Šta je novo?

Savski trg

Та елита подједнако злоупотребљава овај вашарски, шешељевски национализам јер им је то доказ некаквог националистичког наратива који овде тобоже доминира и који је, јелте, крив за све.
Apsolutno.
 
Meni je spomenik Stefanu Nemanji prelep. Mislim da trebamo malo uzeti u obzir i misljenje stranaca, a oni kazu da je lepo.
Spomenik je specifican sa staklenim ogledalom odozdo malo gde ima tako nesto u svetu da se vidi, pa je zato posebno simpatican. Ja jedinu zamerku koju imam jeste mac, bolje da je krst.. A ovo sto se nekom svidja nekom ne Boze moj. Pa ukusi se razlikuju, kao sto Perkan rece eto nije poslednji spomenik koj ce grad Beograd dobiti te se u potpunosti slazem sa idejom da ih treba biti vise ( posebno na Vracaru ) 👌🏼
Samo kritikujemo nesto, ajde da se slozimo da je sramota bilo za grad Beograd od 1,5mln stanovnika da se drzi na jednom " normalnom " centralnom trgu Republike.. Dobili smo Savski Trg kao i sve metropole imamo 2 centralna jaka trga. Mislim da ce Savski Trg biti i jaci sto se ljudi tice kad prodje metro, otvore hoteli i zavrsi Beograd na Vodi 👍🏻
 
Želeo bih da pitam samo jedno:
Ko je i zašto u desnu ruku velikom županu Stefanu Nemanji stavio mač iako je prvobitno bio planiran krst?
Kome je mač važniji od krsta, od hrišćanstva?
I, molim vas, nemojte da banalizujete temu odgovorom - Aleksandar Julijanovič Rukavišnjikov.
 
Pa vidi... moja logika je da je malo prehrabro reći da milioni Srba nisu priželjkivali da dobiju spomenik rodonačelniku najuspešnije srpske dinastije u srednjem veku.
Ja mislim da jesu priželjkivali - svesno ili nesvesno (u smislu da imje drago što su ga dobili, čak i ako ga nisu eksplicitno tražili).

Potez vlasti jeste populizam - ne jeftin, nego baš poskup :)
Da sam iznenađen - nisam. Svaka vlast to radi, diže spomenike da bi obezbedila kontinuitet vladanja.
Da je saobraćajno ubijen prostor - pa šta znam, ne vidim sad neka zagušenja tamo da 100% opravda takvu tvrdnju.
Ne kažem ni da je ste ni da nije - prosto ne vidim dovoljno dokaza za to.

Da su ljudi rasterani - jesu, ali ne zbog spomenika nego zbog ukidanja železničke stanice.
Trebaće dosta vremena da taj kraj zaživi na nekim drugim osnovama. O tome se već podosta diskutovalo na ovoj temi.

Ukoliko dodje do otvaranja muzeja u zgradi stanice, rekonstrukcije Pošte i unošenja novih sadržaja u nju i promene namene okolnih zgrada, ima nade za taj trg.
U nekom trenutku, srediće se Karađođeva, otvoriće se novi sadržaji. Iza stanice gradiće se škola, velika metro stanica, nekoliko stambenih zgrada.
Pretpostavljam da će na mestu autobuske stanice isto nići neki ozbiljni objekti sa dosta naseljenih stanovnika.
Sav taj silni narod gravitiraće u dva pravca - na Promenadu, ako hoće zabavu i rekreaciju, i nazad na Trg, u Karađorđevu.... ako želi neke kulturne sadržaje (koji moraju biti sagrađeni, a verujem da će u moru kafića i restorana da se nađe prostor i za neku galeriju, kulturni centar ili nešto slično).

Videćemo. Rano je još za neke definitivne ocene.
Наши владари имају своје споменике у виду задужбина.
 
Писали смо овде о партијској елити. А та интелектуална елита је апсолутно непромењена и неспорно баштини вредности које си навео.

Прозападна елита подједнако злоупотребљава овај вашарски, шешељевски национализам јер им је то доказ некаквог националистичког наратива који овде тобоже доминира и који је, јелте, крив за све. Па тако имамо ситуацију да се и једни и други, својим методама, боре против српске идеје.

"Српски национализам" је да се не лажемо, фарса. У земљи у којој је логор смрти у коме су хиљаде Срба изгубили животе деценијама служи као бензиска пумпа и теретана нема и не може бити "српског национализма". Радикали се служе естетиком национализма у континуитету југословенских политичара позног социјализма (попут Милошевића) али када су конкретно српски животи, култура и наслеђе у питању њиховог "национализма" одједном нема. Само питајте људе из Крајине или са Косова.

Овај споменик је заправо савршена илустрација и антисрпске југословенске "друге Србије" и радикалских новопечених "националиста" - првима смета што неко попут Стефана Немање уопште добија споменик и то још у европској традицији а друга покушава да освоји јефтине поене терајући им инат превеликим габаритима и кичерајем изведбе
 
Ja bih, na primer, čisto iz terapeutskih razloga, metnuo jedan ozbiljan spomenik Svetom Savi negde na Vračaru, ali ne oko hrama, nego tamo, među rezidencijama naših samoumišljenih elitnika...
Jel misliš na ove:
crnogorac1.jpg

ili na ove:
FU-Ikn3WYAA6PcA

?

Pošto to ti je sastav današnjeg Vračara.
 
"Српски национализам" је да се не лажемо, фарса. У земљи у којој је логор смрти у коме су хиљаде Срба изгубили животе деценијама служи као бензиска пумпа и теретана нема и не може бити "српског национализма". Радикали се служе естетиком национализма у континуитету југословенских политичара позног социјализма (попут Милошевића) али када су конкретно српски животи, култура и наслеђе у питању њиховог "национализма" одједном нема. Само питајте људе из Крајине или са Косова.

Овај споменик је заправо савршена илустрација и антисрпске југословенске "друге Србије" и радикалских новопечених "националиста" - првима смета што неко попут Стефана Немање уопште добија споменик и то још у европској традицији а друга покушава да освоји јефтине поене терајући им инат превеликим габаритима и кичерајем изведбе
Преведено у људским животима и српским земљама:

Једни су се, кад је требало спасити то мало Срба Пречана што је преостало на својој земљи, напрасно сетили да је Београд свет (стрејт аут а примитивног Титоизма) а други помислише да је то одлична прилика за трговину са нашим џелатима.

И тако једни србују, други антисрбују а све преко пречанских леђа.

ПС: Још чекам макар један научни рад на тему формирања претече НДХ у виду Бановине Хр и утицаја националног заноса Београђана и Србије 27. марта 1941. године на биолошки нестанак западних Срба. Е то би било суочавање са прошлошћу какво овом народу треба, за почетак.

Са друге стране, како и на којим вредностима је Србија кренула у свет такав јој је пут и био. А коначно одредиште нам се јасно приказује ових дана.
 
Poslednja izmena:
Srbi Prečani, od kada se taj naziv koristi u kolokvijalnoj upotrebi za Srbe zapadno od Drine?
 
Meni je spomenik Stefanu Nemanji prelep. Mislim da trebamo malo uzeti u obzir i misljenje stranaca, a oni kazu da je lepo.​
Stranci kažu i da su fascinirani količinom zelenila koje imamo (jedan od primera), pa eto ne uzimamo mišljenje stranaca u obzir već jedan deo ljudi govori kako treba da se gradimo, da nismo dovoljno izgrađeni... Ili su oduševljeni sa Zoo vrtom i količinom belih (i albino) vrsta, kao i raznolikošću samih vrsta, pa eto ne uzimamo mišljenje stranaca u obzir već jedan deo ljudi govori kako treba da se isti ili iseli ili ukine u potpunosti...​
 
Postoji i Realna Srbija koja čini ravnotežu između budalaština kojima se bave prva i druga strana i koja ima kritičko razmišljanje. I nadam se da je takva Srbija većina jer ako nije, crno nam se piše.
Realni Srbin će biti nazvan drugosrbijancem samo zato što je postavio pitanje o ceni spomenika od strane tradicionalnog mahom neobrazovanog Srbina
Ja mislim pripadam toj realnoj Srbiji, u nekim stvarim naginjem drugoj, naravno da će me prvosrbijanac nazvati drugosrbijancem,a isto tako sam za drugosrbijance prvosrbijanac zato što ne delim 100% mišljenje sa njima.
 
У сваком случају, чак и овакав споменик као одраз тог лажног шешељевског национализма је мања срамота од нпр споменика Алијеву на Ташу. Први је макар посвећен особи која заиста и заслужује споменик у Бг-у.

А мерење укупног негативног утицаја ових или оних управника Србије остављам доконима.
 
До 18. века нису били, а и сад сами кажу да не желе да буду и да су с тим "једнако као Французи и Шпанци" завршили. Није им тај историјски прозор од Петра Великог до Владимира Малог ни нарочито кратак, али ни посебно дугачак.

Несрећног Алијева на месту где му место није, истина, ретко се ко сети. Оба споменика су завршена прича.
 
Могу политички да причају шта год желе, остају им Чајковски, Толстој, Достојевски и остали као културна баштина која је јасно Европска. А и данашњи стил живота им је западњачки. Русија и оваква, каква је декларативно против запада, више је западњачка од нас на Балкану.
 
o je i zašto u desnu ruku velikom županu Stefanu Nemanji stavio mač iako je prvobitno bio planiran krst?
Kome je mač važniji od krsta, od hrišćanstva?
Испрва је сам Рукавишњиков ставио крст у руку немањи, (слично је решење предложио и онај кинез), међутим, обзиром да је споменик Стефану Немањи , политичару и светском владару, а не духовном лидеру. Мач је прерогатива дакле политчке моћи. Да се подизао споменик св Симеону Мироточивом, онда би наравно крст био главни елемент.

Крст је био осмокраки, неупућени су га називали руски крст. Мешутим, осмокраки крст никако није руски, већ један од многобројних видова крста, а најчешће прерогатива царске тј патријаршијске власти. Руска црква га најчешће користи. У Србији се такав крст везује пре свега за цара Душана (има једна његова фреска, мислим да је у Пећи, где се види да Душан држи такав, осмокраки крст у рукама - што је и логично јер је управо он подигао српску цркву на ниво патријаршије. Стога, осмокраки крст није био најбоље решење за споменик Немањи, али не зато што је "руски" већ зато што историјски/симболично није припадао Немањином времену.

Руку на срце, Стефан Немања је и пре монашког построга астетски живео и био је хришћански владар, ктитор многих задужбнима због тога Рукавишњиков крст поставља на много места на самом споменику. Студенички, као и целу светих Немањића лозу унутар постамента.
 
Makar smo načisto da ovakav spomenik i uopšte ovakav manir izbora rešenja podržavaju oni koji umetnost shvataju kao sredstvo za nametanje i širenje svoje političke ideologije.
Немој погрешно да ме схватиш, али уметност увек служи као средство за наметање и ширење политичке идеологије, хтели то уметници или не. Погледај под "барок" или под "Џамоња"... Уклонити овај споменик не би значило негирање укупне српске историје, али би знаичло негирање историјског тренутна у којем је настао, а мислим да нам је као народу доста било подвлачења црта, почињања од замишљених нултих година, и вере да смо другачији (бољи или гори) него што заиста јесмо.
 
Umetnost ne služi uvek kao sredstvo za nametanje i širenje političke ideologije, već onda kada se zloupotrebljava.
Mi i dalje živimo u tom istom trenutku u kojem je spomenik nastao, i neki, barem, težimo da zaustavimo ovaj negativni trend i da krenemo u suprotnom smeru.
Ne radi se ovde o negaciji, o ovome se pričalo još u vreme konkursa i tema je i dalje živa. Uostalom, i kada bi se spomenik premestio (ne "uklonio"), i dalje nam ostaje daleko veći problem - Beograd na vodi, železnica, nedotajući mostovi na Savi... zar ne?
 
Испрва је сам Рукавишњиков ставио крст у руку немањи, (слично је решење предложио и онај кинез), међутим, обзиром да је споменик Стефану Немањи , политичару и светском владару, а не духовном лидеру. Мач је прерогатива дакле политчке моћи. Да се подизао споменик св Симеону Мироточивом, онда би наравно крст био главни елемент.

Крст је био осмокраки, неупућени су га називали руски крст. Мешутим, осмокраки крст никако није руски, већ један од многобројних видова крста, а најчешће прерогатива царске тј патријаршијске власти. Руска црква га најчешће користи. У Србији се такав крст везује пре свега за цара Душана (има једна његова фреска, мислим да је у Пећи, где се види да Душан држи такав, осмокраки крст у рукама - што је и логично јер је управо он подигао српску цркву на ниво патријаршије. Стога, осмокраки крст није био најбоље решење за споменик Немањи, али не зато што је "руски" већ зато што историјски/симболично није припадао Немањином времену.

Руку на срце, Стефан Немања је и пре монашког построга астетски живео и био је хришћански владар, ктитор многих задужбнима због тога Рукавишњиков крст поставља на много места на самом споменику. Студенички, као и целу светих Немањића лозу унутар постамента.
Ja jedni problem vidim u položaju tela, pognuto je i oslonjeno.. na šta? trebalo je da bude oslonjeno na krst a sada kada nema krsta drži mač u nekom pognutom položaju. Ne bih imao problem da je od samog početka spomenik planiran sa mačem u ruci i podignutom glavom (a ne pognutom kao sada).
 
Ово је вероватно једини ликовни израз који обједињује Немањину природу акете са функцијом коју је обављао. Смирен поглед а не горд и дрзак.
 
Vrh