Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[astrodule]

Zuma, svaka čast na sažetom prikazu beorgadskog priobalja. Svuda osim između Brankovog mosta i Gazele postoji prostor da se proširi "šetački" deo koji je uglavnom već sada dovoljan.

Samo kod BnV je taj prostor zauvek izgubljen + što je preuzak već sada, a kada se useli nekoliko hiljada ljudi + tržni centar će biti potpuno nehuman za šetnju, a za vožnju bicikla nemoguć.

 

[RioBL]

Mislim da je svaka rasprava oko toga da li je pjesacko-biciklisticka staza sada šira ili uža potpuno nepotrebna jer je to sasvim jasno kad se uporedi stanje prije i sada.

2011 je bilo ovako:

Pogledajte prilog 2

A sada je ovako:

Pogledajte prilog 1

Ko hoće da vidi, može, da je staza sada i šira i sadržajnija.
Samo na ovom uzorku između dva mosta jasno se vidi da je staza na više mjesta proširena i prema unutrašnjosti ali i izgradnjom terasa na kosini ranije obaloutvrde. Pored proširivanja, uz pješačko biciklističke koridore dodati su i dječija igrališta, restoran, proširen mobilijar, doadati štandovi sa hranom i pićem a prostor se i dalje proširuje izgradnjom na donjoj etaži.

Rezultat ovih intervencija da sad imamo više ljudi, i pješaka i biciklista na obali. Više ljudi boravi, provodi se i radi na toj obali nego što je to bilo ranije. Da li je ova promjena pozitivna, ja mislim da jeste.

Druga stvar je sad ovo što Zuma potencira, da je obala BNV trebala biti uređena na način na koji je uređen veći dio ostatka beogradskih obala. U širokom parkovskom okruženju. To pitanje više nije pitanje objektivnih potreba grada već subjektivnog osjećaja za lijepo i korisno. Ja lično mislim da je Beograd bogatiji time što ima raznoliko uređene obale. Za rekreaciju i šetnju bolja će biti lijeva obala Save a za komercijalne potrebe desna. I tu nema nikakvog zla.

Ono što bi moglo da predstavlja veći problem u budućnosti Beograda je vezano za ovu sliku:



Ovde imamo situaciju da iz centra grada uklanjamo saobraćajni koridor i na njegovo mjesto stavljamo ili park ili zgradu. Ko je ovde lud?
U situaciji kad se grad bori da osigura sve veće potrebe za saobraćajem mi ukidamo saobraćajni koridor i biramo da li da napravimo park ili zgradu na njegovom mjestu!
Ako se ne ostavi bilo kakva saobraćajnica ovde, podzemno ili nadzemno, drumska ili željeznička (bolje željeznička) onda nikakve koristi ni od zgrada ni od parkova.

 

[RioBL]

kkorisnikk » Sun Mar 19, 2017 12:29 am[/url]":18y9j29p]Krenuli sa asfaltiranjem bici staze, i montiranjem rasvete.

Čemu ova krivina na stazi i to baš ispred bandere?

 

[Дошљак]

Ту се изгледа завршава парцела БнВ и отприлике своде стазу на "постојећу" испод моста. Предпостављам да ће део изпод самомг Бранковог моста оставити као постојеће уско грло и паркинг поред ње.

 

[direktor]

Krivina ako je morala mogla je biti blaza parking ispod mosta mogu da ukinu bio je tu zbog policije sad kad su njih sklonili mogu i parking slobodno neka srede do lifta i super

 

[Дошљак]

Слажем се, али мислим да се просто уклапају у постојеће стање испод моста без икакве жеље да се баве низводним шеталиштем уопште.

 

[kkorisnikk]

Nizvodno šetalište valjda čeka na realizaciju Podrekinog plana.

 

[milos.tro]

današnje fotke:

 

[Zuma]

milos.tro » 19 Mar 2017 09:09 am[/url]":1g784c9b]Zuma, po gradjevinskoj dozvoli širina priobalnog pojasa je 30 odn 20 metara u centralnom delu koji će se kompenzovati platoom od nekoliko hiljada kvadrata pored Kule.Širina pešačkih staza ti je ista kao i na drugim šetalištima pored reke ,čak i da predpostavimo da će svih 8 metara šetališta od bici staze do nadzemnog dela aneksa BW residences,pa veliki plato ispred biti zauzet kafanskim stolovima,u šta sumnjam.

Miloše, mislim da sam i slikama pokazao da je širina slobodnog i javnog obalskog prostora praktično svuda veća od tih 20 do 30 metara u BNV-u. A što se tiče širine samo pešačkih staza, što potencirate i ti i Stf, to se bez problema može menjati ako je ostavljeno mesto za to (kao u ostatku gradskih obala). Trenutne širine tih obalskih staza su prilagođene trenutnom broju ljudi, pa su na tim mestima u gradu sasvim dovoljne, ali NEĆE biti dovolje širine staza u BNV-u, zbog ogromnog izbora dodatnih sadržaja, dakle povećane atraktivnosti prostora i broja ljudi koji će tu da stanuje, radi ili dolazi na provod. Bitan je odnos potražnje i ponude za raznim vrstama obalskog prostora, plus neki dugoročni i opšti interesi grada, a ne samo apsolutna i trenutna širina pešačkih staza. Pri tome, za razliku od ostatka grada, u BNV-u nema mesta da se te pešačke staze dalje prošire. Oni su čak i zelenilo uglavnom žrtvovali da bi izvukli čak i ovu širinu (i još nasipaju reku). I pri svemu tome širine tih starih pešačkih staza zapravo nisu manje, nego su čak i sada ili iste ili veće nego u BNV-u. Međutim, kao što sam rekao, širine staza su ustvari manje važne od ukupne širine slobodnog dela javnog pojasa obale, a tu je stanje još gore.

Što se tiče proširenih platoa kao što je ovaj oko kule, ili onaj usek kod BW Residences, oni prosto omogućuju poprečno kretanje, pristup objektima u dubini bloka, a ne podužno, duž reke, koje je važnije. Pretežni model korišenja obale je šetnja i rekreacija, dakle kretanje duž obale, a manje zadržavanje. Ljudi misle da ionako previše sede. Zbog toga, iako takvi platoi (ili terase nad rekom) donekle pomažu, nisu zamena za dovoljnu minimalnu širinu javne obale koja je garantovana na svim njenim tačkama. Dok će ostatak privatnog zemljišta, van minimalne širine tih nužnih poprečnih komunikacija biti kompletno zauzet, uglavnom baštenskim stolovima, ali i drugim sadržajima koji vlasniku prave zaradu.

 

[milos.tro]

Da ne editujem postove da ne gušimo temu:
@Tzoran1,
Naravno da se taj krš od slepova,baraka mogao i morao da sredi ranije,ali NIJE.Moglo je npr da se potroši 11 miliona evra za obaloutvrdu,čišćenje pola SA, travnjake, rekreativne sadržaje ali NIJE.

Nije moguće porediti urbanizaciju Novog Beograda sa Savskim amfitetrom zbog OGROMNIH TROŠKOVA PRENAMENE PROSTORA,na NBG-u npr kad su radili blokove radila se obaloutvrda i nasipanje terena i to je sve ,dok su troškovi prenamene prostora CELOG SA preko milijardu evra,sto je više od godišnjeg budzeta Grada,malo previše para.

Koliko se sećaš ja sam se zalagao za urbanizaciju pola SA tipa milion kvadrata,Medjunarodni konkurs ,plaćanje naknada za uredjenje zemljište ali i tada ne bi dobili značajno bolje urbanističko rešenje nego što je to sada.I tada bi imali investitorski interes koji je papreno platio zemljište da gradi što bliže reci,objekte visoke spratnosti.Ono na čemu i ti Zuma insistirate je širina obale,samo se postavlja pitanje koliko se te zelene površine na drugim obalama izmedju staza i koliko ih ljudi stvarno koristi?Malo,rekao bih premalo.

@Zuma,
Kada govorimo o širini pešačkih staza na gradskim obalama reci mi koje su to nove,dogradjene staze?Kažeš da su staze prilagodjene trenutnom broju ljudi?Kej kod Hotela Jugoslavija? Koliko se sećam postavljao si slike gde bukvalno igla ne može da padne izmedju šetača sa sve pokretnim kokicama,sladoledima koji uzurpiraju javnu površinu pa nikome nije palo napamet da proširuje te staze,o ukljanjanju pomenutih sadržaja da i ne govorimo.

Prošle godine Savanova je uzurpirala javnu površinu sa kafanskim sadržajima,ali toga više nema,sećaš se da sam postavljao slike iz svih mogućih pravaca kako bi se u to uverili i dokumentovali,kad god sam pravio reportaže iz SA.

 

[Zuma]

Da i ja izostavim citiranje.

Tvoj @Tzoran1 komentar:

Tu priču da Savski amfiteatar moramo upropastiti gigantskom grdnjom zato što njegova priprema mnogo košta uveo je još davno STF samo da bi je opravdao, ali inače nema blage veze sa realnošću. Milion puta sam rekao da grad ima jednu kasu, i da je uobićajeno da se gubici na jednom mestu nadoknađuju zaradama na drugom (ili kasnije). Tom filozofijom bi ispalo da u Narodnoj Skupštini moramo bar prodavati pljeskavice da bi isplatili zemljište koje zauzima, a da besplatni parkovi ne bi ni postojali. Ima mnogo mesta koja su važna iz raznih razloga i njih moramo srediti koliko god to košta. Čitav grad, KAO JEDNA CELINA, mora biti ekonomski pozitivan, a NE svaki njegov deo posebno. To je savršena ekonomska besmislica. Savski amfitetar je čvorište i saobraćaja, i infrastrukture, i vidika i ko zna čega sve ne, pa se mora srediti jer je to značajano za ceo grad, pa je logično i da ceo grad plaća sve što ne uspe da zaradi on sam. I to važi svuda i na svakom mestu.

Tvoj @Zuma komentar:

Postoji MOGUĆNOST da se to uradi, tj da se širine staza i uređenje obale prilagodi promenjenim potrebama. Kad za to bude para i volje. U SA to ubrzo VIŠE NEĆE BITI MOGUĆE, NIKADA. Bez obzira na buduće pare i volju. To je ogromna razlika.

 

[direktor]

Milose
Troskovi urbanizacije sa ciscenje terena mogao je grad i ranije da plati ali eto nisu htjeli pitanje je zasto
To da je cjena urbanizacije NBG manja od SA anf je cista glupost sta mislis da je crvenima kanalizacija ulice struja toplovod telefon pala smarsa sa sve ulicama na pustinjski pejzaz ni oni tamo nisu platili zemlju isto su radili sto ovi sad u savskom samo je zako bio drugacij zvao ze nacjonalizacija tako da prizemlji se malo u poredjenju
Da je radjen konkurs moglo se dobiti isto kvadrata jer kvadrate zauzetost povrsine postvljas u konkursni zadatak ali bi se vjerovatno dobila bolja matrica ulica i raspored blokova i sinski sistem itd

 

[Zuma]

Evo dve veoma retke fotografije Zemunskog keja. Tu lepo možemo da vidimo koliko smo napredovali u pogledu najmodernije urbanističke misli vezane za širinu šetališta na obali, od vremena obližnjih prizemljuša iz Austro Ugarske do 2.000.000 kvadrata Beograda na vodi. Rekao bih da ovde ima više od 20 do 30 metara. Na slikama je inače samo najviši nivo obale, pošto se na drugoj prikazuje stanje 100 godišnje vode kad je vodostaj zaista najviši. Ti koji su projektovali ili odobrili ovu "savremenu" BNV verziju treba da se ušima pokriju i od sramote ne izlaze iz neke mišije rupe.

 

[stf]

Zuma » 19 Мар 2017 09:15 pm[/url]":1i2erhwf]

Tu priču da Savski amfiteatar moramo upropastiti gigantskom grdnjom zato što njegova priprema mnogo košta uveo je još davno STF samo da bi je opravdao, ali inače nema blage veze sa realnošću.

Ја сам изнео реалне економске параметре којима се води цео свет. Слободно грађевинско земљиште у централним зонама градова је реткост и јако је скупо. Да би се икаква градња на таквом земљишту икоме икада исплатила, мора се градити у висину. Што је грађевинско земљиште скупље, граде се више зграде.

И то се тако ради код слободног грађевинског земљишта. Код Амфитеатра имамо још тежу околност, а то је да се зарад урбанизације мора изместити витална државна инфраструктура чије измештање папрено кошта и то мора да се покрије кроз градњу јер другачије никако не може.


Дакле, Београд је имао две опције - да задржи АМфитеатар у предходном стању за сва времена, или да се урбанизује висинском градњом. Нема треће опције. Не у случају Амфитеатра. Све остале опције су до те мере нереалне да се могу сврстати у ранг чистог утопизма.

 

[tzoran1]

@Milose
Da, malo se vrtimo u krug sa tih milijardu evra za prenamenu. Milim da je to los argument jer jos oko 50 metara koliko je trebalo ostaviti za javne povrsine pa tek onda povuci regulacionu liniju ne kosta milijardu vec mnogo, mnog manje. U ostalom posto je rok za izgradnju SA trideset godina, ko zna sta ce neko da gradi tamo negde 300 metara od obale za par decenija... a obala ce biti aktivna vec kroz mesec dana i svake godine od proleca do kasne jeseni.
A to zasto do naprednjaka nije nista uradjeno treba pitati one ranije.

 

[tzoran1]

RioBL » Sun Mar 19, 2017 12:53 pm[/url]":27rfd225]

Ovde imamo situaciju da iz centra grada uklanjamo saobraćajni koridor i na njegovo mjesto stavljamo ili park ili zgradu. Ko je ovde lud?
U situaciji kad se grad bori da osigura sve veće potrebe za saobraćajem mi ukidamo saobraćajni koridor i biramo da li da napravimo park ili zgradu na njegovom mjestu!

Sustinska je razlika da li je na tom ukinutom koridoru zgrade od 100 metara ili park.
Ako je zgrada, koridor ces moci ponovo da aktiviras tek kada srusis zgradu, a to znaci kroz stotinak godina, kroz park ne moras bas toliko da cekas.
I slike koji si stavio za poredjenje se odnose na manje bitan deo setalista, mada ne i zanemarljiv, gde postoji opcija da se poveca komunikacioni prostor na teret zelenih povrsina u dubini, problem je mnogo veci na delu od Zaricevog mosta do Gazele gde su zgrade nabodene skoro na samu obalu..

 

[Zuma]

stf » 19 Mar 2017 09:54 pm[/url]"28669sq]Ја сам изнео реалне економске параметре којима се води цео свет. Слободно грађевинско земљиште у централним зонама градова је реткост и јако је скупо. Да би се икаква градња на таквом земљишту икоме икада исплатила, мора се градити у висину. Што је грађевинско земљиште скупље, граде се више зграде.

Ne vodi se ceo svet jer je taj tvoj ekonomski parametar savršeno neupotrebljiv uzet sam za sebe. Po njemu bi ispalo da u gradskim centrima, gde je svo zemljište skupo, uopšte ne mogu postojati parkovi, pa su čak nepoželjne i bilo kakve javne površine veće od apsolutno neophodnih. Pošto se ipak oni naveliko prave, i to sve više i više, u svim velikim gradovima, očigledno da moraju postojati JOŠ neki kriterijumi koje ti nisi pomenuo, pa je to što JESI pomenuo sasvršeno neupotrebljivo kao kritierijum izbora samo za sebe. Ukratko, ne znači baš nista jer se na osnovu toga ništa ne može zaključiti. Da li je baš 30 metara obale prava mera za 2.000.000 kvadrata, ili je premalo, ili je previše? Baš u Beogradu sa njegovim posebnim potrebama? To što je zemljište skupo nam baš ništa ne kaže o problemu o kome raspravljamo. Možda je još skuplje ako se ispostavi da pola ljudi ne želi da dolazi u BNV zato što su gužve na prilazima prevelike? Pa je i na čisto ekonomskom planu problematično, da ne spominjemo druge kriterijume. Zatim se prave gusti i visoki klasteri poslovnih zgrada, ali ne stambenih, itd, itd.

И то се тако ради код слободног грађевинског земљишта. Код Амфитеатра имамо још тежу околност, а то је да се зарад урбанизације мора изместити витална државна инфраструктура чије измештање папрено кошта и то мора да се покрије кроз градњу јер другачије никако не може.

Jeste, mora da se pokrije, ali ne samo gradnjom u SA zato što se ovde rešava osnovna gradska infrastruktura. Neće valjda samo SA da koristi most u Vinči ili kanalizacioni kanal do interceptora? Ili nove trafo stanice? Ili nove ulice? To znači da će i drugi imati koristi od ovde utrošenih para, a ako se SA napravi tako da ceo grad ima koristi od njega (a ne samo Abar i njegovi tajni finansjeri), onda će SA u budućnosti i zarađivati za ceo grad. Što znači da ostak grada ne samo može, nego i treba da plati DEO troškova. Nešto se pravi samo zbog SA, a nešto ne, tako da stroga podela novčanih bilansa troškova i zarade po projektima, za koju ti tvrdiš da je "jedino moguća", u stvari niti ima smisla niti je uopšte moguća.

Дакле, Београд је имао две опције - да задржи АМфитеатар у предходном стању за сва времена, или да се урбанизује висинском градњом. Нема треће опције. Не у случају Амфитеатра. Све остале опције су до те мере нереалне да се могу сврстати у ранг чистог утопизма.

Naravno da ima treće opcije. Evo naprimer ova koja se sprovodi sada. Mi plaćamo sve, i nemamo ni najbleđu ideju da li će naši potomci za nekih 35 do 40 godina išta zaraditi (da ne spominjam sad javni prostor koji je efektivno privatni, jer njime niti upravljamo niti od njega imamo zarade još čitavih 100 godina). Fascinantno je da će SVI koji ovo čitaju tada već davno biti mrtvi. Tako da smo prosto otpisali centar grada što se tiče našeg uticaja u njemu, u fazonu, "od sad možete samo da ga gledate". Stvarno sitnica.

Dakle, MOŽE da se urbanizuje isto kao i sada, a zarada ili gubitak zavise od toga šta će u njemu biti i kako se prostor uredi. Naprimer, ako se napravi još jedan most na Savi po sred BNV-a, onda se možda bude isplatio tako što će se sprečiti saobraćajni kolaps grada u nekom trenutku u budućnosti. Dok će ovako, sa ovakvom gradnjom, BNV biti JEZIVO skup. Tako da je stvar daleko složenija nego što je ti predstavljaš da bi opravdao trenutni projekat.

 

[RioBL]

tzoran1 » Sun Mar 19, 2017 11:12 pm[/url]":uv9jqmdb]
Sustinska je razlika da li je na tom ukinutom koridoru zgrade od 100 metara ili park.
Ako je zgrada, koridor ces moci ponovo da aktiviras tek kada srusis zgradu, a to znaci kroz stotinak godina, kroz park ne moras bas toliko da cekas.

Slazem se da je u tom smislu razlika velika, ali zasto uopste ukidati koridor!? Ako trenutno ovaj koridor koristi zeljeznica za potrebe teretnog saobracaja, to ne znaci da nema potrebe da isti koridor uklanjanjem teretne zeljeznice ne treba koristiti za potrebe kretanja ljudi. Naprotiv.

Dijelovi grada koje ovaj koridor povezuje izuzetno su vazni. Tzv, dunavski i savski amfitatar. Ako zelimo rasteretiti uske ulice na terazijama i osloboditi ih tranzita onda ovaj koridor moze biti od velike koristi.

Evo kako su pitanje saobracajnog povezivanja duz rijecne obale rijesili u Bilbau, na prostoru sirine oko 40m.

Pogledajte prilog 1

Na tih 40-tak metara je sve. Od trotoara, ulice, parkiralista, bic staze, tramvaja do setalista. Da li je tijesno? Ne. Falili li necega? Ne.

a ovako izgleda skoro duplo siri prostor u Beogradu koji ne znamo kako da ispunimo i razmisljamo samo o tome da ukinemo prugu pa da "prodisemo".

 

[direktor]

Jel moramo da ga ispunimo to nesto obavezno

 

[stf]

@Zuma

Не оправдавам пројекат већ оспоравам широкораспрострањени став да је БвВ крив што се граде високе зграде и да би се у нормалним случајевима урбанизације Амфитеатра градиле ниске зграде, широке променаде и огромни паркови ... е па не би. Јер је економски неизводљиво.

Рачуница је проста па је рачунајте сами. Дакле, у случају "регуларне" урбанизације потребно је да се саберу трошкови измештања железничке инфраструктуре, изградња новом моста у Амфитеатру, појачавање спољне комуналне инфраструктуре, експропријација приватних парцела, трошкови изградње унутрашње инфраструктуре и изградња дела метро линије која "качи" Амфитеатар.

Када се сви трошкови саберу, поделе се на м2 преосталог грађевинског земљишта у Амфитеатру и добије се почетна цена коју би држава тражила на лицитацијама. Та се цена онда подели са просечном ценом новоградње у центру Београда и добије број потребних изграђених квадрата. Онда се тај број подели са површином парцеле и добије неопходна висина зграда.

Што је јавни простор шири, односно веће површине, зграде ће бити више, јер се мање квадрата грађевинског земљишта има на располагању за продати и покрити трошкове које је држава имала.

 

[Delija]

Нешто ти се рачуница појебала. Кажеш на почетку да не би никако било пространих променада и паркова и да би свакако било високих објеката а на крају кажеш да што су објекти виши имамо већу површину јавног простора. Рачуница је посебно депласирана имајући у виду да ови мафијаши преко четвртине СА овога тренутка граде тржни центар П+2.

На страну што ти је основа за став крајње бесмислена. У случају крштене и једине одрживе урбанизације кроз тржишну утакмицу и продавања појединачних парцела а на основу планова донешених у јавном интересу нико не би морао и не би смео да у своју рачуницу ставља цели СА. Управо су највећи трошкови измештања железнице, односно главне жел. станице они који су најнепотребнији, па чак и штетни по саму урбанизацију СА.

 

[stf]

Delija, u svojoj primarnoj želji da mi uletiš klizeći (valjda ti pomaže pri e****i, šta ga znam), prevideo si neke stvari...

... prvo, i sam sam napisao da mi TC nije jasan iz ugla investitora jer je to epski finansijski promašaj (tema o samom TC).
...drugo, prodavanje po tržišnoj utakmici je nemoguće jer da bi se to sprovelo, neophodno je prvo rešiti kompletnu infrastrukturu za šta država nema, niti je ikada imala kapacitet (tj. novac). Ako komunisti sa nekoliko olakšavajućih okolnosti (nacionalnizacija, prinodno iseljenje, radne akcije) nisu uspeli da urbanizuju Amfiteatar, znači da to na taj način nije moguće.
...nisam rekao nigde "izmeštanje glavne žel. stanice" već izmeštanje železničke infrasntrukture, a to žnači kargo terminale, teretnu železnicu, tehnički deo stanice kojima svakako nije mesto u centru grada. Putnička glavna ostaje, ili se konvertuje u metro. Nju nisam dirao.

 

[Zuma]

stf » 20 Mar 2017 08:24 am[/url]":1ih2rh6y]@Zuma

Не оправдавам пројекат већ оспоравам широкораспрострањени став да је БвВ крив што се граде високе зграде и да би се у нормалним случајевима урбанизације Амфитеатра градиле ниске зграде, широке променаде и огромни паркови ... е па не би. Јер је економски неизводљиво.

Рачуница је проста па је рачунајте сами. Дакле, у случају "регуларне" урбанизације потребно је да се саберу трошкови измештања железничке инфраструктуре, изградња новом моста у Амфитеатру, појачавање спољне комуналне инфраструктуре, експропријација приватних парцела, трошкови изградње унутрашње инфраструктуре и изградња дела метро линије која "качи" Амфитеатар.

Када се сви трошкови саберу, поделе се на м2 преосталог грађевинског земљишта у Амфитеатру и добије се почетна цена коју би држава тражила на лицитацијама.

Država ne bi tražila toliko nego manje. I to zato što zarada od gradnje u Savskom amfitetru ne mora SAMA da isplati sve te troškove. Koliko puta moram to da ponovim?

Prokop se ne pravi samo zato da bi se SA oslobodio za gradnju. Postoje i druge koristi od izmeštanja dela železničkog i autobuskog saobraćaja, kargo terminala i prastarih magacina. Koristi od bolje kanalizacije će imati svi. Govna i hemikalije ne smemo dalje izbacivati u Savu bez obzira na BNV, zbog svih nas, a ne samo onih koji će tu stanovati. Most na Dunavu će služiti i drugim potrebama. Manje zgrade i veći parkovi zahtevaju manje dodatne kapacitete i jeftiniju infrastrukturu koju treba dodati. Itd. Tako da koristi od čitavog projekta imaju i drugi delovi grada, pa onda ima smisla da i oni snose deo troškova koji će ionako biti manji od slučaja sa velikim zgradama. Što znači da se ne moraju praviti visoke zgrade samo zato što je razvoj SA tobože neisplativ na drugi način. To nije tačno. Razvoj SA je važan za čitav centralni deo grada i to svi treba da plate zato što će svi imati koristi od uklanjanja infrastrukture koja smeta i poboljšavanja one koja je loša.

A tvrdnja da to u suprotnom niko ne može da plati takođe nema smisla jer mi upravo sad to plaćamo sami, a zarada od BNV-a će, ako uopšte budu došla, doći kroz ko zna koliko decenija i u ko zna kom obimu.

 

[Delija]

Оно што ми даје мало наде да ће овде икада бити боље је лудило, примитивност и вулгарност режима. Сав тај олош неће мирним путем напустити власт. А кад дође време да се скидају са грбаче народа...

 

[autoputevi kao hobi]

Da li znate koliko kosta rentiranje lokala u BW Residencu?
Ocekujem mail,ali sam nestrpljiv


Sent from my iPhone using Tapatalk