Što više gledam staru obalu to mi se više dopada. Zbog toga mi je drago što su izgleda odlučili da je uglavnom sačuvaju (sem malog prilagođavanja na nivou šetališta). Ustvari, ovde se može primetiti jedan od retkih kreatvnih momenata u BNV-u. Ako sam u pravu u vezi toga šta nameravaju, neko je primetio da bi bilo lepo nastaviti ovaj sjajni vizuelni motiv isprepletanih i ukrštenih rampi. Tako su zamislili da šetalište bude u obliku jedne ukrasne kvazi romboidne strukture koja je neka vrsta vizuelnog eha nagnutih rampi ispod njega. Sve to je zamišljeno da se gleda sa trotoara na Brankovom mostu.
To će se izvesti sa par plitkih platformi napravljenih lomljenjem prave linije ovog isturenog betonskog jezička.
Oblik šetališta se već sada može nasutiti zahvaljujući delovima ivičnjaka budućeg mini travnjaka sa ove strane bici staze.
Pokušao sam da skiciram kako će to verovatno izgledati. Ako jednog lepog dana najzad zapuše rupu na trotoaru Brankovog mosta, onda će se, gledano sa odgovarajućeg mesta na mostu, uglovi ovih malih trouglastih terasa savršeno poklopiti sa uglovima rampi. Izlazi rampi su podeljeni na parne i neparne. Na jednima je izlaz na rampe, a na drugima je platforma. U pravougaonim usecima sa druge strane, do bici staze, će verovatno biti klupe, a između njih travnjak.
I par slika ove sjajne stare obaloutvrde.
Opšti pogled. Vidite kako su nas već ograničili po širini, da se ODMAH zna koliko obale pripada siročićima, da se kasnije ne polakomimo ako nas privremeno puste do pruge (neodoljivo me potseća na Dikensa, ono kad se Oliver Tvist u sirotištu usudio da traži JOŠ kaše, pa ga odmah prodaše kao šegrta pogrebniku). Tačno u nastavku šetališta, uzdižući se iznad svega ostalog, štrče dve nove zgrade. Sa vidikom za one koji za razliku od siročića imaju i mamu i tatu (sa parama).
Nemačka obaloutvrda zajedno sa novim delom. Mislim da će ovo vrlo lepo izgledati kad se posmatra odavde, a niste dole u gužvi.
Malo detalja i drugih uglova.