Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Пантограф]

...a case study of the power of transit-oriented urban design

Eto, i Amerikanci su shvatili...

 

[Дошљак]

Ето Рио, имамо и примере у пракси, само неко треба да се призове памети и схвати важности шинског масовног превоза и могућност да се исти сачува и уз високу искоришћеност површине за изградњу.

Зума, невероватно како су тада лепше и елегантинје изгледали ти стубови јавне расвете, штета што сви ти предратни кандалабери нису изучени и уврштене њихове реплике у књигу стандарда јавног мобилијара. Шта више, овакви стубови би много боље изгледали нпр. по Врачару и Вождовцу где данас имамо оне ружне сеоске бетонске стубове.

 

[kkorisnikk]

Sa onog snimka, da li je realna brojka od 1000 sadnica drveća koje će posaditi u budućem bulevaru?

 

[direktor]

Kolika je duzina bulevara da uporedimo sa bka plus razmak izmedju sadnica koja vrsta se sadi

 

[milos.tro]

Evo da postavim fotku iz Zadruge sa makete od pre neki dan,dužina bulevara bi bila oko 2km,3 reda sadnica znači na svakih 6 metara po jedno drvo:

 

[direktor]

A gdje dodje 3 red sadnica ako je 2 reda po 500 sadnica bul od 2000 m to mu dodje dvostrano na svaka 4 m stablo

 

[milos.tro]

3 red bi bio gde je razdelno ostrvo izmedju traka

 

[direktor]

Ma tu ce da bude tramvaj

 

[Zuma]

Ako se za tramvaj koristi razdelni pojas između dva smera, onda ljudi uvek moraju da prelaze najveću ulicu u BNV-u da bi koristili javni prevoz. Ili da na svakoj stanici, i to naknadno, raskopavajući ulicu i instalacije ispod nje, prave podzemne prolaze. Takođe nadzemni prostor za GSP stanice mora biti veoma uzak i neprijatan (UKUPNA širina razdelnog pojasa SAO1 je 5 m - da li je to uopšte moguće?), iako će se ovuda kretati OGROMAN broj ljudi. Zatim je problem da je to jedino mesto kuda može da prođe metro, pošto su već ne samo uvojili nego i grade po prostornom planu u kome ga uopšte nema. A ako metro i provuku baš tuda, duž sredine SAO1, znači li to onda da se u okviru BNV-a mora potpuno ukinuti tramvaj, pošto ne vidim gde onda on može da prođe? Sumnjam da su podzemne trase za metro naročito verovatne.

 

[stf]

Просторни план ће се мењати због метроа, а немају куда да га провуку него трасом пруге и Железничка станица постаје метро станица.

 

[Zuma]

Širina razdelne trake sa tramvajima, u Jurija Gagarina, je verovatno 13,5 metara, a ne 5, a znate koliko malo tamo ima malo mesta za prolaz putnika. Kad je tramvaj na stanici i izađete, prvo što smeta je onaj (zaista neophodan) zaklon od kiše. Pa je najbolje prvo stati sa strane, sačekati da uđu svi koji nameravaju i oslobode prolaz, zatim još malo sačekati da se razmrsi najgora gužva, majke koje decu drže za ruke, ljudi koji nešto nose i starci, pa ONDA pokušati da polako i u koloni po jedan izađete sa prostora stanice. A to je kad je razdelno ostrvo 13,5 metara širine. Isto kao i na preseku saobraćajnice 15-15 u prostornom planu BNV-a, tamo gde se tramvaj sa Zarićevog mosta posle okretnice uliva u Karađorđevu. Ne shvatam kako će to da izvedu sa 5 metara, pošto je baš toliko ostavljeno na svim drugim mestima duž SAO1. A to bi značilo da u važećem prostornom planu nema mesta ni za tramvaj.

 

[direktor]

Zuma lupas kakvi podzemni prolazi pa kako to ljudi prelaze JG da bi dosli do tramvaja izmisljas i pravis neke bespotrebne konstrukcije

 

[Zuma]

Zbog izrazito visokih zgrada na ne tako velikoj površini BNV-a očekujem ogroman broj ljudi na trotoarima (za razliku od NBG-a). Ako nema podzemnih prolaza, tj ako na raskrsnicama u jednom nivou mora da se ukršta ne samo automobilski nego i pešački saobraćaj, to znači da se jedan ceo ciklus na semaforima mora razbiti na još više faza, što onda dalje usporava saobraćaj i smanjuje kapacitet ulica. A u zavisnosti od trajanja jednog celog semaforskog ciklusa, ili se na prelaz ulice čeka jako dugo (kao u Kneza Miloša) ili se povećava prosečan broj puta u kome automobli moraju da krenu li stanu što povećava zagađenost vazduha i takođe smanjuje protok.

To je što se tiče samog prelaza ulice, bez obzira na razlog. A što se tiče prelaska ulice da bi se došlo do tramvaja na razdelnom ostrvu, to je ionako akademski, pošto ovde, po ovom prostornom planu, NEĆE biti tramvaja. Za njih prosto nema mesta sem da zauzmu neku kolovoznu traku. Citav koncept javnog prevoza BNV-a je baziran na AUTOBUSIMA (što će takođe da poveća zagađenje vazduha, uz onaj zid visokih zgrada na jedinoj otvorenoj starni amfiteatra koji sprečava strujanje vazduha).

 

[vucko35]

strujanje vazduha?
oni ljudi po Njujorku i Čikagu i ostalim metropolama se ugušiše od nedostatka strujanja vazduha.Kakav nedostatak strujanja vazduha,biće pet zgrada od 80+ metara,vrati se na planetu Zemlju

 

[Zuma]

Nije potrebno da budu visoke 80 metara, čovek je visok samo 2. Dovoljne su i ove nešto niže postavljene u više redova, uz visoke anekse koju zauzimaju čitav blok. Te zaista visoke, zajedno sa ovim nešto nižim, čine sasvim dovoljno monolitnu prepreku lakom strujanju vazduha na nivoima od zemlje do visine prvih nekoliko spratova. Zajedeno sa okolnim uzvišenjima to će kreirati sa svih strana zagrađenu "rupu" u kojoj se vazduh najsporije menja, iako je baš tu saobraćaj najveći.

Kvalitet vazduha u Njujorku teško da je ikome cilj, a vrlo je veliko pitanje kakvi vetrovi obično duvaju tamo i ovde.

 

[vucko35]

onda graditi zemunice,ništa preko 3 metra.Šta želiš reći?

 

[Zuma]

Da se sve mora uzeti u obzir, a ne samo nečija privatna zarada. I oblik okolnog terena, i visine i položaj svih zgrada, i lokalna klima, i očekivani saobraćaj na tom mestu, pa čak i ciljevi. Na koji grad želimo da ličimo?

 

[vucko35]

mislim da pričaš samo da bi pričao.Vetar nađe svoj put i kroz gradove kao što je Njujork,a sigurno će naći i kroz BNV.Kao što nalazi i kroz NBG gde imaš i lamele,i redove sa razacima od 30-40 metara itd.

 

[Max15]

Zuma » Tue Apr 18, 2017 1:07 pm[/url]":1utrdrm8]Nije potrebno da budu visoke 80 metara, čovek je visok samo 2. Dovoljne su i ove nešto niže postavljene u više redova, uz visoke anekse koju zauzimaju čitav blok. Te zaista visoke, zajedno sa ovim nešto nižim, čine sasvim dovoljno monolitnu prepreku lakom strujanju vazduha na nivoima od zemlje do visine prvih nekoliko spratova. Zajedeno sa okolnim uzvišenjima to će kreirati sa svih strana zagrađenu "rupu" u kojoj se vazduh najsporije menja, iako je baš tu saobraćaj najveći.

Kvalitet vazduha u Njujorku teško da je ikome cilj, a vrlo je veliko pitanje kakvi vetrovi obično duvaju tamo i ovde.

Ovo sto si napisao uopste nije tacno! Tamo gde su visoke zgrade tu je strujanje vazduha mnogo brze pa je samim ti i protok vazduha veci. Vetar ti je kao voda, uvek nadje svoj put a tamo gde je suzenje tu dobija na brzini i snazi.
Kompanije koje prozivode dronove silne pare ulazu u razvoj novih modela koji ce moci bez problema da lete izmedju nebodera. Dronovima su neboderi najveci neprijatelji upravo zbog pojacanog vetra koji siba izmedju njih.

Ovaj lik to nije znao pa vidi sta mu se desilo. :kafa:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=opZDKXybZGE[/youtube]

 

[Zuma]

Pa i malo fizike bi ti moglo reći zašto nisi u pravu. Tok svih fluida zavisi od otpora, pa se oni preraspodeljuju tako da je protok veći tamo gde je otpor manji. Ako je niz zgrada dovoljno gust, najveći deo vetra će prosto preskočiti čitav taj blok. Efekti koje opisuješ su posledica onog, bitno MANJEG dela ukupne vazdušne mase, koja ipak prolazi na kroz otvore između zgrada na nižim nivoima. On zbog toga ima turbulentno kretanje i, kad je brzina vazduha znatna, može da pravi ovakve lokalne efekte. Međutim glavni deo ukupnog strujanja preskače prepreke. A to je veliki problem kad se vazduh ionako kreće veoma malo (obično sred leta i zime). Tada je, zbog efekata toplotnog ostrva (leti) i uklanjanja zagađenja (uvek), veoma važno da li će od to malo vazdušnog kretanja najveći deo da pređe preko čitavog naselja, ili će da se spusti do nivoa ulica. Pošto upravo ovde imamo istovremeno i veliki izvor zagađenja i toplote, ali i "zidove" na sve četri strane.

Evo kako izgleda strujanje vazduha u jednom ovakvom naselju. Dole imate kolor skalu brzina vazduha. A brzina je proporcionalna ukupnoj masi toplog ili zagađenog vazduha koji će biti zamenjen novim, hladnim i čistim, u jedinici vremena.

 

[Zuma]

vucko35 » 18 Apr 2017 01:38 pm[/url]":2a61hqf3]mislim da pričaš samo da bi pričao.Vetar nađe svoj put i kroz gradove kao što je Njujork,a sigurno će naći i kroz BNV.Kao što nalazi i kroz NBG gde imaš i lamele,i redove sa razacima od 30-40 metara itd.

Nije pitanje da li može da nađe put, naravno da može, nego koliko će DODATNO biti smanjeno strujanje vazduha onda kad je njegova brzina ionako mala. Gustina zgrada će biti verovatno slična ovome. Uglavnom će biti znatne dužine, orjentisane dužim krajem paraleno reci (zbog što veće eksploatacije skupog pogleda) i postavljene u više vizuelno preklopljenih redova (opet zbog maksimizacije broja dobrih pogleda na reku). To je sasvim dovoljno da se BNV ponaša slično zidu, ili da bar pruža veoma značajan otpor slobodnom kretanju vazduha. Dakle čak i iznad nivoa aneksa oko zgrada, a pogotovo ispod toga.

 

[RioBL]

Zuma » Tue Apr 18, 2017 9:39 am[/url]":38f1a1cc]A ako metro i provuku baš tuda, duž sredine SAO1, znači li to onda da se u okviru BNV-a mora potpuno ukinuti tramvaj, pošto ne vidim gde onda on može da prođe? Sumnjam da su podzemne trase za metro naročito verovatne.

Просторни план ће се мењати због метроа, а немају куда да га провуку него трасом пруге и Железничка станица постаје метро станица.

Sto se tice tramvaja, postojece trase kroz Savsku, Karadjordjevu i preko Zaricevog mosta, bi mozda mogle biti i dovoljne za prostor BNV. Bar u dogledno vrijeme.
Sto se tice metroa u prostoru BNV on se moze pruziti na jednoj ili dve trase prakticno po bilo kom pravcu, podzemno ali bi te trase morale biti poznate vec sada, dok gradnja u BNV nije uhvatila maha. Jednom kad se asfaltiraju ulice i podignu zgrade pored njih, izgradnja metroa postaje komplikovana i skupa.

Neki od ogranicavajucih faktora pri projektovanju metroa kroz BNV sada su:
1. polozaj Zricevog mosta koji, ako bi se koristio za metro, definise pravac povezivanja sa NBG
2. mokroluski potok i podzemna instlacija kod mostarske petlje, koji bi mogli natjerati metro da kod Gazele izadje nadzemno
3. velika visinska razlika izmedju savskog amfiteatra i terazijskog grebena koja bi mogla dovesti do toga da se odustane od njihovog direktnog povezivanja

 

[Zuma]

Problem sa podzemnim metroom su šipovi zgrada. Kombinacija izrazito visokih objekata i lošeg i podvodnog zemljišta blizu reke znači da šipovi idu do velikih dubina. Tunel zato ne može ići ni kroz šipove ni toliko duboko ispod njih. Ovo poslednje i zbog cene i zbog ograničenja u nagibu, tj u visinskim razlikama koje bi onda morao da savlada. Posledica je da trasa može ići samo ispod ulica, verovatno čak i tamo gde još ništa nije napravljeno, pošto bi se degradirala buduća upotrebljivost bloka koji je na nezgodan način presečen. A to izrazito sužava mogućnosti i skopčano sa drugim problemima kao što su instalacije i ovo što si već pomenuo. Zbog toga sam ubeđen da od podzemne trase nema ništa.

A što se tiče tramvaja, od obale, recimo od kule, do tramvaja u Savskoj ulici, ima više od pola kilometra. A da bi se uopšte došlo od Brankovog mosta do kule, treba pešačiti još jedan kilometar. To je ipak previše ako nema čak ni tramvaja. Apsurdno je da to znači da je master plan BNV-a projektovan, usvojen i da se gradi bez ikakvog obezbeđivanja posebnih trasa za moderni javni saobaćaj (ako ne računamo autobuse koji se mogu ubaciti gde god postoji ulica i budućih improvizacija oko lokacija pešački dobro povezanih stanica i dovoljno velikog prostora za njih).

 

[KartmenBG]

U nacrtu odluke o nacionalnom programu javne_zeleznicke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine se pominje
"Izmeštanje i rekonstrukcija železničkih kapaciteta u čvoru Beograd za potrebe realizacije projekta „Beograd na vodi” "

ovirna vrednost je 578.500.000 evra i u okviru toga se pominje 33,3 kilometara pruge , ako je vec tolika vrednost mogli bi bar da izdvoje novac za izgradnju nekih podvoznjaka u okviru Beograda na vodi i ostanak 2 koloseka koji bi isli do glavne zeleznicke u sistemu BG-voz

 

[vucko35]

Zuma » 18 Apr 2017 05:52 pm[/url]":27le1qyc]

vucko35 » 18 Apr 2017 01:38 pm[/url]":27le1qyc]mislim da pričaš samo da bi pričao.Vetar nađe svoj put i kroz gradove kao što je Njujork,a sigurno će naći i kroz BNV.Kao što nalazi i kroz NBG gde imaš i lamele,i redove sa razacima od 30-40 metara itd.

Nije pitanje da li može da nađe put, naravno da može, nego koliko će DODATNO biti smanjeno strujanje vazduha onda kad je njegova brzina ionako mala. Gustina zgrada će biti verovatno slična ovome. Uglavnom će biti znatne dužine, orjentisane dužim krajem paraleno reci (zbog što veće eksploatacije skupog pogleda) i postavljene u više vizuelno preklopljenih redova (opet zbog maksimizacije broja dobrih pogleda na reku). To je sasvim dovoljno da se BNV ponaša slično zidu, ili da bar pruža veoma značajan otpor slobodnom kretanju vazduha. Dakle čak i iznad nivoa aneksa oko zgrada, a pogotovo ispod toga.

Objasni mi na ovoj slici kako se BNV ponaša kao jedan veliki zid

download/file.php?id=27254