[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=449531#p449531:29ytxi6c je napisao(la):
milanche » 04 May 2017 09:05 am[/url]":29ytxi6c]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=449427#p449427:29ytxi6c je napisao(la):
stf » 03 Maj 2017, 19:16[/url]":29ytxi6c]
Staje Milanče, staje u 3o metara sve ali ne radi se o tome. Trenutno je rasprava oko teze da se konflikt dešava zbog širine obale što nije istina, pa me zanima tvoj stav kao realne i neostrašćene osobe. Da li bi se na 30 metara gornjeg šetališta dešavao jednak broj konflikta između pešaka i biciklista kao što je to slučaj na izgrađenih 10 metara? Moj stav je da bi bio jednak broj konflikta i da širina nema nikakveveze sa time.
Sam si dao odgovor u sledecem postu da zavisi od dominantnog pravca kretanja pre svega i tako je i u ovom slucaju. Ovde ce tek da bude konflikta, kada se izgrade objekti sa ugostiteljskim i prodajnim sadrzajuma pored oboale. Konflikt se moze smanjiti ili regulisati samom pozicijom staze, pa recimo da je staza izmedju gornjeg i donjeg nivoa, onda bi konflikt bio samo na mestima pristupa sa gornjeg na donje setaliste, sto olaksava voznju i biciklistima jer tacno znaju mesta na koje treba da obrate paznju. Sa stazom izmedju objekata i setalista, kao i sa stazom pored same ograde, konflik se javlja po celoj dizini staze, zbog atraktivnosti sadrzaja i pravaca kretanja, kao i ti sto si napisao.
Da, konflikt se uvek javlja, ali koliko je taj konflikt ozbiljan ipak ZAVISI od širine obale. Stf ustvari želi da kaže da projektanti nisu ništa krivi pošto je konflikt biciklista i pešaka na izrazito malom prostoru za sada laicima daleko najvidljivija i potencijalno opasna mana projekta, pa je veoma poželjno naći opravdanje. Zbog toga nudi tezu da je staza tu samo zato što su je biciklisti tražili, a pošto bi sukobi uvek postojali zbog ukrštenih pravaca kretanja, onda ne bi pomoglo ni da je obala šira. Dakle projektanti nisu nizašta krivi.
Nažalost, to nije tačno zato što se ne može problem koji nije crno-beli posmatrati kao da jeste. Iako sukobe zaista nije moguće sasvim eliminisati, moguće ih je smanjiti, pa u jednom trenutku mane zadržavanja biciklističke staze na obali lako mogu postati manje od prednosti. A to upravo zavisi od širine obale i slobodnog prostora.
Prvo imamo psihološki faktor. Kad je cilj kretanja na svega par metara od čoveka, on će skoro automatski kretnuti najkraćim putem. Ovo znači da na veoma uskoj obali SVAKA tačka biciklističke staze postaje potencijalo mesto prelaska pešaka, pa vožnja postaje izrazito zamorna i neprijatna. Pogledajte ovo dete i njegov cilj.
Ili dete na sledećoj slici.
Ali zamislite sada da je zelenilo na prethodnoj fotografiji tri puta šire i dva puta duže, sa niskim ali neprolaznim ukrasnim rastinjem po čitavoj dužini. To je drugi faktor, uređenje prostora. Ako ima dovoljno mesta projektant može ograničiti i posebno označiti mesta gde je stazu moguće preći. Ovo je biciklistima ogromna pomoć, jer tačno znaju gde su prelazi i mogu optimizovati pažnju i način vožnje. Pešacima je na široj obali ovo ograničenja mnogo prihvatljivije nego na užoj. Na preglednom i većem rastojanju građani već imaju uslovni refleks nesvesnog i trenutnog biranja slobodne, dozvoljene i optimalne putanje do cilja, što se ne aktivira ako je on udaljen dve sekunde. Frustracija se javlja samo ako morate da nadaleko da zaobilazite, praveći krug samo da bi došli do nečega što vam je već bilo na dohvat ruke. Čim je u gradskoj sredini cilj samo malo dalje, to u psihološkom smislu više nije veliki problem, pošto su svi već navikli na redovno još duže i složenije putanje duž trotoara i pešačkih prelaza.
Treći faktor je veća vidljivost na širem prostoru. Svi učesnici u saobraćaju mogu izdaleka videti sve prepreke, i automatski prilagoditi kretanje. I imaju više vremena da prepreku vide. Pogledate ovu sliku sa 25. Maja. Čak i da su umesto grupe stambenih solitera (a ni to nije naivno) ovde još zanimljiviji sadržaj, ovo ukrštanje bi OPET bilo daleko manje problematično za sve.
Tako da je dovoljna širina obale od ključnog značaja. Ona sve menja nabolje, prosto zato što su "bliski susreti" i velika gužva daleko veći izvor frustracija i konflikta od običnog ukrštanja pravaca kretanja. Ljudi u gradu imaju već toliko razvijene mehanizme "ukrštanja" i "prolaženja kroz lavirint", otkako su prohodali, da o tome niko svesno i ne razmišlja sve dok je gužva ispod neke razumne granice. Ali ako se ona pređe, onda odjednom svuda nastupa haos i ceo sistem se ruši na mnogo strana odjednom.
