstu spominje tek pocetak sledece godine. A da glavni arhitekta malo pocepa svoju diplomu arihtekture, posto laici bolje znaju od kvazi strucnjak u nekoj kvazi oblasti, cemu onda sluzi diploma? Da ne ulazim sad u sexualne preduslove za napredak u arhitekturi da mi admin ne brise post, ali znanje vidimo da nije bilo uslov funkcije u ovom slucaju.