Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[laki72]

@Kada sam napisao "arhiTETKE" NISAM mislio nista lose.
Pozadina izraza je u lapsusu od pre 30 godina koji se kao stos odomacio u mom drustvu

U drzavi u kojoj je ukorenjeno donosenje dekreta, javne rasprave nemaju znacajnijeg uticaja. To mi je jasno.
No kao sto je u politickom delovanju potrebna stranka ili u nasem slucaju jos cesce, vodja (politicar) koji bi okupio masu i artikulisao njeno nezadovoljstvo, i po pitanju saobracaja, urbanizma ili bilo cega drugog, potrebno je da neko ko je iz struke 'artikulise' ideju.

Jer tezina 'moga' slaganja ili ne slaganja sa nekim arhitektonskim delom, i tezina tvog suda o njemu, svakako nije ista.
Moje je vidjenje nekoga ko je skolovan i ima iskustva u nekim sasvim drugim delatnostima, a iza tvog misljenja stoje godine skolovanja, znanje i i iskustvo.
Slazes li se?

 

[boca-ica]

laki72 » 16 Jan 2016 00:37[/url]":zxwfde2c]
....A vi saobracajci, urbanisti, "arhiTETKE" to onda uoblicite, zapakujte i predstavite. I onda gurajte to uz podrsku javnosti!!! .... Jer 'za prosutim vinom se ne place'...

:lool:


Laki bez ljutnje al ja bi samo ovaj deo ispravio i to vako :
,, ....A vi saobracajci, urbanisti, "arhiTETKE" to onda uoblicite, zapakujte i predstavite.
I onda gurajte to uz podrsku tate, mame il partije .... Jer 'za prosutom TOM i Dzeri rakijom se ne place'...

 

[milos.tro]

Da bi mogli da analiziramo šinski sistem u SA potrebno je da se pogledaju dokumenti koji su i te kako povezani sa ovim a to su : nacrt plana BNV-a,regulacioni plan kao i srpska i engleska verzija ugovora za BNV-a. Šinski sistem u SA i u nadzemnoj u i podzemnoj varijanti je I TE KAKO PLANIRAN,a zna se i u čijem trošku,pogadjate već.

Da li znate zašto se toliko razlikuju po broju strana engleska i srpska verzija ugovora? Zato što je u engleskoj verziji ugovora obuhvaćeni i dodaci kao i nacrt plana BNV-a objavljen u službenom glasniku. Po slovu ugovora arapski investitor je u obavezi da izgradi infrastrukturu u okviru SA po slovu regulacioniog plana,u kome nema ni š...od šinskog sistema,ni ž.. od železnice.

Medjutim i interni šinski sistem i podzemna železnica se nalaze u nacrtu plana,koji je deo engleske verzije ugovora.

Šta tu piše:
-piše da ćemo u okviru saobraćajnica imati interni šinski sistem
- takodje piše da će biti redefinisana uloga pruge oko Kalemegdana koja će biti uključena u sistem gradske železnice,završetak dvokolosečne pruge iz pravca Topčidera, železnička stanica kod Sajma,preko puta Bigza,podzemna železnica dvokolosečna pruga od Topčidera do Beton Hale,podzemna stajališta i veza sa prugom oko Kalemegdana.
- povezivanja Aerodroma i centralnom gradskog područja BG vozom,preko stanice NBG u bloku 42,podzemnim vodjenjem kroz područje SA

 

[stf]

Zuma » 15 Јан 2016 11:42 pm[/url]":3gpr843a]

stf » 15 Jan 2016 05:52 pm[/url]":3gpr843a]
Размишљаш обрнуто. Не треба траса пруге да буде уклопива са матрицом, него је матрица требала да буде уклопива са затеченим стањем. Али не, лењир урбанисти, богом дани су игнорисали ама баш све око себе. Урбану матрицу је требало пројектовати према траси висококапацитетног јавног превоза који је већ постојао. Тако се то ради у нормалним државама. Прво доведу железницу на ливаду па граде. Ми смо железницу на ливади имали - и дебилчине је сруше, :bash:

Ovo je potpuni apsurd. Ne uklapa se matrica ulica čitavog novog grada nekom slučajnom položaju jednog koloseka, nego obrnuto, a pogotovo na samom početku njegove gradnje, dok još postoji mnogo slobodnog mesta, pa se on jeftino može pomeriti bilo gde. Pre svega je fizički nemoguće trasu koja krivuda poklopiti sa bilo kakvom pravugaonom matricom, a upravo takva matrica ulica ima svoje jasne prednosti.

Апсурд је инсистирање на правоугаоној матрици по цену функционисања града. Град се пројектује, нарочито онај нови, уз трасе кретања путника а не да их игнорише као што то растер НБГ-а ради. Растер НБГ-а није само игнорисао пругу, већ и стари Земунски пут и натерао сва кретања да непотребно кривудају цик цак по том правоугаоном растеру.

Правоугаони растер има "јасне предности" како кажеш, али само у случају дијагоналних саобраћајних веза. Поменућу два најпознатија примера - Барселона и Њујорк. Ми смо у старту имали дијагоналну везу и дебилчине је изигноришу.
Правоугаони растер без дијагоналних веза нема ниједну предност.

Zuma » 15 Јан 2016 11:42 pm[/url]":3gpr843a] Zatim, pravac pružanja blokova i ulica na Novom Beogradu je određen na jedini mogući način. Njega je čak i u starom delu Beograda odredio tok Dunava i Save, a oni su definisali i opšte pravce pružanja svih starih pristupnih puteva i pruga u široj okolini grada. Tako je i Novi Beograd mogao samo da položi svoje ulice na isti način kao i stari Beograd, paralelno nekom prosečnom pravcu pružanja oba rečna toka, i u pravcu pružanja glavnih pristupnih komunikacije severozapad-jugoistok (što je takođe odredio glavni tok Dunava).

Свака реч написана у овом пасусу је потпуно нетачна и показује одсуство осећаја за урбанизам. Растер улица Новог Београда не комуницира ни са речним током Саве, нити са ДУнавом, нити се природно надовезује на улични растер Земуна, нити на улични растер старог Београда. Растер улица НБГ-аје као тумор у сред географског центра града. А то је последица лењир урбаниза по сваку цену. Правоугаона матрица по сваку цену. По цену практичности и функционисања града. Како је на таквој географској конфигурацији терена било комплетно немогуће направити смислен правоугаони растер се јасно види и у матрици НБГ-а невезано за Земун и стари Београд. Северни и јужни део НБГ-а растером никако не комуницирају већ силују један другог и потпуно се апсурдно спајају.

Даље немам поенте ни да цитирам. Једина предност Новог Београда јесте у организацији самих стамбених блокова, али гледано као појединачне блокове. Дакле, НБГ блок као блок је одлично осмишљен до детаља. Али, комплетан НБГ у целини има више мана него предности.

 

[RioBL]

milos.tro » Sat Jan 16, 2016 1:16 pm[/url]":1r2t8qri]

Šta tu piše:
-piše da ćemo u okviru saobraćajnica imati interni šinski sistem
- takodje piše da će biti redefinisana uloga pruge oko Kalemegdana koja će biti uključena u sistem gradske železnice,završetak dvokolosečne pruge iz pravca Topčidera, železnička stanica kod Sajma,preko puta Bigza,podzemna železnica dvokolosečna pruga od Topčidera do Beton Hale,podzemna stajališta i veza sa prugom oko Kalemegdana.
- povezivanja Aerodroma i centralnom gradskog područja BG vozom,preko stanice NBG u bloku 42,podzemnim vodjenjem kroz područje SA

Ha!? :shock:

Ček malo. Jel taj "nacrt plana" koji se, kažeš nalazi u engleskoj verziji ugovora, prethodio regulacionom planu? Da li je sad mjerodavan regulacioni plan?

Inače mi je prosto nevjerovatno da ove stavke koje si nabrojao uopšte figuriraju u nekim planovima.

 

[milos.tro]

Merodavni su i nacrt plana i regulacioni plan,nacrt plana sa regulacionim planom je objavljen u službenom glasniku. U Engleskoj verziji ugovora imaš ugovor, dodatke i nacrt plana sa regulacionim planom (preuzeto iz služb.glasnika).
Engleska verzija ugovora ima 259 strana i nalazi se na linku:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokument ... ?id=179479

 

[Mair]

@STF

Razumem ja da je tema "Beograd na vodi" i da stanovi treba da se prodaju u ovom delu grada, ali širiti neistine tačnije ignorisanje istine o Novom Beogradu koji se još uvek gradi je već ozbiljna stvar i nije zabavno to ni čitati ni slušati. Kada neko bez objektivnosti, a po neki put i bez argumenata kritikuje.
Meni ostaje samo da iznosim argumente, ali su oni bezbednosnog karaktera, pa bi bilo više štete argumentovati tebi nego ćutati na tvoje viđenje Novog Beograda.

Na primer čista je neistina da je ignorisan pravac Brankov most ka Zemunu i isto je nistina što si naveo da se Novi Beograd nije povezao sa starim delo grada.

Takođe je pogrešno razmišljati da su dijagonale brže od pravougaonih saobraćajnica.

Nije tačno da moraš da se krećeš krivudanjem po ulicama Novog Beograda da bi došao od Brankovog mosta do recimo Zemuna ili Studentskog grada. Čak je i do ulice Jurija Gagarina veoma lako stići preko ulice Milentija Popovića do njenog kraja, pa onda levo ka Jurija Gagarina.

Takođe ignorisanje istine je da do skoro neke ulice nisu bile izgrađene u tom delu južnog Novog Beograda. Na primer Vojvođanska, Zemunska, proširenje Tošinog bunara, proširenje ulice Jurija Gagarina ispod železničkog podvožnjaka.
Povezivanje ulice Dr Agostina Neta sa Bulevarom umetnosti još uvek nije urađeno.

Isto tako još uvek nije izgrađen most koji spaja Bulevar Dr Zorana Đinđića sa Karađorđevom ulicom u onaj tunel ili u Nemanjinu ulicu koji sada hoće da prave.

Evo da spomenem i njega, da i deo UMP-a treba da se završi do ulice Tošin bunar od mosta na Adi.

Druga je stvar što su neki navikli da prolaze automobilom pored poznatijih zgrada na Novom Beogradu ili ih je tako neko primorao u starom delu grada na desnoj obali reke Save i onda krivudaju i po ulicama na Novom Beogradu gde za to nema potrebe. Onda se čude što svaki put sami sebi isprekidaju zeleni talas na semaforu u Novom Beogradu. Čini mi se da si ti takav vozač.

Pitanje za tebe STF. Kada si se ti odselio sa Novog Beograda?

 

[RioBL]

milos.tro » Sat Jan 16, 2016 4:14 pm[/url]":1awpujpg]Merodavni su i nacrt plana i regulacioni plan,nacrt plana sa regulacionim planom je objavljen u službenom glasniku. U Engleskoj verziji ugovora imaš ugovor, dodatke i nacrt plana sa regulacionim planom (preuzeto iz služb.glasnika).
Engleska verzija ugovora ima 259 strana i nalazi se na linku:
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokument ... ?id=179479

Na zalost, mrzi me da citam ugovor ali ako je sve istina to sto pises, onda me stvarno cudi da nisam do sada naisao na komentare pomenutih stavki, jer one bacaju posve novo svjetlo na desavanja u SA, pogotovo imajuci u vidu da su u Ugovoru, odnosno da imaju obavezujuci karakter :roll:

 

[milos.tro]

Nisi jedini :wink: radi se o dokumentima veličine udžbenika,trebalo bi pažljivo čitati i čitati svaku reč i svako slovce.

 

[stf]

@Mair

Живимо у средини где се урбанизам НБГ-а поставља као неко божанско достигнуће, што је нарочито приметно код људи који на њему живе који су нарочито субјективни. Урбанизам атинске повеље, по којем се НБГ градио је ОДБАЧЕН у целом свету. То није урађено јер је он савршен, већ напротив - зато што је урбано дисфункционалан.

Једина предност атинске повеље је велики проценат зеленила. И ту се предности завршавају.

Да си јасније читао шта сам писао, не би могао у уста да ми стављаш оно што нисам рекао. Нисам рекао да НБГ није повезан са околином, већ да је ОЧАЈНО повезан са околином а то је последица правоуганоног растера по сваку цену. Барем 1/3 зељишта на НБГ-у је нерационално потрошена ни на шта што је могло, опет као последица растера по сваку цену ... наравно да је то било могуће само у време комунизма преко национализације.

Па погледај како се у ту савршену правоугаону матрицу уклама блок 67? ИМТ? Шта се ту десило са тим савршеним растером? Одакле сад у правоугаоном растеру кривинчуга у Ђорђа Станојевића? Какав је то урбанизам по коме Булевар Авноја (Z.Đinđića) ширине 60 метара наставља на Тиршову ширине 12 метара са једне док се са друге завршава нигде. Булевар Михаила Пупина који се завршаба кривином без икаквог смисла. И тако даље.

Уосталом, како је тај НБГ растер "савршен" може се јасно видети на сателитским снимцима на којима се такође јасно може видети колико је на силу повезан са Земуном или старим Београдом.

 

[spatiotecte]

Danas sam doziveo epohalni momenat u Pariskom kongresnom centru vezan za Beograd na Vodi!!!

Bio sam na sastanku u restoranu kongresnog centra sa predstavnikom jednog svajcarskog investicionog fonda za pregovore vezane za jedan projekat u Africi koji sam radio ranije.
On u istom trenutku ima sastanak sa delegacijom visokih funkcionera iz Obale slonovace i sa mnom.
delegacija sa 6 crnaca sede sto pored naseg.

Ja mu doneo slike projekta Beograda na Vodi da mu pokazem sta se trenutno radi kod nas u Beogradu. Kazem mu da projekat se procenjuje na 3 milijarde dolara i objasnjavam mu tu jos par stvari.

Verovali ili ne!!!!!! Predstavnik svajcarskog investicionog fonda je u jednom trenutku uzeo te slike Projekta Beograda na vodi i presao za drugi sto gde je bila delegacija Obale Slonovace i krenuo je da im prodaje pricu BnV kao projekat specijalno uradjen za njihovu africku prestonicu!

"This is special project for you! You see that tower! 220 meters hight, here is the hotel near the sea. All this project just for 3 billions dollars, no problem for you, we can give you the financement."

Znaci ludilo! :lool: :lool: :lool:

 

[crnidjordje]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid ... 0386783339
https://www.facebook.com/photo.php?fbid ... 0253450019
Pogledajte prilog 1
Photo: Djordje Jovakaric

 

[Rudar]

spatiotecte » Sat Jan 16, 2016 8:49 pm[/url]":205gqxm9]Danas sam doziveo epohalni momenat u Pariskom kongresnom centru vezan za Beograd na Vodi!!!

Bio sam na sastanku u restoranu kongresnog centra sa predstavnikom jednog svajcarskog investicionog fonda za pregovore vezane za jedan projekat u Africi koji sam radio ranije.
On u istom trenutku ima sastanak sa delegacijom visokih funkcionera iz Obale slonovace i sa mnom.
delegacija sa 6 crnaca sede sto pored naseg.

Ja mu doneo slike projekta Beograda na Vodi da mu pokazem sta se trenutno radi kod nas u Beogradu. Kazem mu da projekat se procenjuje na 3 milijarde dolara i objasnjavam mu tu jos par stvari.

Verovali ili ne!!!!!! Predstavnik svajcarskog investicionog fonda je u jednom trenutku uzeo te slike Projekta Beograda na vodi i presao za drugi sto gde je bila delegacija Obale Slonovace i krenuo je da im prodaje pricu BnV kao projekat specijalno uradjen za njihovu africku prestonicu!

"This is special project for you! You see that tower! 220 meters hight, here is the hotel near the sea. All this project just for 3 billions dollars, no problem for you, we can give you the financement."

Znaci ludilo! :lool: :lool: :lool:

Sjajna priča!

Verovatno smo tako i mi dobili projekat i maketu.

 

[milanche]

spatiotecte » 16 Jan 2016, 19:49[/url]":1ca2emtt]Danas sam doziveo epohalni momenat u Pariskom kongresnom centru vezan za Beograd na Vodi!!!

Bio sam na sastanku u restoranu kongresnog centra sa predstavnikom jednog svajcarskog investicionog fonda za pregovore vezane za jedan projekat u Africi koji sam radio ranije.
On u istom trenutku ima sastanak sa delegacijom visokih funkcionera iz Obale slonovace i sa mnom.
delegacija sa 6 crnaca sede sto pored naseg.

Ja mu doneo slike projekta Beograda na Vodi da mu pokazem sta se trenutno radi kod nas u Beogradu. Kazem mu da projekat se procenjuje na 3 milijarde dolara i objasnjavam mu tu jos par stvari.

Verovali ili ne!!!!!! Predstavnik svajcarskog investicionog fonda je u jednom trenutku uzeo te slike Projekta Beograda na vodi i presao za drugi sto gde je bila delegacija Obale Slonovace i krenuo je da im prodaje pricu BnV kao projekat specijalno uradjen za njihovu africku prestonicu!

"This is special project for you! You see that tower! 220 meters hight, here is the hotel near the sea. All this project just for 3 billions dollars, no problem for you, we can give you the financement."

Znaci ludilo! :lool: :lool: :lool:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=067K_7WdJVE[/youtube]

 

[RioBL]

spatiotecte » Sat Jan 16, 2016 7:49 pm[/url]":1k28dxyx]
"This is special project for you! You see that tower! 220 meters hight, here is the hotel near the sea. All this project just for 3 billions dollars, no problem for you, we can give you the financement."

Ne znam sta da kazem. Dal da se smijem il da se zabrinem.
Ja sam dugo imao utisak da je naselje u kom sam odrastao radjeno kao kopija nekog naselja u SSSR-u i kad sam to rekao jednom kolegi arhitekti on je planuo i rekao kako je to remek djelo jednog njegovog profesora i da ne moze nikako biti plagijat. Nisam htio vise da ga uznemiravam, ali cini mi se da je buducnost arhitekture u serisjkoj proizvodnji

 

[relja]

spatiotecte » 16 Jan 2016 07:49 pm[/url]":1195ryxp]
Bio sam na sastanku u restoranu kongresnog centra sa predstavnikom jednog svajcarskog investicionog fonda za pregovore vezane za jedan projekat u Africi koji sam radio ranije.

Jel' ovako izgledao?

 

[relja]

crnidjordje » 16 Jan 2016 07:59 pm[/url]":1r4tqkgy]https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1032600386783339
https://www.facebook.com/photo.php?fbid ... 0253450019
Pogledajte prilog 1
Photo: Djordje Jovakaric

Kiosk urbanizam. Odavno rečeno.

 

[Igor]

Kao da kombinovano pesacko biciklisticka staza nije dovoljno uzana :bash:

Ovi novogodisnji kiosci ako nisu trajni vec sezonski mogu da prodju ali da ne ulaze na stazu.

 

[milos.tro]

Ovi drveni kiosci su privremeni bila su dešavanja tokom nove godine i božića tipa božićni market na promenadi:besplatne palačinke,bombone itd

 

[Zuma]

Nema tu ništa značajno što je privremeno. Konkretni kisoci su možda takvi, ali će se posle njih uvek naći nešto drugo što se baš mora postaviti na isto mesto. Pre kioska je ovde bila izložba slika, posle nje cirkusanti sa nekakvim šatorom, a zatim su devojke farbale decu za Božić. Ova širina obale je smešna. Projektant mora da ostavi mesto za mnoge stvari za koje sigurno znamo da će se pojavljivati, ili da će za njima postojati potreba, ali ne i mesto, a ne da se pravi da se to nikada neće desiti.

 

[Bulbulderac17]

Ne znam da li sam to samo ja ali meni ova vasarska atmosfera ubija smisao svih setalista i parkova. Ovome je mesto samo u soping centrima.

 

[Zuma]

stf » 16 Jan 2016 03:23 pm[/url]":2j1pv676]
Апсурд је инсистирање на правоугаоној матрици по цену функционисања града. Град се пројектује, нарочито онај нови, уз трасе кретања путника а не да их игнорише као што то растер НБГ-а ради. Растер НБГ-а није само игнорисао пругу, већ и стари Земунски пут и натерао сва кретања да непотребно кривудају цик цак по том правоугаоном растеру.

Правоугаони растер има "јасне предности" како кажеш, али само у случају дијагоналних саобраћајних веза. Поменућу два најпознатија примера - Барселона и Њујорк. Ми смо у старту имали дијагоналну везу и дебилчине је изигноришу. Правоугаони растер без дијагоналних веза нема ниједну предност.

Ne insistira se na pravougaonoj matrici po svaku cenu, nego samo tamo gde procenat prometa ljudi po dijagonalnim pravcima, u odnosu na glavni pravac, nije toliko veliki da bi opravdao tolerisanje štete koju pravi raster ulica koji nije pravougaoni. A centralni deo Novog Beograda je takav. Koliko to ljudi direktno putuje iz starog jegra Zemuna ka Senjaku da bi samo za njih trebalo proseći poseban pravac dijagonalno kroz kompletan Novi Beograd, tako da on pod oštrim uglom seče za čitave redove veličine veličine opterećeniji glavni saobrajni pravac Stari Centar Beograda - Središte Novog Beograda?

Pravougaoni raster ulica je i dalje osnovni oblik iz prostog razloga što najoptimalnije koristi zemljište i što daje najbrže veze. Najefikasnije korišćenje zemljišta proizilazi iz elementarne činjenice da su naše sobe pravogaonog oblika. Optimalno pakovanje takvih soba zahteva istu orjentaciju stranica pravougaonika svih tih soba, isto kao i hodnika između njih. To onda čini da su i zgrade uglavnom skup pravougaonih oblika. Za skup takvih zgrada i prolaza između njih važi ista geometrijska logika optimalnog pakovanja, pa se ispostavlja i da je oblik jednog bloka optimalan u pogledu korišćenja prostora ako je pravougaonog oblika. A skup takvih blokova onda čini pravougaonu matricu. Ulice su tada na većoj dužini prave, pa zbog manje skretanja svi tipovi saobraćaja postižu veće prosečne brzine, a raskrsnice su pravilnije, sa manje krakova i ukrštenih tokova, i mnogo manje neočekivanih iznenađenja.

Dalje, stari Zemunski put nije ignorisan, nego je njegov Novo Beogradski deo tačno u pravcu pružanja rastera ulica u novom Beogradu.

Pruga je međutim ignorisana i uklonjena zato što njen NBG deo maltene da ne vodi nigde, tj originalno je postavljena tako što je neko lenjirom povukao dve prave linije između predgrađa Zemuna (gde je bila stanica) i mesta na Savi gde je stari železnički most. A on je opet sagrađen sa dalje strane Beogradske železničke stanice, koja je i sama bila sagrađana na periferiji tadašnjeg Beograda. Tako da pravac pružanja te pruge niti je ranije povezivao neke stare populacione centre, niti je 1970. (pa ni danas) u relativnom smislu imao dovoljno putnika da bi tako radikalno sečenje pravougaone matrice NBG-a bilo opravdano.

Kao što sam već rekao, deo trase kroz izgrađeni deo grada, ovde kroz Zemun, je naravno trebao da ostane, i on JESTE ostao. Nažalost, samo dok na vlast nije došao Šešelj, koji je prodao čitav Zemunski deo trase. Ono o čemu ja pričam je samo deo pruge kroz još neizgrađeni Novi Beograd, južno od stanice, za koji nije bilo razloga da opstaje pod takvim uglom u odnosu na glavni tok saobraćaja, tj orjentaciju blokova. Ovde se vidi i da je stari Zemunski put u svom Novo Beogradskom delu bio položen isto kao i pravac NBG ulica.

Zuma » 15 Јан 2016 11:42 pm[/url]":2j1pv676] Zatim, pravac pružanja blokova i ulica na Novom Beogradu je određen na jedini mogući način. Njega je čak i u starom delu Beograda odredio tok Dunava i Save, a oni su definisali i opšte pravce pružanja svih starih pristupnih puteva i pruga u široj okolini grada. Tako je i Novi Beograd mogao samo da položi svoje ulice na isti način kao i stari Beograd, paralelno nekom prosečnom pravcu pružanja oba rečna toka, i u pravcu pružanja glavnih pristupnih komunikacije severozapad-jugoistok (što je takođe odredio glavni tok Dunava).

Свака реч написана у овом пасусу је потпуно нетачна и показује одсуство осећаја за урбанизам. Растер улица Новог Београда не комуницира ни са речним током Саве, нити са ДУнавом, нити се природно надовезује на улични растер Земуна, нити на улични растер старог Београда. Растер улица НБГ-аје као тумор у сред географског центра града. А то је последица лењир урбаниза по сваку цену. Правоугаона матрица по сваку цену. По цену практичности и функционисања града. Како је на таквој географској конфигурацији терена било комплетно немогуће направити смислен правоугаони растер се јасно види и у матрици НБГ-а невезано за Земун и стари Београд. Северни и јужни део НБГ-а растером никако не комуницирају већ силују један другог и потпуно се апсурдно спајају.

Kao da nikada nisi gledao mapu Beograda. Da ne bih puno objašnjavao, napravio sam skicu na kojoj se sve moje tvrdnje lepo vide. Pre nje međutim moraju da budu jasni principi koji obično određuju pravce pružanja ulica.

Ako je deo grada relativno ravan pa nagib zemljišta nema većeg uticaja (što je za veće nagibe primarno), a kroz njega protiču velike reke, onda pravci ovih rečnih tokova određuju pravce pružanja ulica. U slučaju da reka krivuda, onda se manji delovi grada uz pojedine segmente reke prilagođavaju lokalnom pravcu pružanja obližnje obale. Koliko je velika oblast u kojoj ulice zadržavaju istu orjentisanost, zavisi od važnosti pojedinih delova reke. Najvažniji delovi reke su oni gde se nalaze mostovi ili gde postoji privredna aktivnost vezana za reku. Oni u najvećoj meri određuju orjentaciju onih ulica koje su dalje od reke. Ti principi su iskorišćeni da bi se izabrao pravac pružanja pravougaone matrica ulica Novog Beograda.

Na sledećoj skici sam ucrtao nekoliko stvari.

- Pravce pružanja par lokalnih delova obala reka (tanje crvene linije)
- Dva glavna, opšta i pod 90 stepeni ukrštena pravca pružanja Save i Dunava (deblje crvene linije)
- Granice nekoliko većih oblasti u kojima ulice imaju istu orjentaciju (ljubičasto)

U starom delu Beograda i Zemuna takođe postoje pravougaoni rasteri ulica gde god je postojao period planske izgradnje umesto haotičnog i slučajnog nasleđa. Kao što se lepo vidi, jedini delovi koji odudaraju od univerzalne ukrštene orjentacije ulica severozapad-jugoistok i severoistok-jugozapad su oni veoma blizu nekog dela obale koja odstupa od glavnog, opšteg pravca pružanja Dunava i Save, tj oblasti 4, 5 i 7. To je stari deo Zemuna, zato što tu rukavac Dunava počine da obilazi Ratno Ostrvo, pa pravi krivinu izvan glavnog toka, i uzvodni Savski blokovi opet zbog ostrva, ovaj put čak dva, jednog pored drugog.

Iako Sava pravi veliku krivinu pre ulivanja u Dunav, jedini stvarno bitan deo njenog toka je onaj gde su planirani ili su već postojali mostovi. Upravo zato se pravac pružanja Save na tom kratkom potezu može uzeti kao "glavni", tj onaj koji određuje pravac rastera ulica, jednostavno zato što je najbrže i najkraće da su ulice u NBG-u orjentisane otprilike isto kao i veći broj najvažnijih postojećih ili planiranih mostova na Savi (najbolje je da po obimu najveći saobraćaj, onaj oko mostova, najmanje skreće. Bolje da okuka bude kod Zemuna nego ovde). Tim pre što je taj pravac tačno pod 90 stepeni u odnosu i na glavni tok Dunava i na njegov lokalni deo kod Ratnog ostrva, ali i zbog toga što je upravo Dunav odredio da putevi i pruge koje dolaze u Beograd takođe idu istim tim pravcem severozapad-jugoistok.

Tako da je sve veoma logično. Glavni domeni iste orjentacije ulica, 1,2,3 i 6, nalaze se sa obe strane Save, i međusobno su orjentisani na isti način, baš kao što sam rekao. Pri tome su položeni, koliko je to bilo moguće, paralelno glavnim tokovima putnika (koje su takođe originalno diktirale reke). Na mestu gde se oni i pojedini manji domeni drugačije orjentacije dodiruju, postoje nepravilni prelazi, ali ne vidim u čemu je tu problem. Bolje da su samo tu, a da je ostatak matrice optimalan, nego da je ceo grad nepravilan, a ulice položene pod uglom u odnosu na prelaze preko Save, glavni pravac Dunava i periferne pristupne komunikacije.

 

[spatiotecte]

Odlicna analiza rastera ulica Zuma! +1

 

[astrodule]

Samo bih dodao da matematika (topologija) kaže da pravougaoni raster ulica u opštem slučaju ne daje najbržu vezu. Dokaz prilažem malo kasnije, kad ga pronađem u jednoj knjizi zanimljive matematike.

Poslato sa telefona

edit: Nisam našao matematički dokaz, ali nađoh neke radove na tu temu http://www.cmhc-schl.gc.ca/publications ... cio75.html

Loop and cul-de-sac street patterns have evolved from 1900 to the present (see Fig.2).Their geometry is adapted to the automobile, excluding traffic at the local street level and permitting good flow at the collector and arterial levels. By contrast, the traditional grid patterns that predate the automobile have required major adaptations such as one-way streets and traffic lights in order to achieve good automobile traffic flow.

The grid, both in theory and in practice, is an inefficient carrier of car traffic.At each grid corner there are 16 possible intersecting paths for which priority has to be deciphered by the driver (or controlled by traffic lights). By comparison,T-intersections, common in conventional subdivision plans, have only 3 intersecting paths, where priority is easily grasped. Grid intersections occurring at every 200 feet, or every 6 to 8 seconds at typical car speeds, undermine the car’s main advantage—rapidity of travel.Thus the grid compromises either speed or safety or both and, at high traffic volumes, even with traffic lights and stop signs, the grid begets gridlock.

 

[RioBL]

Zuma » Sun Jan 17, 2016 12:32 am[/url]":ajnj0uhy]
Kao što sam već rekao, deo trase kroz izgrađeni deo grada, ovde kroz Zemun, je naravno trebao da ostane, i on JESTE ostao. Nažalost, samo dok na vlast nije došao Šešelj, koji je prodao čitav Zemunski deo trase. Ono o čemu ja pričam je samo deo pruge kroz još neizgrađeni Novi Beograd, južno od stanice, za koji nije bilo razloga da opstaje pod takvim uglom u odnosu na glavni tok saobraćaja, tj orjentaciju blokova.

Sa ovim bi se mogao sloziti iako ne bih Seselja uvodio u ovu pricu. Mogla se relativno jeftino preusmjeriti pruga juzno od stanice Zemun, prema mostu Miladina Zarica a da stanica i dio sjeverno od nje ostane potpuno isti. Cak je mogla takva modifikovana pruga, da se veze na glavnu zeljeznicku stanicu i da ona postane prolazna a sama linija da sluzi za potrebe glavnog zeljeznickog koridora. Otprilike kao sto sugerise ovo poredjenje Kelna i Beograda...



ali to sad vise ne dolazi u obzir i vrijeme se ne moze vratiti unazad. Ali, saznanje da je ostankom sinskog sistema u Zemunu i NBG, grad mogao bolje funkcionisati i razvijati se, treba da nas potakne na razmisljanje da li u nekom obliku sinski sistem treba da ostane u Savskom Amfiteatru i za dobrobit tog dijela grada i grada u cjelini.

Meni se posebno dopala ova slika. Nisam je ranije vidjao. to je karta iz kriticnog perioda za razvoj Beograda...1965...

Vidi se da su postojale dvije stanice. Za ovu na Bezanijskoj Kosi uopste nisam znao. Tu je sad velika rupa i pretpostavljam divlje naselje. Da li je i ta stanica bila ukopana? Ima li negdje slika te stanice?
takodje, mislim da karta jasno pokazuje da je bilo prakticnije razvijati Novi Zemun kao njegov juzni nastavak nego Novi Beograd.