http://www.politika.rs/scc/clanak/45558 ... ne-izvorno
Пошта у Савској биће обновљена, али не изворно
Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички није могуће вратити првобитан изглед згради јер је објекат изгубио оригиналну структуру. – Обноваједног од међуратних украса Савске и Савског трга сигурно неће почети ове године.
Годинама се најављивалa и одлагалa, али како се чини, коначно је на дневни ред града дошла и обнова Поште у Савској која се налази тик уз зграду старе Главне железничке станице. За објекат који је подигнут између два светска рата на основу пројекта српског архитекте Момира Коруновића следеће године највероватније ће бити расписан архитектонски конкурс. Његови учесници имаће задатак да обликују то здање тако да врате елементе аутентичне фасаде. То је јуче за наш лист најавио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, који засад искључује могућност да дело архитекте Момира Коруновића буде у потпуности обновљено у изворном облику, како су то он и други градски званичници у неколико наврата до сада најављивали.
– Анализираћемо архивски пројекат тог објекта који је у односу на првобитно стање драстично измењен не само када је реч о фасади него и о димензијама зграде.
Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички то није могуће извести јер је уграда изгубила своју оригиналну структуру и питање је има ли смисла обнављати је на тај начин и да ли би то било финансијски оправдано – наглашава Стојчић.
Ово би требало да значи да ће у воду највероватније пасти и дугогодишње наде љубитеља међуратног духа града и архитектуре тог доба да ће Београд после више деценија, попут многих европских градова, вратити изворни изглед једном међуратном здању.
А само пре непуних годину дана, у граду су били изричити да ће, када зграда Поште буде била продата, од будућег инвеститора захтевати да врати не делимично, већ потпуно аутентичну фасаду овом здању.
Пошти Србије зграда у Савској која је подигнута између два светска рата, како су прошлог септембра указивали градски оци, није више потребна и како је држава њен власник она ће је и продати.
– Град неће издати дозволу за обнову уколико будући власник не врати некадашњу фасаду. Наш услов ће бити да се обнови здање тако да добије аутентичну фасаду. Зграда ће променити намену и можда у њој буде хотел – навео је тада за наш лист Горан Весић, заменик градоначелника.
Пошта је подигнута двадесетих година прошлог века и за њу добар део стручне јавности сматра да је била Коруновићево најбоље архитектонско дело. Оштећена је у Другом светском рату, али да је било добре воље у послератно доба могла је да се реконструише и врати у изворно стање. Зграда јесте обновљена, али послератно доба уместо да поврати њену првобитну лепоту докрајчило ју је. У току те реконструкције поскидани су сви фасадни украси и орнаментика, зграда је огољена, па од некада једног од најрепрезентативнијих објеката у Савском амфитеатру деценијама имамо само костур и неугледну фасаду у соцреалистичком маниру.
Да ће овој згради која је после Другог светског рата реконструисана до непрепознатљивости, бити враћен некадашњи изглед најављивано је претходних година више пута у сусрет обнови Савског трга. Неко време завладало је затишје, па се чинило да се одустало од ове идеје. На срећу није, али после последње најаве надлежних велика је дилема колико ће након реконстукције фасада Поште личити на некадашњу.
Још једном се отвара и питање зашто се надлежни завод одлучује да старе престоничке зграде буду делимично реконструисане, а не у потпуности према изворном изгледу. Тако, на пример, претходних година Београдској задрузи у току реконструкције нису враћене две куполе које је некада имала, нити су Главној железничкој станици у току актуелне рекострукције враћене куле у правцу Карађорђеве. За све то, као и за Пошту у Савској, постоје архивске фотографије, које чак и лаици годинама приказују на форумима, а врло вероватно и детаљна архивска документација.
Лоша судбина здања српског Гаудија
Нешто више среће од Поште у Савској имало је неколико других зграда урађених према Коруновићевој замисли, архитекте познатог и као српски Гауди. Међу њима су зграда Министарства пошта (данас Музеј ПТТ), Црква Свете Петке, зграда Соколског дома „Матица” (Стари ДИФ), Сеизмолошки завод на Ташмајдану, Црква Свете Петке, Црква Светог Лазара на Булбулдеру и Црква Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској.
Ипак, црњу судбину од судбине Поште доживело је друго Коруновићево дело – зграда дворског Маршалата, потковичасто здање које се налазило између Старог и Новог двора. Ова раскошна зграда, због визија градских урбаниста половином прошлог века, сравњена је са земљом, иако је преживела Други светски рат.
Београђани који годинама на форумима иницирају обнову најважнијих предратних здања, са правом се питају шта кочи надлежне да их изворно реконструишу, ако се зна да су европски градови, који су знатно били оштећенији од наше престонице, то учинили одавно. Међу зградама чије враћање на мапу града се иницира, осим изворне Поште су и Викторовићева апотека на Теразијама (прва зграда уз хотел „Москва”), поменути Маршалат, ограде око дворског комплекса и куполе Старог двора, елементи међуратних Теразија, Мост краља Александра, Народна библиотека на Косанчићевом венцу...