Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

10 godina da se vrati investicija ove velicine je dobar rezultat.

 

[dosen]

spatiotecte » 15 May 2016 12:05 pm[/url]":2jajf62z]10 godina da se vrati investicija ove velicine je dobar rezultat.

Arapi imaju posle prodaje (2-3 godine) siguran profit od 64me nakon ulozenih 15-ak. Kojih 425%. Gde je tu logika.
U kalkulaciju nisam uracunao troskove drzave da prikupi porez, tako da je vreme povracaja verovatno 20+ godina. Porez je najznacajniji prihod drzave u ovoj operaciji.
Jedan od najkatastrofalnijih podata je izvlacenje para iz zemlje. Kredit se kreira ovde, a devize iznose iz zemlje.

 

[spatiotecte]

20+ godina deluje realan rok i to me uopste ne cudi, pa toliko minimum treba da traje gradnja.
2-3 godine za arape mi je skroz nestvarno u kapitalistickom drustvu.

 

[Zderic2222]

@dosen Najvaznije od projekta BNV je rast BDP.
Neki ovde ne razumeju da npr jedna mala investicija od 50 miliona eura indirektno moze da ucestvuje u povecanju BDP skoro duplo vise.To se posebno povecava godinama ako je real estate,I ako je uspesna investicija.

 

[dosen]

Zderic2222 » 15 May 2016 12:25 pm[/url]":2cq6kitk]@dosen Najvaznije od projekta BNV je rast BDP.
Neki ovde ne razumeju da npr jedna mala investicija od 50 miliona eura indirektno moze da ucestvuje u povecanju BDP skoro duplo vise.To se posebno povecava godinama ako je real estate,I ako je uspesna investicija.

Vazniji od GDP-a je GNI, a on ovde pada bar u prvih 10-20 godina. Pare ce da odlete iz zemlje. Nije vazno koliko kuca imas, vec koliko tebi od tih kuca ostane.
Investicije u nekretnine nisu razvojne investicije, to je poznato u ekonomiji. Taj ko vam je tu pricu ispricao na partijskom sastanku, nije bas upoznat. Da je Vucic trazio od EBRD-a kredit za nekretnine sigurno ga ne bi dobio, jer tamo sede ekonomisti. Zato ovo radi sa Arapima.

 

[bobcha78]

Bitno je da zemlja nema deficit. Ne možeš da trošiš nešto što nemaš. Kad otvoriš prodavnicu valjda treba da imaš zaradu a ne gubitak. Uvek moraš da budeš u plusu, naša zemlja još uvek nema plus.

Ovo je bitno da se zaustavi
http://www.javnidug.iio.org.rs/

Od kako je Vučić postao premijer zaduživanje u sekundi je sa 94 eura u sekundi sišlo na 68 eura. Sviđalo se to nekom ili ne. Sve dok ovaj klizač ide nama nema napretka.

Ako ne sistemazituješ javni sektor i još uvek imaš radnike koji primaju debelu platu a ne rade ništa ovoj zemlji neće biti bolje.

 

[KartmenBG]

bobcha78 » Ned Maj 15, 2016 2:02 pm[/url]":3g4wnq6e]Bitno je da zemlja nema deficit. Ne možeš da trošiš nešto što nemaš. Kad otvoriš prodavnicu valjda treba da imaš zaradu a ne gubitak. Uvek moraš da budeš u plusu, naša zemlja još uvek nema plus.

Ovo je bitno da se zaustavi
http://www.javnidug.iio.org.rs/

Od kako je Vučić postao premijer zaduživanje u sekundi je sa 94 eura u sekundi sišlo na 68 eura. Sviđalo se to nekom ili ne. Sve dok ovaj klizač ide nama nema napretka.

Ako ne sistemazituješ javni sektor i još uvek imaš radnike koji primaju debelu platu a ne rade ništa ovoj zemlji neće biti bolje.

Kad otvoris prodavnicu ti si ulozio pare da bi mozda(postoji rizik) u buducnosti (mesec , dva ) poceo da poslujes u plusu i da nakon nekog perioda (godinu dana ti se isplati pocetno ulaganje) u najboljem slucaju ako se rizik isplati, a ako ne prodavnicu zatvaras i jos si bacio pare.

 

[bobcha78]

Prodavnica je samo primer, ti si baš daleko otišao, ali smo se razumeli. Poenta je kad imaš prodavnicu 10 godina a kad rashod oduzmeš od prihoda, rezultat je bitan. Da li je - ili +

 

[milos.tro]

Došen, sve pohvale na trudu :kk:
Što se tiče Arapskog kapitala,imaš ga linku APR-a gde se može pratiti dosadašnji ulog(cca 40-tak miliona evra)
http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterpriseP ... 6C0A434A5B
Da li možeš da napraviš po programu koji koristiš kalkulacije za broj izgradjenih kvadrata?

Ja sam ranije pravio kalkulacije (izvori na kojima sam se bazirao su bili ugovor,kao i nacrt plana)
viewtopic.php?f=21&t=197&start=14800
viewtopic.php?f=21&t=197&start=14775
Po toj računici nakon 500.000 izgradjenih kvadrata minus RS bi bio 52 miliona evra,a nakon 1.000.000.izgradjenih kvadrata profit bi iznosio 109 miliona evra.

 

[Zuma]

Problem u ovakvim kalkulacijama, a i u analizi eventualno pozitivnih trendova Srpskog bilansa, jeste prilično nejasna realna vrednost ovoga što prodajemo ili ulažemo. Recimo prava vrednost zemljišta u Savskom amfiteatru ili zemljišta PKB-a. Ili naprimer koliko nama vredi da Telekom Srbije ostane u našem vlasništvu. Pri čemu tu postoji više različitih vrednosti. Trenutna tržišna vrednost, buduća tržišna vrednost, pa nešto što bi smo mogli nazvati razvojna vrednost, a ponekad imamo i stratešku vrednost. Trenutna tržišna vrednost je ono što neki investitor može danas izvući iz komercijalne eksploatacije recimo Savskog amfitetra. Buduća tržišna vrednost je ono koliko bi taj prostor vredeo u nekom budućem trenutku kad potražnja bude velika a okolna infrastruktura bolja nego sada. Razvojna vrednost je koliko taj prostor vredi NAMA (a ne nekom drugom) ako recimo samo tu možemo napraviti most, pešačku vezu ili bilo šta slično što posredno generiše razvojne potencijale ili vrednost na drugim mestima, ili na načine koji se ne mogu lako obuhvatiti bilansima. Strateška vrednost je recimo sigurnost i potencijali koji proizilaze iz činjenice da mi posedujemo strateške resurse kao što su bazične telekomunikacione magistrale Srbije (optički kablovi i tele linkovi), ili zemljište PKB-a koje snabdeva grad hranom, a istovremeno je prostor za njegovo širenje. Ovakvi resursi su strateški ne samo zbog bezbednosnog i vojnog aspekta, nego i zato što je njihova cena direktno ugrađena u ogromno mnoštvo drugih usluga i proizvoda u nekom gradu ili državi, pa bitno utiče na kompletnu privrednu aktivnost i stabilnost poslovanja u svim mogućim vandrednim i redovnim oklonostima.

Problem sa Vučićevom strategijim je što umesto odlučnog restruktuiranja privrede, eliminisanja gubitaša i demontiranja partijskog upravljanja na svim nivoima, zbog čistog populizma i trenutnih političkih efekata, on prodaje ispod cene (ne mislim samo na tržišnu cenu, nego na sve pobrojene vrednosti) najvredniju imovinu koja nam je ostala kao ključna investiciona i razvojna vrednost za budućnost, dakle nešto što je trebalo da bude upotrebljeno na NAJBOLJI NAČIN i u NAJPOGODNIJEM TRENUTKU za realizaciju punih potencijala tog resursa. Tako je zemljište Savskog amfitetra dato vrlo verovatno daleko ispod čak i obične, trenutne tržišne cene, a kamoli ako tu uračunamo koliko bi to zemljište bilo vredno GRADU (a ne tržištu) da u njemu napravi ono što će mu biti neophodno za budući razvoj. Tako da su ti "pozitivni trendovi" verovatno samo jedna veštačka kalkulacija koja je dobijena bez uzimanja u obzir realnih, stvarnih vrednosti onoga što je uloženo, i načina na koji su dobijeni ti brojevi. A isto važi i za konačni bilans ovog "biznisa" u SA (jer je on pre svega politika, tj medijska operacija, a ne biznis, uz još sasvim nepoznate "koristi" u sizoj zoni).

 

[milos.tro]

Savamala

Zbog ove zgrade koja je jedina ostala pouzdano znam da je stopirana promenada pored geozavoda do Save.Eto ona nije srusena.

Inace ovde je mravinjak ljudi.

Kalenić sa SSC

 

[milos.tro]

Tržišnu vrednost odredjuje tržište tj.zakon ponude i tražnje i poslovni interes ulagača. Republika se već zadužuje kreditom za eksproprijaciju i izgradnju infrastrukture do granice SA,šta bi bilo kad bi se još dodatno zadužila i za infrastrukturu unutar granica SA,išlo na medjunarodni konkurs i to parcelizovano zemljište ponudilo investitorima za izgradnju,sa plaćanjem naknada za uredjenje gradjevinskog zemljišta za luks zonu ?

Šta mislite da li bi se El Abar,Izraelski,grčki investitori i ko sve ne znam još,Mišković,Beko bili zainteresovani da ulože po par stotina miliona evra za najvrednije gradsko zemljište,infrastrukturno opremljeno? Šta mislite da li bi bilo interesovanja da se grade luks hoteli (sada Beogradu fale 4 luks hotela cca 600-800 soba,stanovi -sta mislite zašto arapski investitor planira da u Kuli gradi samo stanove? Iz ćara ili čistog i to poovelikog profita? Troškovi izgradnje plus naknada 1.600 evra, a prosečna cena stanova u BW residences 2.600 evra,malo li je zarada ? Šta mislite koliko će biti stanovi u kuli 3.000-3.500 evra penhausi možda i jače pa računajte profit? Koliko bi se investitori El Abar,izraelci,Grci,Mišković,Beko grabili da investiraju u baš te stanove? KONKURENCIJA I OČEKIVANI PROFIT JE TAJ KOJI UVEK PODIŽE CENU.

Koliko fali poslovnog prostora u Bg-u,i još najekluzivnija lokacija u gradu?Airport City npr prva zgrada tako reći kompletno useljena,druga zgrada, prvi put se koliko sećam susrećemo da se istovremeno sa grubim radovima na višim spratovima krenulo i sa fasadom na nižim,GTC,MPC,Sirius itd? Jer se to gradi čisto iz zaje*******... ili zato što postoji potreba?

Šoping centri?Rajiceva npr.,rade bre ko osice.
Stanovi? ABlok? Kolko su beše Igore prodali stanova? 500 ili možda više,rade i treću fazu,pa 67a blok takodje, potreba za stanovima ili tek tako? Kolko beže ABlok u 3 fazi,čini mi se preko 2.000.evra,što?

Zar mislite da je neki problem da 5 jakih investitora iskešira po 200miliona i izgradi stambeno-poslovni-komercijalni prostor od cca milion kvadrata za 5-7 godina kad bi krenuli sinhronizovano da rade?Ja mislim da nije.

 

[mekbejn]

Edit » 14 May 2016 08:51 pm[/url]":3ch1peag]
Rasprava da li su objekti koji su srušeni legalni ili ne i da li je rušenje obavljeno po Zakonu i u toku propisanog (radnog) vremena imala bi smisla kad bi neka (gradska) služba rekla da je to rušenje izvršila i priložila propisnu dokumentaciju (pre svega Zapisnik).
Bez toga, činjenica je da su (zvanično) nepoznati ljudi, noću, srušili deo grada. Uopšte ne razumem potrebu da se priča o tome da li su ti objekti bili legalni ili ne. To doživljavam kao opravdavanje silovanja provokativnim oblačenjem žrtve ili odbrana muža koji tuče ženu, već nekim razlogom.

Samo da ponovim još jednom, jer ovo mnogi, slučajno ili namerno, previđaju

 

[Max15]

Ograda mi nije nesto ali dobro bolje da je ima.

Recimo meni je bilo zanimljivo u Americi to sto sam cesto vidjao setalista bez ograde. Evo nekoliko kojih sam uspeo da se setim.

Skoro sami centar Vasingtona

Cikago

Baltimor

 

[Nepopravljivi optimista]

Ah Baltimor, kolači od krabe

 

[Igor]

Ograda nije postavljena i na vecem delu postojecih setalista u bg. Nemam nista protiv ograde ali steta sto nema drveni rukohvat kao kod platformi na delu kod savanove.

 

[Zderic2222]

Savrseno Baltimore
Eh ,da su nasi pametni samo da kopiraju nista vise nista manje.(makar I u donjem delu promenade)

 

[Nepopravljivi optimista]

Ne mora da se ide u SAD, pogledati Novi Sad i kako su oni sredili svoj kej. Volim crveni klinker .

Žderić, zato što je kod nas primer a ne iz Saudske Arabije, da li ovo kao i 25. maj takođe "jadno tipicno srpski u rangu ..Albanije,,BiH,Moldavije..."

 

[Igor]

Nepopravljivi optimista » Maj 15th, 2016, 9:17 pm[/url]":1hweldm7]"jadno tipicno srpski u rangu ..Albanije,,BiH,Moldavije..."

O estetici mozemo suditi a i cesto je stvar ukusa ali ovakav odnos prema svemu sto se kod nas radi je meni neprihvatljiv. Uostalom granit nije sirotinjski materijal sta vise.

 

[Zderic2222]

Stvar je ukusa @Nepopravljivi ti nisi citao ceo moj post o "tipicno srpskom" inace kej u Novom Sadu je prelep bio sam jednom.(moze I nesto tako)

 

[PredragT]

Ako ovaj forum prati neko ko ima mogucnost da utice na ono sto se radi na setalistu ja zelim da mu uputim jednu veliku MOLBU da se ograda ne uradi kao u delu ispred Savanove !!! Ograda sama po sebi je i kvalitetna i lepa ALI je takva da neverovatno mnogo smeta kada se sedi na klupama ispred nje. U potpunosti zatvara pogled i prosto sedenje na klupama cini jako neprijatnim ! :bash:
Imajuci u vidu da je ograda mozda i neophodna zbog sigurnosti male dece na primer zelim da predlozim nesto sto ce i investitoru ustedeti nesto materijala a samim tim ustedeti i novac, ogradu a samim tim i setaliste uciniti dosta lepsim a pri tom se ne bi umanjila sigurnost na setalistu !
Samo treba na delu ograde ispred klupa ogradu malo skratiti Na primer ovako :

Kao dopunu ove moje primedbe postavljam pogled sa klupe ispred ograde koji umesto da izgleda ovako :kk:

zahvaljujuci ovakvoj ogradi i poziciji klupa izgleda ovako :notok:

 

[milos.tro]

Možda investitoru padne na pamet da klupe postavi izmedju drvoreda i time dobije na širini šetališta :idea:
----
Direktore skoro si bio na gradilištu i na ovoj lokaciji(od ograde BW residences ka novoj promenadi),da li si možda video šta se desilo sa ovim stepenicama,čemu služe?

 

[milos.tro]

Vlasnici srušenih objekata u Savamali tuže državu
http://rs.n1info.com/a160474/Vesti/Vlas ... rzavu.html

Vlasnici lokala, čije su objekte u Hercegovačkoj ulici bagerima u noći 25. aprila porušili za sada nepoznati počinioci pod fantomkama, najavili su da će tužiti državu Srbiju i Grad Beograd.

Oni navode da će zaštitu zatražiti i od međunarodnih institucija i da očekuju obeštećenje za pretrpljenu štetu i izgubljenu dobit.

Vlasnik preduzeća Transport peroni Vladimir Marković kaže da je to preduzeće 2001. godine zaključilo ugovor o zakupu sa tada SR Jugoslavijom-Komisijom za administrativna pitanja Savezne Vlade prema tadašnjim propisima i da su svi sagrađeni objekti dobili saglasnost nadležnog organa a preduzeće je 2003. godine podnelo zahtev za legalizaciju, koja ni do današnjeg dana nije okončana.

Vlasnik firme Iskra d. o. o. Dušan Miljević, čijih 1.000 kvadrata poslovnog prostora je srušeno u Hercegovačkoj ulici, kaže da ih je gradila državna firma pre 50 godina, a da on nije dodao ništa od kada je kupio preduzeće.

Kako kaže, osim što mu je imovina srušena, Grad je izvršio i bespravnu eksproprijaciju 1.400 kvadrata zemljišta, a u trenutku rušenja nijedan objekat njegove firme nije ispunjavao zakonske uslove da bude srušen, pošto su neki objekti imali važeću privremenu dozvolu, neki važeću upotrebnu dozvolu, a neki važeću građevinsku dozvolu

 

[direktor]

Tih stepenica nje bilo bar na tom mjestu mozda ce sa njima povezati nivoe setalista

 

[Zuma]

Pošto vidimo da su počeli da stavljaju istu ogradu kao i ispred Savanove, svi su izgledi da će postaviti i slične klupe. To je indikacija da sam bio u pravu u tvrdnji da će širina šetališta biti još manja, tačno za prostor koji oni zauzimaju. Evo sada i obećane verzije sa preciznijim dimenzijama.

Problem je bio kako ih izmeriti na daljinu, bez pristupa gradilištu. Međutim otkad su spojili stari i novi deo šetališta pojavila se referenca za merenje koja mi je do sada falila. Kao što se vidi na ovoj slici tog spoja, dužina starih i novih ploča je jednaka.

Pošto dužinu starih ploča mogu tačno da izmerim, na osnovu fotografija je moguće izračunati i sve dimenzije nedostupnog dela. Tako je ispalo da je njihova dužina tačno 100 cm, i da su postavljene na razmaku od 1 cm. Na taj način na svim fotografijama imamo raster paralelnih linija razmaknutih tačno 101 cm, pa više nisu problem ni perspektivna izobličenja. Ako ovo zaokružimo na jedan metar, onda dobijamo sledeće vrednosti.

Na sledećoj slici su izobličenja približno jednaka na levoj i desnoj strani slike, pa vidimo da je biciklistička staza zajedno sa ivičnjacima široka tačno tri ploče, tj 3 metra.

Razmak između biciklističke staze i regulacione linije (a to je otprilike jednako ivici temeljne jame, tj ivici L betona) može se dobiti vizuelnim produženjem te linije i merenjem odnosa između sada poznate širine biciklističke staze i širine javnog dela ovog travnjaka. To se prilično dobro poklapa sa najvećim delom zaravnjenog zemljišta. Tako ispada da je to otprilike 1,8 metara.

Sa druge strane lepo vidimo da je širina travnjaka tačno dve ploče, a ukupna širina do krajnje ivice obaloutvrde pet ploča i još malo.

To malo se može uporediti sa polovinom ploče, tj sa 50 cm, pa ispada da tu ima 43cm.

Sad je problem kako odrediti deo obale koji je ZAISTA slobodan da se po njemu neometano kreću ljudi u pravcu paralelnom Savi, drugim rečima širinu pravog šetališta. Pošto će oprema obale izgleda biti ista i ovde i kod Savanove, možemo jednostavno preneti širinu koju tamo zauzimaju klupe i ograda. Tamo to izgleda ovako.

Ostaviću još 50cm od spoljne ivice klupe kao prostor koji pripada klupi i koji ljudi koji samo prolaze neće koristiti. Ovde se obično nalaze noge osoba koje sede, ponekad stvari, parkirana dečija kolica, deo žardinjere kao na gornjoj slici, a čak i kad nema ništa ljudi nikada u opuštenoj šetnji ne prilaze bliže nekim betonskim preprekama koje su duboko ispod nivoa horizontalnog pogleda i blizu cevanica. Tako konačno dobijamo poslednju nepoznatu veličinu, a to je položaj linije koja razdvaja prostor za ljude koji se kreću, od prostora za objekte ili ljude koji miruju, tj sede ili stoje. Ispada da je to na 2,3 metra od krajnje ivice obaloutvrde. Da bi bilo očiglednije, to je na slikama novog dela obale jednako 1,9 ploča, plus 40cm betona.

Sada se može nacrtati skica sa širinama svih polja koja čine najviši, javni deo buduće desne obale Save. Kao što vidite, ukupna širina je 12,2 metra. Od toga, širina šetališta je SAMO 3,1 metar. Za OBA smera kretanja. To znači 155 cm po smeru.

Na kraju vidite troje ljudi u tom prostoru. On je dovoljan za komotan prolaz tri čoveka. Ili, ako idu knap, za dva para, po jedan par iz svakog pravca. Ali da ništa ne nose, i da vode računa kako se mimoilaze. To nam je dakle buduća elitna obala.

Usput, bilo mi je zanimljivo da vidim kako će se rezultati ove male vežbe u korišćenju fotografija kao sredstva za merenje i dokumentovanje odnositi prema dimenzijama koje je Direktor ranije poslao. To je bilo ovo

direktor » 12 May 2016 01:14 am[/url]":2kd4oehg]Evoga sa metrom
...
bjese setaliste ala granit 5 m pa drvored zeleni pojas 1,90m pa bic staza 2,90 m pa zeleni pojas 2 m = 11,80m tj 12 metara

Dakle kod njega: 5; 1,9; 2,9; 2
a kod mene: 5; 2; 3; 1,8