Spomenik Stefanu Nemanji od 23 metra na Savskom trgu. Novi mamac za bugarske turiste?
Polako, ali sigurno, u nekom skorijem periodu, ostvariće se ono što nas već godinama gleda sa slika projekcije Savskog trga, i na mestu bivše železničke stanice, iliti međ’ omladinom popularno zvanom Štajga, gledaće nas spomenik zlog čarobnjaka Sarumana iz trilogije Gospodar Prstenova.
Naravno šalim se, Veliki župan Raške, i rodonačelnik dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja, dobija spomenik u užem centru grada, na mestu koje je do sad bilo poznato po vozovima i autobusima, a od skoro i po arapskim parama i njihovom pranju u vodi iz koje izrasta celo jedno novo naselje u Beogradu.
Naravno, prvo što možemo da kažemo je ok, super, Stefan Nemanja, veliki i značajan lik u našoj istoriji, lepo je da dobije spomenik. Ali onda se zapitamo, što u Beogradu? On nije imao veze u 12. veku sa Beogradom? Ali dobro ajde, glavni grad. Pritom, gleda na svoju ulicu, Nemanjinu. Doduše, nije baš najača ta logika, onda možemo da izmestimo Spomenik zahvalnosti Francuskoj sa Kališa u Francusku ulicu, tipa tamo negde kod picerije Bucko. Možda da ne nastavljam u ovom pravcu, da ne dajem baš ideje gradskoj vlasti.
Što se tiče samog izgleda, normalno je da nam liči na nekog lika iz popularne kulture, tipa na čarobnjaka ili hevi metal likove. Ipak Stefana Nemanju poznajemo samo sa ikona. Doduše, oduvek je bio taj problem da kada bi neko želeo da nacrta, ili istetovira Miloša Obilića na primer, on bi posegao za likom Žarka Lauševića, jer ga je ovaj glumio na filmu. Stefana Nemanju je u onom neuspelom RTS-ovom anti-spektaklu Nemanjići glumio Mladen Nelević. Primetićemo, da ruski vajar i autor skulpture Aleksandar Rukavišnjikov se nije služio likom Mladene Nelevića prilikom izrade spomenika.
I tako, branimo i donekle se sve slažemo sa dosadašnjim tokom stvari, a onda dolazimo do bizarnih odluka. Ovaj spomenik će biti visok dvadeset i tri metra!!! Kao neka sedmospratnica. Kao četvrtina Beograđanke. A tako bizarno veliki Stefan Nemanja jaše na nekom vizantijskom šlemu ili oklopu, s tim što taj oklop više podseća na neko jaje, možda onih zmajeva iz Game Of Thrones. Možda je to neka skrivena poruka, kao rađa se vitez Reda Zmaja. Doduše oni su tek od 14. veka aktuelni, tako da teško.
Neću da se pravim da se razumem nešto mnogo u ovu temu, ali ono što normalnom čoveku deluje bizarno na pogled, stručnjaci su spremni da objasne, da su ovakvi megalomanski spomenici veličine omanje Godzile ostali u 19. veku i da ako imate ovako visoke spomenike morate ih okružiti visokim građevinama, a naš Nemanja viri iznad bivše stanice koja uskoro postaje muzej.
Megalomanija i građenje bez ikakvog reda, smisla i pameti, pa to je ova gradska vlast odavno uzela kao neke od svojih glavnih osobina. Naravno, ni oni prošli se nisu pokazali mnogo pametnije, otud i spomenik azerbejdžanskom diktatoru na Tašmajdanu. Ono što više možemo da se zapitamo na kraju: da li spomenik od dvadeset i tri mestra velikom vladaru podiže jedan drugi „veliki vladar’’, sa željom da on nekada dobije isti takav, ali makar od dvadeset i četiri? Da li je konačan cilj postavljanje nove dinastije, pa otud omaž prvoj dinastiji?
Bez obzira, koliko delovalo kao ozbiljna stvar i veliki državni projekat, zbog same teme, oblasti, a i izgleda, jako brzo je sve obesmišljeno i sve poprilično deluje kao onaj youtube klip sa Ljubišom Livcem i Zokijem što diže Karađorđa tri metra u bronzi.
izvor:
Noizz.rs