Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

spatiotecte":227bjtch je napisao(la):
Nebojsa":227bjtch je napisao(la):
100666865.jpg

Meni ovo nije duh Beograda.



HM, da, verovatno isto kao sto i ovo nije duh Beca :


skyline-vienna-photo.jpg




ili ovo Pariza :


521487101514838605875341.jpg




Londona :


london-at-dawn2248134k.jpg




Warsawe :


warsawa27418911672210163.jpg




Milana :


cemento.jpg




Napulja :


centrodirezionaleinnaple.jpg




Da ne davim dalje, jer bi zauzeo najmanje 2 strane. Smesno je uporedjivati "duh" Beograda sa ovim gradovima mada je jako diskutabilno sta bi to "duh" moglo konkretno da bude. Po meni od svih ovih gradova bas Beograd ima taj 'duh' za ovakve objekte jer jednostavno u svojoj srzi nema traga raskosi i istorije koju imaju ti gradovi. Veci je 'greh' takve objekte graditi u jednom spomeniku kulture kakav je Bec ili Pariz recimo, nego u ovakvoj zaostaloj ruini kakav je Beograd, a Beograd izgradnjom ovakvih objekata samo moze da dobije a ne da izgubi - jer nema sta, i da postane moderni centar ovog dela Evrope kad vec ne moze da se kiti i ponosi onim cime mogu jedan Bec, Pariz, London, Napulj itd. To je sustina.
 
Uno siti u Becu se nalazi van starog gradakog jezgra...
To je deo grada, kome je pandan nas N. Beograd.
Svakako ga nisu izgradili pored Stefans doma ili pored Belvedere-a.
Niko ovde nije protiv visokih objekata, ali meni se cini da cemo mi (mozda) dobiti stakleni zid na obali Save, sto svakako nije najsrecnije resenje.
 
Druze nadji mi nesto sto bar nalici na Belvedere ili senbron ili st. platz u okolini Savske umesto svega onog sto tamo jeste. Drugo ako si bio u Becu znas da to uopste nije pandan nasem novom beogradu. Fala bogu te ce taj "stakleni zid" najzad bar sa novog beograda zakloniti svu tu ruinu i arhitektonski krs.


Madrid :

madridskyline.jpg


madrid-wallpapers-.jpg
 
Vidim nikome nije zapala za oko vest da ce Stari Savski most biti prosiren sa ukupno 4 trake (2 po svakoj strani).

stari-savski-most.jpg


To ce svakako poboljsati saobracaju u BNV.
 
Meni je zapalo za oko da ce glavni bulevar SA biti Savski bulevar sa po 2 trake za vozila :bash:
 
Samo da ne slupaju trzni centar i kulu... i da to bude to. Bice onda to kao i mnogi drugi nasi projekti. Mnogo hteli, mnogo zapoceli...
 
Express":1bnfmez1 je napisao(la):
Lepo Boga mi. Vidim stite vizuru Senjaka limitom od 60m tamo gde treba da se grade najvise zgrade.

Beograd kao da nije uopste bitan pa se zbog toga stite vizure samo odredjenih tacaka, istovremeno citavog Senjaka.

„Београда на води” у бројевима

1.852.683 квадратна метра укупна површина комплекса
1.034.000 квадрата стамбеног простора
754.000 квадрата за пословне објекте, тржни центар, локале, трговине
17.771 становник
13.169 запослених
6.128 станова

^^^Ovo bi trebalo da znaci ovo:

-Prosecna kvadratura po stanu=~169m2

-Prosecna kvadratura po stanaru=58m2

-Prosecan broj stanara po stanu=2.9

Nije ti dobra racunica. Vise puta sam na forumu ponavljao, ali ponovicu opet da je sustinski bitno razlikovati BRUTO i NETO kvadraturu. Kada neko kaze kolika mu je plata nikad ne kaze kolika mu je bruto plata vec neto. U stanogradnji jos imas i BRUTO SA KOMUNIKACIJAMA. Kada se daju ovakve cifre to je uvek bruto+komunikacije. Da bi se dobila realna vrednost BRUTO kvadrature stana, ali bez zajednickih povrsina pod komunikacijama to je onda 0,8 x kvadratura. Pa na kraju ispada, da je prosecana BRUTO kvadratura stana (sa povrsinom pod zidovima i instalacijama) 135m2, kao sto je i Milos par postova pre rekao. To je i dalje jako veliko za trziste Beograda.

nombre":1bnfmez1 je napisao(la):
Vidim nikome nije zapala za oko vest da ce Stari Savski most biti prosiren sa ukupno 4 trake (2 po svakoj strani).
Super. Voleo bih da vidim analize opterecenja saobracajnih tokova u vrsnom spicu u Bul. M Pupina, bul. Z. Đinđica, Brankovom mostu, Milentija Popovica... Da ne govorim o Savskoj, Karadjordjevoj, pa cak i u tim novim ulicama. Voleo bih da znam, ako metro prodje Savskim mostom, kuda ce tramvaji ici u depo, posto ni most na Adi nije trajno resenje jer se i tu planira metro koridor.
 
Zuma":swq4o4ts je napisao(la):
Express":swq4o4ts je napisao(la):
„Београда на води” у бројевима

1.852.683 квадратна метра укупна површина комплекса
1.034.000 квадрата стамбеног простора
754.000 квадрата за пословне објекте, тржни центар, локале, трговине
17.771 становник
13.169 запослених
6.128 станова

^^^Ovo bi trebalo da znaci ovo:

-Prosecna kvadratura po stanu=~169m2
-Prosecna kvadratura po stanaru=58m2
-Prosecan broj stanara po stanu=2.9

Ova njihova računica je totalno suluda. Nema teorije da će uspeti da prodaju milion kvadrata stambenog prostora sa PROSEČNOM površinom od 170 kvadrata po stanu! Kome pobogu? Mogu prodati nešto malo takvih stanova bogatašima ... ali i to je sumnjivo. Prosto ne vidim tržište za njiih. Ovo je zagađen i nezdrav kraj. Stvarno bogati će, ako im je važno zdravlje i zelenilo ići na Dedinje ili u slične nove i luksuzne blokove, a ako su poslovni ljudi na Novi Beograd gde je poslovni i administrativni centar. Zašto bi kupovali stanove ovde? Zašto bi se bogataši mrcvarili u okolnom saobraćajnom haosu? Da bi mogli da idu metroom kad ga i ako ga ikada bude? Budalaština. Ali čak i da prodaju jedan broj ovakvih stanova, to će u procentima biti mali deo odvojene stambene površine. Sve ostalo moraju da kupe obični Beograđani, a tu se znaju naše mogućnosti i životni standard. Prosečno troje ljudi u 50 kvadrata ili četvoro u 60.

Neka bude ovo drugo. To znači da je ono što će STVARNO biti izgrađeno nešto što je ekvivalentno 17.233 prosečnih stanova od po 60 kvadrata u kojima će živeti oko 70.000 stanovnika. A to je mnogo više od 6.128 stanova i 17.771 stanovnika.

Ali čak i ova računica nema praktičnog smisla jer će ovako dobro pozicionirano naselje sa mnoštvom usluga i atrakcija privući ogroman broj ljudi koji ovde ne stanuju. Oni će dolaziti i trošiti ovdašnje resurse bilo kao mušterije bilo kao zaposleni. Tako da je bitan proračun onaj koji govori koliko će ljudi ovde boraviti, a ne stanovati. Uzmimo zbog jednostavnosti računa opet četvoro ljudi na 60 kvadrata. To znači da na 1.034.000 + 754.000 = 1.788.000 kvadrata može da stane 120.000 osoba. Pošto će deo onih koji ovde stanuju danju biti na poslu u drugim krajevima grada, a noću neće biti puno onih koji ovde ne stanuju, odbacimo jednu trećinu, pa ostaje recimo oko 80.000 ljudi koji trajno, po raznim osnovama borave u ovom prostoru. To je broj osoba za koji treba dimenzonisati sve resurse, a ne ovo što su oni izneli.

^^^Zato i napisah tako po brojkama. Nisam imao dalji komentar usled potpunog soka. Popunili su Senjak i Dedinje. Bilo je za ocekivati da novopecenu postkomunisticku burzoaziju smeste na jos elitniju lokaciju istovremeno nezaklonivsi vizure na reku ostatku (burzoazije).

Svaka maketa osim najvise kule ima bazen. To govori nesto.

Po navedenim brojkama jasno se moze zakljuciti da bi od 100.000m2 kancelarijskog prostora bar 80% zavrsilo u toj jednoj 50-spratnici. Sve ostalo predstavlja stambene i usluzne objekte sa nizom visinom sprata. U takve objekte svakako spadaju hoteli i stambeni blokovi. Pored njih tu su i nizi ojekti poput trznih centara i saobracajne infrastrukture recimo metro stanice. Pored toga celinu cine i neke niske zgrade u zoni Savske kao i postojeci blokovi oko Karadjordjeve.

Radi se o stambenom naselju a ne o projektu veka, o isisavanju kancelarijskog prostora iz drugih delova grada centriranjem vecine poslovnih aktivnosti na jednom mestu koje zauzima daleko manju povrsinu od uglavnom stambenog Novog Beograda. Radi se o atraktivnom naselju u primarnoj ulozi mamca za bogate kupce iz prostog razloga sto nekretnine normalnog kvaliteta prosecni gradjanin ove zemlje ne moze da priusti.

Niti imamo dovoljno radnih mesta da popunimo vise od jedne poslovne kule, niti imamo dovoljno visok standard kako bi opsta populacija mogla da kupuje stanove na takvoj lokaciji. U suprotnom projekat bi bio neisplativ.

Dobro sad sta je tu je ali jedno je sigurno - jedna poslovna kula ne izgleda lepo u moru nizih stambenih blokova.

Jedino sto nam preostaje jeste da izbace terase kako bi podigli spratnost do 70 spratova za stambene (pr. Lake Point Tower, Chicago) te izjednacili visinu pomenutih sa tom jednom poslovnom kulom. Na kraju krajeva sve to treba postaviti uz samu Gazelu kako bi ruglo iza bilo markirano. Ostatak neka bude usluzna zona u vidu pesackih zona poput Knez Mihajlove kako bi se resili urbicida zvanog mol. Kada se doda centralni park sve moze da stane tako da bi procenat sadrzaja ostao isti.

milanche":swq4o4ts je napisao(la):
Nije ti dobra racunica. Vise puta sam na forumu ponavljao, ali ponovicu opet da je sustinski bitno razlikovati BRUTO i NETO kvadraturu. Kada neko kaze kolika mu je plata nikad ne kaze kolika mu je bruto plata vec neto. U stanogradnji jos imas i BRUTO SA KOMUNIKACIJAMA. Kada se daju ovakve cifre to je uvek bruto+komunikacije. Da bi se dobila realna vrednost BRUTO kvadrature stana, ali bez zajednickih povrsina pod komunikacijama to je onda 0,8 x kvadratura. Pa na kraju ispada, da je prosecana BRUTO kvadratura stana (sa povrsinom pod zidovima i instalacijama) 135m2, kao sto je i Milos par postova pre rekao. To je i dalje jako veliko za trziste Beograda.

^^^A Express kao da ne zna sta je bruto a sta neto. :laugh:

To da li je bruto ili neto nema veze sa poentom mog posta.

Ziv covek gresi pa racun moze biti los ukoliko smatramo da je moja pretpostavka da je u pitanju neto kvadratura pogresna ali on i takav dokazuje da se radi o ultraluksuznom stambenom naselju sa pratecim sadrzajima. Stoga precizna (tacna) cifra za moju tvrdnju nije ni bila bitna. I sam si na kraju potvrdio da je i bruto kvadratura od 135m2 i dalje prevelika za finansijski domasaj opste populacije. :)
 
Nebojsa":7p0jxe2x je napisao(la):
spatiotecte":7p0jxe2x je napisao(la):
Nebojsa":7p0jxe2x je napisao(la):

Meni ovo nije duh Beograda.



HM, da, verovatno isto kao sto i ovo nije duh Beca :


skyline-vienna-photo.jpg




ili ovo Pariza :


521487101514838605875341.jpg




Londona :


london-at-dawn2248134k.jpg




Warsawe :


warsawa27418911672210163.jpg




Milana :


cemento.jpg




Napulja :


centrodirezionaleinnaple.jpg

Ja se izvinjavam ali ovo sto si postavio NIJE duh tih gradova vec duh kapitalisticke civilizacije koja je uzela maha u tim metropolama.

Kako da pricamo u duhu nekog grada kad na svim tim slikama su zgrade istog kalupa, istih materijala, sve su one iste, sve su one podredjene istim principima i njihova arhitektura je jednolicna i ista od Beca do napulja jer su te zgrade deo Globalizacije gde se siri svetska kultura trgovine.

O kom duhu mi pricamo? Ovo je duh novca i privrede sto si prikazao, nikako istinski duh ovih gradova starih, kao Beograd po nekoliko vekova.
 
Kako god ali ovo sto si sad rekao su obicne fraze, razumemo se ja i ti odlicno, ovo je 21. vek i ko zna kako ce svi ovi gradovi izgledati jednog dana kad nam i pra pra praunuci budu hodali uz pomoc stapa. Ko zna kakav ce ih tada DUH krasiti a to je neminovno, sigurno je da nece ostati ovakav kakav je u ovom trenutku. Kao sto vetar raznosi seme biljaka pa one svuda rastu tako ljudska civilizacija kroz vekove neprestano napreduje i menja se. I sam Pariz u kojem zivis je nekad bio vece Galsko naselje pa mu se promenio DUH i izrastao u grad kakav danas jeste. Isto to se dogadja i sa Beogradom, doduse dosta sporije. Zato manimo se obicne demagogije i gledajmo realnost onako kakva i jeste.
 
Zuma":1xg1ve5d je napisao(la):
zaista ima puno novog materjala za analizu. Ostavimo raspravu o vizurama za kasnije, kad budem imao fotografije da argumentujem ono što pričam,

Немој, молим те. Да не живим у овом граду па и да та "анализа" има смисла. Гледам га целог живота и као неко ко се бави естетиком цео живот одговорно кажем - нема ту никаквих иоле вредних визура.

Као што Делија рече, од моста Миладина Зарића до ушћа је једини фрагмент визуре који нешто вреди. Остало - смеће.
 
Već rekoh da se o vizurama može kvalitetno pričati tek kad bude velikog izbora dobrih slika koje mogu jasno prikazati pravu vrednost iznetih argumenata, jer je to vizuelni problem, ali stvarno preterujete sa upornom degradacijom vizuelnih kvaliteta Beograda. Zbog toga ipak moram sada da pokažem bar nešto od onoga što sam mislio da spakujem u jednu veću celinu onda kad budem imao potpuniju zbirku važnijih vizura Beograda.

Problem vizura u Beogradu je sasvim poseban i nije samo ono što mnogi misle, tj biranje da li će se videti lepša ili ružnija grupa fasada, dakle nešto što bismo mogli nazvati 2D slikom, tj teksturom onoga što se vidi u projekciji na dvodimenzionalnu površ koja je nomalna na pravac pogleda. Problem je gubitak dubine pogleda, tj kreiranje vizuelnog zida u samom središtu prostora u obliku Grčkog amfiteatra. Beograd je poseban zbog mnoštva blagih uzvišenja koja ne samo da sama za sebe čine vizuelno bogat vidik, tj raznovrsnost tekstura, već i uzdižu tačku gledišta mnoštva posmatrača i omogućuju njihovim pogledima da slobodno lutaju i po dubini i po širini pejsaža, iznad krovova starih zgrada koje ne smetaju baš zato što imaju relativno male i ujednačene visine. Ružnoća (a bolje reći zapuštenost koja je privremena i otklonjiva) pojedinih elemenata tog pogleda je sekundarna i bledi u odnosu na bogatstvo raznovrsnosti arhitektura i stilova, boja i tekstura, kao i "3D pejsaž", tj veliku dubinu pogleda. Kad se gleda sa malo više tačke gledišta, imamo čak i efekat da je "kadar" ispunjen zgradama od dna do vrha slike, zato što je u daljini uvek još jedno brdo koje je nešto malo više, i na kome se zato lepo vidi potpuno novi red sasvim drugačijih zgrada. To je ogromno vizuelno bogatsvo koje ne smemo protraćiti. Zapuštenost je privremena i otklonjiva, ali je vizuelni zid u sred amfiteatra trajna i neotklonjiva smetnja. Zbog ukidanja limita na visine, tek nam predstoji gradnja mnoštva visokih zgrada u Novom Beogradu, na praznim placevima, kao dogradnja u izgrađenim, po njegovim obodima, i na vrhu lesne zaravni Zemuna. Treba spomenuti i neizbežno buduće super-luksuzno nasenje na samoj obali Save, naspram BNVa (blok 18). Tako će i u Novom Beogradu postojati izuzetno veliki broj ljudi koji imaju dovoljno dobru ili visoku tačku gledišta da mogu da vide fantastičan zatalasani pejsaž mnoštva Beogradskih brežuljaka.

Pošto ovakvo objašnjenje ipak moraju da prate slike, evo za sada samo nekoliko od onih koje sam do sada snimio. Vodite računa da je ovo samo jedan od mnogo mogućih tačaka posmatranja Beograda sa dobrim vidikom. Puno njih postoji i danas (to što mnogi za njih ne znaju i što im nema javnog pristupa ne znači da ih mnoštvo Beograđana ne koristi i ne uživa u njima zato što tu stanuju ili rade), a puno će tek biti izgrađeno početkom visoke gradnje u Beogradu. Divno je što sa svakom promenom tačke posmatranja panorama Beograda potpuno menja izgled, toliko je reljef ovog grada bogat oblicima. Mnogo puta mi je ovde bilo prebačeno da ne cenim dovoljno činjenicu da je haotična raznovrsnost stilova i arhitektura Beograda u toj meri izražena da je to njegova velika prednost. To nije tačno, svestan sam toga, jedino što taj argument nema smisla primenjivati na Starom gradu, Kalemegdanu i drugim lokacijama čiji identitet treba čuvati, a jedinstveni stil ili ambijent isticati izbegavanjem novih mešavina. Međutim kad je u pitanju čitav grad, njegova panorama, eto pravog mesta da se prepozna to o čemu pričate. Male privatne zgradice, koje smenjuje Socijalistička arhitektura, što smenjuju svi mogući stilovi jedan do drugog, što se zatim pretvara u zgrade koje jednostavno nisu nalik bilo čemu drugom, sve to na puno brežuljaka od kojih su neki i dalje potpuno zeleni, pa čak, u milionskom gradu, i prave livade sa ovcama i čobanima (bio sam i tamo, pa vas uveravam da ih ima), prostor koji se otvara na sve strane, brežuljci taman dovoljno visoki da se vide i istaknu ono što nose, a nedovoljno veliki da smetaju sledećem brežuljku ili visokim zgradama bez obzira gde su ... e to je prava vrednost, nešto što je bogato, slobodno i prostrano, a onda i lepo. Bar meni. Ako i u takvom prostoru treba praviti visoke zgrade - a očigledno da treba - onda je pravo mesto za njih po obodu ovog fantastičnog pejsaža, tamo gde se vide i doprinose ovom bogatstvu, a ne smetaju, a ne u geometrijskom središtu mape grada i samom centru prostora u obliku amfiteatra, starog, istorijskog dela grada.

Evo dakle, za jednu moguću tačku posmatranja, panoramskog pregleda pravog izgleda jednog dela našeg grada. Nešto slično, ali istovremeno i potpuno drugačije, se može videti i sa mnogih drugih lokacija. Treba li konačno spustiti neprovidnu zavesu na veliki deo svega ovoga?

IMG_7259_resize.jpg

IMG_7282_resize.jpg

IMG_7281_resize.jpg

IMG_7272_resize.jpg

IMG_7271_resize.jpg

IMG_7279_resize.jpg

IMG_7278_resize.jpg

IMG_7263_resize.jpg

IMG_7273_resize.jpg

IMG_7264_resize.jpg

IMG_7274_resize.jpg

IMG_7283_resize.jpg

IMG_7265_resize.jpg

IMG_7276_resize.jpg

IMG_7266_resize.jpg

IMG_7267_resize.jpg

IMG_7295_resize.jpg

IMG_7296_resize.jpg

IMG_7285_resize.jpg

IMG_7286_resize.jpg

IMG_7260_resize.jpg

IMG_7270_resize.jpg
 
Признајем да је заиста потребно поприлично филозофије да се ружно представи као лепо.

Београд има феноменалну морфологију терена али то није искориштено на квалитетан начин и ту је крај приче.
 
Pored toga sto slika La Defansa iza Ajfelove Kule nikako ne predstavlja duh Pariza zbog toga sto se nalazi izvan granica onoga sto zaista predstavlja duh tog grada cak i London ima Siti of London i Kanari Vorf klastere podalje od Trafalgar Skvera, Kovent Gardena, Vestminstera.

Ako su Terazije Trafalgar Skver onda je BNV bukvalno na pesackoj udaljenosti sto nije slucaj sa Londonom i Parizom.

https://www.google.com/maps/dir/51....a5addd52a99!2m2!1d-0.1277583!2d51.5073509!3e0

^^^Siti of London klaster je na 3,36km od Trafalgara.

https://www.google.com/maps/dir/51....a5addd52a99!2m2!1d-0.1277583!2d51.5073509!3e0

^^^Kanari Vorf na 8km.

https://www.google.com/maps/dir/48....84,7932a,20y,40.47t/data=!3m1!1e3!4m2!4m1!3e0

^^^Place d'Italie - Hotel de Ville 3,3km. To je najblizi klaster nesto visih gradjevina, daleko blizi nego La Defense.

https://www.google.com/maps/dir/44....18,20.4534435,1726m/data=!3m1!1e3!4m2!4m1!3e2

^^^Beograd oko 1000m od Terazija do prvih kula.

Jedno je sigurno. Sadasnji polozaj klastera nije bas idealan.
 
Express, u nedostatku smislenog i sustinskog argumenta siris jednu obicnu besmislenu maglu koja blage veze nema sa sustinom svega onoga o cemu smo spatio i ja raspravljali. Kakvo terazije, kakav trafalgar sq. brate, prosto neverujem sta pises, dajes znacenje necemu sto je totalno beznacajno kao da su i pariski i londonski downtown fizicki udaljeni od tih gradova kilometrima!! Znaci blizina teraziju od 1 km je problem, nije 3 km. kao u londonu do traf.sq?? Kakve veze imaju jedan megalopolis London i jedan mali Beograd, jel 1km u Londonu ekvivalent 1km Beograda koji je 10 puta manji? Zatim sta je ovde ekvivalent jednoj palati Westminster, Kovent Gardenu ili Trafalgar sq.? ili jelisejskim poljima, trijumfalnoj kapiji ili trgu konkord? - Terazije, Botanicka Basta i zgrada poste :laugh: :laugh: ... stvarno steta, pravi urbicid!
 
Pored tvog politickog spama podrzavam poslednji komentar... :)
 
Прегледао сам саобраћајну слику "Београда на води", односно Наводног Београда (како не бих морао користити наводнике). Запажања:

0) Баш нигде нису предвидели баш никакву форму денивелисаног моторног саобраћаја, чак ни кратке аутомобилске подвожњаке за убрзавање аутомобилског саобраћаја Да не говоримо о вијадуктима, подвожњацима, тунелима за шински саобраћај, као једино решење које може дугорочно пружити капацитет и квалитет превоза у овој зони.

1) Загушења и колском и трамвајском саобраћаја на Савском тргу, невиђена до сада. Сада раскрсница на Савском тргу је регулисана са 3 фазе, (Карађорђева-Немањина, Карађорђева-Савска и Немањина-Савска), а са новим решењем се уводи четврта трамвајска. Са тим исквареним решењем, може се очекивати или потпуни колапс трамвајског или потпуни колапс друмског саобраћаја, а зна се шта ће канцеларијска аутомобилска планерска секта одабрати од тога. Међу добра решења са саобраћајем у нивоу спада неправилна ротари раскрсница, где се саобраћај на фосилна горива креће ободом трга у смеру супротном казаљци на сату. У оквиру тог решења ја сугеришем чак и укопавање дела тог саобраћаја, што повећава брзину и проток, а истовремено у већој мери отвара трг.

2) Испред Економског факултета се пропушта шанса за боља решења. На пример, уместо да се трамвај врати на средину Карађорђеве боље је да се трамвајска пруга измести на правац од краја Карађорђеве до садашње Ластине станице, и тек одатле врати у Карађорђеву ка Калемегдану, а можда чак и настави тај правац све до Бранковог моста. Ако којим случајем дође до градње аутомобилског тунела код Економског, катастрофалност држања ових старих решења ће доћи до изражаја дебело и на штету свих нас.

3) На раскрсници Михајла Пупина и Николе Тесле се такође предвиђају невиђена загушења. Та раскрсница сада има две сигналне фазе, а ако то постане излаз са новог моста требаће бар 4! Односно, направиће катастрофу. Треба испоштовати, ипак, уличну матрицу Новог Београда, и макар тамо не правити овакве накараде. Спајање Владимира Поповића и Булевара Николе Тесле је планирано одавно, али у том случају је крајње неопходно на поменутој раскрсници денивелисати најмање један правац.

4) Очајно решење почетка Савског булевара код Сајма, са строго десним скретањима. Чему тај неки новодни главни булевар, ако се не надовезује на неки главни саобраћајни правац директно? Зна се да ако би се на тој расксници семафорима увела десна скретања, да би то изазвало колапс у Булевару војводе Мишића. Једно од решења је да се направи улица 1+1 кроз Сајамско подручје све до кружног тока испод петље Радничка, и да се направи надвожњак код Сајма ка Сењачкој пијаци.

5) Јако лоше решење кружног тока на пресеку Вишеградске и Савске. Планом су предвидели кривљење трамвајског колосека тамо где је сада пруга права као стрела. Данас на том, и макар на том месту сав саобраћај у Савској нема никаквих препрека. Кула је у правцу Вишеградске, а ако им је циљ да направе прилаз Кули из тог правца, боље је да направе пешачко-бициклистички мост на неки атрактиван начин. Можда чак целу Вишеградску претворе у пешачку улицу. Сарајевска је на коти 86, а Савска на коти 77. Шта више, сматрам да сви аутомобилски прилази са истока у ту зону требају бити у зони Мостара и у правцу Немањине.

6) Упропашћавање петље Мостар на најнижој етажи. Сада на том месту имамо семафоризовану раскрсницу са две фазе, која је једина семафоризована у целој петљи, и као таква није никада задавала веће проблеме. Сада се планира да у тој етажи буде класична четворофазна раскрсница (4 сигналне фазе = 3 фазе чекаш, у четвртој пролазиш + 4 прелазне фазе у којима се нико не креће). Постоји много боље решење са надограђивањем на саму Мостарску петљу (иначе је Мостар до те мере сјајно решење да пружа могућност више решења за ово, без семафоризованих раскрсница мале пропусне моћи).

7) Решења са само и само површинском раскрсницама на крајевима неког од главних градских мостова су погубна, чак и ако су кружни токови. Потребно је бар нешто денивелисати, а у брисаном простору, и у оквиру целине у којој добијамо неколико стотина милиона евра само за инфраструктурно опремање!

8) Пешачке улице су патрљци неповезани у неку иоле смислену целину. Слично Мишарској улици на Врачару.

9) Маргинализовање бициклистичког саобраћаја. Слепо држање само оне стазе из доба Спасоја Крунића.

10) Потпуно занемаривање јавног превоза, од градског, преко приградског, регионалног, међурегионалног до међународног. Ово је за засебан пост, дужи од свих ових 0-9 заједно.

За сада сам превише уморан да окачим слике.
 
Slozicu se sa Delijom i STF-om oko toga da trenutno jedine VREDNE vizure se nalaze od Pobednika do starog savskog mosta jer je zapravo tu grad sisao na reku.

I istina je da sve sto se nalazi ispred zeleznicke stanice predstalja veliko ruglo.

Medjutim niko nije razmisljao koliko bi bila lepa obala Save da se zgrade iza zeleznicke stanice (mislim na zgrade vlade, ministarstva itd..) nalaze tacno uz reku.
Tada bi imali veoma lep recni front sa impozantnim zdanjima kao u Budimpesti, Pragu itd.
Zapravo ruglo ispred Zeleznicke stanice gledano sa Save kvari utisak jer vredne zgrade zaista postoje na tom podrucju samo sto one ne dolaze do izrazaja jer nisu tik uz obalu.
 
то је сада шта би било кад би било. нажалост, није нам тако, већ имамо огромну рупу ничега на тако вредном месту и у фази смо дај шта даш, само да то средимо
 
Као да је арапима проблем да све вредно покупе и преместе на реку, ово што су замислили пребаце у центар и назову Београд на брду. Једно другом да не ускаче у визуре :lol:
Само када би Вучић то предложио најбољем ортаку, још више радних места и још боља будућност Србије :p
 
Zuma sve pohvale na fotografijama,na ovoj fotki gde je u centru Višegradska (u zamišljenom produžetku - kula) bi mogle da se skiciraju buduće vizure Kule,šoping mola i par objekata koji bi se gradili,pa bih te zamolio kad budeš imao vremena da skiciraš, krajnje uprošćeno tipa visina,a čini mi se da znamo i razmak objekata :) (sećam se tvojih ranije odradjenih skica vizura) :)
img7266resize.jpg


O predstavljanju prostornog plana za Beograd na vodi, koji je na javnom uvidu u holu Skupštine grada govori mr Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda. Stefanović govori i o objektima koji će biti sačuvani, poput zdanja Železničke stanice, zgrade Pošte i ložionice sa tornjem.
http://www.studiob.rs/tv/tvprogram.php
 
spatiotecte":3pxava5j je napisao(la):
Medjutim niko nije razmisljao koliko bi bila lepa obala Save da se zgrade iza zeleznicke stanice (mislim na zgrade vlade, ministarstva itd..) nalaze tacno uz reku.
Tada bi imali veoma lep recni front sa impozantnim zdanjima kao u Budimpesti, Pragu itd.
Zapravo ruglo ispred Zeleznicke stanice gledano sa Save kvari utisak jer vredne zgrade zaista postoje na tom podrucju samo sto one ne dolaze do izrazaja jer nisu tik uz obalu.


spatio sve je to OK ali to je samo lepa masta i cista utopija. Bilo bi jako lepo da se Beograd razvijao kao Budimpesta, Prag, Bec itd, pa da se danas ponosimo tom kulturno istorijskom raskosi ali ovde su se desavale neke druge stvari. Jel mislis da se sad ugledamo na Makedonce pa da uradimo istorijsku reviziju onoga za sta nismo imali kapaciteta kad je trebalo, da pred svetom istaknemo svoje komplekse i da nam se svet cudi i smeje? upravo bi takav efekat izazvali.
 
Interesuje me da li se u Parizu,Beču ili Londonu grade oblakoderi od preko 100m visine na 10-30m od reke? Da li postoji neki grad u Evropi gde se na samoj obali reke u starom delu grada grade oblakoderi?
 
Vrh