Savski trg

[solecar]

Zaza Bg » 22 Avg 2020 20:14[/url]":rz50rblx]Препоручујем свима да посете изложбу у историјском музеју Србије, да виде богатство нашег средњег века.

Жезло Светог Саве (реплика)

Zašto se ova replika razlikuje od onog po kome je rađen donji deo spomenika?

 

[direktor]

Gdje je orginal zasto orginal nije izlozen vec replika i to do 1 sept

 

[stex_pb]

Прле » Sub Avg 22, 2020 5:18 pm[/url]":1s5kuxh3]Питање је на месту, огромна је површина трга у питању, околни громобрани могу и да не помогну.

Možda će ceo spomenik biti uzemljen i ponašaće se kao gromobran. Da li je tako nešto po standardu? Kako se inače uzemljuju metalni spomenici?

 

[Veliki Vracar]

Ко пажљиво гледа фотографије на форуму готово увек пронађе одговор на оно што га занима. Тако и на ову бригу око утицаја грома на споменик. :wink:
На следећој слици, од пре пет шест страница, види се како је решено уземљење:

 

[relja]

Da, naravno da konstrukcija, sama po sebi ima uzemljenje.
Mislm da ljude više zabrinjava to što bi ceo spomenik, pošto je sav od metala, mogao da bude jedan veliki gromobran na otvorenom.
Ovako nešto kod nas do sada nismo imali.

U svakom slučaju, kada budu oluje sa grmljavinom, nemojte se sklanjati od kiše ispod ovog šlema

 

[Pendolino]

Nikako ne mogu da nađem nit koja povezuje žir sa našom tradicijom.
Vidim jedino drvo hrasta kao simbol i kao vezu sa starom Srpskom religijom.

Ovo veličanje srednjeg veka ima koren u socijalizmu. Oni su menjali noviju istoriju, a ovu pretvarali u bajku.
Srednji vek u Srbiji je bilo mračno vreme, puno bratoubilačkih ratova. Na žalost, kako ide vreme, sve više ljudi veruje u tu bajku.

 

[Earthmoving]

direktor » Sub Avg 22, 2020 11:35 pm[/url]":30zp5kny]Gdje je orginal zasto orginal nije izlozen vec replika i to do 1 sept

Postoji priča da srpski muzeji prodaju orginale, a posle "rekonstrukcije" umesto orginala vraćaju kopije. Skoro neko pričao da je predmet iz Narodnog Muzeja bio na aukciji u Nju Jorku. Kolaju priče da je to bio razlog i duge rekonstrukcije Narodnog Muzeja, da su mnogi orginalni eksponati prodati, a vraćene kopije. Ovo se posebno odnosi na vinčanski period i početke evropske civilizacije. Što se tiče kasnijeg perioda, bila priča i da su Mađari nešto sa crnog tržišta otkupljivali da bi kompletirali svoju zbirku proširujući je politički do Srema. Kupovinom orginala moguće je ne samo u ličnom posedu imati deo stare istorije, već i menjati istoriju lažnim tvrdnjama da je predmet nađen na drugom mestu i sl. Postoje priče da je celokupna antička filozofija zapravo izašla iz katolickih crkava za vreme Renesanse (npr film Ime ruze gde prepisuju stare knjige i sakrivaju nepodobne) u cilju menjanja istorije, kazu da je nemoguce naci orginalne spise iz antickog vremena, vec sve neke upravo takve kasnije prepise i sl. A kopije je uglavnom crkva plasirala sa objasnjenjima da su orginali, pa je potrebno njoj verovati na rec. U tome je crkva saradjivala i sa istokom, pa tako imate da su veliki broj egipatksih obeliska otkupili za vreme nekog korumpiranog (ili svog) turskog vladara, 13 je stavljeno u Rim, 4 u London, po 1 u Pariz, Istambul, Nju Jork, Poljsku, a evo skoro kobajagi 1 iskopan i u Izraelu, dok je 8 ostalo u Egiptu. Mozda se inicijalno uloze velike pare u otkup nekog predmeta, ali nakon menjanja istorije i skolstva, se to investitoru visestruko isplati jer na osnovu menjanja istorije prosiri svoju vlast nad novim teritorijama i ljudima.

 

[Otis.Driftwood]

Sasvim je moguce da je ovo tacno jer sam i ja cuo slicno. Uostalom vidi se kako se ophadjamo prema svom kulturnom nasledju i kako za sve postoji cena.

 

[bojan7b]

“Ако постоји политички разлог што су напредњаци поставили споменик оцу средњевековне Србије на Савски трг, онда то није из „љубави према кичу“, „мегаломаније“, „митоманије“, нити је то некакав „израз самољубља“. Његов циљ је прагматичан – управо да буде громобран који ће легитимни отпор Београђана према узурпацији јавног простора и брисању урбаног идентитета Савамале по узору на емиратске (и америчке) „ситије“ усмерити према једној површини која јесте јавна, која јесте улепшана, и која јесте замишљена као велико подсећање на средњевековне корене српског националног идентитета. А ако је тај пројекат покренула и завршила самозаљубљена и клептократска напредњачка градска управа, утолико је већа срамота по све оне мање самозаљубљене и мање клептократске градске управе које су пропустиле да то учине пре ње.”

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/er ... -rata.html

 

[Corradi]

direktor » Sub Avg 22, 2020 11:35 pm[/url]":3ghud34x]Gdje je orginal zasto orginal nije izlozen vec replika i to do 1 sept

Original je od skoro u Manastiru Mileševa, dugo godina je bio u Manastiru Svete Trojice u Pljevljima.

 

[relja]

Spomenik
Srđan Milošević
22/08/2020S

https://pescanik.net/spomenik-2/

Ne nameravam da se upuštam u pravdanje u smislu tvrdnji da nema ničeg spornog u podizanju spomenika Stefanu Nemanji, niti u još manje simpatične tvrdnje da Stefan Nemanja zaslužuje bolji spomenik, a ne onu skalameriju. Savršeno sam ravnodušan, naime, prema ideji podizanja spomenika bilo kom vladaru, naročito iz daleke prošlosti: niti je „sramota“ što Stefan Nemanja nema spomenik u Beogradu, niti je to neophodno, niti je sporno da taj vladar spomenik dobije. Ono što jeste sramota Beograda i Srbije to je da na takav način (netransparentno, udovoljavajući samovolji naručioca, uz potpuno ignorisanje kompetentnih protivnih glasova u pogledu izbora na konkursu) bude podignut takav spomenik (nesrećno citiranje anahronih umetničkih izraza u kombinaciji sa najavljenim svetlosnim efektima i ukupnom kič inscenacijom).

Mogla bi se braniti i ideja da izvesni poduhvati imaju svoj istorijski trenutak koji, ako se propusti, možda više neće doći, a svakako ga ne treba usiljeno izmišljati. Ako Nemanja nije dobio neku monumentalnu, grandioznu predstavu u određenom trenutku u prošlosti, onda je istorijska prilika za to jednostavno propuštena i svaki pokušaj „ispravljanja“ tog propusta može jedino maestralnom idejom i virtuoznim rešenjem izbeći zamke banalnosti i kiča, što ovde nije slučaj. Zato su na raspolaganju skromnija rešenja, sa manje pompe i šenlučenja, da se uopšte ne upuštam u urbanističke rasprave o prostornim odnosima, srazmerama i drugim pojedinostima. Izazov je tim veći što umetnički senzibilitet epohe kraja druge decenije 21. veka nije samo drugačiji, već je umnogome ponikao upravo na raznim oblicima otpora bitnim obeležjima prethodnih epoha, koje ovaj spomenik Stefanu Nemanji citira, uz izvesne modifikacije (svetlosni efekti, pojedini elementi u postamentu) koje predstavljaju loš začin u već neukusnoj podgrejanoj kaši. Savremeni umetnički izraz je odavno napustio romantičarske i realističke uzuse, pa je svako današnje uprostoravanje (idealizovane ili realistične) figuralne predstave u javnoj sferi neminovno izvor estetske nelagode, koja naročito raste sa svakim milimetrom nepotrebne predimenzioniranosti spomenika.

Imajući u vidu rečeno, kao suprotan primer pomenuću spomenik despotu Stefanu Lazareviću, koji je 1982. godine podignut na Kalemegdanu, rad vajara Nebojše Mitrića, veličanstveno ostvarenje jednog u svemu uspelog spomeničkog obeležja. Razumnih dimenzija, modernog izraza, situiran u Gornjem gradu, pristupačan i blizak posmatraču, spomenik istinski privlači svojom gracioznošću i, iako apstraktan, ipak je savršeno kompatibilan sa srednjovekovnim opisima i fresko-prikazima ovog srpskog vladara sa prelaza 14. u 15. stoleće. Mitrićev despot Stefan zaista izgleda kao da se spustio sa freske u Manasiji ili izašao sa stranica žitija Konstantina Filozofa. Pa ipak, spomenik komunicira sa današnjim posetiocem, kojeg umetnik, vajar ne potcenjuje napadnim realizmom. Naprotiv, od njega umetnik ne očekuje strahopoštovanje, kmetsku pokornost prema vladaru ili osećanje sopstvene niskosti, već sekularno znanje i podrazumevano poznavanje istorije. Sa tim pretpostavkama, čak i da nema natpisa sa imenom ličnosti koju spomenik proslavlja, zato što je spomenik baš na tom mestu i baš takav kakav je, posmatrač bi u majestetičnoj, stasitoj figuri, sa prepoznatljivim despotskim vencem na glavi, nepogrešivo prepoznao Stefana Lazarevića, prikazanog u naponu snage, elegantnog, prefinjenog. Posebno je zanimljiv detalj da autor nije izvajao čak ni naznake Stefanovog lika, zbog čega svakom posmatraču ostaje da doživi svoju viziju nadaleko čuvene Stefanove lepote. Uopšte, Mitrić je uspeo da izbegne u predstavi jednog srednjovekovnog vladara, izrađenoj na kraju 20. stoleća, makar i najmanji nanos anahronosti.

Spomenik Stefanu Nemanji sušta je suprotnost. Utisak je, usudiću se da kažem, da je rad još jedna „tezga“ poznatog ruskog vajara, bez ikakve emotivne razmene između dela i autora, a tako će biti i sa posmatračima. Ogromne dimenzije tu su samo da impresioniraju, same po sebi, bez ikakvog drugog motivišućeg sadržaja.

Osim estetike, koja je takoreći njegov vrišteći problem, ni ideološka ravan nije nemušta, pri čemu nijedna ideološka asocijacija u vezi sa ovim spomenikom nije simpatična. Te asocijacije se naravno ne tiču Stefana Nemanje, osim simbolički, dok je izabrani umetnički izraz nešto više instruktivan u tom smislu. Ako (naivno) pođemo od benigne i mnogima nesporne „čisto“ identitetske, rodoljubive i patriotske ravni zaista je neminovno postaviti pitanje: nije li ovakav način izražavanja tih osećanja ipak zlokobna manifestacija beznadežne nacionalne paranoje? Ne trude li se to sveštenici nacionalnog pravoverja, uvrtevši sebi u glavu da su bogomdani da normiraju standarde pravilnog nacionalnog stanovišta, da posledicu te paranoje – tobožnju ugroženost srpstva u Srbiji – otklone neograničenim količinama identiteta? 28 metara Stefana Nemanje!?

Nadalje, čak i ako se, kao prečesto u našoj stvarnosti, i u ovom slučaju sve vrti oko novca, ne može biti beznačajan izbor i način obrade teme oko koje se taj novac obrće, a sve to odiše maničnim, otužnim, prepatetičnim, izveštačenim nacionalnim nabojem. Podgrevanje u današnjici stilskih izraza i tema karakterističnih za davnu prošlost, „po zakonu asocijacije ideja srodnih“, otkriva nastojanje da se za kolosalnu spomeničku avet vežu ništa manje sporne aveti nacionalnih ideologija, pre svega sadržane u arogantnim velikodržavnim opsesijama.

Konačno, uverenost Aleksandra Vučića, građanina-inicijatora podizanja spomenika, da je on, baš kao i Nemanja, prekretna ličnost novije srpske istorije nedvosmisleno ukazuje na mesto koje on očekuje da mu pripada u nizu srpskih vladara (pošto mu je dosadilo, a i nije naročito srpski, da se poredi sa Titom). On je iskonfabulirao viziju sebe kao nove nulte tačke u istoriji Srbije, rodonačelnika njene budućnosti za mnogo narednih vekova i ne može da odoli, a da nam to na najnesuptilniji mogući način ne poruči.

Spomenik Stefanu Nemanji biće verovatno jedna od najnakaznijih urbanističkih gnusoba, makar u onom segmentu spomeničke tradicije koja tematizuje ličnosti vladara. Taj spomenik je otelovljenje ludila, megalomanije, neukusa, kiča i jednog posvemašnjeg prostakluka. Taj spomenik je kompleksaško divljanje i ideološka štaka koju od prošlosti delje sadašnjost koja nema šta da ponudi kao oslonac. Taj spomenik je izdanak neotesane kulture jadničkog jurcanja – po pravilu takmičarskog karaktera – za veličinom: automobila, kuće, kajle, bicepsa, države, hrama, krsta ili uda, sasvim svejedno. Taj spomenik je opredmećenje istog onog mentalnog stanja koje je zazivalo Veliku Srbiju, ali sad samo može da je karabudži u visinu, kojekakvim kulama na rekama, jarbolima na obalama ili spomeničkim užasima u unakaženom urbanom prostoru. Taj spomenik prikazuje iskonsku personifikaciju saharinske obmane o „nama“, tobožnjim korisnicima pra-viljuške, večnog zaloga superiornosti nad svima koji „vo vremja ono“ viljušku imali nisu, pa makar oni danas putovali u kosmos. Taj spomenik je tu i da, kome treba, uporno zvoca da je „i taraba u deda-Milinkovoj avliji starija od njine države“. Taj spomenik je tu kao bizarni džinovski inkubator za sve bolesne ambicije i preskupe zablude srpskih nacionalnih elita, iz kojih će se rađati nove nesreće čudovernih sledbenika njihovih zaumnih ideja.

 

[Zaza Bg]

Peščanik :laugh:

Ja razumem da je ovom spomeniku stavljen neki epitet, ali od kiča, neodgovarajućih dimenzija (kritika za koju se slažem), magneta za grom, istorijski netačnog, ruganja Vizantiji, afirmisanja nekakvot "mračnog srednjeg veka", pravoslavnog Diznilenda, vređanja republičkog uređenja, kinder jajeta, Sarumana itd.

Odlučite se šta ne valja...

 

[astrodule]

Veličina.

 

[Earthmoving]

Da, ovo pokrece zanimljivo pitanje dal bi Stefan bio ponosan sto mu spomenik podize Vucic, antiSrbin i antiRASIsta (posto je njegova drzava bila Raska, a podanici Rasi)? Ne treba zaboraviti da je Vucic jedan od vodecih antiRASIsta na svetu zagovornik ideologije zamene Rasa migrantima i ideje da je RASIzam kaznjiv zakonom u njegovoj Srbiji. Pa ako je protiv Rasa, ako se pridruzio medjunarodnom ocrnjavanju te reci, onda je licemerno da on ucestvuje u pravljenju spomenika RASIsitima Nemanjicima. Ali je i smibolicno da trg radi Ras gradnja.

 

[relja]

Da - veličina na prvom mestu. Stručni deo komisije je sve lepo formulisao.
Peščanik - zato što nema slobode medija i nema dijaloga u društvu. Ono što nije uspeo 1999. bivši ministar infomisanja je uspeo danas.
Da smo normalna zemlja, ovo ne bi izlazilo na Peščaniku... A i ne vidim šta je pogrešno napisao.

 

[Kailan]

Колико ми је драго што живим у времену када овакви губитници могу само да кевћу на културолошки препород човечанства које се коначно ослобађа њихових интелектуалних чељусти које су унаказиле 20. век и поново прихвата хеленистичке вредности гордости, лепоте, ароганције и тежње за славом и тријумфом. Сваки појединац (можда најпре, сваки мушкарац) има слободу и моралну дужност да увек "јаднички јурца" ка величини, физичкој и друштвеној снази, ка богатству, трагу који оставља за собом и слави своју крвну лозу и народ.

Замерам јако пуно Вучићу генерално али то што жели да остави траг у српској историји, велича и њу и себе, није једна од њих. Тако свако здраво друштво и здрави ум и треба да функционише а овакви учмали учењаци могу само да пискарају своја мишљења која малтене нико не чита и којим рационализују своју завист.

Споменик јесте на погрешном месту и пропорције су погрешне али није кич; свако ко инсистира да јесте показује да или не разуме шта је кич као социолошка појава или се само малограђански служи тим концептом да би замрљао сваки покушај стварања уметности која није модернистичка. Нећу чак ни рећи постмодернистичка јер управо тај правац значи крајњи и коначни прекид линеарног схватања историје уметности по којој се више никад не сме стварати уметност која личи на неку која је настала у некој од ранијих епоха.

 

[solecar]

Da - veličina na prvom mestu. Stručni deo komisije je sve lepo formulisao.
Peščanik - zato što nema slobode medija i nema dijaloga u društvu. Ono što nije uspeo 1999. bivši ministar infomisanja je uspeo danas.
Da smo normalna zemlja, ovo ne bi izlazilo na Peščaniku... A i ne vidim šta je pogrešno napisao.

Kritikovao je spomenik. Eto šta je pogrešno napisano.

 

[Zaza Bg]

solecar » Ned Avg 23, 2020 12:50 pm[/url]":2megwwyg]

Da - veličina na prvom mestu. Stručni deo komisije je sve lepo formulisao.
Peščanik - zato što nema slobode medija i nema dijaloga u društvu. Ono što nije uspeo 1999. bivši ministar infomisanja je uspeo danas.
Da smo normalna zemlja, ovo ne bi izlazilo na Peščaniku... A i ne vidim šta je pogrešno napisao.

Kritikovao je spomenik. Eto šta je pogrešno napisano.

Tipično licemerje koje vlada među starijim članovima ovog foruma. Naveo sam lepo da se slažem sa kritikom o veličini spomenika, ali čim sam pomenuo nešto što nije po ukusu pomenutih forumaša, ja sam bot i "meni smeta kritika spomenika".

Peščanik je smeće, kako god okrenete, iako je neke stvari novinar u pravu. Ali to je poenta svega ovoga - ko je i šta u pravu je stvar ličnog doživljaja. Ne govorim ovde o Vučićevoj potrebi da sebe prikaže kao prvorođenog, jer ta njegova bolesna potreba je svima jasna. Nervira me to insistiranje da se sopstveno mišljenje nekih ovde forumaša pokaže kao opštevažeće, kao činjenično, kao jedina istina. A da svako ko brani spomenik ili mu se dopada nešto kod njega je nužno bot i slično. To ponašanje je samo dokaz koliko smo zaglibili u blatu nekulture i međusobnih konflikta, a sve na radost prvorođenog.

 

[boca-ica]

lazo, Lazo... mamina mazo
Nisi u pravu ovde ti vecina ima
svoje unikatno mišljenje.
a to što se neka potreve da lice , to je onda dokaz ispravnosti
A da ima podmetnutih nazovi botova ,
ima ali kratko traju....

Moj stav si procitao ako nisi eve jopet
,, dete je tu te ga valja Ljuljati ''

Što znaci daj predlog za moguce poboljsanje
na pr. više zelenila , vise CESAMA vise klupa
ili bolja saob. rešenja.. . itd...
Ajd cao i pzz

 

[orjen]

Boston - Martin Luter King memorial - finalisti i pobednik. Sasvim lepo resenje.

 

[relja]

Zaza Bg » 23 Aug 2020 01:09 pm[/url]":23mz3fps]

solecar » Ned Avg 23, 2020 12:50 pm[/url]":23mz3fps]

Da - veličina na prvom mestu. Stručni deo komisije je sve lepo formulisao.
Peščanik - zato što nema slobode medija i nema dijaloga u društvu. Ono što nije uspeo 1999. bivši ministar infomisanja je uspeo danas.
Da smo normalna zemlja, ovo ne bi izlazilo na Peščaniku... A i ne vidim šta je pogrešno napisao.

Kritikovao je spomenik. Eto šta je pogrešno napisano.

Tipično licemerje koje vlada među starijim članovima ovog foruma. Naveo sam lepo da se slažem sa kritikom o veličini spomenika, ali čim sam pomenuo nešto što nije po ukusu pomenutih forumaša, ja sam bot i "meni smeta kritika spomenika".

Peščanik je smeće, kako god okrenete, iako je neke stvari novinar u pravu. Ali to je poenta svega ovoga - ko je i šta u pravu je stvar ličnog doživljaja. Ne govorim ovde o Vučićevoj potrebi da sebe prikaže kao prvorođenog, jer ta njegova bolesna potreba je svima jasna. Nervira me to insistiranje da se sopstveno mišljenje nekih ovde forumaša pokaže kao opštevažeće, kao činjenično, kao jedina istina. A da svako ko brani spomenik ili mu se dopada nešto kod njega je nužno bot i slično. To ponašanje je samo dokaz koliko smo zaglibili u blatu nekulture i međusobnih konflikta, a sve na radost prvorođenog.

Evo, da ti pokažem da nisi u pravu.
Autor - nije novinar, kao što ti tvrdiš (imaš biografiu na linku).
"Bitu u pravu je stvar ličnog doživljaja" - je jednostavno rečeno - relativizovanje svih kriterijuma. Po tome - sada može sve, po principu "sve je dozvoljeno i ispravno, zato što priznajem samo svoje kriterijume". A ja smatram da je ovde u pravu bilo četiri člana komisije koji su sastavili i podneli primedbe.
I ne sećam se da si skakao u dikusijau kada smo kvalifikovano kao "ne Srbi", "komunjare", "drugosrbijanci".. to ti nije smetalo?

 

[relja]

Kailan » 23 Aug 2020 12:44 pm[/url]":2h23a2hz]Колико ми је драго што живим у времену када овакви губитници могу само да кевћу на културолошки препород човечанства које се коначно ослобађа њихових интелектуалних чељусти које су унаказиле 20. век и поново прихвата хеленистичке вредности гордости, лепоте, ароганције и тежње за славом и тријумфом. Сваки појединац (можда најпре, сваки мушкарац) има слободу и моралну дужност да увек "јаднички јурца" ка величини, физичкој и друштвеној снази, ка богатству, трагу који оставља за собом и слави своју крвну лозу и народ.

Zadruga, Farma, Maja Berović, Aca Lukas koji odvaljen od droge peva "Ovo je Srbija, govore grobovi ratnika iz slavnog vremena", "Ćerka od sultana", muškarčine poput Jutke, vređanje porodica poginulih radnika, propagiranje prostitucije na nacionalnim fekvencijama, bogaćenje na zaduživanju zemlje i bednim platama zaposlenih, odlivajne paza iz javnih peduzeća poput Telekoma...

Kulturološki reporod čovečanstva?
Tebi je drago?

 

[Zaza Bg]

relja » Ned Avg 23, 2020 2:43 pm[/url]":14cnnsqv]

Zaza Bg » 23 Aug 2020 01:09 pm[/url]":14cnnsqv]

solecar » Ned Avg 23, 2020 12:50 pm[/url]":14cnnsqv]

Da - veličina na prvom mestu. Stručni deo komisije je sve lepo formulisao.
Peščanik - zato što nema slobode medija i nema dijaloga u društvu. Ono što nije uspeo 1999. bivši ministar infomisanja je uspeo danas.
Da smo normalna zemlja, ovo ne bi izlazilo na Peščaniku... A i ne vidim šta je pogrešno napisao.

Kritikovao je spomenik. Eto šta je pogrešno napisano.

Tipično licemerje koje vlada među starijim članovima ovog foruma. Naveo sam lepo da se slažem sa kritikom o veličini spomenika, ali čim sam pomenuo nešto što nije po ukusu pomenutih forumaša, ja sam bot i "meni smeta kritika spomenika".

Peščanik je smeće, kako god okrenete, iako je neke stvari novinar u pravu. Ali to je poenta svega ovoga - ko je i šta u pravu je stvar ličnog doživljaja. Ne govorim ovde o Vučićevoj potrebi da sebe prikaže kao prvorođenog, jer ta njegova bolesna potreba je svima jasna. Nervira me to insistiranje da se sopstveno mišljenje nekih ovde forumaša pokaže kao opštevažeće, kao činjenično, kao jedina istina. A da svako ko brani spomenik ili mu se dopada nešto kod njega je nužno bot i slično. To ponašanje je samo dokaz koliko smo zaglibili u blatu nekulture i međusobnih konflikta, a sve na radost prvorođenog.

Evo, da ti pokažem da nisi u pravu.
Autor - nije novinar, kao što ti tvrdiš (imaš biografiu na linku).
"Bitu u pravu je stvar ličnog doživljaja" - je jednostavno rečeno - relativizovanje svih kriterijuma. Po tome - sada može sve, po principu "sve je dozvoljeno i ispravno, zato što priznajem samo svoje kriterijume". A ja smatram da je ovde u pravu bilo četiri člana komisije koji su sastavili i podneli primedbe.
I ne sećam se da si skakao u dikusijau kada smo kvalifikovano kao "ne Srbi", "komunjare", "drugosrbijanci".. to ti nije smetalo?

Ali ta čuvena floskula "to ti nije smetalo"? Kao ona "gde si bio 1941? Ja ne visim na ovom forumu 24/7 pa da se uključujem kad neko nekog kvalifikuje kao nešto. Je l' treba da javno osuđujem kad tebe neko vređa jer ćutati znači da se slažem sa njima. I gde sam te nazvao nesrbinom, komunjarom, drugosrbijance? Ne pokušavaj da spustiš raspravu na lični nivo, da ispadne da se raspravljam sa tobom, jer imam nešto lično protiv tebe (zamisli, nemam).
Niko ne spori primedbe članova komisije. Sporim tumačenja i gluposti - da je ovo "pravoslavni Diznilend", da je ovo "veličanje mračnog srednjeg veka", da je spomenik "krš" (sporili se oko nečega, ne može da se porekne da je autor i ovde pokazao umeće u vajarastvu), da spomenik "prikazuje Vizantiju kao zlo" itd.

 

[Veliki Vracar]

relja » 23 Aug 2020 09:29 am[/url]"blm8t1b]Da, naravno da konstrukcija, sama po sebi ima uzemljenje.
Mislm da ljude više zabrinjava to što bi ceo spomenik, pošto je sav od metala, mogao da bude jedan veliki gromobran na otvorenom.

Можда си чуо за појам "Фарадејев кавез". Нисам чуо да је икада неко погинуо у возилу услед удара грома (осим ако је услед тога дошло до накнадне саобраћајне незгоде)

 

[solecar]

solecar » Ned Avg 23, 2020 12:50 pm[/url]":2u0cxd2s]

Da - veličina na prvom mestu. Stručni deo komisije je sve lepo formulisao.
Peščanik - zato što nema slobode medija i nema dijaloga u društvu. Ono što nije uspeo 1999. bivši ministar infomisanja je uspeo danas.
Da smo normalna zemlja, ovo ne bi izlazilo na Peščaniku... A i ne vidim šta je pogrešno napisao.

Kritikovao je spomenik. Eto šta je pogrešno napisano.

Tipično licemerje koje vlada među starijim članovima ovog foruma. Naveo sam lepo da se slažem sa kritikom o veličini spomenika, ali čim sam pomenuo nešto što nije po ukusu pomenutih forumaša, ja sam bot i "meni smeta kritika spomenika".

Peščanik je smeće, kako god okrenete, iako je neke stvari novinar u pravu. Ali to je poenta svega ovoga - ko je i šta u pravu je stvar ličnog doživljaja. Ne govorim ovde o Vučićevoj potrebi da sebe prikaže kao prvorođenog, jer ta njegova bolesna potreba je svima jasna. Nervira me to insistiranje da se sopstveno mišljenje nekih ovde forumaša pokaže kao opštevažeće, kao činjenično, kao jedina istina. A da svako ko brani spomenik ili mu se dopada nešto kod njega je nužno bot i slično. To ponašanje je samo dokaz koliko smo zaglibili u blatu nekulture i međusobnih konflikta, a sve na radost prvorođenog.

Ovde je pre problem što ako se ne složim(o) sa nekim mlađim članom (ne po godinamna nego po stažu na forumu), odmah katastrofa, odmah stavljanje sebe u poziciju žrtve. A svi vrlo dobro znamo kome je to jedna od ideja vodilja. Isto se odnosi i na pljuvanje po medijima koji ne veličaju lik i delo, znamo već koga. Ako već neko hoće da se uvaži njegovo mišljenje, bilo da se slaže, bilo da se ne slaže sa nečijim drugim, onda treba da se izdigne iznad ovih trivijalnih stvari. Relativizovanjem i banalizacijom se ne postiže ništa drugo, do pokušaja da se neko diskredituje u nedostatku konkretnih argumenata, između ostalog i natezanjem argumenata, kako neki vole da kažu, da sve na kraju kulminira prozivanjem na ličnom nivou.
Razlika između bota i neistomišljenika je više nego uočljivija. Između ostalog, problem je i u tomešto neki smatraju da postoji samo njihovo i pogrešno mišljenje. Ja ne tvrdim da je moje mišljenje ispravno, ali isto tako ne dobih ni konkretan kontraargument zašto nisam u pravu vezano za sve ono što sam pisao o spomeniku, Savskom trgu i BNV, nego sve neko razvodnjavanje. Još smešnije mi je što se sve češće može pročitati, ne samo ovde, kako neko ne visi 24/7 na internetu i određenim stranicama, forumima, portalima, a u svakom trenutku je tu kada treba neko da se ocrni ili kada treba neko ili nešto da se odbrani i sl.
Čak ni za trasu metro linije 1 nisam dobio konkretne kontraargumente, a ni odgovore na neka pitanja, zašto je baš ovakva kakva je trasa, dobra, niti da li su dobri ili loši efekti tako nečeg.
Isto tako, još jedna stvar je počela da provejava, u nedostatku kontraargumenata, kako to ne znači ništa što neko dobije određeni broj lajkova na neki post, da je to u rangu davanja lajkova na Informeru , Kuriru, Telegrafu... I to se uglavnom odnosi na one koji se ne slažu sa davanjem hvalospeva svemu što radi aktuelna vlast.