Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[MilisaV]

a kako planiraju da reše problem vagon naselja.

da li da izgrade neke stanove za železnice, ili eventualno da prebace te porodice u podnožije košutnjaka u druge vagone....


dalje,


pošto očigledno nemaju meru, zašto su se zaustavili samo na savskom amfiteatru i desnoj obali.

zašto i levu obalu ne proglase projektom od nacionalnog značaja pa da napravimo malo više rendera.


a naravno ima još slobodnog mesta u beogradu. predlažem recimo kasarna u topčideru. da se vojska iseli odatle. zamislite koliko bi tu stanova prodali prvi dan.

dalje fabrika IMT. samo to možda ne bi bili stanovi za svetsku elitu, ali bi mogli da nakrcaju srednji sloj... tu sigurno može i više stanova da se izgradi od SA.


dalje i područije IMR-a.


to je isto za svetski srednji sloj. ipak srednjeg sloja ima više pa im se može zavaljati više stanova. makar 10.000 prvog dana.


mi zemljišta imamo. samo arapi da dreše kesu pa da svi zajedno ubiramo plodove.....

 

[phip]

Mislim da nije poenta u arapofobiji vec u tome da argument "pa ne bi se tamo neki Arapi uopste uhvatili ovoga da nisu ne znaju sta rade/da projekat nece biti realizovan/itd.". Opet, niko ne spori da jaka firma zna u sta ulaze ali poenta je da to ipak ne mora da bude garancija i da predstavljanje konkretnog projekta mora da ima svu potrebnu tezinu

 

[spatiotecte]

a kako planiraju da reše problem vagon naselja.

da li da izgrade neke stanove za železnice, ili eventualno da prebace te porodice u podnožije košutnjaka u druge vagone.

Veoma lako:
Dodje lokomotiva i odslepa ih na drugu lokaciju.

 

[spatiotecte]

Stf, ne shvatam lično, već sam vrlo korektan, imajući pre svega u vidu da sma ja laik na ovom forumu, da jako malo, tačnije ništa ne znam o arhitekturi i urbanizmu, te s obziorm da sam temu iscrpeo krvnički pravno i politički, mislim da je dosta da ponavljam jedno te isto stoti put, neko je već ukazao da sam smorio. Zato neću dalje poentirati neke stvari, jer ja više i nemam šta da kažem: ja ne znam kako saobraćaj treba da izgleda da bi SA funkcionisao, ja ne znam šta znači visina zgrada, kolika treba da bude, šta je primereno a šta ne, tako da ja malo toga mogu da kažem o ovom projektu sa urbanističke strane. Radije i pametnije je da učim i čitam iz tvojih i Zuminih postova, kao i ostalih koji su iz struke.

Naravno, dok ne budem odstranjen sa foruma kao nepoželjan, postovaću tamo gde mislim da ima šta suvislo da napišem. Veliki pozdrav.

E ovo je vec OK pristup sa tvoje strane, culi smo sta si imao da kazes, sad pusti ljude iz struke da daju svoje misljenje o arhitekturi i urbanizmu SA.

 

[Zuma]

Pošto će se ovako čudno "predstavljeni" projekti ponavljati, gde se puno priča a malo zna, pokušaću da na detaljan i jasan način objasnim zašto ipak moramo da pričamo u svemu, čisto da ne bi smo i ubuduće gubili vreme na rasprave treba li to raditi.

Moje je mišljenje da je obično najbrže pratiti trag novca, pa zbog toga i ne obraćam preteranu pažnju na politiku. Novac je osnovni pokretač i osnovni motivator. Beobuild je stručni forum, narod ga ne prati direktno, pa zato nema direktan nego samo indirektan politički uticaj. Sem aktvnih učesnika i nešto malo veće pasivne grupe obrazovanih osoba koji samo zele da budu informisani, čitaju ga novinari i Public Relations ljudi političara, tajkuna i investitora (a tu se ubrajaju i botovi). Pošto bilo kakav preovlađujući politički stav na Beobuldu na putu do birača prolazi koz filter novinara i PR osoblja, Beobuld ne utiče direktno na narod, pa u tom smislu nije politički naročito relevantan. U tome Belka greši pa, iako je u pravu da aktivnost ovde ponekad održava temu živom i u drugim medijima, zbog ozbiljnog filtera na tom putu konačni propagandni uticaj Beobuilda na birače je ipak mali, pa ne verujem da na politiku i naš uticaj na nju treba da obraćamo preveliku pažnju.

Pošto smo upali u ovolike dugove, da li će se bilo šta veće graditi sada već zavisi samo od toga da li je projekat stvarno komercijalan, a mnogo manje da li neko može postići političke poene. Kao što sam već više puta rekao, iz iskustva znamo da za lokacijama na obali i dalje vlada potražnja, a sada već svi znaju i da je osnovna priprema za gradnju obalskog dela SA jeftina, pa, ako uspeju da reše kvalitetan pristup obali, meni je to sasvim dovoljno da zaključim da će se na obali nešto graditi. Nema potrebe pogađati šta neki političar misli ili ne misli, mi to ne znamo i ne treba nam. Ako ne bude gradnje sada i sa ovom grupom, biće dovoljno brzo sa nekom sledećom. To je po meni sasvim ozbiljna i racionalna osnova za ozbiljnu diskusiju, nezavisno od toga što ko usput politički dobija ili gubi, ili od razlike u proklamovanom i stvarnom tajmingu.

Prvi razlog za diskusiju je dakle što bilo kakvi projekti, ako se realizuju čak u sasvim minimalnom delu, nepovratno fiksiraju gomilu urbanističkih parametara koji se više ne mogu menjati. Čak i ako je šansa za tu minimalnu realizaciju jako mala, rizik je preveliki (u teoriji igara rizik je proizvod verovatnoće nepoželjnog događaja i štete ako se on desi, inače jedna od praktično najkorisnijih matematickih ideja kod donošenja svakodnevnih odluka). Pa, ako nešto potencijalno može biti veoma štetno, nemamo taj luksuz da se ponašamo kao da se sigurno neće desiti, čak i ako je verovatnoća za to mala.

Drugi razlog je što je pravljenje ovako velikih planova skupo, njihovo usvajanje složeno i dugo, a mnogi planovi međuzavisni. Tako postoji opasnost da ovaj plan bude makar i u nekim svojim delovima osnova za kasniju realizaciju drugog sličnog projekta, iako se od ovoga recimo ne ostvari baš nista. Takođe, drugi gradski planovi mogu početi da se usaglašavaju sa ovim, lošim, dok on čeka na realizaciju ko zna koliko dugo. Pa bi tako, ako se odmah ne ispravi, opet napravio štetu iako se on sam nikada ne ostvari ni u jednom svom delu.

Treći razlog je što nam je neophodna rasprava o urbanizmu i budućnosti Beograda. Silno vreme sam na Beobuildu istrošio na priču da nisu bitne samo lepe zgrade i zvučna imena, već i to kako one utiču na grad, njegove buduće potencijale i život ljudi. Nije važna samo arhitektura, već i urbanizam. Moramo znati šta želimo i kuda idemo, a ne samo stalno pasivno i bez ikakve strategije ili korekcija prihvatati ponude investitora. Međutim urbanizam je jedna od najkompleksnijih mogućih tema, jer zahvata apsolutno sve oblasti života, pa tako traži ogromne količine znanja iz najraznovrsnijih oblasti. A iz ličnog iskustva znam da ljudi beže od suve teorije i dugačkih postova kao đavo od krsta. E pa sad nam neko besplatno obezbeđuje seriju rendera čitavog jednog dela grada gde je sve to predstavljeno vizuelno, a to je mnogo pristupačnije. Tako je moguće na konkretnom predlogu ispitati sam sebe šta bi nam u Beogradu ubuduće bilo prihvatljivo ili poželjno, a šta ne bi. A to nema nikakve veze sa pitanjem da li će se render stvarno realizovati. Kad dođe vreme da se nešto stvarno radi, postojeće veći konsenzus oko toga šta je za nas najbolje.

Četvrti razlog je taj što svaki ovako veliki projekat treba shvatiti kao ispitivanje javnog mnjenja. Sem u zemljama sa najdužom urbanom tradicijom, kapitalistička verzija urbanizma se svodi na trajno ispipavanje gde su granice izdržljivosti ljudi. Kada će narod početi da "pišti". Onda se planeri ponekad malo povuku, i to vam je "urbanizam". Uprošćeno, ali ipak, to je osnova. Odnos dve strane regulišu minimalno neophodni funkcionalni zahtevi i tržište, jer urbanizam ipak nije egzaktna nauka. Posto grad živi od prodaje prostora, a investitori od toga i sasvim direktno zarađuju, jednostavno nema razloga da vam ostave recimo prolaz od 7, a ne od 6 metara. Taj jedan metar je za njih direktno izgubljena zarada, a cena (veća gužva, sporiji prolaz) je prebačena na narod. Ljudi na dolazak na posao ne troše radno vreme, već svoje slobodno vreme. Pa, kad nema metroa, oni su prvi koji plaćaju, a poslodavci tek indirektno. Ako narod nema urbanu kulturu i razvijenu svet o vrednosti ovakvih stvari, on neće velikodušno nagraditi poličara koji ima obzira prema njemu, a onda ovaj i nema stvarnog razloga da tako nešto radi. A naročito ne ako investitor bitno više ceni njegove usluge.

Zbog toga je Beograd na Vodi istovremeno test. Gleda se reakcija na predloženo. Ako nema bitnih primedbi, SIGURNO NIKADA NEĆEMO DOBITI BOLJU PONUDU za sve elemente rešenja koji nisu kontraverzni, a u kojima su interesi građana i investitora suprotni. Zašto bi nam ikada u budćnosti davali bolje uslove, ako smo bez roptanja prihvatitili ove? To je još jedna opasnost ćutanja. U tom smislu bi se čak moglo reći je svaki predlog velikog projekta koji je dovoljno javno vidljiv ustvari delimično "realizovan" bez obzira da li se uopše po njemu odmah išta gradi. Posle njega oni koji predlažu tačno znaju koliko ubuduće maksimalno mogu da izvuku, pa se dalje prilagođavaju tome. Nekontraverzni elementi predloženog rešenje će tako biti ugrađeni u buduće projekte.

Verovatno bi se čak bih mogla utvrditi direktna veza ovog sa starim projektima. Nemate problema sa gradnjom gigantskog poslovnog kompleksa na samom Ušću, velikog koliko i Kalimegdansko brdo sa tvrđavom? Super, da vidimo na kojoj ga još obali možemo praviti. Ako može OVDE, sigurno može i drugde. Poslovni centar na obali, u nastavku Zemunskog keja? Može?? Genijalno, znači da je nadgradnja zgrada u Novom Beogradu dozvoljena. Ako očigledno završeni blok u kome je hotel Jugoslavija može da se proglasi nezavršenim, onda možemo da "popravimo" i "modernizujemo" i ostatak Novog Beograda i našeg urbanističkog nasleđa. Još lepše je što je obala reke od rekreativne i eko zone pretvorena u klasičnu poslovnu zonu. I kao direktna posledica, izvolte, evo vam "Beograd na Vodi". Funkcija obale je sada već radikalno promenjena. Umesto veze severa i juga, tj posebne, odvojene zone koja je nerazdvojni ceo integrisanog sistema pešačkih javnih površina čitavog grada, ona je po svojoj suštini izgleda postala privatni posed zgrade koja se direktno na njoj nalazi. Deo obale ispred zgrade ovde izgleda direktno kontroliše i uobličuje sama zgrada i ono što se u njoj dešava, dok su biciklističke staze i glavno šetalište velikog kapaciteta skrenuti u prvu ulicu u unutrašnjosti SA, iza visokog i gustog niza zgrada na obali.

I tako to ide, eskalacija ima svoju logiku kad god joj se niko ne suprotstavlja. I zato treba koristiti svaki dobar povod za raspravu: Koje su prirodne prednosti i mane Beograda, šta su moderni civilizacijski standardi, šta nam treba, šta želimo i šta je moguće, šta moramo dozvoliti, a šta ne smemo.

 

[spatiotecte]

Treba takodje uzeti u obzir da gradovi koji imaju toliko neizgradjenu povrsinu blizu centra grada poput Beograda su veoma retki u Evropi i jasno je da je to isto jedan od razloga da SA moze da privuce interesovanje stranih investitora.

 

[Борчанац]

И не само страних. Уз план државе, која јасно каже шта се може, многи би улагали. Велики али и мали играчи у великом броју, формирањем неких акционарских друштава, ако арапе искључимо. Што све оно што се гради по граду, свако на своју руку, не би могло да се преточи у усмерену инвестицију по неким правилима.
90 хектара уз реку и центар милионског града, инвестиције би требало да прогутају као ништа. И то у не превише дугом периоду, као што не може све ни одмах. 20 година спровођења доброг плана, дало би резултат за понос пред будућим генерацијама.

 

[Delija]

Treba takodje uzeti u obzir da gradovi koji imaju toliko neizgradjenu povrsinu blizu centra grada poput Beograda su veoma retki u Evropi i jasno je da je to isto jedan od razloga da SA moze da privuce interesovanje stranih investitora.

СА није близу центра већ је најстрожи центар града гледано по положају,надам се једног дана и по садржају.

Савски амфитетар мора што пре да се урбанизује упоредо са градњим метроа.Београд је већ деценијама у облику крофне - урбано ткиво око празног простора на рекама што је у директном сукобу са свиме што дефинише град као појаву стару око 5000 година коју чине груписани садржаји на малом месту ради што веће доступности, развоја и социјализације. Будите сигурни да нас је то током деценија коштало неизмерно много и да смо по томе јединствени у свету.Не заговарам ја да се забетонира сваки квадратни метар СА и евентуално Луке Београд али то све се морало давно урбанизовати на квалитетан начин. Ова држава и Град би били у далеко бољем стању да се то десило кад је требало.

 

[spatiotecte]

Bitno je da se postavi dobra osnova za razvoj.
Ulicna matrica je pocetak svega, ona diktira kako ce biti rasporedjeni objekti u prostoru.

Zanimljivo je sto se tice projekta Beograd na Vodi da su osmislili ulice i blokove istih dimenzija kao ove postojece u neposrednoj okolini Savske i karadjordjeve ulice s'tim sto su ih presekli sa par oblih i blago ukrivljenih bulevara (verovatno da bi masterplan ispao moderniji) ma da ne mora da znaci, ovaj centralni obli bulevar prati konture zeleznicke pruge Beograd Spoljne i kontejnerskog terminala. Dimenzije blokova pogledano odozgo daju utisak gusto naseljene centralne gradske zone poput blokova u centru beograda.

Sto se tice zone u blizini savske ulice, vodili su se urbanizmom uivicenih zatvorenih blokova sa prorezima izmedju zgrada odnosno polu otvorenim/zatvorenim blokovima.
Takodje ubacili su perspektive u celom projektu time sto su napravili 3 bulevara koji vode do centralne takce tj epicentra celog projekta kojom kula dominira i dolazi do izrazaja s tim sto kula nije u osi tih bulevar vec smaknuta. (slicni urbanizam postoji u Versaju i Sankt Peterzburgu gde 3 velika bulevara vode do dvorca u versaju odnosno Kule zgrade Admirateljstva u Sankt Peterzburgu.
Znaci da su dali akcenat na evropskom tretmanu urbanizma gde fokus jedne zgrade (kule) dominira da ne kazem "zraci" jer svi pravci vode do njega i jos su dali na efektu dodavanjem koncentricnih poluprstenima koji se sire tangentno (obli bulevar)od fokusne tacke (kule)
Takodje se mogu videti trgovi okruglih formi koji jos vise deodaju na osecaju centralne gradske zone.
Inspiracija celog ovog projekta koliko god on delovao "futuristicki" je zapravo jako klasicna" jer povezuje razne tacke (kula, Zgrada glavne zeleznicke stanice, lozionica) pravim sirokim bulevarima sa drvoredima. Dakle principi urbanizma iz ... 19og veka (ali modernizovani)
Zrakasti polozaj ulica koje polaze od Glavne se moze uporediti sa 12 ulica koje polaze od trijumfalne kapije u Parizu (precnik trga trijumfalne kapije 270 metara, precnik trga oko glavne 250 metara) znaci urbanisticki gledano vrlo slicno.
Urbanizam sa gradksim trgovima, objekti u osi, dominiranje zrakastih elemenata urbanizma i kreiranje perspektiva gde god je to moguce.

Ono sto je ipak najcudnije je deo koji se nalazi iza parka i onaj klaster visokih zgrada u toj klasicnoj "centralno gradkoj matrici koju su osmislil jer ti visoki objekti vise podsecaju na neki americki "downtown ili na neki "bogati" grad u aziji koji je doziveo bum u izgradnji (Hong kong na primer)
Veliki park u sredini ima funkciju "tamon zone" izmedju urbanizma P+6 i urbanizma P+30

Takodje je vidljiv pristup "copy paste" arhitekture jer oni vec imaju spremne sve te objekte u bazi podataka i samo su punili ulicnu matricu koju su predhodno osmislili.

 

[JohnnyLee]

што се мене тиче, нека граде шта год, само да среде савску обалу, јер је срамота да изгледа овако како изгледа

 

[Mair]

Pozdrav svima od novog clana foruma.

Prikljucujem se jer je ovo jedino mesto gde se moze cuti nesto o ovome projektu i njegovim pravim problemima. Nacin na koji je projekat pokrenut ostavlja mnoge sumnje i mene je interesovala tehnicka izvodljivost projekta. Ovo je jedino mesto gde se o tome prica.

Takodje, forumasi ovde su uspeli da zakljuce da sve krece od trznog centra a to je danas ujutru potvrdjeno na radiju B92, (nisam uspeo da shvatim ko je bio gost koji to prica, uhvatio sam na kratko u kolima). Kao, pravice se odmah i kula ali to meni vec ne deluje realno.

Hteo bih da mi neko objasni da li je uopste moguce trenutno napraviti trzni centar? Oni ce skloniti neke sine, ali ako dobro razumem, oni ne mogu da uklone prugu koja ide od Gazele pa posle oko Kalemegdana, jer je to jedini nacin da teretni saobracaj stigne do Pancevackog mosta. Drugi je da ide kroz Vukov spomenik, ali ne verujem da je to dozvoljeno. Da li je moguce praviti trzni centar po njihovim planovima uopste ako ta pruga ostane?

Dobro došao na forum i čestitam na prijavljivanju kao i na komentarisanju.


Moguće je praviti u SA i neće ometati saobraćaj, jer će jedan deo šina bliže Savskoj ulici ostati, te šine će se ukloniti u kasnijim fazama gradnje SA. Šine koje će se sada ukloniti nisi korišćene već nekoliko godina ili su se koristile za parking vagona kojih sve manje ima.
Gradi će se od obale ka Savskoj ulici.

Ovo sam ja ukratko napisao, opširnije naravno imaš u prethodnim stranama ove teme.

 

[owim]

A šta ćemo sa šinama?

Petak 7.3.2014 | 20:24 | Izvor: Danas

Beograd -- Srbija nema mehanizaciju za uklanjanje pruge koje najavljuje generalni direktor, a nemamo ni gde da smestimo razmontirane šine - kaže Nebojša Nikić, predsednik Sindikata izvršnih službi srpskih železnica i naglašava da je zamisao generalnog direktora Železnice neizvodljiva.

Nikić upozorava da i ovog puta može doći do malverzacija jer niko nije precizirao gde će "završiti stare šine“. On podseća na nedavni "slučaj prodaje teretnih kola u staro gvožđe kada je Železnica Srbije oštećena za 65 miliona dinara“.

Ne funkcionišu nam sistemi za signalizaciju, uređaji u lokomotivama ne rade, vozovi se u stanicu usmeravaju mobilnim telefonima i sva je sreća što do sada nije bilo povređenih“, kazao je Nikić.

Sent from my M8 pro using Tapatalk

 

[stf]

Ау бре, ко све не даје изјаве за медије ... налупа се представник синдиката и оста жив.

Ако Железница нема машине, нека пусте Роме и све ће бити очишћено и пре рока који може чувеном Мркоњићу да падне на памет ... ако могу Роми са 10 прстију, може и Железница да уклони мало гвожђурије ...

 

[JohnnyLee]

те старе шине треба рециклирати. ионако ће опет требати да се негде постављају

 

[owim]

Ko je to gunđao protiv tržnog centra?


Tržni centar najposećenija turistička atrakcija na svetu

Jedna od najposećenijih turističkih atrakcija na svetu je - tržni centar. I to ne bilo koji - već najveći svetski tržni centar u Dubaiju.

http://www.b92.net/putovanja/vesti.php? ... _id=820765

(I mi cemo imati najveci. )

Sent from my M8 pro using Tapatalk

 

[Bivis]

Da je došao neki investitor i rekao, hoću parcelu u SA, tamo imam nameru da gradim ultra-giga-mega tržni centar. Kako bi to prošlo u javnosti, prilično loše.

Trebalo je priču upakovati u nešto mnogo lepše, grandioznije po mogućstvu sa naglaskom na razvoj infrastrukture...

Tako dobismo i bukvalno kule i gradove pride, samo sve mi se čini da će se jedino TC izgraditi.

Živi bili pa videli.

 

[Гага]

Значи сутра је дан Д.

Људи пустите све размирице на страну, да ли ће бити или неће бити, шта буде биће. Сви волимо и треба да волимо овај наш бели град и сви желимо да буде чист, леп, угланцан, сређен и да се поносимо са њим без обзира колики је, да ли има високих зграда или не, да ли има булеваре или уске уличице, мостове или мостићћће, подземну железницу или не,... Лично ga волим и оваквог какав је и мислим да је већина нас на овом форуму сањара и истинских заљубљеника у Београд, сањара о лепшем Београду, који и те како може да буде лепши.

Лепо је и сањарити и зато дозволите барем на тренутак да се одсања тај сан до краја, без обзира како ће бити кад се сви пробудимо. Ипак неће болети.

Свака урађена нова зграда, мост/мостићћћ, улица/булевар, вртић, дом здравља, школа, факултет, фабрика, колектор, нека установа, јавна гаража,... велики је добитак за овај наш Београд.

Добитак ће бити и тај велики тржни центар који ће се сигурно први почети градити у СА, јер такви објекти први враћају новац инвеститору, зато је и инвеститор инсистирао да се он први изгради. Добитак ће бити и сређена десна обала Саве између мостова, од оних силних зарђалих кршева од бродова, шљункара, барака и чега све још не.

И Киза је, док је био градоначелник, сећам се причао и представљао неке цртеже о СА, а кад је постао ПВ је о томе причао и на државничком нивоу и исто са арапима. Са оснивачем и бившим председником Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и владаром Абу Дабија, покојним шеиком Зијад бин Султаном Ал Нахјаном 06. јануара 2002. године Киза је у Абу Дабију, разговарао о јачању економских веза Србије и УАЕ, а и о „....води“. У чланку се то не спомиње, али ....



Zayed receives Hamad, Djindjic

President His Highness Sheikh Zayed bin Sultan Al Nahyan held talks with Bahrain Emir His Highness Sheikh Hamad bin Isa Al Khalifa in Abu Dhabi yesterday.

President His Highness Sheikh Zayed bin Sultan Al Nahyan held talks with Bahrain Emir His Highness Sheikh Hamad bin Isa Al Khalifa in Abu Dhabi yesterday.

They reviewed fraternal ties between the two countries and ways of furthering them as well as the issues discussed in the GCC Summit in Muscat.

The two leaders also exchanged views on the latest developments in the region and the international arena.

Earlier, Sheikh Zayed received at the Al Bahr Palace Zoran Djindjic, Prime Minister of Serbia. Sheikh Zayed and Djindjic discussed ways of enhancing joint cooperation in various fields.

The Serbian premier said his country was interested in developing relations based on mutual cooperation and friendship with the UAE, notably in the economic field.

Sheikh Zayed also expressed the UAE's eagerness to strengthen its relations with countries of the world in order to serve mutual interests.

http://gulfnews.com/news/gulf/uae/gener ... c-1.374853

Један од синова овог султана је садашњи председник, а његов син је власник компаније која инвестира и са којом Вучко разговара око пројекта „Београд на води/Сави“.

Сваком од наших политичара овакав пројекат (Европолис, Мегаполис, Београд овако/онако на води или већ), је био кец у рукаву, само што је Вучко зналачки то искористио, за разлику од другух.

Уз снове, који сутра можда постају и делимично јава, да мало слушамо једну лепу песму састава Дип Парпл, који су скоро, по ко зна који пут били у Београду, и да уживамо. Јесте да је Јан Гилан, на жалост мало посустаје у гласу, ипак су године у питању, али још увек се добро држи и прати ритам.
Ова песма може да се зове и Belgrade on the water

DEEP PURPLE - Smoke on the water (HD) ARENA 2014 BEOGRAD
http://www.youtube.com/watch?v=_dT0eY1zIrs

У сваком случају Београд ће да победи

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=jtaSMrPVBmg[/youtube]

 

[dosen]

1

 

[GOJE]

Drugovi forumaši,

Da li ste spremni za jednu tešku eksluzivu? Vaš drugar GOJE je jutros (08.03.2014. u 08:59) vredno zabeležio PRVE RADOVE na izgradnji Beograda na vodi.

 

[boca-ica]

Ranoranilac
+1

Kada bi po uklanjanju pruge u SA ostala i samo zelena površina sa jednom nižom kulom
i ta varijanta bi bila dugo isčekivan mega iskorak Bgda

Zbog opravdanog straha od tradicionalnih muntnih i ne dovršenih poslova, nisu baš pozitivna očekivanja
naročito kada gromoglasnost ,,ćizmaša,, već prelazi nivo pristojnosti

Bez obzira na sve
uklanjanje i izmeštanje železničkog sečiva iz Bgsrca
ima moju podršku ma ko je sprovodio :kk:

 

[stf]

Трагедија је што ситуација за фотографије коју је представио Гоје заправо представља цивилицазијски искорак за Савски амфитеатар ... макар остало само на томе ...

 

[dosen]

Smederevo na vodi.

Sa 10-ak me mogao bi da se zapocne mnogo odrziviji projekat. Koji bi omogucio Smederevu da podigne GDP razvije recni i drugi turizam, dozivi urbanu regeneraciju i smanji zavisnost od zelezare. Toliko kosta kolosek do zelezare. Investitori u pojedinacne jedinice bi mogli da budu DOMACI.
http://www.zelsd.rs/upload/download/smederevo.JPG

 

[Homer Jay]

Najzad nađoh fotku na kojoj se vidi kako su otprilike zamislili uklanjanje šina. Dakle, žuto je ovo što sada uklanjaju i što bi navodno trebalo da bude završine za 6-8 meseci. Plavo se uklanja kada se Prokop završi i stavi u funkciju. Crveno kada se završi obilaznica kod Vinče.

 

[spatiotecte]

Znaci nema zezanja, zaista postoji plan za izmestanje sina.