[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=428110#p428110:p4d3r9i8 je napisao(la):
Nik_B » 15 Jan 2017 09:42 am[/url]"
4d3r9i8]
Primećujem dve stvari:
1. Kameni blokovi nove obaloutvrde identični su starim.
2. Stara obaloutvrda ukorićena je duboko, za razliku od nove. Tu se vidi koliko se nekada temeljno i puno bolje gradilo nego danas. Mnogo im je lakše bilo da sačekaju najniži vodostaj, izravnaju malo teren i bez muke postave ovaj temelj obaloutvrde (što ne uliva sigurnost) na suvom terenu. Kao rezulrat, pri niskom vodostaju uvek ćemo imati vidljiv i izložen temelj, što svakako nije lepo za oko, a jos vaznije, pitanje je kakav uticaj na statiku ima to resenje.
Moja pretpostavka je bila da se prilikom izgradnje ovog tipa obaloutvrde prvo talpama obezbedi suvo korito uz obalu u pojasu temelja, pa se iskopa temelj, odstrani nenosivo tlo i mulj, postave određeni slojevi protiv erozije, naspe odgovarajućim kamenom i šljunkom, postave ploče i na kraju uklone talpe. Po mom shvatanju, to bi bilo ispravno, da izgleda baš kao i stara obaloutvrda.
U pravu si, tako bi trebalo da se radi, ali je to naravno mnogo dugotrajnije i skuplje, a njima se previše žuri. Nožica kao oslonac čitavog nasipa je ovde previše visoko. Međutim isto to su uradili i na novom keju u Zemunu, a rezultat ste videli na mojim fotografijama iz poruke u decembru. Opasnost je naravno ispiranje materjala ispod nje. Gde god beton nije bio veoma dobro zaštićen krupnim kamenom i šljunkom, već je podlokan i ne oslanja se više ni na šta. Tako da bi ovde i pored svih barži koje su već ubacili u Savu, morali da ih dovezu i naspu još više, i tako potpuno pokriju nožicu po visini, uz minimalno dodatnih pola metra do metar po širini. Inače može izgledati kao na loše zaštićenim mestima u Zemunu.
Još bolje je međutim da je nožica istovremeno i zaštićena kamenom i skoro uvek ispod nivoa vode, kao što je bila ona stara. Tako da talsi udaraju u beton, a ne u zemljište ispod betona. Energija rečnog toka u smeru kretanja vode je u dubini manja, zato što je tu manja brzina vode, a nema ni dodatne energije talasa i efekta "odvlačenja" materjala koja deluje je poprečno u odnosu na tok. Talasi u vertikalnoj ravni normalnoj na obalu proizrokuju kružno kretanje vode i ispiranje, što je posebno opasno, ovako:
Nažalost ovde je podnožije stare obaloutvrde
bar 11 redova betonskih blokova ispod nove. To se lepo vidi na slikama. Ovo je nova nožica koju sam snimio kad je vodostaj bio blizu njene osnove, tako da se u istom kadru vidi i stara obaloutvrda. Istovremeno se na prestalom delu stare vidi da iz vode vire dva reda blokova plus završni beton na vrhu:
A ovo je stara u punoj visini. Ovde se vidi 13 redova betonskih blokova plus beton na vrhu, a nožica je i dalje nevidljiva i kompletno zatrpana ispod nivoa zemljišta.
Tačno je da tada nije postojao Đerdap pa su promene nivoa Save imale veće amplitude, ali stara obaloutvrda je duboko ukopana i dobro urađena i za te nivoe vode. Što nama ni malo ne pomaže jer je ovo visoko i za naše vodostaje. Evo jednostavnog računa o stepenu izloženosti osnove nasipa. Nadmorska visina realizovane osnove se može dovoljno tačno proceniti na osnovu ove dve slike.
Kad sam ih snimio zabeležio sam vodostaj i sačuvao dijagram nivoa vode. Bio je 204 cm, što je 70,32 metra nadmorske visine. Na slikama se vidi da je osnova betona nešto malo iznad toga. To se dobro slaže sa podatkom iz prostornog plana da ona mora biti na 70,5 metara. To je dijagramu raspodele trenutnih, minimalnih, prosečnih i maksimalnih vodostaje Save sam kraj tamno plave linije.
Međutim pogledajte koliko je crna linija minimalnih vodostaja u Beogradu niža od krajnje tačke plave linije, tj od nivoa osnove nožice. Nožica je u stvari blizu minimuma krive PROSEČNIH vrednosti vodostaja, a ne blizu zaista minimalnih, kao što bi trebalo da bude kad bi se kvalietno radilo, kao na staroj Nemačkoj obaloutvrdi. Tako da, na naesreću, nožica nasipa će prilično vremena biti izvan vode, a materijal ispod nje izložen pojačanom ispiranju. To sa jedne strane znači da voda uopšte ne udara u beton, nego ispod kompletnog novog nasipa, a sa druge da će biti ružno, jer se tu može taložiti sav otpad koji reka nosi, a možda bude i pogodno mesto za rast rečnih biljaka u koje se taj otpad hvata i zadržava (đubriva iz kanalizacionih izliva imaju dosta). Njihovi vrhovi su onda pola metra do metar iznad 70,5m, što takođe usporava vodu i znači pojačano taloženje peska i za više vodostaje. Kako to izgleda pri nižim, možete videti po otpadu i šiblju u priobalnom delu leve obale Save, jer nažalost ni tu nisu išli dublje. U tom smislu su bili dosledni onome što se nalazi sa druge strane reke, ali je zbog najava o elitnom naselju u starom delu grada ipak bilo za očekivati malo kvalitetniji rad od onoga posle drugog svetskog rata. Doduše, mogućnost da biljke uhvate koren zavisi od ugla pod kojim se ovde rečno dno spušta, pa tek treba da vidimo kakav će efekat biti što se tiče taloga i đubreta, ali opasnost od ispiranja sa ovako visokom nožicom svakako postoji. A to sada pre svega zavisi od pitanja da li su završili sa nasipanjem Save, odnosno da li će kamenom dodatno zaštititi osnovu obaloutvrde. Ako to urade, biće sigurnije, ali ćemo onda imati više biljaka i taloga uz šetalište. Bilo bi bolje da su nožicu ukopali malo više. Ali videćemo kako će to ispasti na kraju.
