[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=376330#p376330:158ubhc1 je napisao(la):
Igor » 16 Mar 2016 02:46 pm[/url]":158ubhc1]Ako ste pogledali pregled vodosaja koji sam namenski napravio videli bi da u periodu od 10 godina celih 5 godina vodostaj nije dostizao kotu 500 tj visinu platforme.
Igore, svaka čast za statistiku, stvarno deluje upečatljivo. Međutim ne verujem da to bitno menja situaciju ili iznete argumente. Ja sam od početka tvrdio, pa moram i da ponovim, da verujem da U PRAKSI veći značaj ima činjenica da li je neki obalski nivo u vodi uopšte, BILO KADA, nego KOLIKO je dana u godini on u vodi.
Neka vrsta platforme ili platoa na nivou od 500 cm nije nešto novo, niti neko epohalno otkriće. Praktično sve uređene obale u Beogradu imaju niži nivo obaloutvrde na otprilike toj visini. Tako da već imamo puno praktičnog iskustva kako izgledaju ti nivoi obale, kako se održavaju, i koliko su posećeni (u odnosu na najviši nivo na istom mestu, dakle na onaj koji se nikada ne plavi). I svuda je isto, redovno su daleko prazniji, bitno siromašnije uređeni (sasvim bukvalno tu nema ničega), na njih se troši beznačajni deo budžeta, a ljudima su bitno manje zanimljivi od najvišeg nivoa. To je ovo
Na najvišem nivou imaš klupe, česme, fontane, ulično osvetljenje, cveće i drugo ukrasno zelenilo, stvarno zelenu travu i ambijent, prodavce sladoleda i svega što ti srce poželi, restorane, ulične zabavljače, WC, zgrade u pozadini i njihovu ponudu, slobodan pogled i na grad i na vodu ... jednostavno, ambijent je beskrajno bogatiji. Na donjem nivou imaš betonski zid na jednoj strani, vodu na drugoj, prazan i ravan plato u sredini- čime se čitav spisak "atrakcija" završava. Niko ne sprovodi kompleksne instalacije, ili želi da ulaže puno para u plavni deo obale, jer ne smatra da je to ekonomično tretirati kao zaista ravnopravni deo javnih površina grada.
MOŽDA će se to sada promeniti. To je sve što smem da kažem. Izgleda da postoji namera projektanata BNV-a da probaju nešto novo. Dakle možda, ali ostaje da se vidi šta će od toga biti kad prođe 10 godina našeg standardnog održavanja i godišnjih plavljenja. Ali sudeći po našoj ekonomskoj situaciji, mogućnostima i navikama, verovatnoća za to nije baš ubedljiva. I najvažnije, bez obzira na to, nema nikakvog opravdanja dopustiti očigledni pokret da se pored reka javne površine i ljudi proteraju nadole, u vodu, a da se najkvalitetniji, najviši nivo obale preda privatnicima. Ko je i kada raspravljao ili odlučio o ovako fundamentalnom zaokretu u urbanoj politici grada?
Čitava situacija deluje još neprijatnije kad čovek uzme u obzir da je i trenutna tema o nivoima obaloutvrda u stvari tek manje važan deo dva velika pitanja koja su glavna.
- Da li je u starom delu grada ostavljeno dovoljno priobalnog prostora za sve funkcije koje samo tu mogu biti?
- Kome će biti namenjen taj prostor?
Jer, upravo se sada donosi odluka o budućnosti grada.
1. Da li ćemo iskoristiti poslednje prazne i kvalitetne prostore u središtu grada da nečim posebno vrednim i poželjnim privučemo pažnju, da ispravimo gde možemo, a kompenzujemo gde ne možemo, njegove mnogobrojne urbanističke nedostake, silna bombardovanja i ponekad tragično loše urbanističke odluke? Ili ćemo poslednje takve prostore, pravi poklon sa neba, prodati u bescenje kao obično komercijalno zemljište kakvog imamo desetine kvadratnih kilometara svuda unaokolo?
2. Da li ono malo što u gradu vredi, što je pripadalo svima, sada odjednom predajemo eliti i stavljamo pod ključ, praveći socijalnu bombu koja će nam eksplodirati u lice? Već smo imali rulju iz predgrađa i sa margina koja je političke potrese devedesetih koristila kao izgovor za vandalizam, krađu i rušenje. To je standardna pojava na zapadu. To su ljudi koji neki deo grada (ili grupu koja u njemu živi) ne osećaju kao nešto što ima bilo kakve veze sa njima, ili od koga oni imaju bilo kakvu korist. Rušenje "stranog tela", "izvora nepravde" je prirodan poriv u tim situacijama. Ako se ta grupa dalje proširi urbanističkom politikom tipa "priliv svežeg kapitala je za grad važniji od svega drugog", ili sloganima poput "kvalitetni i prostrani javni prostori su preživeli deo socijalističkog nasleđa", onda teško nama.
, sledece javljanje iz Kladova.
