Miloše,
Što se tiče slika Promenade kojima tvrdiš da je nova obala moderna verzija mesta za skupljanje koje smo imali ranije. Nije, veoma je daleko od toga.
Za početak evo koliko smo prostora imali ranije. Javni, u vlasništvu grada, svima pristupačan i besplatan:
A dobili smo ovoliko prostora:
Sada bi ustvari trebalo analizirati razloge popularnosti i načine korišćenja mesta kao što je bila ona prodavnica i prostor oko nje. Nažalost, jednostavno nemam ni vremena ni volje za tako nešto. Ali krajnje pojednostavljeno, obala Savskog amfitatra nije tek neka poljana na periferiji Beograda da bi bilo svejedno šta se tu pravi sve dok je novo i donosi neki novac.
Ovo bi u budućnosti trebalo da bude deo glavne gradske pešačko rekreacione komunikacije duž obale obe reke, od Pančevačkog mosta do Ade Ciganlije, Topčidera, i preko mosta na Novi Beograd. A Savski segment te dugačke trase je još važniji jer je po urbanističkim planovima trebao da bude glavna pešačko rekreaciono veza grada po KRAJNJE problematičnom i loše povezanom Savskom pravcu. Problematičnom i zbog nasleđenog prioriteta koji je uvek imao Dunavski pravac (jer je to pravac pružanja Kalemegdansko-Terazijskog grebena, bivšeg puta za Rim i kasnije Carigrad, NBG bulevara itd) i zbog oblika terena, jer su svuda iza rečne obale uzvišenja i brda (zbog pravca pružanja malih potoka Savskog sliva koji su oblikovali teren). Zbog toga obala Save, kao JEDINI ravan deo, za pešačko rekreativni saobraćaj ima istu važnost kao recimo auto put kroz Beograd (dolina Miljakovačkog potoka). To je sasvim bukvalno trebalo da podsticanjem kretanja u ovom pravcu integriše Beograd i po drugoj od dve glavne ose. Toliki je značaj Savske obale reke.
Prvi koji su počeli korišćenje potencijala ovog koridora su biciklisti kojima je trebalo najmanje "podrške" da bi otvorili tu trasu. Zaključak je međutim da je zbog toga ovde grad MORAO za sebe zadržati veoma širok koridor javnog zemljišta duž obale. Što je i bilo predviđeno urbanističkim planovima sve dok ga siledžije nisu promenile. To bi bio opšti okvir važnosti ovog prostora iz koga posle proizilaze potrebni sadržaji. Kao ilustraciju pogledajte ponovo prve dve slike, koliko je tu ranije bilo javnog prostora (ili ga je moglo biti sređivanjem donjeg nivoa kratkog neuređenog dela kod brodarskih preduzeća), pa onda pogledajte razmak između jame za kulu i reke. Koji je to Neviđeni Kulturni Napredak čoveče!
Pošto iz prethodnog proizilazi da ovaj prostor treba posmatrati kao recimo javnu gradsku ulicu, pešačku zonu, ili površinu parkovskog tipa (a ne tek rečni izlaz privatnih kula), njegova osnovna karakteristika je po planovima trebala biti pristupačnost za sve (bez plaćanja) i dovoljno prostora po čoveku za očekivani broj korisnika. To je prva stvar koju su ranije šetači i biciklisti imali, a sada neće imati. Za broj ljudi koji je ranije koristio taj prostor tu je bilo dovoljno mesta. Trebalo je da tako ostane i dalje. Više ljudi => neophodan veći prostor za isti kvalitet. To je dovoljno jednostavno za razumeti. Ali nije tako jer privatnik ima interesa da prolazniku bude prijatnije u njegovoj zgradi ili na njegovoj zemlji, a ne na javnom zemljištu gde ništa ne kupuje. Sve dok postoje minimalni standardi i dok može da se prođe do njegove firme, što je javna površina lošija, njemu je bolje. Zbog toga međutim postoji grad da brani NAŠE interese, mada ne ovde, nego u drugim državama. Tako da je tu prva razlika između starog i novog.
Zatim, ti kontejneri na tvojim slikama će se ukloniti, a na njihovo mesto će doći super luskuzni i super skupi lokali za kojima 90% stanovništva nema nikakvu potrebu niti uopšte tamo može da bude mušterija. A na starim slikama jeste bilo relativno neuređeno, ali je svako mogao da kupi piće u PRODAVNICI (ne kafani, prodavnici), i da sa društvom sedne, priča i posmatra reku slećih XY časova, a da ga niko ne uznemirava. Mogao si da sretneš bilo koga i da se na miru ispričate, bez gužve, nerviranja i pritiska. Ni toga neće biti.
Itd, trebalo bi nastaviti sa analizom razlika, ali nema smisla. Naravno da nisam za to da se staro "seosko stanje" zamrzne i da se grad ne razvija, to su providne zamene teza. Ali problem je što je način korišenja koji je Beograđanima bio značajan, a gradu nužan, trebalo ponuditi u novom obliku, a ne ukinuti izlizanom pričom o modernizaciji i razvoju. I drugi problem, ono što ovde jesu poboljšanja, KOME SLUŽE? Ko su dobitnici, a gubitnici na lutriji? Koji procenat građana će da ima koristi od novog stanja? A koji je procenat MOGAO da ima koristi da je projekat bio drugačiji? I kakve će grad da ima koristi SADA, a kakve je MOGAO da ima?
Evo još i vizuelnog zaključka, sa česmom, ogledalcem i gitarom, čisto da ostane za uspomenu.
