Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Earthmoving]

Saradnja me podseti na spot: https://www.youtube.com/watch?v=bJ9r8LMU9bQ
Nek nam Arapi daju par bušotina nafte, Jevreji neku od banki iz sistema Federalnih rezervi, a mi njima da pomalo zarađuju od nekretnina u Srbiji pa smo kvit. Ovako, teško do ravnopravne saradnje.

 

[Zuma]

stf » 10 Apr 2017 07:37 pm[/url]":340jmk8u]
Razumem ja šta ti pričaš ali nema nikakvih razloga da se tako radi. Postoji već decenijama ranije definisana regulaciona linija nožice, sada se menja samo njena visina zbog promene nivoa male vode. Zašto bi decenijama ranije definisanu regulacionu liniju sada naprasno menjali?

Ponavljam, nema nikakvih, ali nikakvih razloga da se rade te kerefeke koje predlažeš kao "jedine logične".

Pobogu, zato što to nije ista regulaciona linija! To je kao da si pomešao regulacione linije za malu i veliku vodu. Regulaciona linija za određeni vodostaj je linija do koje dopire voda pri tom vodostaju. Ne postoji posebna i univerzalna "regulaciona linija za nožicu bez obzira na kojoj je visini". Objekat koji se gradi nije vertikalan kao obično. Regulacione linije obale grubo definišu njen PROFIL, odnosno pozicije do kojih dopire reka za razne vodostaje. To je kao skup izohipsi koji definiše oblik terena. Pa AKO je na nekoj visini nožica (ili bilo koji drugi deo obaloutvrde), ONDA za taj deo obaloutvrde važi TA regulaciona linija. Ne može za dve nažice na različitim visinama važiti ista regulaciona linija. Ukratko, u prostornom planu nije definisana nožica i njen položaj, nego niz apstraktnih linija odbrane grada od vode (koje su vezane samo za visine terena). Prostorni plan ne ulazi u to kako će arhitekta praktično izvesti takvu odbranu, uz pomoć nekakvih "nožica" ili uz pomoć "polja sila". Dakle sve je vezano samo za visine ("mala voda", "velika voda"), i ne postoji nikakva obaveza da baš "nožica" sledi neku univerzalnu regulacionu linju koja važi za sve moguće nožice na svim visinama.

Insistiranje na tvojoj interpretaciji ustvari znači da zahtevaš da nova nožica bude u istoj liniji i iznad Nemačke. Ali za kosu obaloutvrdu to automatski pomera čitav objekat u stranu. Baš sve, i kamene blokove, i nožicu na koju se oni oslanjaju, i tone i tone lomljenog kamena, sve do dalekog dna reke, na kome sve ovo stoji. Time se nasipa reka, sužava korito i menjaju karakteristike rečnog toka, a linija do koje dopire voda počinje da krivuda na spoju novog i starog dela. Ta nepostojeća "univerzalna regulaciona linija za sve visine" nije čak ni najdalja granica građenog objekta niti je granica zemljišta dve različite namene pošto je lomljeni kamen deo obaloutvrde i u reci, daleko izvan te linije. I sve to zbog čega? Zbog pogrešnog razumevanja šta predstavljaju i čemu služe regulacione linije odbrambenog nasipa? Ili zbog nečeg drugog? Zbog pljačke javnog zemljišta? Nedeljama su izručivali čitave konvoje šlepova u reku i sad je potrebna silna teorija i čitavi dani da bi se na Beobuildu objasnilo koliko je opravdanje za to besmisleno?

 

[Homer Jay]

Molim za (relevantan) izvor za izraelsku zgradu u "Navodnom Beogradu".

Pre će biti da neko izmišlja na liniji najveće džamije u ovom delu galaksije, ili je neko gadno pobrkao lončiće, pa je spustio Skyline malo bliže Savi. U suprotnom bi Alabar, Vučić i ostala bratija mogli već da počnu da pišu govor za Nobelov komitet

 

[zidar]

Bio sam proslog vikenda u Baskiji i video iz prve ruke cuveno "Cudo iz Bilbaa".

Bilbao je industrijski grad srednje velicine, otprilike kao u Srbiji Kragujevac. Grad je lep, ima srednjevekovno jezgro i gospodske avenije iz XIX. veka, ali ipak daleko je bio od toga da postane iole znacajna destinacija u Evropi. Do pre 20 godina.

Pre 20 godina pametni Baskijci su sredili obale reke, doveli Santiaga Kalatravu da napravi pesacki most i Frenka Gerija da projektuje muzej Gugenhajm i od polu-propale insutrijske palanke napravili svetsko cudo. Od jednom se Bilbao nasao na mapi Evrope, svi su culi za nekada nepoznati grad i turizam je doziveo procvat, to jest po prvi put su turisti u Bilbao uopste dosli.

Ali nije sve u muzeju i mostu, to je samo za razglednice i propagandu, glavna stvar je gradski prostor koji kvalitetan za primer. Ulice, mobilijar, setalista, sve je fantasticno, sredjeno, cisto i priijatno. Ja sam se prosto odusevio koliko je grad lep i prijatan, milina jedna.

Ali da ne duzim sa utiscima, evo par slicica sa obale reke, cisto da se vidi sta je to "promenada".

Recept za uspeh je jednostavan, samo je potrebno malo ukusa i obraza.

 

[HoRuS]

Поглед са нове терасе...

Поглед са друге терасе...

 

[Gazi Bengazi]

Jao bre Zuma. Objasni mi ovo molim te:

Zuma » Uto Apr 11, 2017 11:56 am[/url]":1xwj3zuh]
Zbog pljačke javnog zemljišta?

Kako moze biti "pljacka" javnog zemljista u korist javno dostupne i korisne povrsine? Nije to zicom ogradjeno privatno setaliste. Sava i obala Save je bila svima dostupna, i ostace svima dostupna. Samo je setaliste prosireno i lepse uredjeno.

 

[Orfanelin]

Citam ovu diskusiju oko uzimanja od reke, otimanja, starih linija obaloutvrde itd i nista mi nije jasno sta Zuma hoce da dokaze. Ako je cinjenica da je kopno bilo do te kote unutar korita onda je ovo sadasnje novo nasipanje na istoj koti samo vracanje na 'prvobitno' stanje prilagodjeno nivou vode nastalom posle izgradnje Djerdapa. Logikom stvari sada su stvari samo vracene tamo gde su bile pre izgradnje Djerdapa. Mada mozda moja logika nije dobra. :?: :idea:

 

[Zuma]

Gazi Bengazi
Nasipanjam reke jeste povećano javno zemljište, ali je sa druge strane šetališta mnogo više bivšeg javnog zemljišta pretvoreno u privatno (bivši put), pa je to u ukupnom zbiru gubitak (uz činjenicu da se reka ne nasipa ako to zaista nije neophodno, a ovde nije bilo, jer je zemljište sa druge strane šetališta već bilo naše). Takođe je deo priobalnog zemljišta železnice (izdato raznim firmama) koje je bilo u našem vlasništvu ustvari takođe trebalo da bude dodeljeno javnoj obali da bi ona imala dovoljnu širinu koja može da zadovolji sve buduće potrebe ogromnog naselja koje se ovde gradi i pešačkog prolaza do Ade Ciganlije. Sve će to, ranije naše zemljište, sada postati vlasništvo privatnika, pa mi zbog toga sada moramo da nasipamo reku. Pa ipak ćemo, čak i tako, izvući samo 3-4 čista metra javnog prolaza na višem nivou obale, i verovatno samo 3 metra širine iseckanih "parčića" prolaza na donjem nivou, koja su ustvari slepa creva i neupotrebljiva za dužu šetnju (to ćemo tek videti, ali za sada izgleda tako).

Orfanelin
Nije ti dobra logika pošto je obaloutvrda kosa, a ne vertikalna, pa "kopno" starog nasipa, na visini nove nožice, nije NA TOJ VISINI ulazilo u reku do linije na kojoj je nožica sada. Četri i po metra dublje jeste išlo do te linije, ali NE na visini na kojoj je SADA izabrano da bude nova nožica. Granica objekta koji ulazi u reku (obaloutvrde) je kosa površina i to menja čitavu uobičajenu logiku, pošto je bitna količina vode koja se time pomera naviše u koritu reke, odnosno bitno je izbeći nepotrebno suženje korita reke.

 

[spatiotecte]

Novi render SA, trazite razlike.

 

[direktor]

Stavili su zgradu na mjestu lozionice i vodotornja

 

[Orfanelin]

Zuma » Uto Apr 11, 2017 8:59 pm[/url]":23t4mdty]Gazi Bengazi
Orfanelin
Nije ti dobra logika pošto je obaloutvrda kosa, a ne vertikalna, pa "kopno" starog nasipa, na visini nove nožice, nije NA TOJ VISINI ulazilo u reku do linije na kojoj je nožica sada. Četri i po metra dublje jeste išlo do te linije, ali NE na visini na kojoj je SADA izabrano da bude nova nožica. Granica objekta koji ulazi u reku (obaloutvrde) je kosa površina i to menja čitavu uobičajenu logiku, pošto je bitna količina vode koja se time pomera naviše u koritu reke, odnosno bitno je izbeći nepotrebno suženje korita reke.

A koliko je voda na vecoj visini sada nego sto je bila kada je ta predjasnja kota bila kopno?

 

[Orfanelin]

Ne mogu da izmenim poruku pa cu postovati ponovo. Da li bi bilo zadovoljavajuce/moguce da su uradili ovako?

Cak bi dobili i vecu dužinu šetališta a ne bi oduzeli tih par kvadrata od vodene površine pa ne bi bile ove silne diskusije :mrgreen:

 

[Zuma]

Tako se ne dobija puno sem što je oslobođen deo prostora dole na račun zauzetog prostora gore, pa je ukupno korito reke i dalje nasuto u otprilike sličnoj meri. Pravo i jedino logično rešenje sam već ranije objasnio na trećoj skici. Umesto da se nova nožica postavi na mesto N3, postavi se na mesto N2. Dakle, jednostavno se obaloutvrda nastavi u pribložno istoj kosoj ravni gde je i bila. Samo se tako ispravno poštuje pozicija postojeće obaloutvrde, tj poštuju se SVE regulacione linije stare obale, svaka na svojoj visini, a ne izmišljanjem i nastavljanjem samo jedne, neopostojeće "regulacione linije koja važi samo za nožicu bez obzira na kojoj je ona visini".

 

[Bukira]

Još malo slika radova na obaloutvrdi:

Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Ovo su najverovatnije ojačanja talpi, s obzirom na to da su stavili armaturu celom površinom zida, očekujem da će sve to izbetonirati A koliko će prostora ostati za šetalište na tom mestu, to ćemo tek videti:

Pogledajte prilog 8
Klupa će morati da se skloni:

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Na pojedinim mestima daske su ozbiljno oštećene zbog loše zaštite. To će morati da se menja posle samo godinu dana:

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Majstor „peca” najzgodnije mesto da uglavi dasku, da bi ojačao oplatu:

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Rudar]

STF nacrt...

 

[milos.tro]

Zuma možeš li na ovoj fotografiji kad budeš bio u prilici da skiciraš gde bi po tebi išla linija nožice nasipa,obaloutvrda(kosina),šetalište?

 

[Orfanelin]

Pa tom crtezu ti praktično proširuješ reku u odnosu na prvobitnu širinu pre izgradnje Djerdapa. Tako zadržavaš nivo i brzinu reke nastalu posle izgradnje Djerdapa odnosno ništa ne menjaš u odnosu na postojeće stanje, što se tiče reke.

 

[milos.tro]

izvor.instagram

 

[Пантограф]

zidar » 11 Apr 2017 12:35 pm[/url]":1llktz07]Bio sam proslog vikenda u Baskiji i video iz prve ruke cuveno "Cudo iz Bilbaa".

Bilbao je industrijski grad srednje velicine, otprilike kao u Srbiji Kragujevac. Grad je lep, ima srednjevekovno jezgro i gospodske avenije iz XIX. veka, ali ipak daleko je bio od toga da postane iole znacajna destinacija u Evropi. Do pre 20 godina.

Pre 20 godina pametni Baskijci su sredili obale reke, doveli Santiaga Kalatravu da napravi pesacki most i Frenka Gerija da projektuje muzej Gugenhajm i od polu-propale insutrijske palanke napravili svetsko cudo. Od jednom se Bilbao nasao na mapi Evrope, svi su culi za nekada nepoznati grad i turizam je doziveo procvat, to jest po prvi put su turisti u Bilbao uopste dosli.

Ali nije sve u muzeju i mostu, to je samo za razglednice i propagandu, glavna stvar je gradski prostor koji kvalitetan za primer. Ulice, mobilijar, setalista, sve je fantasticno, sredjeno, cisto i priijatno. Ja sam se prosto odusevio koliko je grad lep i prijatan, milina jedna.

Ali da ne duzim sa utiscima, evo par slicica sa obale reke, cisto da se vidi sta je to "promenada".

Recept za uspeh je jednostavan, samo je potrebno malo ukusa i obraza.

Осим што имају сензибилитет за лепо, па су ангажовали Нормана Фостера за архитектуру метро станица, Баскијци показују и да нису шинофобни (обала у Билбау им остала "окована" двоколосечном трамвајском пругом), нити метрофобни (страх од метарског колосека - прим. Пантографа), с обзиром да им и метро ради на шинама размака 1.000 мм.

 

[Zuma]

milos.tro » 12 Apr 2017 10:06 am[/url]":1enutzms]Zuma možeš li na ovoj fotografiji kad budeš bio u prilici da skiciraš gde bi po tebi išla linija nožice nasipa,obaloutvrda(kosina),šetalište?

Naravno. Nova nožica treba da bude ovde. Posle se granitne ploče jednostavno postave levo i naviše, u nastavak iste ravni kao i stari Nemački betonski blokovi. Tako su sve regulacione linije ispoštovane, čak (približno) i ona koja je definisala kuda ide duboka nožica Nemačkog nasipa, samo što je tu sada lomljeni kamen na kome stoji ova nova i viša nožica. Što nema veze pošto regulaciona linija obaloutvrde određuje dokle dolazi voda, a ne koji se deo obaloutvrde tu nalazi.

 

[Zuma]

Orfanelin » 12 Apr 2017 10:08 am[/url]":2hkicejm]Pa tom crtezu ti praktično proširuješ reku u odnosu na prvobitnu širinu pre izgradnje Djerdapa. Tako zadržavaš nivo i brzinu reke nastalu posle izgradnje Djerdapa odnosno ništa ne menjaš u odnosu na postojeće stanje, što se tiče reke.

Na moj način se kortito ne menja. A što se tiče Đerdapa, on je povisio nivo obe reke, pa sada kod Beograda u koritu Save ima više vode nego ranije, tako da bi korito ustvari trebalo proširiti, a NIKAKO ne suziti kao što su ovi lopovi uradili. To je besmislica.

Tobožnje opravdanje da se neka nejasno definisana regulaciona linija "čuva" jedino ako je i nova nožica na njoj, isto kao i stara, je STF prosto izmislio, pa je to ovde gomila ljudi samo preuzela, bez razmišljanja šta to ustvari znači u 3D prostoru. Planovi ovde opisuju zaštitu grada od vode, pa se regulacione linije obaloutvrde odnose na liniju dokle dolazi VODA, za razne vodostaje. Dakle definisana je SAMO pozicija granice kopna i vode na raznim visinama. To ne mora da ima baš nikakve veze sa pozicijom nožice.

 

[direktor]

ZUMA ako se neslzes saa nekim onda se neslazes jer i ja tvoju argumentaciju mogu nazvati da je izmisljanje kakv tvoj nacn ko si ti sta si strucnjak za obaloutvrde radis u institutu jaroslav cerni mozda

 

[Zuma]

Pa nisam rekao moj način zato što sam ga ja izmislio, nego je to prosto kratak izraz za razlikovanje dve tvrdnje unutar nekog teksta. Jednu sam napisao ja, a drugu Stf. A tebi i Stf-u predlažem da odete na fakultet ili u institut i pitate nekoga ko stvarno jeste autoritet. U najkraćem: Regulaciona linija za "malu vodu" nije vezana za poziciju nožice, nego za poziciju vode koju obaloutvrda treba da obezbedi (pri vodostaju koji je definisan kao "mala voda", tj na toj visini terena ).

 

[Orfanelin]

Na moj način se kortito ne menja.

Ali korito je izmenjeno izgradnjom Djerdapa na stetu kopna a u korist reke. :rant:

 

[astrodule]

Neko nosi prsluk, neko ne, a i šlemovi su tu negde.

http://www.politika.rs/scc/clanak/37826 ... du-na-vodi