Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.764
- Pohvaljen
- 25.891
Još uvek nam duguju objašnjenje za otvorenu laž oko restorana najavljenog kao promotivni štand. Pošto je sada počeo da radi, možemo ga obići i doneti konačan sud. Ovo što sledi je detaljan i potpuni spisak svake sitnice koja tamo ima bilo kakve veze sa projektom Beograd na Vodi:
1. Na ulazu, ispred stepenica, je stalak sa cenovnikom (jela i pića, ne stanova). Kad se otvori, na početku se vidi da je neko tu privremeno ubacio onu već poznatu reklamnu brošuru sa renderima o tome kako bi bnv MOGAO da izgleda (ali neće).
2. Sa druge strane ulaza trenutno sedi jedna devojka sa tabletom u kome je prezentacija BNVa.
Kraj spiska.
Ako jedan prospekt uguran u jelovnik i hostesa sa tabletom čine dovoljan razlog da se oko njih sagradi kafana od pola miliona, pa to nazove "neophodnim promotivnim objektom", onda smo mi ovce i možemo samo da blejimo. Mogu da zamislim opšte veselje dok su smišljali taj naziv. Suština je naravno samo u tome da je ekipa koja se skuplja u Geozavodu sebi napravila kafanu sa baštom, a vladajućoj partiji izvor para. Restoran u Geozavodu ih izgleda smara jer nije na otvorenom. Pošto znaju da prodaju obalu, žele da bar jedno njeno parče malo koriste i oni. Tako su na Savskoj obali u skromnijem obimu ponovili ono što im je učitelj uradio na obali Dunava, ladno pregradivši čitavo šetalište na Zemunskom keju pretvaranjem bivše kapetanije i sale za venčavanje u Radikalsku kafanu na koju se direktno nastavlja bašta koja zauzima bivši pešački prolaz. Partije se smenjuju i naizgled svađaju, ali ono što jedna uzme, ni one posle nje više nikada ne vraćaju. Skupštinu odrađuju kao obavezni teatar za mase, "pun buke i besa, koji ne znači ništa". ali kada je biznis u pitanju nisu samo kumovi nego braća rođena, i jedan drugoga ne diraju.
1. Na ulazu, ispred stepenica, je stalak sa cenovnikom (jela i pića, ne stanova). Kad se otvori, na početku se vidi da je neko tu privremeno ubacio onu već poznatu reklamnu brošuru sa renderima o tome kako bi bnv MOGAO da izgleda (ali neće).
2. Sa druge strane ulaza trenutno sedi jedna devojka sa tabletom u kome je prezentacija BNVa.
Kraj spiska.
Ako jedan prospekt uguran u jelovnik i hostesa sa tabletom čine dovoljan razlog da se oko njih sagradi kafana od pola miliona, pa to nazove "neophodnim promotivnim objektom", onda smo mi ovce i možemo samo da blejimo. Mogu da zamislim opšte veselje dok su smišljali taj naziv. Suština je naravno samo u tome da je ekipa koja se skuplja u Geozavodu sebi napravila kafanu sa baštom, a vladajućoj partiji izvor para. Restoran u Geozavodu ih izgleda smara jer nije na otvorenom. Pošto znaju da prodaju obalu, žele da bar jedno njeno parče malo koriste i oni. Tako su na Savskoj obali u skromnijem obimu ponovili ono što im je učitelj uradio na obali Dunava, ladno pregradivši čitavo šetalište na Zemunskom keju pretvaranjem bivše kapetanije i sale za venčavanje u Radikalsku kafanu na koju se direktno nastavlja bašta koja zauzima bivši pešački prolaz. Partije se smenjuju i naizgled svađaju, ali ono što jedna uzme, ni one posle nje više nikada ne vraćaju. Skupštinu odrađuju kao obavezni teatar za mase, "pun buke i besa, koji ne znači ništa". ali kada je biznis u pitanju nisu samo kumovi nego braća rođena, i jedan drugoga ne diraju.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
ČITANJE GRADA
http://gisabogunovic.yolasite.com/%C4%8 ... -bnv-a.php
Na primeru BNV-a studenti bi ubuduće uglavnom mogli da uče o razmeri uzaludnosti vlastitog školovanja, o praznoslovlju svojih profesora, o paučljivom teorijskom znanju, o izlišnosti iskustva stručnjaka i nepostojećem učinku arhitektonske pameti u našoj sredini, o ukupnoj nedelotvornosti te struke spram društva, politike i kapitala, o sasvim prevaziđenoj socijalnoj ulozi arhitekture. A nad ovim je i glavno pitanje: zašto ostati u sredini gde se mirno gaze humanistička znanja, gde se po jednom uči a po drugom čini?
Čekajući BNV-a
Mnogi su se voćnjaci u Srbiji zakorovili, pa bi im tužni simbol mogao biti ono usahlo Beketovo drvce u polju. Za to vreme Beograd buja i puni se novim stanovnicima, novim slojevima značenja. Za firmu “Igl Hils”, koja bi da gradi “Beograd na vodi” u naredne dve do tri decenije, to je “dragulj južne Evrope” spreman za novo poglavlje, a njegova “mlada i dinamična populacija teži da se ova žeđ za preobražajem prikaže na međunarodnoj karti.” Otuda na njihovoj ilustraciji za park u BNV-u nasmejani mladi otac pravi selfi, grleći lepu suprugu dok dete duva balone od sapunice. Preobražaj je tu nagovešten kao tamni gustiš jednoobraznih solitera uz reku, ali se oni pojavljuju u maglovitim predelima slike. Ne tako mutno, na ostalim ilustracijama vidimo i saobraćajnice s tek ponekim, bezmalo ukrasnim automobilom, jahte u marini spremne da uvesele dokolicu uspešnih ljudi, budućih stanovnika naselja.
Da je poželjno da posmatrače ovih ilustracija obuzme izvesno milje, sumnje nema, pa je ovakvo predočavanje, pravo govoreći, sasvim dopušteno. Tehničko treba očovečiti, prikučiti mu zadovoljnog čoveka i olistalo drvo, približiti osećanju za ljudsku meru i potrebu, da bi nacrtano progovorilo obećanjem Mesta.
Ali, što se BNV-a tiče, reč je o Nemestu, pa se ovakve predstave užurbano prave jer jedinica mere tu nije čovek već zarada. Zato se, kao i mnogi, tom pobudom oblikovani produkti masovne proizvodnje i potrošnje, najbolje prikazuju kroz kič koji ima unutrašnju snagu privlačenja masa, a on to čini najbolje prerušen u istinsku ličnu i društvenu potrebu. Ovde međutim naročitog skrivanja i nema, kič je tu bučan i neprovidan, a njegovi pronosioci mu daruju život kroz laž ili možda samoobmanu, vitlajući bakljama za ekološke, saobraćajne, komunalne, demografske, i druge požare.
Stanovnici Srbije nikako da se onovče, ali su zato dobili predstavu grada za moderne i bogate gizdeline, a oni su, kako je pisao Matoš, pre svega čeda sitih društava. Da bi im se ta virtuelnost barem malo u srcu odomaćila, jer se ne tiče ni njihovog ekonomskog stanja, ni budućih izgleda, data im je kao scenografija jutarnjih i drugih TV programa, a jedno vreme beše i ilustracija stvarnog Beograda na Guglu.
Oktroisani prostor
Težnja da se baš ovakve, a ne neke druge, slike ostvare, javlja se posle ko zna koliko puta odbranjenih doktorskih teza o neizvesnoj sudbini velegrada, a nasuprot brojnim primerima da se čovekomerni gradovi ne rađaju iz nečije trenutne računice, već iz načela koja su izdržala probu vremena i mnogogde doprinela nastanku i opstanku oplemenjenih gradskih sredina, što je, između ostalog, i cilj svake njihove modernizacije. Dolasku BNV-a, naime, prethode mnoge, danas već klasične postavke iz teorije arhitekture i urbane sociologije. Dobro su poznate teze Dž. Džekobs o značaju zajednice u globalnom gradu i njena zalaganja za učešće građana u urbanom planiranju, Manove o ishitrenom urbanizmu kao drugoj reči za spekulisanje zemljištem i prenatrpavanja građevinama, znamo za upozorenja postmodernista na gubitak ljudske razmere i posebno Rosijeva ukazivanja na neophodnu čitljivost grada pomoću arhetipova; poznato je Norberg-Šulcovo zalaganje za očuvanje duha mesta, takođe i Adornovo za estetiku i imaginaciju u arhitekturi i planiranju; čujni su Krirovi pozivi na dijalektičnost nasleđenog i izgrađenog, ali i Ožeove tvrdnje o Nemestu kao o bezličnom ambijentu komerca ili Suđićeve analize arhitekture u službi državne propagande, a privlačne su i danas Benjaminove predstave ulica kao zajedničkog stana i urbanog pejsaža koji flaneur – tumaralo, obuhvata kao vlastitu sobu. Znana su i studentima Bogdanovićeva upozorenja da nežno cveće životne mudrosti ne cveta u betonskim prašumama, da u besmislenim megalopolitenskim telesinama ne prebivaju duhovne vrednosti urbaniteta, da ta gradoobličja nisu pod uverljivom kontrolom razuma. Takođe se i danas mnogi sećaju Radovićevog uvida da je veza grad – mesto – kuća za mnoge današnje arhitekte nedostižan cilj.
Sva ta znanja, naime, i čine našu arhitektonsku i urbanističku pismenost, te se smatra da moraju podležati mišljenju o novim naseljima, i kao takva ugraditi se u tela gradova. A nažalost, malo koja od ovih pouka ili opomena uticala je na maketu BNV-a. Umesto teorijskog utemeljenja, taj zamišljeni deo grada podupire poluprazni reformizam i politička volja izvanredne “snage intenziteta”, što bi rekao kralj Ibi. Umesto starom Beogradu srodne, isporučena je odudarna arhitektura, umesto maštovite i stvaralačke – kičerska i komercijalna, umesto čovekomerne – autoritarna, umesto lokalnog – globalno, umesto kontinuiteta – diskontinuitet, umesto duha mesta – Nemesto po meri naručioca, ne građana; umesto zakonima štićenog dobili smo oktroisani prostor i priliku za korupciju.
Teskoba nepripadnosti
Otuda je prevelika nevolja što BNV stoji nasuprot humanističkom nauku arhitekture, koji se, između ostalog, izučava na našim fakultetima. Kako je reč o projektu nacionalnog značaja, njegovo sprovođenje ozbiljno dovodi u pitanje i smisao takvog obrazovanja. Na tom primeru studenti bi ubuduće uglavnom mogli da uče o razmeri uzaludnosti vlastitog školovanja, o praznoslovlju svojih profesora, o paučljivom teorijskom znanju, o izlišnosti iskustva stručnjaka i nepostojećem učinku arhitektonske pameti u našoj sredini, o ukupnoj nedelotvornosti te struke spram društva, politike i kapitala, o sasvim prevaziđenoj socijalnoj ulozi arhitekture. A nad ovim je i glavno pitanje: zašto ostati u sredini gde se mirno gaze humanistička znanja, gde se po jednom uči a po drugom čini?
Zbog svega toga se oni stvarni i postojeći mladi ljudi, kojih nema na ilustracijama “Igl Hilsa”, u velikom broju danas i protive BNV-u. Jer, zamišljajući sebe u njemu, pored njega ili uprkos njemu – i ne mogu imati osećanje da bi mogli biti “neko” ko živi “negde”, već pre “niko” ko će živeti “nigde”, a svakako ne ovde, ne tu. “Niko”, pre svega zato što se njihov glas, po koji već put, ne čuje i ne sluša, što je njihovo pravo na debatu i odlučivanje o budućnosti još jednom izigrano, pa je egzistencijalna teskoba tim veća. “Nigde” zbog opravdanog osećanja nepripadnosti, obeskorenjenosti, godoovskog odrođenja i otuđenja. Na stranu s činjenicom da, budu li ga dočekali, više neće biti mladi, ili što, da apsurd bunta bude još veći, BNV-a verovatno biti neće. I zato odlaze, ili odlazak žele, da se više ne vrate.
Sloboda tržišta
Mnoga promena nije napredak, a BNV niti je napredak niti promena koju treba upisati u istoriju Beograda. Pa i sama ideja napretka otančala je na dugom putu od prosvetiteljstva, pa se još svakim časom distopijski krnji. Što je manja sumnja da je više, veće i novije uvek lepše i bolje, a da istorija sigurnom linearnošću ekonomskog razvitka vodi napretku, to je izvesniji sudar s činjenicama neodrživosti ekosistema i sve veće međuljudske nejednakosti. Napredak vuče naviše, ali svojim mrkim tovarom i naniže, i to ne samo panurbiume, već i svet koji jedva zna kuda ide. Stoga slepo hitanje ka njemu mora odmeniti poziv na preispitivanje, lucidno sažet u Žižekovoj inverziji 11. Marksove teze o Fojerbahu: došlo je vreme za stanku u zahuktalom menjanju sveta, za nova tumačenja, jer delanje kakvo danas jeste, izvesno ne vodi dobru.
Stiglo se, naime, i do one tačke da je nazadnost u neku ruku napredna, a da su argumenti tradicionalista ubedljiviji premda su naoko nazadni. Naprednije li je danas imati ili nemati ta dva sve izrazitija predmeta neslobode – mobilni telefon i bančinu karticu, voziti se biciklom ili automobilom, trčati u podrumu teretane ili po šumskoj stazi, stanovati usred elektromagnetnog i drugog zagađenja i buke, ili podalje od toga?
U svetu velikih priča, kao što je onaj o progresu, odgovore na ova pitanja daje glasan zahtev za ličnom slobodom, ma koliko da je potaknut pukim snovima o idealnom gradu i domu, svojoj ulici, trgu i drvetu, zdravlju, i zdravom Mestu. Ali, kada se sva sloboda iscrpljuje u slobodi tržišta, koja skriva pretnju sve većeg dužništva pojedinaca, pa i država, onda je na delu napad na običnog čoveka, i njegov moguć odgovor ne treba da začudi. Tada je posvuda i revolucija blizu, jer se on s pravom mora braniti i odbraniti, – i gnušati onih balona od sapunice s početka.
Politika, KUN, 9.5.2015.
http://gisabogunovic.yolasite.com/%C4%8 ... -bnv-a.php
Na primeru BNV-a studenti bi ubuduće uglavnom mogli da uče o razmeri uzaludnosti vlastitog školovanja, o praznoslovlju svojih profesora, o paučljivom teorijskom znanju, o izlišnosti iskustva stručnjaka i nepostojećem učinku arhitektonske pameti u našoj sredini, o ukupnoj nedelotvornosti te struke spram društva, politike i kapitala, o sasvim prevaziđenoj socijalnoj ulozi arhitekture. A nad ovim je i glavno pitanje: zašto ostati u sredini gde se mirno gaze humanistička znanja, gde se po jednom uči a po drugom čini?
Čekajući BNV-a
Mnogi su se voćnjaci u Srbiji zakorovili, pa bi im tužni simbol mogao biti ono usahlo Beketovo drvce u polju. Za to vreme Beograd buja i puni se novim stanovnicima, novim slojevima značenja. Za firmu “Igl Hils”, koja bi da gradi “Beograd na vodi” u naredne dve do tri decenije, to je “dragulj južne Evrope” spreman za novo poglavlje, a njegova “mlada i dinamična populacija teži da se ova žeđ za preobražajem prikaže na međunarodnoj karti.” Otuda na njihovoj ilustraciji za park u BNV-u nasmejani mladi otac pravi selfi, grleći lepu suprugu dok dete duva balone od sapunice. Preobražaj je tu nagovešten kao tamni gustiš jednoobraznih solitera uz reku, ali se oni pojavljuju u maglovitim predelima slike. Ne tako mutno, na ostalim ilustracijama vidimo i saobraćajnice s tek ponekim, bezmalo ukrasnim automobilom, jahte u marini spremne da uvesele dokolicu uspešnih ljudi, budućih stanovnika naselja.
Da je poželjno da posmatrače ovih ilustracija obuzme izvesno milje, sumnje nema, pa je ovakvo predočavanje, pravo govoreći, sasvim dopušteno. Tehničko treba očovečiti, prikučiti mu zadovoljnog čoveka i olistalo drvo, približiti osećanju za ljudsku meru i potrebu, da bi nacrtano progovorilo obećanjem Mesta.
Ali, što se BNV-a tiče, reč je o Nemestu, pa se ovakve predstave užurbano prave jer jedinica mere tu nije čovek već zarada. Zato se, kao i mnogi, tom pobudom oblikovani produkti masovne proizvodnje i potrošnje, najbolje prikazuju kroz kič koji ima unutrašnju snagu privlačenja masa, a on to čini najbolje prerušen u istinsku ličnu i društvenu potrebu. Ovde međutim naročitog skrivanja i nema, kič je tu bučan i neprovidan, a njegovi pronosioci mu daruju život kroz laž ili možda samoobmanu, vitlajući bakljama za ekološke, saobraćajne, komunalne, demografske, i druge požare.
Stanovnici Srbije nikako da se onovče, ali su zato dobili predstavu grada za moderne i bogate gizdeline, a oni su, kako je pisao Matoš, pre svega čeda sitih društava. Da bi im se ta virtuelnost barem malo u srcu odomaćila, jer se ne tiče ni njihovog ekonomskog stanja, ni budućih izgleda, data im je kao scenografija jutarnjih i drugih TV programa, a jedno vreme beše i ilustracija stvarnog Beograda na Guglu.
Oktroisani prostor
Težnja da se baš ovakve, a ne neke druge, slike ostvare, javlja se posle ko zna koliko puta odbranjenih doktorskih teza o neizvesnoj sudbini velegrada, a nasuprot brojnim primerima da se čovekomerni gradovi ne rađaju iz nečije trenutne računice, već iz načela koja su izdržala probu vremena i mnogogde doprinela nastanku i opstanku oplemenjenih gradskih sredina, što je, između ostalog, i cilj svake njihove modernizacije. Dolasku BNV-a, naime, prethode mnoge, danas već klasične postavke iz teorije arhitekture i urbane sociologije. Dobro su poznate teze Dž. Džekobs o značaju zajednice u globalnom gradu i njena zalaganja za učešće građana u urbanom planiranju, Manove o ishitrenom urbanizmu kao drugoj reči za spekulisanje zemljištem i prenatrpavanja građevinama, znamo za upozorenja postmodernista na gubitak ljudske razmere i posebno Rosijeva ukazivanja na neophodnu čitljivost grada pomoću arhetipova; poznato je Norberg-Šulcovo zalaganje za očuvanje duha mesta, takođe i Adornovo za estetiku i imaginaciju u arhitekturi i planiranju; čujni su Krirovi pozivi na dijalektičnost nasleđenog i izgrađenog, ali i Ožeove tvrdnje o Nemestu kao o bezličnom ambijentu komerca ili Suđićeve analize arhitekture u službi državne propagande, a privlačne su i danas Benjaminove predstave ulica kao zajedničkog stana i urbanog pejsaža koji flaneur – tumaralo, obuhvata kao vlastitu sobu. Znana su i studentima Bogdanovićeva upozorenja da nežno cveće životne mudrosti ne cveta u betonskim prašumama, da u besmislenim megalopolitenskim telesinama ne prebivaju duhovne vrednosti urbaniteta, da ta gradoobličja nisu pod uverljivom kontrolom razuma. Takođe se i danas mnogi sećaju Radovićevog uvida da je veza grad – mesto – kuća za mnoge današnje arhitekte nedostižan cilj.
Sva ta znanja, naime, i čine našu arhitektonsku i urbanističku pismenost, te se smatra da moraju podležati mišljenju o novim naseljima, i kao takva ugraditi se u tela gradova. A nažalost, malo koja od ovih pouka ili opomena uticala je na maketu BNV-a. Umesto teorijskog utemeljenja, taj zamišljeni deo grada podupire poluprazni reformizam i politička volja izvanredne “snage intenziteta”, što bi rekao kralj Ibi. Umesto starom Beogradu srodne, isporučena je odudarna arhitektura, umesto maštovite i stvaralačke – kičerska i komercijalna, umesto čovekomerne – autoritarna, umesto lokalnog – globalno, umesto kontinuiteta – diskontinuitet, umesto duha mesta – Nemesto po meri naručioca, ne građana; umesto zakonima štićenog dobili smo oktroisani prostor i priliku za korupciju.
Teskoba nepripadnosti
Otuda je prevelika nevolja što BNV stoji nasuprot humanističkom nauku arhitekture, koji se, između ostalog, izučava na našim fakultetima. Kako je reč o projektu nacionalnog značaja, njegovo sprovođenje ozbiljno dovodi u pitanje i smisao takvog obrazovanja. Na tom primeru studenti bi ubuduće uglavnom mogli da uče o razmeri uzaludnosti vlastitog školovanja, o praznoslovlju svojih profesora, o paučljivom teorijskom znanju, o izlišnosti iskustva stručnjaka i nepostojećem učinku arhitektonske pameti u našoj sredini, o ukupnoj nedelotvornosti te struke spram društva, politike i kapitala, o sasvim prevaziđenoj socijalnoj ulozi arhitekture. A nad ovim je i glavno pitanje: zašto ostati u sredini gde se mirno gaze humanistička znanja, gde se po jednom uči a po drugom čini?
Zbog svega toga se oni stvarni i postojeći mladi ljudi, kojih nema na ilustracijama “Igl Hilsa”, u velikom broju danas i protive BNV-u. Jer, zamišljajući sebe u njemu, pored njega ili uprkos njemu – i ne mogu imati osećanje da bi mogli biti “neko” ko živi “negde”, već pre “niko” ko će živeti “nigde”, a svakako ne ovde, ne tu. “Niko”, pre svega zato što se njihov glas, po koji već put, ne čuje i ne sluša, što je njihovo pravo na debatu i odlučivanje o budućnosti još jednom izigrano, pa je egzistencijalna teskoba tim veća. “Nigde” zbog opravdanog osećanja nepripadnosti, obeskorenjenosti, godoovskog odrođenja i otuđenja. Na stranu s činjenicom da, budu li ga dočekali, više neće biti mladi, ili što, da apsurd bunta bude još veći, BNV-a verovatno biti neće. I zato odlaze, ili odlazak žele, da se više ne vrate.
Sloboda tržišta
Mnoga promena nije napredak, a BNV niti je napredak niti promena koju treba upisati u istoriju Beograda. Pa i sama ideja napretka otančala je na dugom putu od prosvetiteljstva, pa se još svakim časom distopijski krnji. Što je manja sumnja da je više, veće i novije uvek lepše i bolje, a da istorija sigurnom linearnošću ekonomskog razvitka vodi napretku, to je izvesniji sudar s činjenicama neodrživosti ekosistema i sve veće međuljudske nejednakosti. Napredak vuče naviše, ali svojim mrkim tovarom i naniže, i to ne samo panurbiume, već i svet koji jedva zna kuda ide. Stoga slepo hitanje ka njemu mora odmeniti poziv na preispitivanje, lucidno sažet u Žižekovoj inverziji 11. Marksove teze o Fojerbahu: došlo je vreme za stanku u zahuktalom menjanju sveta, za nova tumačenja, jer delanje kakvo danas jeste, izvesno ne vodi dobru.
Stiglo se, naime, i do one tačke da je nazadnost u neku ruku napredna, a da su argumenti tradicionalista ubedljiviji premda su naoko nazadni. Naprednije li je danas imati ili nemati ta dva sve izrazitija predmeta neslobode – mobilni telefon i bančinu karticu, voziti se biciklom ili automobilom, trčati u podrumu teretane ili po šumskoj stazi, stanovati usred elektromagnetnog i drugog zagađenja i buke, ili podalje od toga?
U svetu velikih priča, kao što je onaj o progresu, odgovore na ova pitanja daje glasan zahtev za ličnom slobodom, ma koliko da je potaknut pukim snovima o idealnom gradu i domu, svojoj ulici, trgu i drvetu, zdravlju, i zdravom Mestu. Ali, kada se sva sloboda iscrpljuje u slobodi tržišta, koja skriva pretnju sve većeg dužništva pojedinaca, pa i država, onda je na delu napad na običnog čoveka, i njegov moguć odgovor ne treba da začudi. Tada je posvuda i revolucija blizu, jer se on s pravom mora braniti i odbraniti, – i gnušati onih balona od sapunice s početka.
Politika, KUN, 9.5.2015.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Aleksandar1
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.03.2015.
- Poruke
- 689
- Pohvaljen
- 820
Agent001":3cgsbnj6 je napisao(la):
Ljudima je muka cak i da objasnjavaju.
Tintoreto
Intermediate
U Energoprojektu kazu da ce se najkasnije do 4. Juna znati da li dobijaju prve dve zgrade da rade, sprema se kran od 80m i svi su pod ustiskom da bi trebalo da se krene sa radovima uskoro, takodje nadaju se i drugoj fazi na Prokopu.
Za ostalo, Boga pitaj, a i ovo je jos pod debelim znakom pitanja.
Za ostalo, Boga pitaj, a i ovo je jos pod debelim znakom pitanja.
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
^Tacno, dobili su projekte od Masinoprojekta i dobili su poziv da dostave ponudu za cenu izvodjenja kao glavni izvodjac. Proteklih nedalja su radili ponudu i ocekuju da dobiju.
Kad sam pitao da li ima stanova i kakvi su, ljudi koji su upuceni rekli su mi da nema, da je sve "open space" kao poslovni prostor . Tako su makar rekli pa ako su mene lagali lazem i ja vas Verovatno ce se naknadno vrstiti pregradjivanje u odnosu na potraznju. Ako Tintoreto imas vise saznjanja vezano za stanove, pisi.
Kad sam pitao da li ima stanova i kakvi su, ljudi koji su upuceni rekli su mi da nema, da je sve "open space" kao poslovni prostor . Tako su makar rekli pa ako su mene lagali lazem i ja vas
Verovatno ce se naknadno vrstiti pregradjivanje u odnosu na potraznju. Ako Tintoreto imas vise saznjanja vezano za stanove, pisi.
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 550
- Pohvaljen
- 596
Interesantno je sta se dogadja sa 200-ak porodica koje zive na sajtu. Iz gradske vlasti dolaze sture maglovite informacije. Ni jedne novine niti jedan istrazivacki novinar nije se biavio ovim pitanjem. Na Zapadu bi to bilo pitanje br. 1. Cak i ako je u pitanju divlje naselje. Iz malobrojnih vesti moze se saznati da su grad/zeleznica i drugi, prvo zapretili ljudima da ce ih isterati, a onda ponudili kvadrat za kvadrat u udaljenim naseljima. U tzv vestima takodje pise da su stanovnici SA to odusevljeno prihvatili. Vesi o tome vesti nema.
Ovo nije kritika vlasti, ovo je kritika tzv opozicije ili tzv opozicije ili tzv gradjana tzv Beograda. Zasto se niko iz opozicije , NGO, DAB, SANU, udruzenja tzv advokata, udruzenja novinara, CIN, omladine sa patkom.... neje setio da istrazi sudbinu 200 porodica, da li se masovno i masivno krse njihova prava, jer su i one bilans ovog projekta. Ako danas isteruju protivzakonito nekog iz vagona, sutra ce isterati nekog iz Karadjordjeve, a prekostura vas iz vase kuce.... da bi napravili kockarnicu za nekog (kao) iz Azerbejdzana.
Izgradjena sredina Bg. nije sama sredina za bogate, vec za sve gradjane. Ovde su ljudi koji zive na skupoj lokaciji u privremenom ili trajnom smestaju, st*** koju treba razjuriti da bi pravili trzni centar i kulu za slikanje.
Tamo gde sam ja radio, kada se rusi blok iz 60-ih i menja socijalna struktura sredine, prvo se omoguci da se zajednica ponovo formira na istom mestu, ili da se napravi dobar miks, stare i nove populacije. Postojece stanovnistvo se pita, zatim potpuno obesteti, a najvaznije - u potpunosti se postuje zakon i propisi. Cesto se desi da se imovinski i socijalno slabo stojeci dobiju mnogo vise nego novi privatni kupci. Time se ofsetuje efekat segregacije, koje je tamo prepoznato 80-ih kao najvece zlo urbanih sredina.
I ako se bavim arhitekturom i urbanizom vec 25 godina, meni u ovoj prici nije najruznija arhitektura/urbanizam, ovde su mi najruzniji ljudi.
Ovo nije kritika vlasti, ovo je kritika tzv opozicije ili tzv opozicije ili tzv gradjana tzv Beograda. Zasto se niko iz opozicije , NGO, DAB, SANU, udruzenja tzv advokata, udruzenja novinara, CIN, omladine sa patkom.... neje setio da istrazi sudbinu 200 porodica, da li se masovno i masivno krse njihova prava, jer su i one bilans ovog projekta. Ako danas isteruju protivzakonito nekog iz vagona, sutra ce isterati nekog iz Karadjordjeve, a prekostura vas iz vase kuce.... da bi napravili kockarnicu za nekog (kao) iz Azerbejdzana.
Izgradjena sredina Bg. nije sama sredina za bogate, vec za sve gradjane. Ovde su ljudi koji zive na skupoj lokaciji u privremenom ili trajnom smestaju, st*** koju treba razjuriti da bi pravili trzni centar i kulu za slikanje.
Tamo gde sam ja radio, kada se rusi blok iz 60-ih i menja socijalna struktura sredine, prvo se omoguci da se zajednica ponovo formira na istom mestu, ili da se napravi dobar miks, stare i nove populacije. Postojece stanovnistvo se pita, zatim potpuno obesteti, a najvaznije - u potpunosti se postuje zakon i propisi. Cesto se desi da se imovinski i socijalno slabo stojeci dobiju mnogo vise nego novi privatni kupci. Time se ofsetuje efekat segregacije, koje je tamo prepoznato 80-ih kao najvece zlo urbanih sredina.
I ako se bavim arhitekturom i urbanizom vec 25 godina, meni u ovoj prici nije najruznija arhitektura/urbanizam, ovde su mi najruzniji ljudi.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.134
- Pohvaljen
- 46.097
Znam da se ekipa sa patkicom bavi problemom raseljavanja ljudi u obimu u kojem oni mogu .Advokati takodje rade svoj dio tuzbama.Nisu oni bezvezecdonosili leks spec za to podrucije .Fora je sto tu ima jako malo ljudi sa cistim papirima i ljudi se boje da ostanu bez icega .Najveca je sramota a pro po radnika zs .
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Deo kredita EBRD namenjen za "Beograd na vodi"
Utorak, 12. 05. 2015.|16:55 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ad-na-vodi
"Železnice Srbije" su izdvojile 12 mil EUR iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji će se koristiti u sklopu projekta "Beograd na vodi", izjavio je danas generalni direktor "Železnica Srbije" Miroslav Stojčić.
On je novinarima prilikom posete gradilištu pruge Beograd-Pančevo rekao da će se taj novac koristiti za izmeštanje železničke infrastrukture i za gradsku železnicu u Beogradu.
U "Železnicama" su precizirali da se čeka odobrenje kreditora za tu promeni namene novca iz kredita EBRD 5.
Stojčić je rekao da će "Železnica Srbije" dostaviti povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću podatke o troškovima koje je to javno preduzeće imalo zbog projekta "Beograd na vodi".
On nije mogao da precizira u kojem roku će to učiniti, pošto je dokumentacija obimna, ali je ponovio da će "Železnice" ispuniti sve obaveze prema povereniku. "Železnice Srbije" su vlasnik 95% zemljišta na kojem bi trebalo da se izgradi stambeno-poslovni kompleks "Beograd na vodi", te odatle treba izmestiti Glavnu železničku stanicu i demontirati 50 kilometara pruge. Vlada Srbije će projekat "Beograd na vodi" prvobitno procenjen na 3,5 mlrd EUR realizovati u saradnji sa kompanijom "Eagle Hills" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Utorak, 12. 05. 2015.|16:55 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ad-na-vodi
"Železnice Srbije" su izdvojile 12 mil EUR iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji će se koristiti u sklopu projekta "Beograd na vodi", izjavio je danas generalni direktor "Železnica Srbije" Miroslav Stojčić.
On je novinarima prilikom posete gradilištu pruge Beograd-Pančevo rekao da će se taj novac koristiti za izmeštanje železničke infrastrukture i za gradsku železnicu u Beogradu.
U "Železnicama" su precizirali da se čeka odobrenje kreditora za tu promeni namene novca iz kredita EBRD 5.
Stojčić je rekao da će "Železnica Srbije" dostaviti povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću podatke o troškovima koje je to javno preduzeće imalo zbog projekta "Beograd na vodi".
On nije mogao da precizira u kojem roku će to učiniti, pošto je dokumentacija obimna, ali je ponovio da će "Železnice" ispuniti sve obaveze prema povereniku. "Železnice Srbije" su vlasnik 95% zemljišta na kojem bi trebalo da se izgradi stambeno-poslovni kompleks "Beograd na vodi", te odatle treba izmestiti Glavnu železničku stanicu i demontirati 50 kilometara pruge. Vlada Srbije će projekat "Beograd na vodi" prvobitno procenjen na 3,5 mlrd EUR realizovati u saradnji sa kompanijom "Eagle Hills" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ugovor o Beogradu na vodi stigao u Antimonopolsku komisiju
Dokumentacija za ocenu ugovora nije potpuna, očekuje se da će biti kompletirana "u najkraćem roku" * Za 30 dana od predaje papira Komisija mora da utvrdi da li je sa stanovišta zaštite konkurencije, projekat dozvoljen
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/u ... _id=301560
Dokumentacija za ocenu ugovora nije potpuna, očekuje se da će biti kompletirana "u najkraćem roku" * Za 30 dana od predaje papira Komisija mora da utvrdi da li je sa stanovišta zaštite konkurencije, projekat dozvoljen
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/u ... _id=301560
Вожд":sn2anl51 je napisao(la):
U tekstu se navodi da komisija ima rok od 30 dana da oceni ugovor ali od trenutka kada im se dostavi potpuna dokumentacija. Tako da taj rok nije počeo niti mu se zna početak. Da su dostavili sve, rok za komisiju odnosno objavljivanje ugovora bi bio 29.maj.
Ili su namerno dostavili nepotpunu dokumentaciju da ovo uvedu u leto i tako zabašure stvar, ili su nesposobni da dostave dokumentaciju.
Ne zna se šta je gore.Ili ovim projektom upravljaju muljatori koji ne žele da nam obelodane šta su potpisali u naše ime, ili projekat od nekoliko milijardi evra vode ljudi koji ne mogu ono što su danas potpisali sutra da dostave u neku instituciju.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Ili su novinari "dobro obavešteni" ili čitaju Beobuild ,pre bih rekao ovo drugo:
"Energoprojektu" Beograd na vodi?
N. VUKIĆ | 13. maj 2015. 20:02 | Komentara: 2
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ad-na-vodi
PRVI korak ka "Beogradu na vodi" izgleda će napraviti neimari "Energoprojekta"! Prema nezvaničnim informacijama, srpski građevinski gigant bi mogao da bude glavni izvođač na zgradama koje će prve biti sagrađene. A da li će ponuđena cena radova domaćih zidara odgovarati investitorima trebalo bi da se zna već početkom sledećeg meseca.
Projekat "Dve kule", navodno je već dostavljen stručnjacima iz "Energoprojekta" i oni su proteklih nedelja bili angažovani na izradi ponude. Iako očekuju da će upravo oni imati čast da postave temelje ovog neverovatnog projekta, zvaničnu potvrdu će morati da sačekaju najkasnije do 4. juna.
U međuvremenu, sprema se kran od 80 metara koji će biti od velikog značaja u podizanju modernog zdanja od 20 spratova. Kako je najavio gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, realizacija dve rezidencijalne kule planirana je u prvoj fazi izgradnje projekta "Beograd na vodi" i počeće na leto.
Inače, kada su u pitanju stanovi i njihova struktura, šuška se da će njihovu izgradnju diktirati potražnja. Naime, sve će biti otvoreno, kao poslovni prostor, a naknadno će se raditi pregrađivanje u zavisnosti od interesovanja kupaca.
"Energoprojektu" Beograd na vodi?
N. VUKIĆ | 13. maj 2015. 20:02 | Komentara: 2
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ad-na-vodi
PRVI korak ka "Beogradu na vodi" izgleda će napraviti neimari "Energoprojekta"! Prema nezvaničnim informacijama, srpski građevinski gigant bi mogao da bude glavni izvođač na zgradama koje će prve biti sagrađene. A da li će ponuđena cena radova domaćih zidara odgovarati investitorima trebalo bi da se zna već početkom sledećeg meseca.
Projekat "Dve kule", navodno je već dostavljen stručnjacima iz "Energoprojekta" i oni su proteklih nedelja bili angažovani na izradi ponude. Iako očekuju da će upravo oni imati čast da postave temelje ovog neverovatnog projekta, zvaničnu potvrdu će morati da sačekaju najkasnije do 4. juna.
U međuvremenu, sprema se kran od 80 metara koji će biti od velikog značaja u podizanju modernog zdanja od 20 spratova. Kako je najavio gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, realizacija dve rezidencijalne kule planirana je u prvoj fazi izgradnje projekta "Beograd na vodi" i počeće na leto.
Inače, kada su u pitanju stanovi i njihova struktura, šuška se da će njihovu izgradnju diktirati potražnja. Naime, sve će biti otvoreno, kao poslovni prostor, a naknadno će se raditi pregrađivanje u zavisnosti od interesovanja kupaca.
Tintoreto
Intermediate
Ajd' dace Bog.
veb983
Intermediate
milos.tro":3duwsrgu je napisao(la):
Ocekujem svecano pokretanje™ krana od 80m :shock:
:laugh:
Aleksandar1
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.03.2015.
- Poruke
- 689
- Pohvaljen
- 820
Zasto je ugovor tajan? 
Sve govori da ce i da ostane tajan.
Sve govori da ce i da ostane tajan.