Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[laki72]

laki72 » 14 Jan 2016 11:50 am[/url]":vgm63sbz]Dakle pruga, izgradjena na nasipu najkracom mogucom trasom, kroz mocvarno podrucje, cija je osnovna funkcija bila povezivanje dve drzave i veze evrope sa azijom... (?)
Pruga sa podvoznjakom iz '68 ?
Na tu prugu mislite?
Jer, zaiste ne mogu da se slozim da je urbana matrica jednog novog grada trebala da se uklapa u prugu koju su austrougarski projektanti projektovali ka granici sa susednom Srbijom.

Ништа, сад ће, у новом веку, за неколико стотина милиона евра, једна слична пруга, са једнаким бројем једнко широких колосека, да се уклапа у урбану матрицу града који више није нов.
Неће, додуше, ићи најкраћим путем за Земун (то је мана?!), него ће мало да кружи, али ће најкраћим путем, Булеваром Николе Тесле, ићи аутомобили. И уместо аустроугарских, ову пругу можда пројектују француски инжењери. Ко мајски преврат, јбт...

Interesantno mi je kakve veze ima majski prevrat sa ovim sto pisemo, pa bih te molio da mi pojasnis

E sad ti kao neko ko je ljubitelj (i poznavalac zeleznica da mi pojasnis nesto, posto sam ja laik za pitanje urbanizma, saobracaja (...) te zakljucke i razmisljanja donosim iskljucivo na osnovu licne percepcije i iskustva.

Zasto bi za jednu gradsku zeleznicku liniju imperativ bio iskljucivo duzina trase?

Dijagonala preko N. Beograda?
Meni to nije smisleno resenje.
Po meni sinski koridor za metro ne treba da od Zemuna ide najkracom putanjom ka centru Beograda, vec linijom kuda gravitira najveci deo putnika.
Tako ce on biti od koristi i nekome ko zivi kod opstine NBG pa ide ka centru, ali i nekome ko ide do keja u setnju.

To sto "danas" na mnogim mestima ne postoje prostori kuda bi se 'proterala' pruga za metro, ili za gradsku zeleznicu je jedna sasvim druga prica koja mnogo vise ima veze sa parolom "mi najvise dece, a vi dalekovod iznad nasih kuca i pored skole" koju ponavljaju u kaludjerici.

Takodje, dal se slazes, da je stara srusena zeleznicka stanica Zemun bila na periferiji, obodu grada Zemuna?
Da je tu bio kraj, Zemuna, kraj drzave, a godinama i kraj pruge?

I da u vreme projektovanja pruge od zemuna do mosta niko nije razmisljao o urbanizaciji tog prostora, vec je projektovao sto jednostavniju i sto brzu tranzitnu prugu?

Sve i da se citav novi grad sa svom pratecom ifrastrukturom prilagodjavao pruzi, od nje u originalnom obliku ne bi moglo da ostane gotovo nista. Morala bi se u svakom slucaju praviti iznova
jer bi bila kao zid koji deli na pola taj deo grada. Koliko prolaza je bilo ispod te pruge?
(Dosla ceta djaka, ispod podvoznjaka i svi umrli u istom danu. B. Djordjevic)

Pa ako se vec moralo ulagati u novu izgradnju, valjda je bilo sasvim logicno tranzit trasirati drugim pravcem.
To sto "pametne glave" ne iskoristise priliku da deo trase koji se uklapa u trasu metroa iskoriste za pravljenje istog, vec dopustise da kurta i murta naprave objekte na toj trasi, je vec druga prica, koja nema veze sa tim da je "dijagonala" koja bi presecala novi beograd po pola, lose, neafekvatno i prevazidjeno resenje u odnosu na potrebe grada koji se tih godina naglo sirio.

 

[Пантограф]

laki72 » 14 Jan 2016 03:51 pm[/url]":3gumxoym]

laki72 » 14 Jan 2016 11:50 am[/url]":3gumxoym]Dakle pruga, izgradjena na nasipu najkracom mogucom trasom, kroz mocvarno podrucje, cija je osnovna funkcija bila povezivanje dve drzave i veze evrope sa azijom... (?)
Pruga sa podvoznjakom iz '68 ?
Na tu prugu mislite?
Jer, zaiste ne mogu da se slozim da je urbana matrica jednog novog grada trebala da se uklapa u prugu koju su austrougarski projektanti projektovali ka granici sa susednom Srbijom.

Ништа, сад ће, у новом веку, за неколико стотина милиона евра, једна слична пруга, са једнаким бројем једнко широких колосека, да се уклапа у урбану матрицу града који више није нов.
Неће, додуше, ићи најкраћим путем за Земун (то је мана?!), него ће мало да кружи, али ће најкраћим путем, Булеваром Николе Тесле, ићи аутомобили. И уместо аустроугарских, ову пругу можда пројектују француски инжењери. Ко мајски преврат, јбт...

Interesantno mi je kakve veze ima majski prevrat sa ovim sto pisemo, pa bih te molio da mi pojasnis

E sad ti kao neko ko je ljubitelj (i poznavalac zeleznica da mi pojasnis nesto, posto sam ja laik za pitanje urbanizma, saobracaja (...) te zakljucke i razmisljanja donosim iskljucivo na osnovu licne percepcije i iskustva.

Zasto bi za jednu gradsku zeleznicku liniju imperativ bio iskljucivo duzina trase?

Dijagonala preko N. Beograda?
Meni to nije smisleno resenje.
Po meni sinski koridor za metro ne treba da od Zemuna ide najkracom putanjom ka centru Beograda, vec linijom kuda gravitira najveci deo putnika.
Tako ce on biti od koristi i nekome ko zivi kod opstine NBG pa ide ka centru, ali i nekome ko ide do keja u setnju.

To sto "danas" na mnogim mestima ne postoje prostori kuda bi se 'proterala' pruga za metro, ili za gradsku zeleznicu je jedna sasvim druga prica koja mnogo vise ima veze sa parolom "mi najvise dece, a vi dalekovod iznad nasih kuca i pored skole" koju ponavljaju u kaludjerici.

Takodje, dal se slazes, da je stara srusena zeleznicka stanica Zemun bila na periferiji, obodu grada Zemuna?
Da je tu bio kraj, Zemuna, kraj drzave, a godinama i kraj pruge?

I da u vreme projektovanja pruge od zemuna do mosta niko nije razmisljao o urbanizaciji tog prostora, vec je projektovao sto jednostavniju i sto brzu tranzitnu prugu?

Sve i da se citav novi grad sa svom pratecom ifrastrukturom prilagodjavao pruzi, od nje u originalnom obliku ne bi moglo da ostane gotovo nista. Morala bi se u svakom slucaju praviti iznova
jer bi bila kao zid koji deli na pola taj deo grada. Koliko prolaza je bilo ispod te pruge?
(Dosla ceta djaka, ispod podvoznjaka i svi umrli u istom danu. B. Djordjevic)

Pa ako se vec moralo ulagati u novu izgradnju, valjda je bilo sasvim logicno tranzit trasirati drugim pravcem.
To sto "pametne glave" ne iskoristise priliku da deo trase koji se uklapa u trasu metroa iskoriste za pravljenje istog, vec dopustise da kurta i murta naprave objekte na toj trasi, je vec druga prica, koja nema veze sa tim da je "dijagonala" koja bi presecala novi beograd po pola, lose, neafekvatno i prevazidjeno resenje u odnosu na potrebe grada koji se tih godina naglo sirio.

Била су четири пролаза испод пруге (тај најпознатији је из 1938. године, и зауставио је два студентска марша на Београд - 1954. и 1968.), али - треба ли стварно да ти објашњавам да је економски оправданије, јефтиније, направити још тушта и тма пролаза испод пруге, или чак један цео њен део порушити па направити нови, мало другачији, можда мало и другачијом трасом, него срушити све што постоји, па направити читав град као да то није постојало, да би после пола века градио сличну ствар само не средином 30. блока него његовим ободом, при чему у међувремену немаш метро а могао си да га имаш одавно, за мале паре?

Наравно, садржаји на НБ би били другачије размештени да тамо постоји брзи шински саобраћај већ 40 година, али ми се чини да је то у тој мери јасно, да ме, право да ти кажем, и мрзи да то куцам и објашњавам.

 

[Zuma]

Koliko teksta, a svega nekoliko trivijalnih zaključaka koji su ionako bili očigledni.

Koridori za brzi masovni saobraćaj moraju prolaziti upravo kroz one oblasti gde je za njima najveća potreba(koncentracija poslova ili stanovanja). Ovi koridori NE SMEJU biti znatnija smetnja drugim vrstama saobraćaja, pešačkom i automobilskom, inače opet pravimo srednjevekovni grad ispresecan zidinama. To znači da moraju biti na drugom nivou u odnosu na površinu zemlje: ili ukopani, ili na stubovima, ili na nasipu koji je izbušen kao sito. Šta god da je, poprečni pešački prolazi ne smeju biti na rastojanjima većim od par minuta lakog hoda.

Kroz već izgrađenu urbanu strukturu, veoma je važno čuvati svaki postojeći koridor. Naprimer onaj koji čine stari železnički koloseci. Kroz neizgrađenu urbanu strukturu, ili kroz onu koja se do kraja ruši, nije potrebno insistirati na čuvanju ISTOG koridora, ali se odmah mora rezervisati i čuvati NEKI koridor.

To znači da staru železničku prugu ka Zemunu nije bilo potrebno čuvati (jer je tada prostor ka Beogradu još uvek bio relativno slobodan), pa je ispravno to što je uklonjena, ali je bilo neophodno odmah rezervisati neku trasu za neki budući brzi masovni saobraćaj ka tom delu grada. Takođe, u Savskom amfiteatru, nije potrebno čuvati baš trasu kojom pruga prolazi sada, ali se mora rezevisati NEKA trasa. Stara železnička stanica je u toliko lošem tehničkom stanju da se ništa ne dobija insistiranjem da ona i dalje zadrži istu funkciju (naprotiv). Tu znači da se i nova stanica i nova pruga nekog masovnog saobraćajnog sistema mogu postaviti bilo gde unutar BNP projekta, što međutim ne važi za koridor kojim pruga dolazi i odlazi u BNV-a, jer se on MORA sačuvati (budući da će prostor BNV-a biti ispražnjen, a njegova okolina neće). Nažalost, u trenutnom projektu BNV ne postoji ni trag nekih koridora koji su ostavljeni za brzi masovni saobraćaj.

Dovde sve izgleda prilično očigledno, a za ostalo bih sačekao najavljenu saobraćajnu studuju da pre svega dobijemo sirove podatke o budućim saobraćajnim potrebama i novim pravcima kretanja jednog sasvim novog Beograda koji uopšte neće preterano ličiti na ovaj trenutni. Ova studija je apsolutno kritična u pogledu vremena (sa kojim smo već u debelom minusu), pa bih apelovao na se ona uradi na najkvalitetniji mogući način i kao apsolutni prioritet u odnosu na sve ostalo.

 

[Пантограф]

Zuma » 14 Jan 2016 07:27 pm[/url]":1cpt41qv]
To znači da staru železničku prugu ka Zemunu nije bilo potrebno čuvati (jer je tada prostor ka Beogradu još uvek bio relativno slobodan), pa je ispravno to što je uklonjena, ali je bilo neophodno odmah rezervisati neku trasu za neki budući brzi saobraćaj ka tom delu grada. Takođe, u Savskom amfiteatru, nije potrebno čuvati baš trasu kojom pruga prolazi sada, ali se mora rezevisati NEKA trasa. Stara železnička stanica je u toliko lošem tehničkom stanju da se ništa ne dobija insistiranjem da ona i dalje zadrži istu funkciju (naprotiv). Tu znači da se i nova stanica i nova pruga nekog masovnog saobraćajnog sistema mogu postaviti bilo gde unutar BNP projekta, što međutim ne važi za koridor kojim pruga dolazi i odlazi u BNV-a, jer se on MORA sačuvati (budući da će prostor BNV-a biti ispražnjen, a njegova okolina neće). Nažalost, u trenutnom projektu BNV ne postoji ni trag nekih koridora koji su ostavljeni za brzi masovni saobraćaj.

Простор између Београда и Земуна био слободан 1971. године, када је пруга уклоњена? Како да не.

Зума, твоји закључци углавном немају реал-економско утемељење, а став ти је, када пишеш о железници, на жалост, доминантно шинофобан. Да ли стање Главне железничке станице може бити икакав фактор приликом одлучивања о њеној будућој функцији (осим ако се зграда не руши), с обзиром да је треба реновирати и за функцију станице и за, рецимо, музеј, или за било коју другу намену?

Улазиш у класичну грешку за ово поднебље - у опсенарство - јер на простору где већ 130 година постоји станица, ти тражиш локацију за нову станицу. Мени је то готово нестварно нереалан и непрактичан начин гледања на живот.

 

[Zuma]

Nisam mislo samo na tebe, nego na većinu prethodnih poruka.

Пантограф » 14 Jan 2016 07:42 pm[/url]":dr97ggdm]
Простор између Београда и Земуна био слободан 1971. године, када је пруга уклоњена? Како да не.

Ne potpuno, ali u dovoljnoj meri da se na više različitih mesta lako mogla rezevisati i čuvati trasa. Izvestan broj godina ranije, ka Beogradu se pružala potpuna puštoš. Otprilike ovako

Zatim je pejsaž izgledao ovako. Desni deo na slici je izgrađen, levi, ka Savi, nije.

I na kraju slika za koju tačno znamo kad je snimana. Ovo je iz 1970., baš onda kad je Zemunska stanica srušena.

Kao što vidiš, relativno je jasno određena linije do koje je Novi Beograd bio gusto izgrađen do tog trenutka. Dakle, od te linije do Save je bilo dovoljno prostora i da se ukloni stara pruga i da se odredi nova, optimalna putanja za trasu budućeg koridora masovnog saobraćaja. Ne ulazim u to da li je možda i stara trasa bila najbolje rešenje, ali mi se ne dopada da kad je saobraćaj u pitanju, postoji apriorni stav da po svaku cenu, bez ozbiljne cost-benefit analize, treba čuvati šta god da se u gradu slučajno zateklo na nekom mestu ili u nekoj funkciji.

Зума, твоји закључци углавном немају реал-економско утемељење, а став ти је, када пишеш о железници, на жалост, доминантно шинофобан. Да ли стање Главне железничке станице може бити икакав фактор приликом одлучивања о њеној будућој функцији (осим ако се зграда не руши), с обзиром да је треба реновирати и за функцију станице и за, рецимо, музеј, или за било коју другу намену?

Улазиш у класичну грешку за ово поднебље - у опсенарство - јер на простору где већ 130 година постоји станица, ти тражиш локацију за нову станицу. Мени је то готово нестварно нереалан и непрактичан начин гледања на живот.

Pre bih rekao da tvoja pozicija u ovom pitanja nema real ekonomsko utemeljenje jer se oslanja samo inerciju. Koristi i troškovi se računaju posebno za svaki projekat. Muzej ima svoje troškove, koristi i računicu, a novo čvorište javnog saobraćaja svoje. Muzej može da čeka koliko je god potrebno, rešenje saobraćaja ne može. To ne treba mešati. Objasni mi koje su to tačno prednosti da stara zgrada zadrži svoju funkciju, sem nekog opšteg stava da je tome služila i do sada, ili da trasa pruge na potpuno praznom polju SA baš mora da ide tamo gde je išla i do sada? Pruga ionako mora da se pravi ispočetka, a od zgrade stanice mogu poslužiti samo cigle od kojih je napravljena, pošto bukvalno SVE ostalo prvo mora da se ukloni, uključujući i malter na tim ciglama, da ne spominjem sad sve instalacije i svu opremu, bez obzira čemu su oni ranije služili. A posle te ogromne investicije u revitalizaciju, dobijamo staničnu zgradu koja i dalje nije dobro prilagođena novim potrebama, već i zbog strukture, veličine i rasporeda prostorija. Plus lokacija zgrade, u sred kružnog toka, za nešto čemu dobra pešačka povezanost sa okolinom treba da bude jedna od glavnih karakteristika.

Jedini dobar argument je tradicija i istorija, ali zgrada železničke stanice će u svesti ljudi ostati bolje povezana sa železnicom ako jednim delom postane muzej železnice, sa peronima punim starih kompozicija, i zgradom uređenom potpuno u skladu sa duhom vremena za koje je projektivana, nego ako se oblepi sa giganstskim LED panelima i reklamama, pošto se prethodno preuredi do neprepoznatljivosti i postane neki stilski monstrum koji ni za šta nije dovoljno dobar, ni kao autentična istorijska vrednost ni kao čvorište, a pri tome jezivo puno košta. Masovni javni saobraćaj je isuviše važan da ne bi bio optimizovan do kraja, pogotovo ako na kraju cena bude ista, a rešenja daleko bolja.

 

[Дошљак]

Проблем са железницом јесте што је се стари чвор истицао са својим теретним компонентама које су биле гломазне и девастирајуће по околину, па се увек сматрало да ће са њеним уклањањем све да сване.

 

[Delija]

И ова расправа је депласирана имајући у виду да је врло вероватно главни критеријум за уклањање овог жел. коридора био тај да је комуњарска елита одмах поред себи изградила зграду у којој ради и хотел у ком су били једнакији међу једнаким.

Јбг, да је Минхен кренуо у урбанистичку револуцију и револуцију јавног превоза деценију раније и Јовину би био дат задатак на изради пројекта метроа деценију раније па би Београд можда и имао шансе да не заврши као заостала аутмобилска паланка каква је данас. Међутим, један човек није могао против читавог, фантастично заосталог и неефикасног система у СФРЈ који је увек успевао да уради најгору ствар у најгоре време. Сатраше нам железницу и трамваје таман пред нафтну кризу. Тако су и 80их шутирали мртвог коња презадуживањем таман пред ерупцију вредности долара, тако су и 50их неутралисали економске бенефите неминовне обнове земље радним акцијама, исељавањем села, колективизацијом и насилном, неодрживом индустријализацијом чиме је СФРЈ била отприлике једина већа земља на свету која је 60их била у рецесији.

ПС: Зума не пиши којештарије. И зграда и посебно пруга се нису требали градити из почетка. Читава цивилизована Европа већ 100 година модернизује постојеће жел. коридоре и станице по градовима.

 

[Karlo del Ponte]

Колосеци се не морају налазити тачно где се сада налазе, али варијације положаја колосека могу бити до 100-150 метара највише од улаза у станицу из правца Немањине улице. Развој града у односу на ту капију града се не може брисати гумицом баз катастрофалних последица. Важан разлог одаљавања колосека је и закретање ка Бранковом мосту, где би се налазила веза железнице и метро линије исток-запад, али и непосредна веза са историјским центром преко, рецимо, успињаче.

Старе станичне зграде су широм Европе и даље функционалне, и пуне путника. За модерне садржаје, постоје одређене доградње, за које се води рачуна да постоје дискретно, и да не нарушавају упадљиво поруку старог уметничког дела.

Мислим да су ставови Зуме и Пантографа много више слични, а да је проблем само у језику комуникације. У самом Земуну је некада била једна од три ранжирне станице (Топчидер, Земун и Доњи град) које је заменио Макиш, и зато видимо крш вагона. Та локација за станицу је била одабрана због тог малог дела Новобеоградске долине, који никада није плављен, и тиме био погодан за плато веће станице. У истој зони је било довољно подићи насип, а на проблематичним деловима насип заменити са вијадуктом. Ако ћемо о уличној матрици на НБГ, од кружног тока код Општине НБГ је требало провући булевар право ка Ади Циганлији, како би добили Унутрашњи магистрални прстен много смишњенији од садашњег и све остало шбб кбб.

 

[spatiotecte]

Mi samo gradimo, pa rusimo, pa gradimo ponovo pa rusimo ponovo.

Dokle vise?

 

[Zuma]

Ništa se ne ruši. Zgrada ostaje, samo joj se menja namena u nešto čemu je bolje prilagođena, a koloseci ionako moraju da se rade ispočetka pošto se ili ukopavaju ili dižu na stubove. Tako da je i fizički nemoguće da se oni prosto "iskoriste". A pošto SVI koloseci ionako MORAJU da se ponovo prave, a stara zgrada bi zahtevala previše radikalnu i veoma skupu rekonstrukciju samo da bi zadržala istu funkciju, a i dalje ne bila ni približno slične funkcionalnosti i troškova održavanja kao nova, onda je sa ovog aspekta zaista svejedno gde prolaze nove šine i gde je nova stanica. Dakle, na neizgrađenom ili na rasčišćenom terenu ne postoji ekonomska i funkcionalna prednost "čuvanja" ovako stare železničke infrastrukture tako da ona i dalje ostane aktivna, i da se time tobože nešto uštedi ili dobije bolje nego što bi se dobilo da se sve radi ispočetka. Jedina trenutno sigurna vrednost su koridori kroz već izgrađene delove grada koji se ne ruše. Dakle slobodan prolaz kroz njih, nezauzetost, a ne neki konkretan sadržaj u njima. To u ovom slučaju znači prolazi DO granica teritorije koju obuhvata projekat BNV. A šta u njima (od saobraćajne infrastrukture) treba da bude, ili u okviru rasčišćenog prostora koji obuhvata BNV, to je već posebna priča za koju bih lično voleo da imam mnogo više podataka o stvarnim budućim saobraćajnim potrebama i realnim urbanističkim planovima (recimo o mostovima) pre nego što bih mogao da kažem nešto određeno.

 

[stf]

Zuma » 14 Јан 2016 07:27 pm[/url]":2jgg6o6a]
Kroz već izgrađenu urbanu strukturu, veoma je važno čuvati svaki postojeći koridor. Naprimer onaj koji čine stari železnički koloseci. Kroz neizgrađenu urbanu strukturu, ili kroz onu koja se do kraja ruši, nije potrebno insistirati na čuvanju ISTOG koridora, ali se odmah mora rezervisati i čuvati NEKI koridor.

To znači da staru železničku prugu ka Zemunu nije bilo potrebno čuvati (jer je tada prostor ka Beogradu još uvek bio relativno slobodan), pa je ispravno to što je uklonjena, ali je bilo neophodno odmah rezervisati neku trasu za neki budući brzi masovni saobraćaj ka tom delu grada.

Погрешно.

У сваком иоле разумном економско - политичком систему се на "ливаду" прво доведе масовни транспорт па тек онда гради - НЕ обрнуто. Зато што је обрнуто много скупље, и у крајњем случају - зато што је то санациони а не развојни урбанизам.

Delija » 14 Јан 2016 11:45 pm[/url]":2jgg6o6a]
Јбг, да је Минхен кренуо у урбанистичку револуцију и револуцију јавног превоза деценију раније и Јовину би био дат задатак на изради пројекта метроа деценију раније па би Београд можда и имао шансе да не заврши као заостала аутмобилска паланка каква је данас. Међутим, један човек није могао против читавог, фантастично заосталог и неефикасног система

Мени је фасцинантно ово упирање до крајњих граница у идолопоклонизацији једном човеку по коме се он ограђује од свих урбанистичких брљотина тог периода и кривица сваљује на друге.

 

[Delija]

Кривица се не сваљује са Јовина на друге пошто нико није нити може да криви Јовина за то, чак ни делимично. Јовин је заправо постао урбаниста тек кад му је поверен задатак израде пројекта за метро. Он сам за себе истиче да пре тога никаквог додира са урбанизмом није имао а што је апсолутно тачно. Нпр он аутопут кроз град није трасирао већ га је "само" пројектовао. Но, ту се већ препознаје његов осећај за урбанизам где је полуукопаним аутопутем и још неким решењима минимализовао негативне утицаје урбанистичког решења на основу којег је морао да ради. Да су све његове замисли из пројекта реализоване то би био још квалитетнији пројекат.

 

[stf]

Не спорим ја ништа наведено, само ми смета издвајање једног човека као безгрешног у односу на све остале.

Нажалост, политика се у Србији меша у урбанизам од кад постоји урбанизам. Политика се жестоко мешала још од Емилијена Јосимовића до данас, и сви стручњаци су у одређеној мери били колаборационисти са политичарима.

Оно што мени смета, а и другима на форуму који те "нападају" о питању Јовина јесте што ти само њему опрашташ колабораију са политичарима, а све остале проглашаваш за урбанистичке злочинце.

Он је покушавао да извуче најбоље из кретенских политичких одлука и свака му част на томе.

 

[spatiotecte]

Najveca urbanisticka greska je uradjena kad je provucen taj autoput kroz centar beograda umesto da je uradjena zeleznicka pruga na njegovom mestu.

Umesto nazadnog automobilskog koncepta razvoja Beograda bi danas imali istocni krak sa taktnom gradskom zeleznicom koji bi spajao istocna naselja Beograda. A zna se da je danas taj deo Beograda saobracajni corsokak.

 

[laki72]

I jos jednom cu da izrazim ne slaganje po pitanju autoputa i da naglasim da je taj pravac drumska zila kucavica Beograda koja nas je spasla toga da totalni saobracajni kolaps dozivimo jos krajem 80-tih godina proslog veka.

Greska je sto se krenulo u pravljenje novog zeleznickog cvora, izgadjeni najskuplji objekti, pa se stalo.
Onda se nastavilo pa se opet stalo.
Pa se onda postojece funkcionalno rusilo, umesto da se pravilo nedostajuce.

Nije Autoput koji je izgradjen pre 45 godina kriv sto se nije pametno i mudro ulagalo u zeleznicki saobracaj!!!

 

[spatiotecte]

laki72 » 15 Jan 2016 12:24 pm[/url]":y1qmsr7u]I jos jednom cu da izrazim ne slaganje po pitanju autoputa i da naglasim da je taj pravac drumska zila kucavica Beograda koja nas je spasla toga da totalni saobracajni kolaps dozivimo jos krajem 80-tih godina proslog veka.

Izvini laki, uz duzno postovanje meni nije normalno da imas zilu kucavicu od 6 traka koja ti sece grad na 2 dela.

Skoro svi gradovi u Evropi nemaju autoput kroz centar grada i nisu doziveli saobracajni kolaps krajem 80tih.
Ali oni su imali nesto drugo kao zilu kucavicu sto mi i dalje nemamo... Metro.

 

[milos.tro]

Jedina 2 grada u Evropi kojima autoput prolazi kroz centar grada su Prag i Beograd,ispravite me ako grešim.

 

[astrodule]

Kad bude napravljena obilaznica (pun profil) svi ćete se kleti u sadašnji autoput kroz Beograd.

Poslato sa telefona

 

[Mair]

@saptiotecte

To što si napisao to je već izgrađeno na Novom Beogradu železnička pruga ide od Tošinog bunara do Vukovog spomenika. Jednim delom paralelna sa autoputem kroz grad.

Nije tačno da je Novi Beograd izgrađen kao grad u gradu. Nego je izgrađen pre svega radi poboljšanja čovekovog života u gradu Beogradu i zove se Novi Beograd. Jer one koeificijent i ocene zelenog grada u odnosu na ostale svetske gradove koje je clan "Zuma" ovde postavljao Beograd ima zahvaljujući Novom Beogradu, Cerak Vinogradima i Vidikovcu. Ta nova urbana opština Novi Beograd je popravila "krvnu sliku" grada Beograd i još mnogo toga je uradila dobro za Beograd, ali zelenilo je ono što se prvo vidi, pa ga zato spominjem.



@STF

Što se tiče metroa koji STF kaže da je prilika propuštena na Novom Beogradu, a Pantograf ga ispravio da je sa izradom plan za metro već 1970 god. započeto. Evo tri fotografije koja prikazuju buduću trasu metroa. Ti nesrećni stanovnici iz ovog dela Novog Beograda i Bulevara Zorana Đinđića su živeli 40 godina u mašti bez svog bulevara čekajući bulevar i metro. Da bi eto za vreme Slobodana Miloševića Srbija krenula nekim drugim pravcem. Tako da što se tiče merenja vremena u Srbiji, a samim tim i za metro u Beogradu ono se meri pre i posle Miloševića zajedno sa njegovim ratom od 1990 do 2000 god. Hrišćanstvo ima Isusa mi imamo Slobodana Miloševića za istorijski orjentir kada te nešto "zasvrbi" ili ti je nešto "tesno".

Fotografija iz 1995 god. prikaz praznog prostora za gradski Bulevar Dr Zorana Đinđića (Bulevar AVNOJ-a do tragičnog događaja) ispred Arene u izgradnji. Projekat Izgradnje metroa predviđa 1970 god. izgradnju na ovom mestu prve linije metroa od Zvezdare do Zemuna.

Fotografija je 1997 god. vidi se da čim se malo stasalo odmah se pristupilo zauzimanju najboljih lokacija.

Fotografija je 1999 god. vidi se da i dalje ima mesta za planirani metro na ovom mestu.

Izvor fotografija je FB i Flickr


Tako da ta priča kako je neko pogrešio što je uklonio železničku prugu na staroj trasi jer je to kao jeftinija varijanta od metroa mislim da stvarno nije u redu ponavljati kada to nije istina. Kada kažem jeftina ne misli se samo na cenu izgradnje metroa, već na ukupnu dobit od građevinski lokacija danas bez železničke pruge na ovom mestu u Novom Beogradu.
Ovaj princip važi i za "Beograd na vodi".

 

[Feanor]

Onaj koji u 2016 godini napise da su ratovi devedesetih bili Milosevicevi ratovi automatski ubija sve svoje argumente...

 

[direktor]

Dobre fotke

 

[RioBL]

Mair » Fri Jan 15, 2016 1:11 pm[/url]":31adx92z]... Evo tri fotografije koja prikazuju buduću trasu metroa. Ti nesrećni stanovnici iz ovog dela Novog Beograda i Bulevara Zorana Đinđića su živeli 40 godina u mašti bez svog bulevara čekajući bulevar i metro. Da bi eto za vreme Slobodana Miloševića Srbija krenula nekim drugim pravcem.

Ne razumjem šta sad hoćeš da kežeš. Da Beograd nema metro zbog Slobodana Miloševića!?

Ako je pruga kroz Zemun i Novi Beograd ukinuta 1970-e ( ili godinu dve kasnije) zašto nije napravljen ni jedan metar metroa do dolaska Miloševića na vlast 1989-e? Kakve veze Milošević ima sa događanjima iz 60-tih ili 70-tih godina? Nema potrebe da se skreće sa teme.

Radi se o projektu "Novi Beograd" koji svoje idejne začetke ima još prije Drugog Svjetskog rata. Pravi, građevinski poslovi počinju odmah poslije rata. Već 1947 počinje da se gradi SIV i već tad se planira da pruga kroz Zemun i NBG bude uklonjena. Otprilike, u odnosu prema projektu BNV, i mi sad se nalazimo u 1947 i proći će još mnogo godina prije nego se ukloni pruga iz Savskog Amfiteatra kao što je prošlo više od 20 godina od početka izgradnje NBG do potpunog uklanjanja pruge iz Zemuna i NBG.

Kako sam označio na sljedećoj slici,otprilike te 1970-te, postojale su uporedo dvije pruge. Stara kroz Zemun i NBG (plavo i crveno) i nova, kroz Bežanijsku Kosu i NBG (crno)...

Pogledajte prilog 1

Odlučeno je još znatno ranije da se stara pruga, zajedno sa stanicom Zemun, potpuno ukloni i zamjeni novom dionicom i dvije nove stanice.

Ako prihvatimo neminovnost izgradnje nove dionice (crno), postavlja se pitanje da li treba staru prugu ukloniti?

Plavi dio trase, koji je prolazio kroz Zemun, uklonjen je bez ikakve potrebe.
Slika u donjem lijevom uglu pokazuje kako je ta pruga izgledala na mjestu ukrštanja sa ulicom Tošin Bunar. Jasno je da je pruga u tom dijelu bila na nasipu, potpuno denivelisana. Upravo onakva kakva nam danas treba za metro! Šta se dogodilo sa tim nasipom? Da li je na tom nadvožnjaku izgrađena metro stanica? Nije. Sve je uništeno. Na mjestu pruge su nikle porodične kuće (čak ni stambene zgrade) u ulici Jerneja Kopitara, a ove stambene zgrade uz prugu koje su tad postojale, postoje i danas.

1) Čemu je doprinijelo rušenje nasipa u Zemunu osim što je materijal sa nasipa najvjerovatnije poslužio za nasipanje terena na Novom Beogradu? Da li je u saobraćajnom ili bilo kom drugom smislu uz "plavu crtu" danas bolji život?
2) Šta danas ima Zemun od toga što mu je ukinuta stanica i određena nova znatno dalje od centra? Da li ima bolji pristup i da li ima veću korist od "nove stanice Zemun"?
3) Da li je moguće da će stanovnici Beograda u XXI vijeku biti prevareni na potpuno isti način kao i komšije iz Zemuna 40 godina ranije?

Umjesto prave stanice, Zemun je dobio mini-muzej...



Šta obećavaju beograđanima? Praaaavi muzej. Svaka čast! Pravi urbanistički pomak.

Kako je Zemun povezan sa Novom stanicom Zemun? Spletom neadekvatnih saobraćajnica, daleko od svog centra. A kako će Beograd biti povezan sa svojom novom stanicom "Beograd Centar"? Spletom neadekvatnih saobraćajnica, daleko od svog centra.
Zaključak: Zemun danas = Beograd sutra

Šta je sa Novim Beogradom? Da li je on mogao iskoristiti staru prugu (crveno na prvoj slici).
Mogao je. Tako što bi svoju uličnu matricu prilagodio trasi pruge ili korigovao prugu prema starom željezničkom mostu (crtkano). Jer gle čuda. Ežisova studija plaćena nekoliko decenija kasnije, pokazala je da bi taj most mogao biti koristan i za metro. Jel trebalo da nam to kažu neki šugavi francuzi kad smo 60-tih imali onako genijalne urbaniste? Izgleda da je trebalo
Ja se samo pitam koje ćemo studije još morati da platimo pa da nam se kaže očito :roll:

Moramo biti ili potpuni slijepci ili zlonamjerni pa da ne vidimo da je priča o Beogradu na vodi već ispričana kroz stvaranje Novog Beograda. Potpuno ignorisanje postojećeg stanja i prodavanje magle.

 

[RioBL]

Zuma » Thu Jan 14, 2016 11:08 pm[/url]":3m1y7tao]..Objasni mi koje su to tačno prednosti da stara zgrada zadrži svoju funkciju, sem nekog opšteg stava da je tome služila i do sada, ili da trasa pruge na potpuno praznom polju SA baš mora da ide tamo gde je išla i do sada?

Iako je pitanje upućeni Pantografu da probam ja odgovoriti...

Da li bi ti radije, kad bi bile tvoje pare, renovirao stanicu sa ove slike...

Pogledajte prilog 1

...ili bi radije pravio NOVU, na ovom mjestu...



Ako pažljivije pogledaš ove dvije slike vidjećeš da željeznička stanica nisu samo kolosjeci

I na jednoj i na drugoj slici postoje kolosjeci ALI, jedno je već izgrađena stanica sa:

1. staničnom zgradom
2. staničnim trgom
3. pristupnim saobraćajnicama
4. izgrađenim pristupom sistema javnog saobraćaja

a na drugoj slici nema ništa od ovog pobrojanog.

željeznički kolosjeci su NAJJEFTINIJA stavka kad su u pitanju željezničke stanice. Sve ostale komponente koje su potrebne da bi postojala željeznička stanica znatno su skuplje i važnije. Prema tome, na "praznom polju" najmanje je bitno gdje su kolosjeci ako već imaš izgradjene one 4 stavke koje sam gore iznio. A imaš. Na Savskom Trgu.

 

[spatiotecte]

+ 1000000000000
RioBL objasnio!

Mogli smo da imamo odavno metro liniju bez problema sa jako malo ulaganja.

 

[mekbejn]

koje malo ulaganja?

Jel imamo i dalje slobodan koridor za metro kroz BUlevar Z. Dj? Imamo (uz par izuzetaka koji nas zaj., mahom iz devedesetih)
Jel tu neophodna sva infrastruktura. Jeste

Koja bi sustinska razlika bila da smo onu crvenu putanju sa Riove slike staru preko 100 godina ostavili? Opet bismo tu putanju morali da denivelisemo, opet bi tu prugu do sada 10x novu pravili, sta tacno bi bila prednost ostavljanja te pruge u odnosu na to da prugu pravimo sada od nule, na slobodnom koridoru?