Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[milos.tro]

Našao sam pravilnik o izvodjenju gradjevinskih radova i postavio deo koji se odnosi na rušenje objekata.Ovim pravilnikom Član 99-104 NIJE DEFINISANO VREME KADA SE OBJEKTI MORAJU RUŠITI.Ako neko može da pronadje informaciju da li se mora po Zakonu rušiti tačno u odredjeno vreme ne bi bilo zgoreg da postavi na forum.
http://www.kopering.rs/images/propisi/P ... radova.pdf (ceo tekst)
"23. Rušenje objekata
Član 99.
Rušenje objekta ili dela objekta izvodi se prema dokumentaciji, urađenoj na osnovu podataka
dobijenih prethodnim detaljnim izviđanjem i snimanjem objekta i okoline.
Dokumentacija za rušenje objekta, pored ostalog treba da sadrži i opis izabrane metode rušenja sa
redosledom radova pri pripremi za rušenje, samom rušenju i posle izvršenog rušenja i merama zaštite na
radu pri svakom od ovih radova.
Dokumentacija o rušenju treba jasno da utvrdi zone sigurnosti i plan označavanja i uređenja njihovih
granica, mere obezbeđenja objekta i saobraćaja izvan zone sigurnosti i plan prilaza za radnike do zona
sigurnosti.
Radove na rušenju objekta mogu obavljati samo radnici praktično osposobljeni za bezbedan rad i
primenu sredstava lične zaštite pri ovim radovima.
Priprema, rušenje i uklanjanje delova i materijala srušenog objekta izvodi se uz stalni nadzor
odgovornog stručnog radnika.

Član 100.
Za vreme izvođenja i snimanja objekta, kao i za vreme pripremnih radova za rušenje objekta
postavlja se čuvar koji ne dozvoljava pristup objektu besposlenim licima.
U toku snimanja objekta i za vreme pripremnih radova za rušenje, loženje vatre u unutrašnjim
prostorijama objekta zabranjeno je.
Pre početka rušenja objekta ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje od
prisustva ili ulaska lica i sredstava saobraćaja, u skladu sa dokumentacijom o rušenju.
Pre početka radova na rušenju objekta postojeće instalacije električne struje, vodovoda, kanalizacije,
gasova i druge instalacije uklanjaju se ili obezbeđuju tako da u toku rušenja i pri radovima posle rušenja,
ne prouzrokuju opasnost po radnike.

 

[Dejan011]

Ništa od ovoga iz pravilnika nije ispoštovano. Čak su i presekli elektro kablove dok su bili pod naponom.
http://rs.n1info.com/a160015/Video/Sava ... govor.html

 

[milos.tro]

"I novi sajam u Kelnu,ovo podseća na ložionicu u sa amfiteatru i primer novog trga
Keln odličan grad i primer za dobra rešenja
"
http://www.skyscrapercity.com/showthrea ... 9&page=348

 

[Edit]

Rasprava da li su objekti koji su srušeni legalni ili ne i da li je rušenje obavljeno po Zakonu i u toku propisanog (radnog) vremena imala bi smisla kad bi neka (gradska) služba rekla da je to rušenje izvršila i priložila propisnu dokumentaciju (pre svega Zapisnik). Bez toga, činjenica je da su (zvanično) nepoznati ljudi, noću, srušili deo grada. Uopšte ne razumem potrebu da se priča o tome da li su ti objekti bili legalni ili ne. To doživljavam kao opravdavanje silovanja provokativnim oblačenjem žrtve ili odbrana muža koji tuče ženu, već nekim razlogom.

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

 

[Earthmoving]

Meni se ovde nameću 2 pitanja:
1. Ako vlasnik nije obeštećen. Nije mi jasno zašto samo on ne bi bio obeštećen za raseljenje ako smo videli u reportažama stotine ljudi koji su obeštećeni i raseljeni sa teritorije Bg na vodi protekle godine ?
2. Ako je vlasnik obeštećen. Onda je u pismu obmanuo javnost da posle rušenja nema nikakvu imovinu, jer svako ko se iole razume u finansije zna da je novac (dobijen od obeštećenja) takođe imovina, tj. aktiva.
Sem toga imam još par utisaka:
Mi smo šou narod, bolji smo od superhika. Ljude nije interesovalo i nisu se okupljali kada su rušene desetine objekata Bg na vodi prošle godine u kojima je živela sirotinja (i to neki mnogo duže od 6 god kolko je ovaj vlasnik tamo prisutan). Nikog nije interesovalo da li se ruši noću, ni ko ruši. Što je najgore nismo imali solidarnosti i nije nas interesovalo u kakvim su sve objektima, vagonima i sl ti ljudi tamo živeli skoro čitav vek. Znači nije nas interesovala sirotinja ali se zato bunimo kad ruše objekat rentijeru?! Bolji smo od superhika kažem.
I još jedna stvar zbog koje će ovde puritanci skočiti na mene. Da je taj kapitalista imao fabriku tamo, da je išta proizvodio, imao bi respect od mene, ovako rentirana šupa nam kao društvu neće nedostajati. Ovo je ličan utisak i nema veze sa zakonom, da se ogradim, da ne skačete.
I na kraju. Miloš to odlično kopa. Kad sam video njegove slike setih se forumaša koji mi reče mogao je srediti fasade Onde druže nema šta da se sređuje, ono je nepopravljivo i definitivno mu nije mesto na par stotina metara od Kališa. Čak ni u Kabulu, kamoli u Beogradu.

 

[direktor]

Milose rusi se u radno vrijeme imas objasnjeno u clanku u politici nikako se to neradi nocu 2 h ujutro sa kablovima pod naponom
Milose objekti se nalaze na savskom vjencu ne na starom gradu
Drugo nezakonito su mu zagradjivali prozore reklamama i bilbordima itd .
Nevidim razlog zasto pokjedinci pokusavaju da opravdaju ovo divljacko rusenje
Imaju komplet vlast sve su mogli po zakonu da urade
Laki vrati se

 

[milos.tro]

Direktore znam za taj članak,postavljam samo pitanje da li tačno postoji zakonska odredba koja to definiše,ako može neki link?

 

[direktor]

Nevidim poentu pravna pretpostavka je da se radi u radno vrijeme izuzetno do 22h
Sve su uradili pogresno

 

[milos.tro]

Pokušavam da se setim da li radovi kod BW residences traju do 22h ili i duže?

 

[direktor]

Aman ja govorim o rusenju a gradiliste moze i u 3 smjene ako su ispunjeni odredjeni uslovi oko buke placanja radnika za rad nocu opreme itd itd

 

[milos.tro]

Ako može da se gradi noću,zašto ne može da se i ruši noću?Jel postoji neko pravno obrazloženje,samo pitam.
---
p.s.Novkol je radio u 3 smene,24sata.

 

[bobcha78]

angry bird » Sub Maj 14, 2016 7:57 pm[/url]":1x5w5uzb]

milos.tro » Juče, , 23:48[/url]":1x5w5uzb]

Ovom slikom sa patkom se nesto porucuje?

Najbolja slika SA do sada. UBEDLJIVO

 

[direktor]

Pa nemoze zbog bezbjedmosti i mnog cega jos mrzi me sad da kopam

 

[Earthmoving]

Vezano za srušeni objekat preduzeća Iskra u Hercegovačkoj. Pošto se spominje pravo i pravda ajde da pitamo i da li je ovo pravedno iako je po zakonu. U pitanje je šema kupovine društvenih preduzeća u stečaju u tranziciji društvene ka privatnoj imovini:
Preduzeće bilo društveno. Pošto je vlasništvo nedefinisano vladajuća politička garnitura progurava svog čoveka za direktora. On se zadužuje, uzima kredite, ne plaća obaveze državi itd itd. Pumpa obaveze u bilansu stanja. Obaveze nadvišuju aktivu tj imovinu (prezaduženost) i preduzeće po zakonu ide u stečaj. Javna licitacija. Poštena. Učestvujete vi (ako uopšte znate da ima licitacija) i ja iza koga stoje političari koji su me postavili i koji mi preko banaka u kojim takođe sede njihovi ljudi i drugih izvora obezbeđuju finansijske linije koje vi kao običan građanin nemate. Pošteno licitiramo i ja dajem više. Kupujem preduzeće po višestruko nižoj ceni nego pre stečaja. Očišćeno od obaveza. Koje ostavljam vama, građanima Srbije. Sve po zakonu.
Eto kome nije bilo jasno, zato sam se interesovao za cenu po kojoj je kupljeno u stečaju.

 

[stefanvozd]

zoran_m » Sub Maj 14, 2016 8:26 pm[/url]":1kdc3coe]Zvanično ništa od donjeg nivoa, postavljaju istu onu ogradu.

Moguce da je ovo privremeno resenje, neko je vec rekao da ce se donji deo obale raditi tek kasnije, a zele da otvore gornje setaliste sto pre. (Kako je Mali u nekoj vesti najavio, do kraja Maja). Svakako ne bi mogli da ga otvore ako ne postoji nikakva ograda i neko moze da padne...

 

[bobcha78]

U pravu si potpuno, isto i ja mislim. Mada da prave kasnije dole šetalište trebaće da postave stepenice dole da se silazi, pa onda treba da se zaobiđe ono ispupčenje od talpi na pola ove nove promenade.

Lično mislim da će samo napraviti betonske kosine do vode i to je to

 

[vradovic]

Moje misljenje je da ovo dole nece nista ni raditi nego da ce ostaviti za kasnije. Jer svakako moraju da rese to sto se kanalizacija izliva u reku vec godinama, posto niko nije nasao za shodno da to resi.

Kad budu to resavali moguce je da srede malo kasnije obaloutvrdu celom duzinom.

 

[Igor]

Pitanje je da li ce sa setalistem otvoriti i deo koji je izvucen sa talpama. Bilo bi dobro da se talpe i u tom delu ne vide.

 

[Nepopravljivi optimista]

Neće ostaviti donji deo takav, ne uklapa im se u koncepciju elitnog naselja koje ce gledati na reku. Pre ili kasnije će ga srediti.

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

 

[milos.tro]

Na tom delu mora prvo da se odradi nasipanje, pa zatim da krenu sa postavljanjem betonskih segmenata i pokrivanjem talpi.

 

[bobcha78]

Igor » Ned Maj 15, 2016 1:24 am[/url]":1z9ajtvw]Pitanje je da li ce sa setalistem otvoriti i deo koji je izvucen sa talpama. Bilo bi dobro da se talpe i u tom delu ne vide.

Talpe će sigurno biti prekrivene.

 

[spatiotecte]

zoran_m » 14 May 2016 07:26 pm[/url]":1glppo45]Zvanično ništa od donjeg nivoa, postavljaju istu onu ogradu.

Setaliste deluje sve bolje i bolje.
kad bi u nekoj narednoj fazi uradili donji nivo slicne sirine sa zelenilom ovo bi ispalo sasvim pristojno za Beograd.

 

[bobcha78]

Možda bude ovako ....

 

[milos.tro]

Meni ovo za sada jako lepo izgleda,primedba mi je bici staza zbog presecanja sa pešacima.Uradili su je tolike širine kao auto-put a biće navodno"spora staza"?,kao da na auto-putu postaviš ograničenje od 60km/h? Bezveze.

 

[dosen]

Imajuci vremena uzmedju dva posla, probao sam excel-u da unesem troskove za blok 15 za ciklus od 10 godina.
Ovaj deo sajta je zgodan jer se zna dosta velicina.
Tabela je kompilacija dva exel sistema za izradunavanje troskova, i jednog uglednog primera. Ovo je samo priva revizija, sigurno ima mnogo rupa, ali cini mise kao aproksimacija je dosta blizu istini.
Necu je ovde kaciti, jer nije doradjena.

Ali dobio sam zapanjujuce rezultate...

Pretpostavke su bile:
- Postojeci odnos u firmi BnV
- Postojeci Ugovor
- Postojeca zakonska regulativa koja dopusta iznosenje kapitala, izbegavanje poreza i transferne cene.
- Ucesce arapske banke, koja finansira deo izgradnje, deo mortgage za stanove u visini od 30%, finansira drzavu Srbiju kroz kredit BnV i verovatno kredit gradu Beogradu, finansira izvodjace radova.
-Predpostavka je da ce krediti svim ovim enitetima, sa refinansiranjem ( bar jednom u 10g) biti oko 6%.
- Posto je raspodela pristiglih Arapskih para netransparentna, pretpostavio sam da je suma od 30-ak miliona, 20me potroseno na ceiri sajta koji se grade. Znaci 5me za blok 15. Desetak preostalih mil evra, na pocetak gradnje i "marketing".
- Gradnja zgrada bloka 15, dalje se finansira of-plan prodajom.
- Predpostavka je da je cena kvadrata 3000e bez PDV-a, prosecna kvadratura jedinice 135m2. Prosecna vrednost jedinice 450 ke.
- Predpostavka je da ce A. trensfernim cenama, za projektovanje, vezane troskove, management, nabavku materijala, dodelu kotrakata isisati oko 500e/m2. Sto je konzervativna procena.
-Konzervatina retpostavka je da ce SRBIJA uloziti u sajt derektno ili indirektno, pre ili kasnije, u roku od 10g - 700 e/m2 koje je oprostila Arapima na ime uredjenja.
-Predpostavka je da je trzisna cena zemljista 500e/m2.
-Predpostavljam da ce Arapi uloziti 40me u Banku, koja moze da kreira oko 150me kredita.
-Predpostavka je da ce na radovima biti dodatno zaposleno 150 radnika na 2godine. I 25 radnika na 10 godina (odrzavanje).


Bilans za "Arape"
Ukupne investicije --55 me, (od kojih 40me za banku).
Profit posle prodaje oko --60me. Dodatni profit od finansiranja oko --90me.
Ukupan profit oko --150me.

Bilans za Srbiju
Ukupne investicije -- 106 me
Profit posle prodaje -- gubitak od 85 me
Prihodi od poreza ( 6 stavki) na 10 godina--61me
Kamate--38 me
Ukupan profit-- gubitak od 21me.

Posle 10 godina iz zemlje ce biti povuceno --232 me.
Posle povlacenja profita od prodaje, transfernih cena, prihoda od kamata, prodaje mortgage na sekundarnom trzistu i prodajom banke.

Posle 10 godina vecinom srpski kupci ce platiti --205me i na kamate jos dodatno --68me.
Posle 10 godina srpski gradjevinski podizvodjaci ce platiti oko 5me kamata.

Ovde se radi samo o kalkulaciji za bolok 15.

Zakljucak:
Arapi imaju siguran profit iz firme BnV.
Ali najveca zarada je od transfernih cena i pre svega kreditiranja svih ucesnika u poslu.
Srbija ne moze da vrati investiciju ni kroz 10 godina.

Arapi mogu da koriste profit od bloka 15, da finansiraju izgradnju trznog centra, koji ne moze da se finansira of-plan.

Ovo nije potpuno strucna analiza vec sabiranje veceg broja troskova i prihoda, ukljucujuci i kreditiranje.
Pozivam nekog strucnjaka da uradi ovo propisno