Ne, nije u pravu.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=442300#p442300:3c5gq1d8 je napisao(la):
stf » 24 Mar 2017 09:26 pm[/url]":3c5gq1d8]
Наравно да је могуће Миланче, имамо и ти и ја, као и свако ко је икада студирао архитектуру старе подлоге Београда .... отвориш и погледаш .... а тамо .... регулација на идентичном месту као код БнВ-а.
Шта то значи? Да "затрпавање" Саве није кривица БнВ-а, нити позиције зграда у њему већ, као што сам напоменуо више пута, нормалан поступак изградње обалоутврде где се увек одузме пар метара реке / мора ...
Veruj mi da je uz podloge apsolutno neophodna i izvesna količina razmišljanja. Bez toga ti studiranje ne pomaže naročito.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=442163#p442163:3c5gq1d8 je napisao(la):
stf » 24 Mar 2017 11:50 am[/url]":3c5gq1d8]
Знам ја врло добро твоје фото "доказе" прецизно кадриране да се не види суштина. Зашто нигде у твојој фотодокументацији нема фотографије споја обалоутврде у зони Бранковог моста? Зато што ће да ти сруши аргументацију као кулу од карата.
Nije je bilo zato što pokušavam da poštedim sebe daljeg nerviranja i gubljenja vremena, a ljude nepotrebnih detalja. Međutim rekao sam sve što je važno. Da te potsetim:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=442106#p442106:3c5gq1d8 je napisao(la):
Zuma » 24 Mar 2017 01:04 am[/url]":3c5gq1d8] Linija obaloutvrde od Beton hale do Brankovog mosta je skoro ili potpuno ista kao i srednji nivo obaloutvrde uzvodno od Brankovog mosta. Razlika je samo što je nizvodno klasično putničko pristanište, pa je obaloutvrda vertikalna, a nizvodno je zakošena, pa je njena najviša ivica uvučena za horizontalnu projekciju ove kosine, dok je najniži nivo zbog toga verovatno malo više u reci. Tako da se ona praktično savršeno nastavlja u istoj liniji ispod Brankovog mosta (ne računajući postament za stubove, naravno).
Ali pošto retko kad pričam bez provere, a to me često napadaš za stvari za koje si sam kriv, evo detaljnog objašnjanja. Primer je zaista divan jer očigledno pokazuje kako se muva u pokušaju da se izvuče apsolutni maksimum koristi za privatnika, a sve na račun javnog interesa.
Dakle, idemo od početka. Prvo su se drastično pomerili ka reci tako što su javni prostor bivše ulice pretvorili u privatni, a novi javni prostor za (usko) šetalište dobili tako što su nasuli oko 13 metara bivšeg teretnog pristaništa. Ovako:
To isto u 3D, nasuti deo budućeg najvišeg nivoa javnog šetališta sam obeležio crvenom bojom. Plavo je od sada privatno vlasništvo. Zeleno je bila neka moja davna pretpostavka kako će izgledati donji deo. Levo dole vidite nastavak donjeg segmenta stare obalutvrde između mostova, i dalje u sasvim pristojnom stanju. Na njemu se vidi i nastavak uskog donjeg prolaza koji tik uz vodu ide duž čitave stare ("Nemačke") obaloutvrde.
Sad je međutim nastala frka pošto su ovim nasipanjam sami sebe nabili u reku. Kako se proširiti u nju što je više moguće? Da bi se videlo kako su odredili poziciju nožice nasipa, tj regulacione linije obaloutvrde za malu vodu, mora se ispričati kratka istorija pozicioniranja starog dela obale.
Prlikom pravljenja Aleksandrovog mosta, da bi se maksimalno skratio raspon, stub su postavili najdalje što su mogli. Dakle na samu ivicu vode onda kada je ona, u to vreme, bila
zaista minimalna (minimalna pre Đerdapa, naravno). To se lepo vidi na ovoj slici.
Ovde se vidi trenutak postavljanja talpi za pristanište nizvodno od Aleksandrovog mosta.
A ovde je jedina slika za koju ja znam kako Nemačka obaloutvrda izgleda u celini. Postoje parovi ukrštenih rampi koje se spuštaju do jednog uskog podužnog prolaza koji predstavlja najniži upotrebljivi nivo obale.
Preostalo parče tog istog uskog podužnog prolaza ste videli na mojum slikama uzvodno od Zarićevog mosta. Ovako je izgledao nekada.
A ovako izgleda sada.
Ispod Brankovog mosta se dakle spajaju staro pristanište i Nemačka teretna obala. Pa sad imamo konceptualni problem. Kako se međusobno poredi horizontalna lokacija vertikalne površine (pristanište) i kose površine (Nemački deo obale)? Najviše smisla ima da se uzme neki približno srednji nivo kose površine pa da se horizontalna projekcija te linije poredi sa položajem vertikalne površine. Ili reciimo najniži upotrebljivi nivo zakošene površine. Dizajneri Nemačke obale su upravo to uradili. Želeli su da se nova Nemačka obaloutvrda glatko nastavlja duž iste linije kao i pristanište (tj da u reku bude isturena otprilike isto kao i ono), pa su izabrali da se baš taj uski podužni prolaz vrlo precizno i direktno nastavi na vertikalnu ivicu pristaništa.
Ali
koju ivicu pristaništa kad ono nije baš sasvim ravno, jer ima par kratkih isturenih delova? I upravo tu Stf i dizajneri Bnv-a izvode svoj prvi trik. Da bi imali opravdanje da što više uđu reku, oni kao referentnu liniju pristaništa uzimaju najistureniji njegov deo koji mogu da nađu. Umesto da kao ivicu pristaništa uzmu najdužu ravnu liniju talpi koja zauzima čitavih 75% dužine obale, tj mesto gde se zaista nalaze primarni brodski vezovi, oni uzimaju kratke isturene delove čiji je jedini razlog postojanja postavljanje rampi duž kojih se tereti mogu ukrcavati i na čelo brodova, a ne samo sa strane. Recimo ako se moraju ukrcati čitavi natovareni kamioni, onda je bolje da oni ulaze sa čela, i kreću se dužinom broda, a ne sa strane. Plus što brodovima ukotvljenim između njih omogućuju bočne vezove i čvršće podužno pozicioniranje. Oni postoje samo zbog toga, kao ispomoć glavnom pristanišnom delu. Pa je prlično bez veze uzeti da je njihov vrh ivica pristaništa, umesto njegovog glavnog dela.
Ja sam na planu (za koji Stf tvrdi da ga izbegavam i da će da me rasturi) crvenom linijom ucrtao nastavak ivice pristaništa do uzvodnog dela Brankovog mosta. Tu se lepo vidi baš ono što sam rekao i u prošloj poruci, i što sam ponovo citirao u ovoj, da se linija pristaništa (ali PRAVA linija pristaništa, a ne vrh par isturenih delova za čeone rampe) nastavlja
tačno do uskog podužnog prolaza na Nemačkoj obali. To nije slučajno. Ovako ćete za prosečne nivoe vode imati vezane brodove koji se gledano iz aviona nalaze u otprlike istoj liniji i pre i posle mosta. Drugim rečima, to je ono što sam kratko rekao ranije. Obadve obaloutvde su u istoj meri isturene u vodu i glatko se ispod Brankovg mosta nastavljaju jedna na drugu (precizno,
glavna ivica pristaništa, tamo gde pristaju brodovi, na uski donji prolaz Nemačkog teretnog dela obale).
Ako sad pogledamo na donji deo plana, vidimo šta su uradili na BNV-u (i Stf sledeći ih). Od plave linije (naviša ivica javnog dela obale, do debele crtkane linije skroz levo (regulaciona linija za malu vodu), ima 30 metara širine nove javne BNV obale. I nju su postavili najdalje u reku što su mogli, dakle u istu liniju sa vrhovima kratkih isturenih delova starog pristaništa.
Ali, ako izostavimo nelogičnost tako specijalnog određivanja "prave ivice" starog pristaništa, šta još ne valja u ovakvom postavljanju? To se vidi u analizi nivoa. Pogledajte kotu koju ima uski podužni prolaz Nemačke obale? Oko 70,5 metara nadmorske visine.
Ako vam to zvuči poznato, to je upravo ona vrednost koju su u prostornom planu BNV-a uzeli da bude vodostaj koji određuje najdonju liniju odbrane, tj "regulacionu liniju za malu vodu", ili nožicu novog nasipa (krajnja leva debela crtkana linija na planu). I šta ovde ne valja? Ne valja to da je onda ta nova nožica na 70,5 mnv morala da bude na istom mestu gde je nivo od 70,5 mnv na starom delu nasipa. Samo se tako novi naspi glatko nastavlja na stari (tj tek onda ne bi išao u vodu više ili manje od njega). Drugim rečima,
da se direktno nastavlja na uski donji prolaz duž Nemačke obale (a on je, kao što sam pokazao, direktni nastavak starog pristaništa nizvodno od Brankovog mosta, tj u istoj liniji), a ne da bude LEVO od njega za debljinu isturenog dela na dalekom Pristaništu. To je nacrtano ovde:
I tačno je tako, po planu, i napravljeno. Nova nožica je za toliko pomerena udesno.
Ali to je krađa javnog prostora reke. Ako se za nožicu već izabere nivo od 70,5 mnv, onda se novi deo mora glatko nastavljati po
istoj liniji gde je i ranije bilo tih 70,5 mnv. A ako se naprotiv, hoće uzeti vrh isturenog dela pristaništa kao osnovni horizontalni marker njegovog položaja, onda se za visinsku kotu nožice nasipa mora takođe uzeti ista visinska kota koju na toj liniji ima Nemački deo obale. A to je daleko
ispod 70,5 mnv. Što znači da bi je onda trebalo postavitio daleko dublje, pa pošto je taj deo nove BNV obale izgleda takođe zakošen kao i Nemački deo, na nivou od 70,5 mnv bi opet bila na istom horizontalnom položaju kao i Nemačka nožica. Drugim rečima, ako bi nastavljali kosinu Nemačke obaloutvrde u istoj ili sličnoj kosoj ravni, onda bi bilo svejedno koji je vodostaj izabran za kotu nožice novog dela, nastavak bi bio gladak. Jedino što ne može je da se izabere visina uskog prolaza Nemačkog dela od 70,5 mnv, pa se onda tačka na kojoj nova obaloutvrda ima tu istu visnu pomeri u reku. To je dakle to nasipanje reke, za koje ti kažeš da ne postoji. Ukrali su od reke širinu isturenih delova na Savskom pristaništu, zato što im je ponestalo javnog prostora kao posledica toga što su prvo njegov dobar deo poklonili Abaru.
