Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Po prostornom planu grad računa na oko 400-550miliona evra prihoda od naknade za uredjenje gradjevinskog zemljišta plus oko 300 miliona na porez od prometa nekretnina,pitanje je kakav će ugovor biti definisan sa Arapima, jer oni računaju na celokupno zemljište.
Što se početka radova tiče (osim raščišćavanja SA, potrebno je regulisati i imovinsko-pravne odnose vezano ze legalne objekte (takvih ima na desetine) pa je pitanje koliko će to potrajati,dosadašnja iskustva su da to može i da potraje.Kada sve bude raščišćeno onda se može krenuti sa ispitivanjem terena,rekonstrukcijom obaloutvrde i nasipanjem terena oko 1.5m. Teško da se sve to može odraditi do početka proleća 2015g.
@Zuma,mislio sam baš na tih 10 metara.Koliko je ovaj prostorni plan neozbiljno odradjen vidi se i po fotkama širine obale na jednoj fotki oko 10m, na drugoj fotki za istu tu obalu 2 nivoa 15-20m ukupno :?
Ako su se Arapi jedini raspitivali za seizmičke karakteristike zemljišta, sigurno je da će se pozabaviti i plavljenjima terena na području SA kojih bilo dosta u prethodnim periodima,te očekujem da će ići na širinu obale od 50-tak metara kao što smo imali prilike da vidimo na maketi.
Što se početka radova tiče (osim raščišćavanja SA, potrebno je regulisati i imovinsko-pravne odnose vezano ze legalne objekte (takvih ima na desetine) pa je pitanje koliko će to potrajati,dosadašnja iskustva su da to može i da potraje.Kada sve bude raščišćeno onda se može krenuti sa ispitivanjem terena,rekonstrukcijom obaloutvrde i nasipanjem terena oko 1.5m. Teško da se sve to može odraditi do početka proleća 2015g.
@Zuma,mislio sam baš na tih 10 metara.Koliko je ovaj prostorni plan neozbiljno odradjen vidi se i po fotkama širine obale na jednoj fotki oko 10m, na drugoj fotki za istu tu obalu 2 nivoa 15-20m ukupno :?
Ako su se Arapi jedini raspitivali za seizmičke karakteristike zemljišta, sigurno je da će se pozabaviti i plavljenjima terena na području SA kojih bilo dosta u prethodnim periodima,te očekujem da će ići na širinu obale od 50-tak metara kao što smo imali prilike da vidimo na maketi.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.656
- Pohvaljen
- 18.143
Zuma":3dbf1th3 je napisao(la):
OK ako tako piše u planu, ali zaista ne mogu da verujem da su kompozicije sa svim i svačim, počev od ljudi pa do najrazličitije robe, decenijama prelazile preko i bile parkirane iznad neksplodiranih bombi i granata. Pa ovo je bilo jedno od glavnih železničkih čvorišta države.
Ako nađu nešto, svakako će biti u vestima.
nombre":1huuqvme je napisao(la):
Jel ti stvarno verujes u to sto pises?
Proletosnji vodostaji na savi nisu bili ni blizu onima od pre par godina. Vodostaj Save ne samo da nije ugrozavao Beograd, vec nije ugrozio ni Obrenovac!!!
U obrenovcu je poplavu izazvala podivljala kolubara, malo zahvaljujuci svojoj prirodi bujicne reke, ali i zahvaljujuci silovanju toka iste zarad sirenja povrsinskih kopova.
Sava je ovog proleca ugrozavala beograd samo u mexijima da bi se prikrila i potisnula prica o nesposobnosti svih nivo vlasti da pravovremeno reaguju u vanrednoj situaciji.
Sad da se vratim direktno na temu.
Mene ovakab izgled obale ne cudi ni malo. Cela prica mi je od samog pocetka takva da osecam gorcinu, ali mi je krajnje ocekivano da ako nekome ponudite po takvim uslovima da radi sta pozeli , da ce on to i uraditi.
Jasno smo arapima stavili do znanja da nemamo nikakve zahteve, osim da eventualno nesto izgrade, da je sve na njima, da cemo se mi naknadno uklapati itd...
Posto nasa strana nije imala nikakvih zahteva ni ideja, valjda da nebi uvredila 'naseg velikog prijatelja', on je objekte posadio na samoj obali. Zasto nebi?
Zamislite sebe u takvoj situaciji?
Eventualno pravite objekat i puste vam sve na volju?
Mene naprotiv nebi cudilo da tu na kraju bude krajnje restriktivan prilaz, 'samo za odabrane'.
Cak, ako ikada dodje do realizacije celog ovog projekta, upravo ocekujem tako nesto
nombre":1pt51v80 je napisao(la):
Jel ti stvarno verujes u to sto pises?
Proletosnji vodostaji na savi nisu bili ni blizu onima od pre par godina. Vodostaj Save ne samo da nije ugrozavao Beograd, vec nije ugrozio ni Obrenovac!!!
U obrenovcu je poplavu izazvala podivljala kolubara, malo zahvaljujuci svojoj prirodi bujicne reke, ali i zahvaljujuci silovanju toka iste zarad sirenja povrsinskih kopova.
Sava je ovog proleca ugrozavala beograd samo u mexijima da bi se prikrila i potisnula prica o nesposobnosti svih nivo vlasti da pravovremeno reaguju u vanrednoj situaciji.
Sad da se vratim direktno na temu.
Mene ovakab izgled obale ne cudi ni malo. Cela prica mi je od samog pocetka takva da osecam gorcinu, ali mi je krajnje ocekivano da ako nekome ponudite po takvim uslovima da radi sta pozeli , da ce on to i uraditi.
Jasno smo arapima stavili do znanja da nemamo nikakve zahteve, osim da eventualno nesto izgrade, da je sve na njima, da cemo se mi naknadno uklapati itd...
Posto nasa strana nije imala nikakvih zahteva ni ideja, valjda da nebi uvredila 'naseg velikog prijatelja', on je objekte posadio na samoj obali. Zasto nebi?
Zamislite sebe u takvoj situaciji?
Eventualno pravite objekat i puste vam sve na volju?
Mene naprotiv nebi cudilo da tu na kraju bude krajnje restriktivan prilaz, 'samo za odabrane'.
Cak, ako ikada dodje do realizacije celog ovog projekta, upravo ocekujem tako nesto
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
„Београд на води” неће бити џунгла облакодера :kafa:
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.sr.html
Да би нови град са 1,8 милиона квадрата могао да буде опскрбљен водом, струјом, грејањем, гасом, канализацијом, мораће да се граде инфраструктурни објекти широм престонице: две гасоводне мреже, колектори за фекалну канализацију, топловодна и електроенергетска мрежа...
Нови Београд већим делом више неће гледати на стари. Са леве савске обале поглед ће за коју годину пуцати искључиво на „Београд на води”. Јер, осим куле од 220 метара, у њему ће бити низ комплекса висине од 60, 80, 90 па и 100 метара.
Новобеограђанима ће, према просторном плану за будућих 1,8 милиона стамбених и пословних квадрата, остати мало места са којих ће и даље моћи да виде старо језгро града и Храм Светог Саве. Тако се обистинила бојазан архитеката да ће „Београд на води” заклонити поглед на културне и историјске споменике језгра града.
– Визуре из Новог Београда на стари део града биће нарушене. Али, заштитили смо визуре са супротне стране Савског амфитеатра. Из Кнеза Милоша, на раскрсницама са Вишеградском, Милоша Поцерца, Војводе Миленка и Немањином улицом, видеће се река и Нови Београд. Такви су били услови градског Завода за заштиту споменика културе и ми смо тај минимум поштовали. Боље је да дозволимо високе објекте на десној обали Саве него да имамо девастиран простор какав је сада Савски амфитеатар – објашњава др Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда, куће којој је поверено да изради просторни план подручја посебне намене за „Београд на води”.
Дозволити арапском инвеститору „Игл хилсу” да подигне тржни центар у продужетку Вишеградске улице и стамбени комплекс поред Старог савског моста био је један у низу компромиса које је прихватиo тим од 111 инжењера завода, који је изнедрио први званични документ о „Београду на води”.
План обухвата подручје од 177 хектара, од чега је 116 на десној, а 27 на левој обали Саве где је забрањена градња јер је заштићена зона водоизворишта. Успели су, уверен је Стефановић, да помире жеље „Игл Хилса” и ставове струке.
То поткрепљује чињеницом да урбанисти нису попустили под притиском инвеститора да одобре што већу згуснутост комплекса, чиме би се добило више квадрата и профита али би живот у таквом комплексу био мање пријатан. Уместо тога, завод је обавезао компанију Мухамеда Алабара да први пословни објекат буде на растојању од 110 метара од куле, а стамбени да се не „примакне” на мање од 146 метара.
– Толико растојање обезбедиће да зграде буду довољно осунчане и проветрене и да између њих остане слободног простора, да грађевине не буде „налепљене” једна на другу. Дакле, „Београд на води” неће бити џунгла облакодера, попут Менхетна или Дубаија – уверава Стефановић.
Ни највише здање, кула од 220 метара, неће загазити у речни ток, како је инвеститор првобитно замислио. Зидаће се на средини између Старог савског моста и Газеле, у продужетку Вишеградске улице, тридесет метара далеко од обале. Толико ће бити широк појас приобаља од Бранковог моста до сајма, резервисан за обалоутврду, шеталишта, бициклистичке стазе, зеленило.
Паркови ће се простирати на око 26 хектара, а највећи део „Београда на води” заузеће јавни објекти – 14 примарних саобраћајница, две школе, четири обданишта са три огранка, Савски трг, зграда Поште, Железничка станица, Београдска задруга, хотел Бристол, ложионица са торњем, фабрика картона Милан Вапа, ватрогасна станица...
– Инвеститор је био изненађен шта све мора да буде у јавном власништву. Забранили смо и градњу изнад три колектора који кишницу са савске падине скупљају и испуштају у Саву – каже Стефановић.
Највећи изазов за урбанисте био је како да саобраћајницама повежу Савски амфитеатар са другим деловима престонице. Будући комплекс ће, са 17.700 становника, практично бити нови градић у средишту Београда. Да би толико људи могло да прелази у Нови Београд а да се не стварају гужве, Стари савски мост ће добити по две траке са обе стране – засебне конструкције припојене мосту.
На месту данашње трамвајске станице пре уласка на мост из старог града замишљен је кружни ток, као и још један после моста на новобеоградској страни код скретања у Улицу Владимира Поповића. Трећи је планиран преко пута Бигзове зграде.
Пролаз кроз „Београд на води” омогућиће савски булевар, који ће се протезати од садашње аутобуске станице, испод Газеле па до сајма. Биће широк 40 метара, имаће по две траке у оба смера, у средини разделно острво ширине пет метара за трамвајску баштицу, а са обе стране појас зеленила од по пет метара и паркинге.
– За саобраћајно повезивање старог града и Новог Београда оставили смо могућност пробијања тунела од Каменичке до Француске улице, али се мора размишљати и о томе како возила из Булевара Зорана Ђинђића, који је најоптерећенији, „спровести” у стари део града. Метро ће засигурно пролазити испод Савског амфитеатра али овим планом он није обухваћен, зато што је студија метроа на ревизији. Окретница девет линија јавног превоза на Савском тргу биће укинута, а тај терминал премештен испод Газеле – објашњава Стефановић.
Велики захвати планирани су и под земљом. Да би нови град са 1,8 милиона квадрата могао да буде опскрбљен водом, струјом, грејањем, гасом, канализацијом, мораће да се граде инфраструктурни објекти широм престонице: две гасоводне мреже, колектори за фекалну канализацију, топловодна и електроенергетска мрежа...
До свих ових решења, можда и бољих, могло је да се дође и међународним урбанистичким конкурсом да он, само за „Београд на води”, није избачен из прописа. Струка је и због тога негодовала али њен глас се није далеко чуо.
– Конкурс је изостао јер су се тако договорили политичари и инвеститор. Овде је реч о пројекту од националног значаја, инвестицији од три милијарде долара за коју је у свету тешко наћи новац. Ми смо идејно решење инвеститора кориговали у складу са нашим стручним ставовима, законом и условима 75 градских и републичких институција. За такве корекције слуха су имали и градоначелник и инвеститор – закључује Небојша Стефановић.
Влада усваја просторни план у децембру
Влада Србије у јуну је донела одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене и „Београд на води” прогласила пројектом од националног значаја. План је израђен за само два месеца, а до 28. октобра биће на јавном увиду. Јавна презентација је 13. октобра, а седница комисије која ће разматрати све примедбе грађана и институција биће 5. новембра. Влада би овај документ требало да усвоји у децембру. План је коштао 51 милион динара, а новац је обезбедила Републичка агенција за просторно планирање.
„Београда на води” у бројевима
1.852.683 квадратна метра укупна површина комплекса
1.034.000 квадрата стамбеног простора
754.000 квадрата за пословне објекте, тржни центар, локале, трговине
17.771 становник
13.169 запослених
6.128 станова
Тржни центар и кула прва здања
Прва фаза „Београда на води” обухвата изградњу тржног центра од 250.000 квадрата (два пута већи од ТЦ „Ушће”) и пословне куле Београд (78.000 квадрата) висине 220 метара. Та два објекта биће подигнута између Старог савског моста и Газеле. У плану је и зидање стамбених зграда (56.000 квадрата) поред Старог савског моста где је дозвољена висина до 75 метара.
У Савамали између Бранковог моста и зграде Београдске задруге неће бити високих објеката, а постојећа здања биће сачувана. Облакодери од 45 до 100 метара, колика је „Београђанка”, доминираће између Вишеградске улице и Старог савског моста. У блоковима поред сајма неће моћи да буду виши од 60 метара.
Објекти који ће бити сачувани
Здање Железничке станице
Зграда Поште
Ложионица са торњем
Хотел Бристол
Београдска задруга
Фабрика картона Милан Вапа
Парк Бристол и у њему крст са Малог пијаца
Далиборка Мучибабић
објављено: 05/10/2014
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.sr.html
Да би нови град са 1,8 милиона квадрата могао да буде опскрбљен водом, струјом, грејањем, гасом, канализацијом, мораће да се граде инфраструктурни објекти широм престонице: две гасоводне мреже, колектори за фекалну канализацију, топловодна и електроенергетска мрежа...
Нови Београд већим делом више неће гледати на стари. Са леве савске обале поглед ће за коју годину пуцати искључиво на „Београд на води”. Јер, осим куле од 220 метара, у њему ће бити низ комплекса висине од 60, 80, 90 па и 100 метара.
Новобеограђанима ће, према просторном плану за будућих 1,8 милиона стамбених и пословних квадрата, остати мало места са којих ће и даље моћи да виде старо језгро града и Храм Светог Саве. Тако се обистинила бојазан архитеката да ће „Београд на води” заклонити поглед на културне и историјске споменике језгра града.
– Визуре из Новог Београда на стари део града биће нарушене. Али, заштитили смо визуре са супротне стране Савског амфитеатра. Из Кнеза Милоша, на раскрсницама са Вишеградском, Милоша Поцерца, Војводе Миленка и Немањином улицом, видеће се река и Нови Београд. Такви су били услови градског Завода за заштиту споменика културе и ми смо тај минимум поштовали. Боље је да дозволимо високе објекте на десној обали Саве него да имамо девастиран простор какав је сада Савски амфитеатар – објашњава др Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда, куће којој је поверено да изради просторни план подручја посебне намене за „Београд на води”.
Дозволити арапском инвеститору „Игл хилсу” да подигне тржни центар у продужетку Вишеградске улице и стамбени комплекс поред Старог савског моста био је један у низу компромиса које је прихватиo тим од 111 инжењера завода, који је изнедрио први званични документ о „Београду на води”.
План обухвата подручје од 177 хектара, од чега је 116 на десној, а 27 на левој обали Саве где је забрањена градња јер је заштићена зона водоизворишта. Успели су, уверен је Стефановић, да помире жеље „Игл Хилса” и ставове струке.
То поткрепљује чињеницом да урбанисти нису попустили под притиском инвеститора да одобре што већу згуснутост комплекса, чиме би се добило више квадрата и профита али би живот у таквом комплексу био мање пријатан. Уместо тога, завод је обавезао компанију Мухамеда Алабара да први пословни објекат буде на растојању од 110 метара од куле, а стамбени да се не „примакне” на мање од 146 метара.
– Толико растојање обезбедиће да зграде буду довољно осунчане и проветрене и да између њих остане слободног простора, да грађевине не буде „налепљене” једна на другу. Дакле, „Београд на води” неће бити џунгла облакодера, попут Менхетна или Дубаија – уверава Стефановић.
Ни највише здање, кула од 220 метара, неће загазити у речни ток, како је инвеститор првобитно замислио. Зидаће се на средини између Старог савског моста и Газеле, у продужетку Вишеградске улице, тридесет метара далеко од обале. Толико ће бити широк појас приобаља од Бранковог моста до сајма, резервисан за обалоутврду, шеталишта, бициклистичке стазе, зеленило.
Паркови ће се простирати на око 26 хектара, а највећи део „Београда на води” заузеће јавни објекти – 14 примарних саобраћајница, две школе, четири обданишта са три огранка, Савски трг, зграда Поште, Железничка станица, Београдска задруга, хотел Бристол, ложионица са торњем, фабрика картона Милан Вапа, ватрогасна станица...
– Инвеститор је био изненађен шта све мора да буде у јавном власништву. Забранили смо и градњу изнад три колектора који кишницу са савске падине скупљају и испуштају у Саву – каже Стефановић.
Највећи изазов за урбанисте био је како да саобраћајницама повежу Савски амфитеатар са другим деловима престонице. Будући комплекс ће, са 17.700 становника, практично бити нови градић у средишту Београда. Да би толико људи могло да прелази у Нови Београд а да се не стварају гужве, Стари савски мост ће добити по две траке са обе стране – засебне конструкције припојене мосту.
На месту данашње трамвајске станице пре уласка на мост из старог града замишљен је кружни ток, као и још један после моста на новобеоградској страни код скретања у Улицу Владимира Поповића. Трећи је планиран преко пута Бигзове зграде.
Пролаз кроз „Београд на води” омогућиће савски булевар, који ће се протезати од садашње аутобуске станице, испод Газеле па до сајма. Биће широк 40 метара, имаће по две траке у оба смера, у средини разделно острво ширине пет метара за трамвајску баштицу, а са обе стране појас зеленила од по пет метара и паркинге.
– За саобраћајно повезивање старог града и Новог Београда оставили смо могућност пробијања тунела од Каменичке до Француске улице, али се мора размишљати и о томе како возила из Булевара Зорана Ђинђића, који је најоптерећенији, „спровести” у стари део града. Метро ће засигурно пролазити испод Савског амфитеатра али овим планом он није обухваћен, зато што је студија метроа на ревизији. Окретница девет линија јавног превоза на Савском тргу биће укинута, а тај терминал премештен испод Газеле – објашњава Стефановић.
Велики захвати планирани су и под земљом. Да би нови град са 1,8 милиона квадрата могао да буде опскрбљен водом, струјом, грејањем, гасом, канализацијом, мораће да се граде инфраструктурни објекти широм престонице: две гасоводне мреже, колектори за фекалну канализацију, топловодна и електроенергетска мрежа...
До свих ових решења, можда и бољих, могло је да се дође и међународним урбанистичким конкурсом да он, само за „Београд на води”, није избачен из прописа. Струка је и због тога негодовала али њен глас се није далеко чуо.
– Конкурс је изостао јер су се тако договорили политичари и инвеститор. Овде је реч о пројекту од националног значаја, инвестицији од три милијарде долара за коју је у свету тешко наћи новац. Ми смо идејно решење инвеститора кориговали у складу са нашим стручним ставовима, законом и условима 75 градских и републичких институција. За такве корекције слуха су имали и градоначелник и инвеститор – закључује Небојша Стефановић.
Влада усваја просторни план у децембру
Влада Србије у јуну је донела одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене и „Београд на води” прогласила пројектом од националног значаја. План је израђен за само два месеца, а до 28. октобра биће на јавном увиду. Јавна презентација је 13. октобра, а седница комисије која ће разматрати све примедбе грађана и институција биће 5. новембра. Влада би овај документ требало да усвоји у децембру. План је коштао 51 милион динара, а новац је обезбедила Републичка агенција за просторно планирање.
„Београда на води” у бројевима
1.852.683 квадратна метра укупна површина комплекса
1.034.000 квадрата стамбеног простора
754.000 квадрата за пословне објекте, тржни центар, локале, трговине
17.771 становник
13.169 запослених
6.128 станова
Тржни центар и кула прва здања
Прва фаза „Београда на води” обухвата изградњу тржног центра од 250.000 квадрата (два пута већи од ТЦ „Ушће”) и пословне куле Београд (78.000 квадрата) висине 220 метара. Та два објекта биће подигнута између Старог савског моста и Газеле. У плану је и зидање стамбених зграда (56.000 квадрата) поред Старог савског моста где је дозвољена висина до 75 метара.
У Савамали између Бранковог моста и зграде Београдске задруге неће бити високих објеката, а постојећа здања биће сачувана. Облакодери од 45 до 100 метара, колика је „Београђанка”, доминираће између Вишеградске улице и Старог савског моста. У блоковима поред сајма неће моћи да буду виши од 60 метара.
Објекти који ће бити сачувани
Здање Железничке станице
Зграда Поште
Ложионица са торњем
Хотел Бристол
Београдска задруга
Фабрика картона Милан Вапа
Парк Бристол и у њему крст са Малог пијаца
Далиборка Мучибабић
објављено: 05/10/2014
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Mali: Prostorni plan za Beograd na vodi na javnom uvidu
Tanjug | 05. 10. 2014. - 11:09h | Foto: D. Živančević - Ilustracija | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/500037 ... vnom-uvidu
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali očekuje da će prostorni plan za Beograd na vodi, koji je stavljen na javni uvid, biti usvojen do 1. decembra, što je jedan od koraka kojim se stvaraju uslovi da gradnja počne na proleće 2015. godine.
U izjavi Tanjugu, gradonačelnik ističe da aktivnosti oko Beograda na vodi idu svojim tokom, te da se radi na rašcišćavanju lokacije, pa je tako do petka srušeno 66 nelegalnih objekata u Savskom amfiteatru.
Mali je podsetio da je u ponedeljak 29. septembra plan Savskog amfiteatra stavljen na javni uvid, pa svi zainteresovani građani mogu da vide kako će taj deo grada izgledati u narednom periodu.
Prema njegovim rečima, javni uvid traje 30 dana i u tom roku svako može da daje komentare i primedbe, a potom se očekuje zasedanje planske komisije.
- Do 1. decembra očekujemo usvajanje tog dokumenta, a reč je o planskom dokumentu, odnosno planu posebne namene tog dela grada na osnovu koga se posle izdaju lokacijske i građevinske dozvole i pripremaju projekti - naveo je Mali.
Kako je zaključio, to je prvi neophodan korak po pitanju planske dokumentacije, kako bi se stvorili preduslovi za započinjanje gradnje na proleće 2015. godine, kao što je i obećano.
Tanjug | 05. 10. 2014. - 11:09h | Foto: D. Živančević - Ilustracija | Komentara: 0
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/500037 ... vnom-uvidu
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali očekuje da će prostorni plan za Beograd na vodi, koji je stavljen na javni uvid, biti usvojen do 1. decembra, što je jedan od koraka kojim se stvaraju uslovi da gradnja počne na proleće 2015. godine.
U izjavi Tanjugu, gradonačelnik ističe da aktivnosti oko Beograda na vodi idu svojim tokom, te da se radi na rašcišćavanju lokacije, pa je tako do petka srušeno 66 nelegalnih objekata u Savskom amfiteatru.
Mali je podsetio da je u ponedeljak 29. septembra plan Savskog amfiteatra stavljen na javni uvid, pa svi zainteresovani građani mogu da vide kako će taj deo grada izgledati u narednom periodu.
Prema njegovim rečima, javni uvid traje 30 dana i u tom roku svako može da daje komentare i primedbe, a potom se očekuje zasedanje planske komisije.
- Do 1. decembra očekujemo usvajanje tog dokumenta, a reč je o planskom dokumentu, odnosno planu posebne namene tog dela grada na osnovu koga se posle izdaju lokacijske i građevinske dozvole i pripremaju projekti - naveo je Mali.
Kako je zaključio, to je prvi neophodan korak po pitanju planske dokumentacije, kako bi se stvorili preduslovi za započinjanje gradnje na proleće 2015. godine, kao što je i obećano.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
milos.tro":1hr3zgdd je napisao(la):
U jbt i to sto kazes, to ce biti pravo luudilooo ne mozemo to ni da zamislimo a 'de si to procito :shock: :shock: :laugh:
A znaci posle prve faze ostaje jos "10- T ak" koloseka, ma jel si 100% siguran nesto mi ne delujes dovoljno ubedljivo?
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
milos.tro":331hdltk je napisao(la):Podela na karakteristične celine i blokove:
To care, ovo je stvarno prava exclusiva, najzad da dobijemo uvid u celine i faze gradnje ovo jos niko nije video.
PS. jel ti Mali ovo proturio preko neke veze?
Стварно не знам како ћемо преживети заклањање овакве, злата вредне визуреmilos.tro":1e1h8tky je napisao(la):
https://flic.kr/p/8F5g4N
Beograd 2012 by Sandra liveitdown, on Flickr
Serbia-0364 - Entering Belgrade by archer10 (Dennis), on Flickr
https://flic.kr/p/8K1VmU
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.593
Somi303":2hgdzmqb je napisao(la):Стварно не знам како ћемо преживети заклањање овакве, злата вредне визуре
Za pretpostaviti je da će bar u nekom trenutku u budućnosti neko ovaj grad i okrečiti, zameniti stare prozore, poneku od ruiniranih zgrada zameniti novom, a možda čak i raspisati konkurs za cvetne balkone ili zelene zidove i krovove sa mnoštvom kafana i mesta za druženje na svakom od njih. Tako da će pejsaž starog grada Beograda koji je svašta prošao biti i u čisto estetskom smislu daleko lepši, a već sada ima dubinu, raznovrsnost i beskrajno je bogatiji i vredniji od bilo kakve uobičajene, sterilne stakleno betonske panorame u kojoj se najčešće na par metara od naših noseva vidi samo jedna beskrajna vertikalna površ neke gigantske zgrade na kojoj je vidljiva samo praznina i odustvo bilo kakvih humanih dimenzija ili sadržaja.
Ne postoji samo dobra i loša vizura. Još gore je kad vizure uopšte NEMA. Kraj sveta. Ništa. Gde god da se okrenemo, odmah ispred nas je nešto ogromno, visoko i široko, nesagledivo, a grad ne postoji. Priča se da iza tih čuda postoji nekakav grad, ali se ništa od njega ne vidi. E, to vam je gore od loše vizure. Ona nudi bar nešto, znate da se nalazite negde, niste slepi, niste samo mrav u mračnom tunelu.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
"Наводни Београд" има довољно материјала за утемељену и здраворазумску критику и стварно није потребно да се опет почне прича о непостојећим визурама и тиме цела тема претвори у трагично-комични циркус као и многе друге.
Свака прича о визурама у БГ је циркус и спрдња здравог разума. Кад су настајале урбане реперне тачке, тј. када је о визурама требало водити рачуна, тада се то није радило, сада је касно и у 90% случајева нема шта више да се сачува и нагласи јер је одавно озбиљно нарушено и тиме свако даље чување обесмишљено.
Свака прича о визурама у БГ је циркус и спрдња здравог разума. Кад су настајале урбане реперне тачке, тј. када је о визурама требало водити рачуна, тада се то није радило, сада је касно и у 90% случајева нема шта више да се сачува и нагласи јер је одавно озбиљно нарушено и тиме свако даље чување обесмишљено.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.465
- Pohvaljen
- 11.827
Опет кажем, ништа јужно од Немањине не постоји а што би требало заштити или што већ није на трагичан начин заграђено. А и оно на потезу од Немањине па до теразијског гребена је веома дискутабилно. Ту заправо једино треба очувати препознатљиво градско узвишење и баш из тог разлога свако "просторно писмен" капира да куле у СА треба "скрајнути" ближе Газели и крају целе те падине како бисмо тиме остварили урбану противтежу природном рељефу Београда и тако га чак и додатно истакли. Ту је и полуизграђени предимензионисани КЦ веома јак аргумент као и цели рељеф у тој зони.
Дакле, Калиш са К. Венцом и старим језгром града нису спорни и то треба чувати. Све остало је одавно изгубљено.
Дакле, Калиш са К. Венцом и старим језгром града нису спорни и то треба чувати. Све остало је одавно изгубљено.
Zuma":390agmhr je napisao(la):Somi303":390agmhr je napisao(la):Стварно не знам како ћемо преживети заклањање овакве, злата вредне визуре
Za pretpostaviti je da će bar u nekom trenutku u budućnosti neko ovaj grad i okrečiti, zameniti stare prozore, poneku od ruiniranih zgrada zameniti novom, a možda čak i raspisati konkurs za cvetne balkone ili zelene zidove i krovove sa mnoštvom kafana i mesta za druženje na svakom od njih. Tako da će pejsaž starog grada Beograda koji je svašta prošao biti i u čisto estetskom smislu daleko lepši, a već sada ima dubinu, raznovrsnost i beskrajno je bogatiji i vredniji od bilo kakve uobičajene, sterilne stakleno betonske panorame u kojoj se najčešće na par metara od naših noseva vidi samo jedna beskrajna vertikalna površ neke gigantske zgrade na kojoj je vidljiva samo praznina i odustvo bilo kakvih humanih dimenzija ili sadržaja.
Ne postoji samo dobra i loša vizura. Još gore je kad vizure uopšte NEMA. Kraj sveta. Ništa. Gde god da se okrenemo, odmah ispred nas je nešto ogromno, visoko i široko, nesagledivo, a grad ne postoji. Priča se da iza tih čuda postoji nekakav grad, ali se ništa od njega ne vidi. E, to vam je gore od loše vizure. Ona nudi bar nešto, znate da se nalazite negde, niste slepi, niste samo mrav u mračnom tunelu.
Насупрот већини мени се по мало свиђа панорама Београда ако не анализирам сваки сегмент детаљно и само би спалио телекомову зграду јер баш убија у појам. Остало могу да поднесем.
Ипак нећу жалити ако не конзервирамо Београд. Он треба да живи и да се мења. Да живи...мислим да му је то и највећа вредност од увек. Живиш и мењаш се. Некад растеш, некад мало добијеш на квалитету, некада и посрнеш. Ако га конзервирамо у било ком смислу тек тада је мртав.
А визура има и са Панчевачког моста
оне ће дуго остати и могу рећи да не заостају много квалитетом за овом из правца НБГД ка центру. Има свашта за око :roll: Као што реци не мораш да приђеш само на месту где јој је ретко ко и прилазио. Наравно 10 метара обале је катастрофа...али дођи брате у Крњачу, Борчу...па се сит науживај реке. Ако ти је до реке стало и њене обале.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.449
- Pohvaljen
- 3.060
Delija":tindfx6p je napisao(la):
To bi odprilike bilo ovako nesto. Upravo sam ovakav koncept i raspored zgrada prizeljkivao a ne dubai like stim sto bi visinu zgrada trebalo malo korigovati. Pogledajte kako sve izgleda daleko harmonicnije i arhitektonski i urbanisticki uklopljenije u celu postojecu matricu starog grada, kako je ocigledna jedna zaokruzena celina i kako nista ne strci. Gustina izgradjenosti jeste veca ali je skoncentrisana u jednom delu SA i tacno pokriva onaj haos oko durmitorske sa onim s'marsa palim stambenim blokovima, onu policijsku stanicu itd. znaci tacno ono sto i treba da se 'sakrije' ako vec ne moze da se srusi a to bi bilo najbolje.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.248
- Pohvaljen
- 2.777
Lepo Boga mi. Vidim stite vizuru Senjaka limitom od 60m tamo gde treba da se grade najvise zgrade.
Beograd kao da nije uopste bitan pa se zbog toga stite vizure samo odredjenih tacaka, istovremeno citavog Senjaka.
^^^Ovo bi trebalo da znaci ovo:
-Prosecna kvadratura po stanu=~169m2
-Prosecna kvadratura po stanaru=58m2
-Prosecan broj stanara po stanu=2.9
-Broj kvadrata poslovnog prostora=100.000m2 (Ukoliko imamo 10m2 po zaposlenom na 13.169 zaposlenih onda imamo 131.690m2 s tim sto jedan deo radi u ritejlu tako da slobodno mozemo reci da 10.000 zaposlenih radi u kancelarijama koje zauzimaju 100.000m2 poslovnog prostora. Ostatak otpada na ritejl gde imamo jako veliki broj kvadrata po zaposlenom. Pored toga ima tu i hotela koji predstavljaju frakciju ukupnog broja)
-Broj kvadrata pomocnih sadrzaja (Ritejl)=654.000m2
-Procenat namenjen kancelarijskom tipu poslovne upotrebe (ne ritejl)=5.6%
-Procenat namenjen stambenom prostoru=57.83%
-Procenat namenjen pomocnim sadrzajima (ritejl najvise)=~36%
Ukratko po ovim procentima sada znamo sta je BNV.
BNV nije buduci CBD - projekat veka vec je to Ultra LUX stambeno naselje pored vode (bas kao u Dubaiju) sa mahom pratecim sadrzajima (36%).
Dakle radi se o obicnom gradskom naselju po modelu Emirata, o njihovoj luksuznoj verziji Stepe Stepanovica.
Da se radi o CBD-u procenti stambenog i poslovnog prostora bi bili obrnuti. Otprilike 60% kancelarije u 200+m kulama, 30% ritejl i 10% stanovi u stambenim kulama.
Inace, zar ste mislili da je nama sa ovoliko nezaposlenih potrebno toliko novih radnih mesta onda kada su "krmace" dobar deo NBG popunile poslovnim kvadratima?
Beograd kao da nije uopste bitan pa se zbog toga stite vizure samo odredjenih tacaka, istovremeno citavog Senjaka.
^^^Ovo bi trebalo da znaci ovo:
-Prosecna kvadratura po stanu=~169m2
-Prosecna kvadratura po stanaru=58m2
-Prosecan broj stanara po stanu=2.9
-Broj kvadrata poslovnog prostora=100.000m2 (Ukoliko imamo 10m2 po zaposlenom na 13.169 zaposlenih onda imamo 131.690m2 s tim sto jedan deo radi u ritejlu tako da slobodno mozemo reci da 10.000 zaposlenih radi u kancelarijama koje zauzimaju 100.000m2 poslovnog prostora. Ostatak otpada na ritejl gde imamo jako veliki broj kvadrata po zaposlenom. Pored toga ima tu i hotela koji predstavljaju frakciju ukupnog broja)
-Broj kvadrata pomocnih sadrzaja (Ritejl)=654.000m2
-Procenat namenjen kancelarijskom tipu poslovne upotrebe (ne ritejl)=5.6%
-Procenat namenjen stambenom prostoru=57.83%
-Procenat namenjen pomocnim sadrzajima (ritejl najvise)=~36%
Ukratko po ovim procentima sada znamo sta je BNV.
BNV nije buduci CBD - projekat veka vec je to Ultra LUX stambeno naselje pored vode (bas kao u Dubaiju) sa mahom pratecim sadrzajima (36%).
Dakle radi se o obicnom gradskom naselju po modelu Emirata, o njihovoj luksuznoj verziji Stepe Stepanovica.
Da se radi o CBD-u procenti stambenog i poslovnog prostora bi bili obrnuti. Otprilike 60% kancelarije u 200+m kulama, 30% ritejl i 10% stanovi u stambenim kulama.
Inace, zar ste mislili da je nama sa ovoliko nezaposlenih potrebno toliko novih radnih mesta onda kada su "krmace" dobar deo NBG popunile poslovnim kvadratima?
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.430
Sta bi sa pesacko-biciklistickim mostom izmedju gazele i starog savskog? Nema ga u ovoj projekciji. Jel to znaci da otpada ili...
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.973
- Pohvaljen
- 16.457
Nebojsa":1ugkcvus je napisao(la):
Meni ovo nije duh Beograda.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.593
stf":bios9q6a je napisao(la):
Dobro, slažem se sa samim početkom, a za ostalo nisi u pravu. Sad zaista ima puno novog materjala za analizu. Ostavimo raspravu o vizurama za kasnije, kad budem imao fotografije da argumentujem ono što pričam, i više vremena da objasnim zašto je panorama grada na 29 brežuljaka veliko, za sada neiskorišćeno bogatstvo kojeg je malo ljudi svesno. Lepota i ružnoća zavise i od trenutka posmatranja i od, u svakom smislu, tačke gledišta. Ono što vidite danas, neće i sutra izgledati isto tako, niti će ljudi grad gledati sa istih mesta, niti će im biti važne iste stvari.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.227
- Pohvaljen
- 24.593
Express":3g3l4cza je napisao(la):
Ova njihova računica je totalno suluda. Nema teorije da će uspeti da prodaju milion kvadrata stambenog prostora sa PROSEČNOM površinom od 170 kvadrata po stanu! Kome pobogu? Mogu prodati nešto malo takvih stanova bogatašima ... ali i to je sumnjivo. Prosto ne vidim tržište za njiih. Ovo je zagađen i nezdrav kraj. Stvarno bogati će, ako im je važno zdravlje i zelenilo ići na Dedinje ili u slične nove i luksuzne blokove, a ako su poslovni ljudi na Novi Beograd gde je poslovni i administrativni centar. Zašto bi kupovali stanove ovde? Zašto bi se bogataši mrcvarili u okolnom saobraćajnom haosu? Da bi mogli da idu metroom kad ga i ako ga ikada bude? Budalaština. Ali čak i da prodaju jedan broj ovakvih stanova, to će u procentima biti mali deo odvojene stambene površine. Sve ostalo moraju da kupe obični Beograđani, a tu se znaju naše mogućnosti i životni standard. Prosečno troje ljudi u 50 kvadrata ili četvoro u 60.
Neka bude ovo drugo. To znači da je ono što će STVARNO biti izgrađeno nešto što je ekvivalentno 17.233 prosečnih stanova od po 60 kvadrata u kojima će živeti oko 70.000 stanovnika. A to je mnogo više od 6.128 stanova i 17.771 stanovnika.
Ali čak i ova računica nema praktičnog smisla jer će ovako dobro pozicionirano naselje sa mnoštvom usluga i atrakcija privući ogroman broj ljudi koji ovde ne stanuju. Oni će dolaziti i trošiti ovdašnje resurse bilo kao mušterije bilo kao zaposleni. Tako da je bitan proračun onaj koji govori koliko će ljudi ovde boraviti, a ne stanovati. Uzmimo zbog jednostavnosti računa opet četvoro ljudi na 60 kvadrata. To znači da na 1.034.000 + 754.000 = 1.788.000 kvadrata može da stane 120.000 osoba. Pošto će deo onih koji ovde stanuju danju biti na poslu u drugim krajevima grada, a noću neće biti puno onih koji ovde ne stanuju, odbacimo jednu trećinu, pa ostaje recimo oko 80.000 ljudi koji trajno, po raznim osnovama borave u ovom prostoru. To je broj osoba za koji treba dimenzonisati sve resurse, a ne ovo što su oni izneli.