Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Ove rešetke na platformi, pri visokoj vodi, deluju kao sito za sve vrste otpada koji dopliva Savom. Voda prolazi, nanosi ostaju. Danas se upecalo čitavo stablo i priličan deo njegovih grana.

Prinuđeni su da bukvalno svaki dan skidaju ovakvo đubre. Rečnu policiju opet od istog tog đubreta štiti čitav brod, koji je samo zbog toga ovde parkiran, što je uostalom uobičajena pojava otkad zbog Promenade i propagande ovaj deo obale prosto MORA da izgleda lepo. Ranije se nisu trudili. Sam bog zna koliko nas ovolika "Topčiderka" do sada košta, pošto sumnjam da je Abar plaća da stoji ovde umesto da radi nešto što je više u skladu sa onim čemu brodovi obično služe.

Inače, ja u stvari podržavam njihov pokušaj da obalu učine zanimljivijom i kompleksnijom i na nižim nivoima. To je već davno trend u svetu. Jedino što duboko sumnjam u naše sposobnosti za trajno i skupo odžavanje, pa onda i za dizajn koji to apsolutno zahteva. Pogotovo što su Dunav i Sava velike i brze reke, koje imaju i velike amplitude vodostaja, i nose ogromne količine nanosa i đubreta. Tako da sumnjam u bilo kakvu trajnu upotrebljivost (sem kao običan i prazan prolaz), a pogotovo u lepotu, svih nižih nivoa obaloutvrde. A na najvišem su nam ostavili najmanje što je bilo dozvoljeno, samo 10 metara javnog dela. Tako da ... mrka kapa na duže staze.

Sem, naravno, ako i niže nivoe obalutvrde i prvu trećinu same reke posle izvesnog vremena TAKOĐE ne iznajme privatnicima, sa izgovorom da njihovo održavanje previše košta. Marine, restorani, splavovi, uobičajeno. A tek onda možemo da se pozdravimo sa JAVNOM Beogradskom obalom i silaskom grada na reku.

 

[Дошљак]

Док је ту била паркирана флота ПИМа и ББПа речна полиција није имала оволики проблем са смећем, пошто се задржавало између шлепова. Данас су на директном удару. Мислим да је Топчидерка у власништву Београдвода или неког другог градског предузећа. Интересује ме постоји ли неки ефикаснији и елегантнији начин чишћења водотокова од смећа које плута и како се организованији градови боре са тим?

 

[relja]

Igor » 14 Mar 2016 02:03 pm[/url]":1mybss0e]Ni ja ne vidim problem u tome sto je terasa potopljena posto se radi o vodostaju koju nije tako cest a dosta ispod proseka. Ni prvi ni poslednji put da nam deo obaloutvrde i sadrzaja koji inace i ne postoje sa druge strane recimo budu pod vodom.

Prvo je bilo: neće biti potopljena, pa potom - bće samo kratko potopljena, onda - nije problem... u buduće će morati da je popravljaju posle svakog višeg vodostaja.

Ovo je jedna nepotrebna i besmislena konskrukcija zbog koje je raskopana obaloutvrda.

Lepo je napisao Zidar: postoje objekti koji se prave da budu potopljeni - npr. ceo savski kej kod blokova 70 i 45. Svake godine je bar dva puta pod vodom, i ništa, dođe šmrk i opere beton. Obala kod Ušća do Gazele, isto tako. Nova zemunska obaoutvrda.
Zna se kako se to radi.

Kojoj bu**** je palo na pamet da se ovo pravi i da se buši obaloutvrda?

 

[Zuma]

Дошљак » 14 Mar 2016 11:22 pm[/url]":3o0ichn5]Док је ту била паркирана флота ПИМа и ББПа речна полиција није имала оволики проблем са смећем, пошто се задржавало између шлепова. Данас су на директном удару. Мислим да је Топчидерка у власништву Београдвода или неког другог градског предузећа. Интересује ме постоји ли неки ефикаснији и елегантнији начин чишћења водотокова од смећа које плута и како се организованији градови боре са тим?

Problem je što je ovo spoljna okuka reke. Matica sve što nosi uvek nabacuje na onu obalu koja je na spoljašnjoj strani krivine. To je originalni izvor Bare Venecija. To je reke prvo iskopala, zatim nasula, a posle pretvorila u močvaru, pošto zbog inercije voda uvek teži da nastavi pravo, pa i sav talog, pesak i đubre uvek prvo istovari na to mesto. Upravo je zato originalna visina Nemačke obalutvrde danas bitno smanjena. Poredio sam fotografije snimljene pri malom vodostaju sa originalnim crno belim slikama, najveći deo podnožija je danas zasut peskom. Tako da će dugoročna odbrana od đubreta i nanosa ovde biti posebno teška. Što drugim rečima znači - skupa.

Dobar deo obaloutvrde ispod uskog donjeg šetališta (ispod XXXX dela) je danas zasut peskom, muljem i otpadom.

 

[Bulbulderac17]

Дошљак » Pon Mar 14, 2016 11:22 pm[/url]":3ui20mdk] Интересује ме постоји ли неки ефикаснији и елегантнији начин чишћења водотокова од смећа које плута и како се организованији градови боре са тим?

Uglavnom kulturom zivljenja i razvijenom svesti o reciklazi.

 

[Bulevarac]

Ukoliko od istripovanog BNV ne bude ništa, svakako ćemo mi obični građani biti najviše krivi, jer projekat nismo podržali onako kako treba i još jednom će se dokazati da sjajni projekti ne moraju da uspeju, ukoliko je narod...

 

[BadMan]

direktor » 14 Mar 2016 07:45 pm[/url]":3r5gy7kk]A sta ima glavas da se oglasava bolje bi mu bilo da gleda kako mu neradi beokom servis sta je on pr gradilista

Moguće da ima udeo u "projektu" pa mora da ga brani...

 

[milos.tro]

Bulbulderac17 » Tue Mar 15, 2016 1:53 am[/url]":3uag6lr1]

Дошљак » Pon Mar 14, 2016 11:22 pm[/url]":3uag6lr1] Интересује ме постоји ли неки ефикаснији и елегантнији начин чишћења водотокова од смећа које плута и како се организованији градови боре са тим?

Uglavnom kulturom zivljenja i razvijenom svesti o reciklazi.

I organizovanim čišćenjem svega i svačega,primer iz Pariza od pre par meseci kanal St Martin:

Pistol found in Paris' Canal St-Martin as 'big clean-up' commences
Workers begin fishing out objects from Paris' famed Canal St-Martin after draining the picturesque waterway to renovate its locks and remove 40 tons of rubbish.
Pogledajte prilog 1
http://www.telegraph.co.uk/news/worldne ... ences.html

 

[milos.tro]

"Platformizacija" BNV-a bi bila neko kompromisno rešenje po pitanju plavljenja i borbe protiv svega što reka zna da ponese sa sobom:

Najviši i najveći deo platformi bi bio na koti 77 tako da bi plavljenje ovog dela platformi bilo izuzetno retko,stubovi ispod platformi bi bila neke vrsta "rešetke" za sve djubre i nanose,a za "čišćenje" bi mogli da posluže čamci za onim metalnim hvataljkama,kao što smo mogli ranije da vidimo kod splava rečne policije.

 

[DusanBG]

Ko o čemu Nensav o NBG kao spavonici. Skini se bre čoveče više, idi u te kućice...

Što se tiče keja, neću da pametujem pošto ne znam od čega je napravljena ova terasa (nisam nijednom prošao od ovog farbanja keja, niti planiram skoro), ali na savskom keju, kao što neko reče, samo posle prođe cisterna i opere sve posle redovne poplave. Tako je kej izgrađen. Ovaj nivo će svake do svake druge godine sigurno biti pod vodom, valjda je to svima jasno.

Ono što jeste kriminalno i što je Zuma dobro podvukao je da je zapravo glavni deo keja sada sabijen koliko može, plus imaju one idiotske lampe ili sta su na zemlji koje samo služe da još više ograniče slobodan prostor. Da mi je znati koji id*** može ono da projektuje da na delu staze pobode praktično stubiće i to pored staze za bicikliste.

 

[nensav]

DusanBG » Tue Mar 15, 2016 1:22 pm[/url]":2vr2u4la]Ko o čemu Nensav o NBG kao spavonici. Skini se bre čoveče više, idi u te kućice...

Necu vise, evo obecavam, povuklo me

 

[Mair]

To što reka nosi sa sobom je 90% suvo granje i mulj. Dok je 9,9% razni plutajući otpad i 0,1% materije koje nisu vidljive bez hemijske analize, a za te materije fizičke prepreke na obali nisu potrebne, jer se mere u [mg].

Najbolje je kao što je sada da je obala očišćenja i svo to suvo granje će pririodno da završi posle Ade Huje na dalje razlaganje kod neizgrađene obale.

 

[milos.tro]

Beograd na vodi: "Gradilišta su zaštićena od rasta vodostaja"
Tanjug | 15. 03. 2016 - 14:30h
http://www.blic.rs/vesti/beograd/beogra ... ja/565ztdv

Kompanija "Belgrade Waterfront" saopštila je danas da budno prati situaciju vodostaja na celom potezu reke Save, da gradilišta nisu ugrožena nivoom vode i da su zaštićena sistemima za odvodnjavanje, pumpama i vrećama sa peskom.

- Predstavnici kompanije, zajedno sa JVP "Beogradvode", odredili su neophodne mere zaštite, u skladu sa aktuelnom situacijom - navela je kompanija u saopštenju, ističući da je spremna da reaguje ako se ukaže potreba.

Trenutno su u toku radovi na odbrambenom bedemu ispred gradilišta Belgrade Waterfront Residences. Pre početka radova, preduzete su sve mere kako bi se ovaj deo obale zaštitio od visokog vodostaja.

Na delu nasipa uzvodno od gradilišta postavljeni su džakovi sa peskom. Građevinski radovi na BW Residences, kao i pripremni radovi za Kulu Beograd, obavljaju se bez zastoja i ova gradilišta nisu ugrožena povišenim vodostajem.

Prilikom rekonstrukcije prvog dela Sava Promenade, nivo obaloutvrde na ovom delu podignut je na 77 metara, što je za metar više od dosadašnje kote.Terase nad rekom duž Sava Promenade konstruisane su tako da mogu da budu pod vodom, a da to ni na koji način ne utiče na njihovu stabilnost.

U konačnom rešenju, ovaj deo obale biće obezbeđen mobilnim sistemom zaštite, koji se postavlja u slučaju veoma visokog vodostaja. Ovaj sistem pruža zaštitu do kote od 78,5 metara, što je dovoljno da se spreči izlivanje hiljadugodišnjih voda, navodi se u saopštenju.

 

[Zuma]

Kome treba zamrzivač, slobodno može da ga odnese :lol:

Novi korisnici i nove funkcije Platforme na Promenadi. "Skupoceno drvo" na metalnoj ogradi dobilo novi ukras.

Nažalost slični prizori nikada neće moći da se spreče, pa ih treba unapred planirati. Mi možemo jednog dana elimisati naše sopstveno smeće, ali drveće koje reka nosi je posledica regulacije nivoa reke, a mulj i nanosi deo njenog prirodnog ciklusa. U uzvodnom toku Save velike površine pod šumom i livadama su namerno ostavljene kao plavna područija koja treba da preuzmu višak vode i smanje nagle oscilacije nivoa reke, plus što imaju uobičajenu ekološku funkciju, i što je to pokušaj vraćanja ravnoteže u narušeni ciklus kruženja vode u prirodi. To je prihvaćeni i u svetu preporučeni način regulacije vodotoka, pa će se ista stvar dešavati i dalje.

Zbog toga nemamo previše izbora. Sa jedne strene mora se obezbediti trajan izvor sredstava za redovno čišćenje obala, a sa druge, treba ih urediti tako da se postigne kompromis: što lakše čišćenje, ali da to ipak ne sprečava bliski i bogato opremljeni kontakt ljudi i reke. Ovo zadnje neće biti ni malo lako pošto su u pitanju dva direktno suprotna zaheva. I zbog tako kompleksnog zadatka su dijalog i javna rasprava, kojih nažalost nema ni u najbleđim tragovima, više nego poželjni.

Meni se čini da je pokušaj BNV projekta da obale omoguće mnogo bogatiji doživljaj i prisniji kontakt ljudi i reke za svaku pohvalu, ali i da je napravljena tragična greška što je javni deo obale previše uzak. Ubeđen sam da je budućnost Beograda na rekama, i da je zato obale trebalo planirati u obliku širokih pešačkih bulevara, tj kao mešavinu Knez Mihajlove i zelene rekreacione zone. Render obale koji su predstavili je korak u dobrom pravcu, bar što se tiče osnovne ideje uređenja, ali je kompromitovan i čak obesmišljen previše malim prostorom koga ima na raspolaganju, i ponekad, blago rečeno, čudnim rešenjima.

 

[bobcha78]

310 litara bato

 

[vradovic]

Bilo bi mozda resenje da se postavi neka resetka uzvodno (ili vise manjih) i da se ciste na dnevnom nivou

Evo Jos jednog posta od Beograda na vodi!
http://www.basepic.com/2016/Mar/15/23220849.png

 

[Дошљак]

Да Београд воде набаве овако неко пловило које би крстарило рекама и купило гомиле смећа које плутају пре него што наиђу на препреке.

 

[relja]

Zuma » 15 Mar 2016 08:59 pm[/url]":9rqy0xve]
....

...

:shock:
Ja sam ovo nosio na drugi sprat, i da mi je neko tada rekao da to može da pluta u Savi...

 

[Дошљак]

Их, колики бродови које тежине плове Савом

 

[relja]

Дошљак » 15 Mar 2016 10:31 pm[/url]":11e1pja4]Их, колики бродови које тежине плове Савом

Koliko ja znam, za plivanje tela na površini vode je bitna ukupna gustina i geometrijski oblik... a sandučar sa otvorenim poklopcem u Savi kod Brankovog mosta će lakše da objasni teorija verovatnoće nego statika fluida i uslovi plivanja tela

 

[Somi303]

Све могу да разумем, али да неко донесе до реке и баци замрзивач..

 

[spatiotecte]

Ove platforme ce redovno praviti problem kad bude visoki vodostaj, mislim da ce vreme pokazati da nisu bas najbolje resenje.

 

[laki72]

Све могу да разумем, али да неко донесе до реке и баци замрзивач..

Ko zna odakle je doplovio nekom bujicom. Inace nas narod je nikad gori po tom pitanju.
Potoci su puni otpadnog materijala, od gradjevinskog suta, preko ambalaze pa do uginule stoke i hemijskih preparata...

Ove platforme ce redovno praviti problem kad bude visoki vodostaj, mislim da ce vreme pokazati da nisu bas najbolje resenje.

Naravno spatio, pa to je bilo jasno od pocetka.
No njihova svrha je bila trostruka.
Bilo je nesto novo i nesto drugacije, zatim je bilo uredjeno, a pri tom je posluzilo da se "kradjom" recnog korita prividno poveca javni prostor.

Inace, realno za platformama nema nikakve potrebe, jer je prostor ispod njih svakako neupotrebljiv za bilo sta.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Igor]

Napravio sam mali pregled od 2005. god kada je vodostaj prelazio 500 tj visinu sadasnjih platformi koje su koji cm iznad ali to je i nivo redovne odbrane od 500-600.
Crveno sam oznacio godine kada smo imali preko 500 a zeleno kada nismo imali sem tri dana u 2011

2005
Od 25. Marta do 08. Maja preko 500 Maja preko 500 tada je zabelezen i godisnji maksimum 628

2006
Od 28. Marta do 20. Maja preko 500 tada je zabelezen cuveni maksimum 738, pa onda opet od 8-20 Juna preko 500 sa maksimumom 599

2007
nismo bili ni blizu 500 tj tada je godisnji maksimum bio 404

2008
ni blizu 500 godisnji maksimum 432

2009
blizu redovne odbrane od 500 maksimum je bio 496

2010
vec od 13-17 jan preko 500 maks u tom periodu 510 a zatim od 06-12 marta opet nesto malo iznad 500 da bi nagli rast bio 3. juna koji je trajao do 8. jula gde je maksimum godisnji dostignut od 651. Takodje u decembru opet od 14-21 malo preko 500.

2011*
Kraj 2010. smo docekali sa jedva nesto preko 500 i to je trajalo do 3. Jan. Posle je cela godina bila ok tj maksimum godisnji je bio 510 bas pocetkom januara.

2012
Ni blizu 500 maksimum je bio 363

2013
Od 18-29 marta preko 500 maks 515, potom od 5. aprila do 8.maja preko 500 maks je tada bio i godisnji od 570

2014
Od 18-30 maja preko 500 tada je bio i godisnji maksimum 583 posle toga nije bilo preko 500

 

[Zuma]

laki72 » 16 Mar 2016 12:48 am[/url]":6y9rdojy]

Ove platforme ce redovno praviti problem kad bude visoki vodostaj, mislim da ce vreme pokazati da nisu bas najbolje resenje.

Naravno spatio, pa to je bilo jasno od pocetka.
No njihova svrha je bila trostruka.
Bilo je nesto novo i nesto drugacije, zatim je bilo uredjeno, a pri tom je posluzilo da se "kradjom" recnog korita prividno poveca javni prostor.

Inace, realno za platformama nema nikakve potrebe, jer je prostor ispod njih svakako neupotrebljiv za bilo sta.

U pravu si, svrha ovih platformi je sasvim jasna. Da bi mogli da što je moguće više javnog prostora pretvore u privatni (čitavu bivšu ulicu), regulacionu liniju obalskih blokova su povukli onoliko blizu reke koliko je to tehnički uopšte bilo moguće uzevši u obzir minimalno potrebnu širinu odbrambenog nasipa. Međutim, pošto je to očigledno ostavilo premali prostor, čak i za uobičajene aspiracije privatnika da deo javnog prostora ispred svojih zgrada takođe koristi za svoje potrebe, da i ne spominjemo javne potrebe grada, onda su pokušali da platformama produže komercijalno najvažniji, najviši nivo obalskog zemljište na račun reke. Isto to rade i svi splavovi u gradu kojih ima toliko da su obalu reke pretvorili u običnu gradsku ulicu, a vodu u produžetak građevinskog zemljišta. Naravno, privatnog zemljišta, iako je reka formalno javni prostor. Isto tako je i uzvodna platforma direktan nastavak privatne terase Savanove i, uzevši u obzir njen oblik i orjentaciju, očigledno predviđena da jednog dana bude zasposednuta stolovima, pošto je poznato da Beograđani više vole da sede napolju, a ne unutra, a na otvorenom delu terase Savanove nema mesta za više od jednog reda stolova.

Nizvodna platforma SADA deluje kao javni prostor (isto kao što i budući nastavak terase Savanove SADA deluje kao javni prostor). Međutim, to je samo nezavršeni prilaz budućoj privatnoj marini za jahte elitnih stanovnika eltnih stanova. Ponovo imamo vodu, tj. javno dobro koje se koristi za komercijalne i privatne potrebe. To je dakle ne samo platforma, nego i deo Save koji će biti izuzet od javnog korišćenja, pokriven nekom strukturom, sa ograničenim pravom ulaska, i pretvoren u nešto što vrlo uskom krugu ljudi koristi ili zarađuje pare. Potsetiću vas da je gradnja marine bila započeta, i samo zahvaljujući "višoj sili", privremeno obustavljena.

Bili su već pobodeni i stubovi za nastavak marine, čak tri komada. Ja sam od radnika čuo priču da su onda naleteli na potopljeni brod, pa nije bilo ni moguće a ni poželjno nabijati stubove kroz debelu metalnu oplatu broda. Da ne bi kasnili sa otvaranjem Promenade, posle toga su isekli sva tri već postavljena stuba na nivou vode, a kasnije ih verovatno i izvadili, mada u to nisam siguran. Sada se valjda čeka vađenje broda i nastavak radova. Sve to možete videti na slikama. Desno od platforme su bila prva tri stuba buduće marine.

Ovde su već izvadili treći, a upravo seku drugi stub na trenutnom nivou vode.

A ovde su ostala samo dva patrljka dva najbliža isečena stuba. Usput, ovde vidite i do kog je nivoa Sava nanosima zasula originalno daleko slobodniji i viši donji bedem obalutvrde (crno bela slika od pre par poruka).