Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

No, da se vratimo nekoliko koraka unazad - zaista se postavlja pitanje šta će i koliko od ovoga biti realizovano.

Nebitno. Ako naprave samo ono što sada najavljuju kao sigurno, tržni centar, kulu, i još jednu ili dve zgrade na obali, time su zauzeli i odredili izgled već 2/3 rastojanja između Gazele i Starog Savskog mosta, odnosno dobrog dela obale, tj maltene čitavu jedne stranice tog pravougaonika SA. Time je nepovratno definisana i infrastruktura, prilazni putevi, mostovi, i uopšte svi glavni elementi korišćenja prostora u čitavom SA, a to se onda više ne može menjati. Tako je sasvim nebitno da li će se ostatak SA izgraditi pre ili kasnije, ako on mora da sledi loša rešenja koja su fiksirana prvim gradnjama.

 

[stf]

a to se onda više ne može menjati. Tako je sasvim nebitno da li će se ostatak SA izgraditi pre ili kasnije, ako on mora da sledi loša rešenja koja su fiksirana prvim gradnjama.

Ко каже? Очас посла се по свету руше и далеко компликованији и моћнији објекти од вашљивог шопинг мола.

 

[milos.tro]

Homere,prvo sve pohvale na dokumentima koji si postavio
Krenuo sam sa čitanjem ovog SF-prostornog plana i stvarno ne mogu da se načudim mnogim stvarima.

Izgradnja preko 6.000 stanova prosečne kvadrature 135 kvadrata :roll: ,znači cena prosečne gajbe pola miliona evra ,prihod od prodaje stanova 2.5 milijardi evra :roll: , od poslovno- komercijalnih,hotelskih i drugih sadržaja oko 2 milijarde evra :roll:

U najavi najave milijarde milijardi :roll:

 

[direktor]

Mene interesuje zar nove ulice kad se projektuju a ima prostotra nemorjau biti 7 m sirine kolovoz za kola a da je sve ispod iznudjeno ,
Sine zavrsavaju kod sajma bezveze , umjesto da su provukli ta dva kolosjeka za tramvaj ,
Nadma se da ce to osti jedna ledina

 

[nombre]

Prevelika visinska razlika ce biti izmedju prve i druge najvise zgrade. Da bi druga zgrada dostigla prvu na nju moramo da stavimo zgradu visoku koliko i Usce. :shock: Sve u svemu glavna kula ce poprilicno dominirati okruzenjem a i celim gradom zbog svoje visine, sirine i lokacije.

Pa to ti je Dubai fazon stim sto je tamo najmanja ko ova nasa glavna i najveca. Po svemu ovome one najvise zgrade duz "central parka" bice visinske replike 'beogradjanke' znaci duplo manje od glavne kule. Po meni je i to 'super visina' jer realno sve preko toga bi kao neki zid zaklonilo taj deo grada iza.

Svakako ce biti zaklonjen grad sto ne mora da bude lose.

 

[vranac]

Mislim da je najveca greska da se sada kada se skidaju ove šine ne ucrta jedna LRT linija od Karaburme, preko dunav stanice i dunavske, pa oko Kalemegdana preko novosagrađenog SA do Banovog Brda. Kasnije će sve biti višestruko skuplje ako ne i neizvodivo.

 

[Zuma]

Znači, postoje još dva retko pominjana posla koji spadaju u pripremu terena, dakle ono što mi plaćamo:

a) dekontaminacija zemljišta (100 godina pranja čitavih kompozicija, ispiranja kotlova, i ispuštanja raznih motornih i kočionih ulja iz lokomotiva i vagona)

b) vađenje zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava. Uzevši u obzir nekoliko ratova i niz raznih bombardovanja strateškog resursa kao što su Beogradski železnički čvor i oba mosta, kao i činjenicu da je sigurno priličan deo starih modela bombi pri višim vodostajima Save upao u vodu ili blato bivše Bare Venecije bez detoniranja, ovo bi moglo ispasti posebno neprijatno i skupo.

Da bi ste stekli osećaj o broju tih bombi, pogledajte ovaj niz slika.

Ova poslednja je posebno interesantna. Sve male crne tačkice koje vidite u gornjem levom uglu, tj prvoj fazi "Beograda na vodi", su krateri bombi.

 

[Zuma]

Nije preterana uteha videti da ste bili u pravu, ali bar nisam uludo pisao onolike poruke o šetalištu na obali Save. Uradili su baš ono što sam i očekivao da se mora desiti u atmosferi opšteg otimanja. Širina rezervisanog, javnog dela obale je svega 10 metara! Samo asvaltirani deo 100 godina starog Zemunskog keja, bez travnjaka, ima 12m. Leva, "komunistička obala" Save nema 12, nego 120m širine!

A ovde, u tih bednih 10 obalskih metara "elitnog naselja", treba provući glavnu i najopterećeniju biciklističku magistralu čitavog Beograda. Uzmimo da sa takvim prometom to ne može biti manje od 3 metra. Ostaje 7m. Nekakav simbolični travnjak ili jedno drvo takođe traže bar 2 metra, jer ništa neće rasti ako je površina zemlje koja upija vlagu uža. Ostaje 5 metara. Onda nekako treba smestiti klupu za sedenje. Ne mogu svi hodati kilometrima bez odmora. Pošto većina ljudi poseduje i noge, a sedeći ponekad poželimo da ih ispružimo a da se pri tome niko ne spotakne, to znači da i za klupu i prostor ispred nje treba 2 metra. Takođe, negde treba da budu i gomile uličnih prodavaca, naprimer prostor za frižider za sladoled, zajedno sa prostorom za prodavca. Ostaju 3 metra. Dalje neću ni da računam, pošto bih sada u 3 metra morao još da ubacim i zauzetu ivicu keja jer tu obično sede svi oni koji žele da budu tik do vode, naprimer pecaroši, tinejdžeri i klinci koji hrane ptice, zatim ulazi u marine i čamce, veze i priključci za njih, pa na kraju još i ono glavno, mesto za šetnju čitavog Beograda, u dva smera, sa minimalno troje, a bolje četvoro ljudi koji mogu naporedo da idu u istom smeru, i gomilom dece koja trčkara u svim smerovima. Ovo ni u ludilu ne može da stane u 10 metara, a tek sam počeo da nabrajam kakvi su sve sadržaji u Beogradu poželjni na obalama reka.

Tih 10 metara slobodnog javnog prostora je čisto zavitlavanje, više suptilan način da se gužvom oteraju svi koji tu žele da budu džabe. Kakav je to "silazak Beograda na reku" ako ljudi imaju izbor ili da plivaju u njoj, ili da kupe mesto za sedenje u nečijem privatnom prostoru?

 

[relja]

Zuma-
što se tiče zaostalih bombi, mislim da nema razloga za brigu. Koloseci su obnovljeni i bili u upotrebi decenijama, što je podrazumevalo i čišćenje terena.

Za širinu javne površine uz Savu si apsolutno u pravu. Grabež investitorskog urbanizma. 10 metara je nešto malo šire od šetališta na vrhu Savskog nasipa, a znamo koliko je to malo kada se ucrta staza za bicikliste.
A možda računaju na to da će u nekoj narednoj fazi da prošire obalu i otmu još koji metar od Save? Treba prijeteljima i kumovima namestiti mastan posao? :roll:

 

[milos.tro]

Sto se tiče uklanjanja šina shvatio sam da će se one ukljanjati fazno,tako da bi završetkom prve faze imali još preostalo nekih 10-tak koloseka paralalno sa Savskom. Znači sa završenom prvom fazom imali bi preostalih oko 10-tak koloseka paralelno sa Savskom.Zamislite kakav će to saobraćajni haos da napravi kada budemo imali kolonu vozila u produžetku Višegradske da se uključe u Savsku i obrnuto kada budu čekali na rampi :? .

Što se terena tiče potrebno da se odradi čiščenja terena tipa dekontaminacija,nasipanje čini mi se oko 1.5m i rekonstrukcija obaloutvrde.

Ovo sa širinom obale je nedopustivo,to nikakve veze nema sa maketom na kojoj se videlo oko 50-tak metara sa šetalištem,biciklističkom stazom,drvoredima itd.Po prostornom planu to bi trebalo da izgleda ovako

p.s.Očekuje se da će se od naknade za uredjenje gradjevinskog zemljišta prihodovati 400-550 miliona evra,samo da se još Arapi "otvore" :roll:

 

[nombre]

10m sirine ce biti samo u slucaju veoma visokog vodostaja. Zaboravljate na donji nivo blizi vodi.

Evo kako izgleda kej u Novom Sadu koji je na nekim mestima veoma uzak kao sto je prolaz ispod mosta.

 

[nombre]

I Dubai

 

[zoran_m]

'Arapi grade soping mol, kulu par stambenih zgrada i par hotela' investicija vredna oko 2 milijarde evra, a sve ostalo ćemo mi sagraditi: kilometre saobracajnica, javnu rasvetu, trotoare, i sve ostalo sto je potrebno sto i nije džabe. Ustvari mi poklanjamo zemljiste nekom Arapinu koji ce sagraditi nekoliko modernih zdanja sto su mogli i domaci investitori. Na primer soping mol je mogla napraviti delta itd.
Pogledajte na Novom Beogradu koliko ima zgrada koje lice na buduci projekat.

 

[milos.tro]

Evo još par fotki preuzeto sa prostornog plana:

 

[Delija]

Не-при-хватљиво!

 

[simba222]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=VHX6xPBOfyE[/youtube]

Pogledajte kako ce izgledati Beograd na vodi nocu!

 

[Homer Jay]

Sto se tiče uklanjanja šina shvatio sam da će se one ukljanjati fazno,tako da bi završetkom prve faze imali još preostalo nekih 10-tak koloseka paralalno sa Savskom. Znači sa završenom prvom fazom imali bi preostalih oko 10-tak koloseka paralelno sa Savskom.Zamislite kakav će to saobraćajni haos da napravi kada budemo imali kolonu vozila u produžetku Višegradske da se uključe u Savsku i obrnuto kada budu čekali na rampi :?

Da radovi na zavšetku Prokopa krenu istog dana kada i izgradnja IA faze "Navodnog Beograda", i da se radovi odvijaju podjednakim intenzitetom, izgradnja bi u najgorem slučaju bila završena istovremeno.

No, naša država je toliko izgubila kredibilitet, da nam to deluje prosto neverovatno. Ako je Alabar bar upola ozbiljan investitor koliko naši vlastodršci tvrde da jeste, ne bi me iznenadilo povremeno prolongiranje radova na kuli i tržnom centru, ukoliko stvari na Prokopu ne krenu sa mrtve tačke.

Naravno, čak i ukoliko Prokop bude gotov do 2017/2018 (što jeste realan rok za izgradnju te IA faze "Navodnog Beograda", ako radovi zaista počnu sredinom 2015), ostaje problem teretnog saobraćaja, jer izgradnja mosta kod Vinče još nije na vidiku. Ipak, to je nešto lakše rešivo, jer bi npr. moglo da se organizuje da se teretni saobraćaj odvija samo noću, dok TC ne radi.

 

[dosen]

No, da se vratimo nekoliko koraka unazad - zaista se postavlja pitanje šta će i koliko od ovoga biti realizovano.

Nebitno. Ako naprave samo ono što sada najavljuju kao sigurno, tržni centar, kulu, i još jednu ili dve zgrade na obali, time su zauzeli i odredili izgled već 2/3 rastojanja između Gazele i Starog Savskog mosta, odnosno dobrog dela obale, tj maltene čitavu jedne stranice tog pravougaonika SA. Time je nepovratno definisana i infrastruktura, prilazni putevi, mostovi, i uopšte svi glavni elementi korišćenja prostora u čitavom SA, a to se onda više ne može menjati. Tako je sasvim nebitno da li će se ostatak SA izgraditi pre ili kasnije, ako on mora da sledi loša rešenja koja su fiksirana prvim gradnjama.

Sve receno...

Ako pogledate ovu sterilnu sliku uredjene obale u Dubai-u (ako je to Dubai ) videcete da nema ljudi. Obala je tu samo impresivan ulaz/pedbasta za poslovno-stambene zgrade. Od reke vas odvaja ograda. Iza ograde je zagadjeno more. Nikakvi sadrzaji. Vizuelno i funkcionalno siromasnije nego postojeca ( pre ciscenja ) situacija. Jedini dobitnici su bogati stanovnici poslovni ljudi sa pogledom na reku. Slicno su uradili za vreme Margaret Thatcher u Doklandsu, i danas trose stotine miliona da do isprave.

Sto se tice estetike, zardjali brod JRB je za deset lestvica kvalitetnija slika od ovoga na slici.

 

[nombre]

'Arapi grade soping mol, kulu par stambenih zgrada i par hotela' investicija vredna oko 2 milijarde evra, a sve ostalo ćemo mi sagraditi: kilometre saobracajnica, javnu rasvetu, trotoare, i sve ostalo sto je potrebno sto i nije džabe. Ustvari mi poklanjamo zemljiste nekom Arapinu koji ce sagraditi nekoliko modernih zdanja sto su mogli i domaci investitori. Na primer soping mol je mogla napraviti delta itd.
Pogledajte na Novom Beogradu koliko ima zgrada koje lice na buduci projekat.

Nije poklanjanje zemljista zato sto i drzava ucestvuje u ovom projektu. Drzava investira plac a Arapi gradnju, sto znaci da ovo nije 100% privatna investicija kao sto su Jugoslavija, Plaza i sl (ranije ste se bunili kako ostali investitori nemaju isti tretman, naravno da nece imati kada drzava nema udela u investiciji). Drzava u BnV ima udela u vlasnistvu svega, pocevs od hotela, trznog centra, poslovnog prostora, stambenih zgrada (zgrade ce biti radjene u vidu community-a sto znaci da ce biti obavezno placanje mesecnog odrzavanja za bazen, obezbedjenje, domara i sl) i od svega toga ce se zaradjivati i nakon sto projekat bude gotov. Na dugorocnom nivuo drzava ce vise zaraditi na ovaj nacin nego da odmah proda zemljiste. A i zar je lose imati konstatnte prihode na mesecnom nivou? Beogradu ionako fale investicije koje ce konstantno puniti gradsku kasu.

Sto se tice javne rasvete, torotoari, klupe i sl Emaar to uvek finansira i odlucuje o izgledu. Tako bar rade na svakom svom projektu. Sto se tice puteva, struje, kanalizacije i vodovoda to treba grad da finansira, mada mogu to da prepuste investitoru ako nemaju para ali zato ce im biti smanjen udeo u vlasnistvu BnV, sto znaci manji mesecni prihodi. Inace jos uvek nije poznato koliki procenat pripada investitoru a koliki drzavi.

Na samom projektu (maketi) samo trzni centar i glavna kulu su prikazani onako kako ce biti. Za sve ostalo jos nije uradjen glavni projekat (osim za dve stambene kule) sto znaci da nista nece izgledati tacno kao na maketi, tj samo je prikazano gde sta treba da se nalazi ali ne i konacan izgled. Za sve one silne zgrade bice raspisani konkursi i angazovani arhitekti. Od tih 100tinjak objekata samo nam je poznat izgled 3 (glavna kula, trzni centar i luksuzne stambene kule).

 

[Zuma]

Homere,

Kao što si već rekao, čak i ako do puštanja prve zgrade završe sve potrebno za potpuno ukidanje sadašnje železničke stanice (a neće), dok se ne napravi most kod Vinče i dalje ostaje bar jedan kolosek, pa tako i dalje imamo pružni prelaz do najvećeg tržnog centra na Balkanu, najveće zgrade, hotela, i ko zna šta još uspeju na naprave pre završetka novog mosta preko Dunava.

Ne verujem da je ideja o noćnom saobraćaju teretnih kompozicija ostvarljiva. Sadržaj tih kompozicija je deo više različitih proizvodnih procesa i ne može da stiže kad nekome bude zgodno. To bi značilo da recimo i u stovarištu nafte i na mestu istakanja redovno rade noću. Inače bi bilo potrebno preko dana pripremiti kompoziciju koja onda čeka noć. Tako se blokiraju vagoni, a što je još gore, te kompozicije koje čekaju nemaju gde da se parkiraju, jer oko Kalemegdana saobraća bitno više od jedne kompozicije dnevno. Dakle preko dana bi trebalo parkirati u krugu stovarišta SVE kompozicije predviđene za taj dan. Isto to i na odredištu. Em što je skupo blokirati toliko vagona kao redovnu praksu, em je verovatno i nemoguće, jer za tako veliki saobraćaj i dugačke kompozicije nema mesta za parkiranje kompletnog dnevnog prometa.

 

[Zuma]

Zuma-
što se tiče zaostalih bombi, mislim da nema razloga za brigu. Koloseci su obnovljeni i bili u upotrebi decenijama, što je podrazumevalo i čišćenje terena.

И З В Е Ш Т А Ј
О СТРАТЕШКОЈ ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА
ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ УРЕЂЕЊА ДЕЛА ПРИОБАЉА ГРАДА БЕОГРАДА - ПОДРУЧЈЕ ПРИОБАЉА РЕКЕ САВЕ ЗА ПРОЈЕКАТ ''БЕОГРАД НА ВОДИ'' НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

4.4. Кумулативни и синергијски ефекти

Strana 93:

Основни предуслов за реализацију пројекта ''Београд на води'' је уређење постојеће локације, односно спровођење поступка ремедијације и чишћења терена од минско – експлозивних убојитих средстава заосталих из претходних ратова.

Негативан утицај се огледа у томе да ће се у случају неспровођења плана читаво подручје остати у постојећем статусу, односно деградирано, у делу контаминирано, и са лоцираним минско – експлозивним и другим убојитим средствима.

 

[Zuma]

10m sirine ce biti samo u slucaju veoma visokog vodostaja. Zaboravljate na donji nivo blizi vodi.

Na niže nivoe keja se ne može računati. Ne može plan da se oslanja na nešto što će možda da bude pristupačno, a možda i neće. Zbog globalnog zagrevanja planete praktično jedini siguran efekat su prosečno obilnije padavine zato što topliji vazduh može da apsorbuje više vodene pare. Iako se ne zna gde će biti više a gde manje kiše, to nema značaja za reke sa velikim slivom (kao Sava i Dunav), jer u njima na kraju završava sav višak padavina, bez obzira gde u okviru njihovog sliva ta kiša pada, a gde ne. Dakle nivoi reka u Beogradu će biti sve viši i viši, i na to možemo sigurno računati.

Takođe, ne mogu se na nižim nivoima keja tako lako izvoditi potrebne strujne i druge osetljive instalacije za ulične objekte, niti se oni mogu stalno i ažurno čistiti od blata, niti u donjem nivou postoji sva druga poželjna infrastruktura i servisi koje obezbeđuju obližnje zgrade. Zbog toga na donje nivoe keja treba gledati samo kao na povremeni dodatni bonus. Oni mogu (i moraju) biti dodatak koji ponekad pruža sasvim nove mogućnosti (pristup prirodi, vodi, biljkama, pticama, posebni wetlands parkovi tj plavna područija, itd), ali svi osnovni i neophodni sadržaji koje grad mora da obezbedi na obali reke moraju da budu na najvišem nivou keja.

 

[Zuma]

Evo još par fotki preuzeto sa prostornog plana:

Ovo i jeste baš tih 10 metara koji su ucrtani na planu. Nema tu više prostora, ako si to želeo da kažeš.

 

[Nebojsa]

Homere,prvo sve pohvale na dokumentima koji si postavio
Krenuo sam sa čitanjem ovog SF-prostornog plana i stvarno ne mogu da se načudim mnogim stvarima.

,prihod od prodaje stanova 2.5 milijardi evra :roll: , od poslovno- komercijalnih,hotelskih i drugih sadržaja oko 2 milijarde evra :roll:

U najavi najave milijarde milijardi :roll:

:mrgreen: :lol: :laugh: :laugh:

 

[nombre]

Dakle nivoi reka u Beogradu će biti sve viši i viši, i na to možemo sigurno računati.

U Beogradu ce uvek vodostaj biti priblizno isti a nikako sve visi i visi. Potpuno si zaboravio na hidrocentralu Djredap kojoj nije samo svrha da proizvodi struju nego i da kontrolise nivo vode, posebno u Beogradu.

Naravno treba ulagati u obaloutvrdu kako bi bili spremni za ekstremne poplave kao sto su bile majkse, ali eto ni ta najveca prirodan katastrofa nije uspela da ugrozi Beograd jer je ragovao Djerdap i propustio ogromu kolicinu vode kako bi pripremio Beograd za veliki nalet vode. Naravno moglo se i ranije reagovati i spasiti mesta uzvodno od Save ali to je sad neka druga prica.