Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

Optimalno resenje bi bila neka niza zgrada.
Koja potreba imati 20 spratova?

 

[RioBL]

Da se nebi mislilo kako je samo kriminal u Zemunu na obali Dunava evo kako je u centru Londona na obali Temze...
i ovde pjesacka staza vodi korz terasu restorana i jos je uza a prepuna je turista.

 

[Mair]

Ako bude sve kao na ovom renderu biće odlično za šetače uz reku.

 

[arapski investitor]

da li je moguce da se vec uveliko spekulise o izvodjacu radova a da se ne zna koliko ce zgrada biti udaljena od reke?

 

[Zuma]

Da se nebi mislilo kako je samo kriminal u Zemunu na obali Dunava evo kako je u centru Londona na obali Temze...
i ovde pjesacka staza vodi korz terasu restorana i jos je uza a prepuna je turista.

I sada gorko žale i sipaju gigantske količine para u pokušaju da to isprave. Mi nismo London i nikada nećemo imati kapacitete da ispravimo ono što sada pokvarimo. I to sasvim nepotrebno, jer nam je sve što treba ostavljeno u nasleđe, besplatno. A na tom putu je jedina prepreka obična pohlepa, ne struka, i ne bilo kakva nezaobilazna potreba.


London's Great Outdoors (2009.)

Public spaces have a huge impact on our every day life and they're part of what defines a great city like London. In the next 2 years, £390 million will be invested in over 80 projects.

The Mayors vision is to transform the every day experience of London's outdoor spaces and create beautifully designed oases throughout the capital's urban jungle.

This is not just a city planner's pipedream. Over 50 projects are already secure. Projects ranging from improvements to local neighbourhood parks all across London to reclaiming London's waterways and redesigning local high streets and town centres.

The Mayor's manifesto 'London's Great Outdoors' details the Mayor's vision and objectives. It's supported by two very practical programmes: 'Better Streets' and 'Better Green and Water Spaces' that outline how exactly this vision will be delivered so that Londoners will have a much nicer, brighter and enjoyable city to live, work and play in.

http://legacy.london.gov.uk/greatoutdoors/

 

[Zuma]

Obala na ovom renderu je sasvim nerealna i obična fantazija.

Uz malo računa se dolazi do toga da je ona ovde oko 30 metara. Uzevši u obzir činjenicu da je donji nivo na toj slici potopljen, i da je na prihvaćenom planu javni deo obale na gornjem nivou samo 10 metara, savršeno je neverovatno da će svi investitori svih zgrada na obali gradu sinhronizovano i sasvim bukvalno pokloniti svojih privatnih 20 metara da bi oni postali trajan deo javnog šetališta. Možda u bajkama, ne u stvarnosti.

Pa se zatim svi očigledno zadovoljavaju baštom širine jednog suncobrana (kao uostalom i na svim ostalim delovima one naučno-fantastične makete). Zatim je prava divota posmatrati neverovatno dugačke senke prolaznika koje baca zalazeće Sunce, samo da bi obala izgledala što šira, sa nekim čudnim crnim poprečnim linijama koje dodatno priskaču u pomoć.

Pa bih zatim mogao da nabrojim bar sedam ili osam različitih pojaseva koje bi kvalitetna obala trebala da ima, a ovde vidim samo četri. Itd, realnost će biti veoma različita od ovoga što je na slici.

 

[RioBL]

Da se nebi mislilo kako je samo kriminal u Zemunu na obali Dunava evo kako je u centru Londona na obali Temze...
i ovde pjesacka staza vodi korz terasu restorana i jos je uza a prepuna je turista.

I sada gorko žale i sipaju gigantske količine para u pokušaju da to isprave. Mi nismo London i nikada nećemo imati kapacitete da ispravimo ono što sada pokvarimo. I to sasvim nepotrebno, jer nam je sve što treba ostavljeno u nasleđe, besplatno. A na tom putu je jedina prepreka obična pohlepa, ne struka, i ne bilo kakva nezaobilazna potreba.

Slazem se Zuma. Samo sam htio naglasiti da slicnih problema ima i u drugim gradovima. Zapravo u Londonu su jos gori jer za rjesavanje problema setalista kroz bivse dokove moraju uloziti ogroman novac a u Zemunu ako nista bar nece biti skupo posutati stolove sa keja.

 

[Zuma]

Da, u Zemunu, ali pričamo o Savskom amfiteatru. Novi kej u Zemunu je ovde bitan samo zato što pokazuje prave namere i način razmišljanja na mestima gde se odlučuje. Ni Dilas dok je bio grdonačelnik nije pokušao da uradi bar nešto malo, a svakako ne onoliko koliko je mogao, da ispravi očigledne zloupotrebe u Zemunu. Tako da je to jedan opšti okvir razmišljanja o gradskom zemljištu koji trenutno postoji u političkim strankama, negde više, negde manje. Na Zemunskom keju bi to još i mogli da isprave, ali će ta vrsta razmišljanja na drugom mestu biti zabetonirana obavezujećim ugovorima. Kao što se i desilo na projektu BNV.

 

[Zuma]

I pre nego što neko ponovo spomene razliku između građevinske i regulacione linije. Čak i kad bi bilo obavezujeće da se ivica zgrade pomeri od granice privatnog zemljišta, to zemljište bi se i dalje koristilo za privatne potrebe investitora, dakle za nešto što NJEMU donosi DOVOLJNO VELIKI profit (u odnosu na veliku tržišnu cenu zauzetog zemljišta), a ne da on na svom zemljištu pravi infrastrukturne koridore koji taj deo njegovog placa efektivno pretvaraju u gradsko zemljište (kao na ovom besmislenom renderu). Iako bi poneki od njih možda imao koristi od većeg prometa ljudi kroz svoj plac, sumnjam da bi ta zarada bila dovoljno velika da bi mu to opravdalo trajno otuđenje dela svog zemljišta i njegovo pretvaranje u biciklističku stazu ili javno gradsko šetalište. A pogotovo se u takvo korišćenje svoje zemlje ne bi mogli ubediti SVI koji će imati zgrade na obali, što je neophodno za konzistentno uređenje obale, tj provlačenje šetališta po privatnom zemljištu celom dužinom obale.

Ovo gore spominjem samo zbog potpunosti, pošto taj argument trenutno nije previše relevantan. Sada je već potpisan obavezujući ugovor u kome na planu stoji da je građevinska linija na istom mestu kao i regulaciona linija. I još smo se obavezali da (bar) sledećih 30 godina ne smemo menjati urbanističke uslove bez saglasnosti Arapa. Tako da grad više i NE MOŽE da naredi da se zgrade povuku više od 10 metara od ivice obaloutvrde. Zbog toga je sasvim razumno pitanje šta onda predstavlja slika obale na gornjem renderu? Kako bi izgledalo ono što ne može biti? Ili se Abar u napadu velikodušnosti i kajanja predomislio, i bez objave "dobre vesti" SVE zgrade dobrovoljno povukao dalje od obale? Što inače poništava ceo master plan, raspored i poziciju ulica, kao i veličinu i pozicije blokova? Šta vi mislite?

 

[direktor]

Vidite ljudi sta sam nasao pa ko je gladan slobodno moze na sendvic doduse nema soka

 

[milos.tro]

Ja mislim da El Abar ima vrlo malo keša za BNV sa jedne i JAKO DOBAR UGOVOR ZA NJEGA,A POGUBAN ZA GRAD sa druge strane.Koliko kod taj ugovor bio dobar za njega on će ipak morati da se KREDITNO ZADUŽI ZA CCA 430 MILIONA EVRA jer mu je to obaveza u ugovoru (130 miliona koje mora da da gradu plus 300 miliona koji bi bio osnivački kapital zajedničke firme,pare od avansne prodaje stanova bi bile zanemarljive u odnosu na ukupno kreditno zaduženje). Ako se uzmu u obzir i godine El Abara mogao bi da dobije kredit na cca 15-tak godina,znači cca 30-tak miliona koje bi morao da otplaćuje svake godine.

Kakva je situacija po pitanju ove 2 zgrade koje bi se prvo radile ? "OPEN SPACE" varijanta,stambeni,poslovni prostor,lokali,komercijalni sadržaji,znači sve će biti podredjeno kupcu/zakupcu i njegovim zahtevima i zahtevima tržišta.Ono što EL Abar ima kao keca u rukavu su najminimalniji troškovi izgradnje 1.000 evra po kvadratu ,sve ostalo je profit za njega i "manji" deo kolača koji ide gradu. Prvo će verovatno probati da ide sa max cenom 3.500-4.000 evra po kvadratu za stanove ,pa kako bude interesovanje kupaca,naravno sledi i "prilagodjavanje cene kvadrata,veličine stanova",to će isto važiti i za poslovni prostor,lokale ,komercijalne sadržaje itd, jer se kredit mora ,pa mora otplaćivati. Zato i ide na "OPEN SPACE" varijantu kako bi mogao da se max prilagodi budućim kupcima stanova i zakupcima poslovnog prostora,lokala.

Širina obale? 30-40 metara sigurno,potrebno je obezbediti dovoljno široku obalu za veliki broj ljudi koji će tu cirkulisati i osećati se prijatno,koji se trebaju privući raznolikim izborom komercijalnih sadržaja s jedne i komforom sa druge strane,a gde je puno sveta i puno toga u ponudi tu je i trošenje para i ubiranje prihoda po svaku cenu.A cena je minimum 30 miliona evra koja se moraju obezbediti godišnje za otplatu kredita i dalja ulaganja.

 

[Гага]

Vidite ljudi sta sam nasao pa ko je gladan slobodno moze na sendvic doduse nema soka

Ко каже Директоре да нема сока. Додуше газиран сокић и Пепси кола

 

[Aleksandar1]

Da li ce dve kule biti jedini veci objekti u bnv zapoceti ove godine? Bilo je reci i o trznom centru.

 

[dosen]

@igor i nepotreban park na starobeogradskoj obali.
Zeleni prostor na novobeogradskoj strani nije zamisljen kao park. Vec kao uvodni/sigurnosni / rezervisani prostor za drzavne i partijske gradjevine koje cuva odred vojske na reci. On tako i danas funkcionise. Park bi mogao da bude ako se tako prepravi i ODRZAVA.
Park je potreban SA iz vise razloga pomenutih ranije. Takodje park moze da bude funkcionalni deo rekreativnog centra od Pnacevackog mosta do Ade. Parkove prave bogata drustva jednom u 100 godina kada se steknu jedinstvene prilike za to. Zidacina moze da se radi bilo kada. Uvek ce biti onih koji hoce da "ozidaju" za profit. Parkovi pripadaju svima.
Vidim da je dosta ljudi opcinjeno slikom zgrada i kafica koji izleze na reku. I meni se to svidja, ali ovde tome nije mesto. Pogotovo ne sa ovom spratnoscu i gustinom. Ima za to mesta u Beogradu brodogradiliste na NB, Luka Beograd i drugde.
Ako hocemo funkciju uz reku, tj. kafice, kulturne sadrzaje, arhitekturu koja se istice, organizujmo konkurs za linijski centar p+1 u maloj urbanoj formi, duz obale reke. Sve ostalo neka bude zeleno. Dobicemo jaku funkciju, 100+ najboljih svetskih komada arhitekture, turisticku atrakciju, sacuvacemo siluetu Beograda , necemo potrositi milijardu eura za infra., i necemo imati nikakva posla sa Arapima.

Mi danas imamo jedinstvenu priliku jer imamo cist list papira u SA. Graditelji parkova sigurno ulaze u raj, ozidaci retko.

Sto londoskog South Bank-a, londonske vlasti su istorijski htele vise puta da naprave nesto sto lici na obalu Novog Beograda, ali nisu imali pravne snage, niti para za takvu operaciju. Tu su vec postojali privatni Wharf-ovi (pristanistne zgrade/skladista uz reku), gde su postojali jaki privatni vlasnici. Kasnije se javio pokret ocuvanja Wharf-ova kao vrednosti, pristanista su izmestena i kraj je postao atraktivan prvo za alternativu, a onda i developere. Rezultat je dobar je stvoren linijski centar sa mnogo slojeva, zanimljivom mesavinom funkcija, pesackom stazom i fantasticnim pogledom na reku, mostove, Westminster i City. Rezultat je dobar jer nije pravljena megastruktura (iako je bilo pokusaja), vec su decenijama dogradjivane razlicite kockice. Upravo suprotno od arapsko-kinesko-srpskog posla.

 

[milos.tro]

BG na vodi: Što ne izgrade, vraćaju
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=993063 (ceo tekst)

deo vezan za stanove i prvu fazu:
"Na pitanje kakva je zainteresovanost za prodaju stanova u Beogradu na vodi i kada će se više detalja znati, Mali je rekao da je zahtev investitora bio da malo osete tržište. "Nesrećno smo to nazvali 'pretprodaja stanova', a to je zapravo bilo opipavanje tržišta. Za samo prva dva dana javilo se 1.500 zainteresovanih, tako da, prema njihovim rečima, tih 320 stanova neće biti nikakav problem da se prodaju. Kada objavimo ugovor i postane punovažan, odnosno kada se dobije saglasnost pojedinih komisija, što traje još oko dve-tri nedelje, oni će izaći sa konkretnim idejama za prodaju stanova i cenama", rekao je Mali.

"Druga faza Beograda na vodi u stvari zavisi od nas. Investitor će krenuti da gradi prvu fazu, to su ovih više od 300.000 kvadrata - kula, tržni centar, poslovna zgrada, dve stambene i hotel. Da bi krenuli dalje, mi moramo da izmestimo postojeću Železničku stanicu i da Prokop profunkcioniše u potpunosti. Očekujem da se to završi u potpunosti do kraja 2018. kako bi se 2019. stvorili potpuni uslovi da se sve šine raščiste iz prostora Savskog amfiteatra :?: i kako bi krenula da se radi druga faza", rekao je Mali."

 

[BadMan]

Izvinite ako je bilo, "Marka žvaka" o "štandu": http://markazvaka.net/marka-zvaka-beograd-u-vodi/ (VIDEO)

+ interesantan odgovor (baš se pitam ko je ovo sve tražio) u vezi sa investitorom štanda:

 

[Bulevarac]

U neposrednoj blizini tog kafića (sa leve i desne strane) se izvode neki radovi, kao da se pripremaju parcele za neke nove kafiće ili ...

 

[MilisaV]

možda za stambene kule?

 

[spatiotecte]

verovatno za parking novoizgradjenog kafica.

 

[milos.tro]

18.5

NPI sa SSC

 

[laki72]

Dakle, baraka u kojoj zivi porodica radnika zeleznice je smetnja napretku ovog dela grada, olicenog u 'tankstation' dizajnu kafica i parkingu za klijentelu istog....

 

[Zuma]

Kad se isčitaju dokumenti na maločas spomenutom "markažvaka" sajtu (http://markazvaka.net/marka-zvaka-beograd-u-vodi/), postavlja se pitanje kako pomiriti ova dva dokumenta.

Preduzeće Beograd na Vodi je tražilo i dobilo odobrenje da postavi reklamni štand, a sad odjednom nemaju veze sa njim (niti ono što je napravljeno ima veze sa onim za šta je data dozvola, a to je, citiram "štand za prezentaciju projekta Beograd na vodi"). Po kom osnovu su onda tražili dozvolu za sebe ako oni nisu investitor objekta? Kako se to dozvola koju je dobilo jedno pravno lice u svoje ime može odnositi na drugo? Valjda su samo oni ti koji još 73 dana smeju zauzimati javnu površinu, a ne neko drugi.

 

[JohnnyLee]

пошто гушите тему досадним причама и политиком, ево пар слика пруге

 

[Zuma]

Imao sam istu ideju, i čak sam pre dva dana snimio baš taj isti deo pružnog prelaza koji ovako, sav u divljem cveću, sada zaista predivno izgleda, ali mi je preselo kad sam malo dalje video da su uklonili maltene kompletan travnjak u nastavku kafane. Možemo samo da se nadamo da možda žele da obnove zemlju, ili da ga srede, ali ...

... ali imamo loše iskustvo, a i samo šetalište je išarano zloslutnim crvenim linijama.

 

[direktor]

Obicno ce da se kopa gdje je crvena linija ili provlaci nesto ima li kakva oznaka skracenica edb ili bvk