[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=528357#p528357:1pc3bgyi je napisao(la):
11030 » 28 Mar 2018 08:13 am[/url]":1pc3bgyi]Ne znam sto se cudite za bezbednost i sprdate, nije da decu ne otimaju iz ruku majki u po bela dana vec sad. Koliko tek ima pedofila silovatelja i ubica, pune novine...
Niko se ne sprda. Čovek je pitao šta su to "bezbedni porodični sadržaji", pa sam rekao šta su. Zar nije zanimljivo sa kakvom se pažnjom i političkom korektnošću smišljaju licemerni izrazi samo da bi se izbeglo otvoreno i jasno reći ono što je sama tužna suština takve ponude: odvojeno odrastanje dece, unutar ograda i privatnih prostora, sa čuvarima i video kamerama? Još malo rasturanja naše tradicije i dosadašnjih navika,
Sećam se da je o klasnim aspektima BNV-a bilo reči na samom početku projekta. Čini mi se da su to prvi pomenuli oni iz AAS-a i na nekim blogovima. Na zapadu se svašta radi i dešava, ali to ne znači da baš moramo da žurimo da ih u svemu lošem dostignemo i pre nego što se zaista pojavi potreba, a još manje to treba svima baš nabijati na nos čak i onda kada se pojavi.
Jer, uzmite u obzir kontekst uvođenja takvih, izrazito vidljivih podela, baš ovde, u Beogradu na vodi i na obali reke. Po svim dosadašnjim planovima Savski amfiteatar je kao posebna vrednost grada trebao biti ispunjen javnim sadržajima, parkovima, sportom i kulturom. I nezavisno od toga, sama obala obala reke je praktično oduvek bila tradicija i Beograda i Zemuna. Čitao sam jedan divan predratni tekst o tome kako su leti svi Beograđani jedva čekali da završe posao i odu na kupanje na Savu, mesto gde su brisale sve razlike u bogatstvu i klasi.
A sada smo dočekali da umesto javnih sadržaja prvo prisvoje Savski amfitetar za najbogatije, a u okviru toga posebno obalu reke. Obratite pažnju na razliku u širini dve, nazovimo ih "Promenade", kod Residensa. Kolika je širina ostavljena za javno šetalište ZA CEO BEOGRAD, a koliko je široka terasa Residensa, odnosno privatna promenada iznad toga za svega nekolicinu stanara. Jer ova zelena površina na vrhu aneksa nije deo njihovih privatnih stanova. To je jako važno. To NIJE privatni prostor njihovih stanova. Ne, to je namenjeno KOLEKTIVNOM KORIŠĆENJU BOGATIH, tj samo onih koji imaju dovoljno para da ovde kupe stan i tako dobiju pravo na obalu, dakle neka vrsta njihove privatne Promenade iznad one za sve ostale. Simptomatična je razlika u širini i uređenju. Doduše oni to jesu platili, ali su i ove stotine hiljada ostalih kroz porez takođe platile svoju javnu promenadu, ovu nižu, užu, sa bitno manje zelenila i klupa, ali za BITNO više ljudi. Uporedite veličinu i budući kvalitet prostora za jedne i druge. Kad sve bude gotovo, ljudi to će lako uočiti.
Nema smisla ovde raspravljati o pravednosti ili nepravednosti klasnih razlika u kapitalizmu. Ipak, treba primetiti da je malo bezosećajno i prilično drsko nametati ih ljudima na nos baš ovde, pošto je BNV u kranje štetnom ugovoru prvo promenio očekivanu javnu namenu zemljišta, zatim je bukvalno uzeo svima ostalima i maltene poklonio u privatno vlasništvo, zajedno sa vidikom, Beogradskim vizurama i najvećim delom obale. Da su ti "bezbedni porodični sadržaji" negde na Dedinju ili na nekoj livadi u Bežaniji, pa neka bude. Ali, uzevši u obzir emotivni značaj obale reke i Beogadskih vizura, da je čitava jedna politčka partija nastala samo iz osećaja nepravde povodom BNV-a, imati DVE bliske terase pored reke, jednu kolektivnu za bogate, i drugu tik ispod nje za siromašne, verovatno će ubrzo početi iritirati i jedne i druge.
Zamislite hiljade ljudi u jezivoj gužvi koji se tiskaju na bednih par metara širine javne Promenade, dok ih odmah iznad njihovih glava, sa hladnim sokovima i u ležaljkama na svojoj širokoj "promenadi-terasi" kolektivno posmatraju bogati. Imaćemo situaciju kao da je preslikana iz Alana Forda. Biće veoma dobro ako vremenom ne postane običaj da pijanci iz bezboj kafana kad god završe piće, flašu ne zavrljače na terasu "bogatuna", a da klinci odozgo za uzvrat ne počnu prosipaju vodu i još gore stvari po ovim "prostacima" dole. Možda se varam, ali uzevši u obzir istorijat kotraverzi, metod izbegavanja dijaloga, namerne polarizacije društva i nametanja projekta silom, osećaj uskraćenosti mnogih Beograđana i uvek istu psihologiju mase, ovo prilično liči na buduću nevolju baš na klasnoj osnovi.