Nikako mi nije jasno da li izvestan i nažalost rastući ljudi na Beobuildu bukvalno ne želi da shvati ono što im ne odgovara, ili ih mrzi da isprate složenije objašnjenje, ili stvarno nisu u stanju da razumeju ako im kompletna logika nešto malo kompleksnije pojave nije do detalja objašnjena. Evo, pokušaću po poslednji put, ali sada detaljno. Ako i posle ovoga nije jasno, onda tu svarno nema pomoći.
Vrlo kratka verzija za nestrpljive: Putanja kompozicija sa naftom nije premeštena zato što je ovako bolje, nego da bi se što pre oslobodio što veći prostor gradilištu Beograda na vodi. Da kamioni sa zemljom ne bi povremeno čekali na pružnom prelazu, i da bi u kasnijim fazama gradnje ona bila brža. I to je JEDINI razlog. Sve drugo je foliranje, navlačenje lažnih razloga koji javnosti treba da opravdaju unapred donetu i spolja nametnutu odluku.
Duža verzija. Zašto nova putanja nafte nije dovoljno dobra? Idemo redom. Prvo mora biti savršeno jasan stepen rizika za Beograd, iz čega bi onda morala da proizilazi potrebna vrsta pristupa rešavanju problema njenog transporta kroz srce grada.
Jedan NIS-ov vagon cisterna ima kapacitet nekih od 75.000 litara nafte. Koliko takvih cisterni vidite na ovoj slici?
Kad je ovo snimljeno bile su parkirane tri kompozicije, a recimo da jedna ima okruglo 20 vagona. Dakle samo jedna kompozicija sadrži 1,5 milion litara nafte! Pošto iz skladišta mora stalno da izlazi isto koliko i ulazi, to znači da samo jedna kompozicija nafte iz Pančeva prouzrokuje da se
3 miliona litara opasne, visoko toksične i zapaljive tečnosti šeta po samom centru milionskog grada. Ja ne znam koliko često takve kompozicije idu iz Pančeva, ali po svakoj već imamo čak 3 litre otrova po stanovniku Beograda.
Koliki je havarijski potencija neke količine u rasponu od 75,000 litara nafte u jednoj cisterni, do 1,5 milion litara iz jedne kompozicije? Može da se prospe i ode u podzemne vode, a može i da se zapali. Probajte da zamislte kako izgleda kad gori ZAISTA velika količina nafte. Ogromna masa otrovnog crnog dima. Ko će biti pogođen isparenjima zavisi samo od pravca vetra u tom trenutku. Mvbg1 me ubeđuje kao je Topčider toliko bolji od od starog tertnog čvora da je to "smešno". Smešna je sama zamisao da će za ove količine nafte koja gori to biti bitno. Ubrzo će biti prekriveno pola grada, pa ma gde da se nafta zapalila. A Topčider ima ogromna naselja sa sa obe strane.
A tek ćemo da nastradamo ako veća količina nafte ode u zemlju i zagadi podzemne izvore vode. Svi oni su u podzemlju prilično dobro povezani pošto je Beograd u bivšoj delti reke Save sa puno poroznih depozita prožetih vodom. Ovde je Topčider daleko gori zato što je neposredno do njega Makiško polje koje je glavni izvor vode za Beograd. Shvatate li da je naftu koja je prodrla u dublje slojeve nemoguće izvaditi iz zemlje? Takođe, Beograd ima tako ogromnu potrošnju vode, da je NEMOGUĆE stanovništvo duže snabdevati vodom ako izvori vode budu zagađeni. Ja ne znam puno nesreća koje bukvalno mogu da onemoguće život u gradu, ali ovo je jedan scenario koji u nekom varjantama može da ima čak i takve posledice.
Zašto ovo spominjem? Da bi postalo jasno koliko je u odnosu na ovo smešna tvrdnja da moj predlog o minimizacii rizika ne može da se realizuje zato što neki ćata misli da određenu kompoziciju iz Pančeva mora da vuče velika lokomotiva umesto male. "Tako im se više isplati". Alo!!! Ovako pola Beograda može da se poguši od otrovnog dima upaljene nafte, ili ceo Beograd iseli u potrazi za vodom, ali železnica ne može da zameni lokomotivu zato što to "krši pravlinik", iako ga već krše na tom istom mestu za ljubav nekog Arapina.
Iako su ovako ozbiljni događaju malo verovatni, oni su ipak mogući. A ako su posledice potencijalno ovako apokalipičkih razmera, onda se ni prema malim verovatnoćama ne sme odnositi nonšalantno, u stilu "valjda se neće desiti". Tada je jedina dozvoljna strategija: "hajde da učinimo sve što je u ljudskoj moći da verovatnoću ovako opasnih posledica smanjimo na što manju meru, pa makar to i koštalo, ili bilo teško. Cena velike havarije će uvek biti enormno veća." Drugačije se ne sme raditi. U pitanju su životi velikog broja ljudi i bezbednost grada. U tom slučaju, odgovarajući organi jednostavno izdaju naredbu šta MORA da se uradi da bi se šansa za ovakve događaje smanjila NA SVAKI MOGUĆI NAČIN. Ako je recimo zamena lokomotive na ovom mestu zbog nečega problem, onda se pogleda šta se može učiniti da to više ne bude problem.
Ili, zašto uopšte poredimo da li je u slučaju havarije opasniji Topčider ili stara stanica? Zato što iz nepoznatog razloga ekološka bomba sa 1,5 milion litara nafte u srcu velegrda stoji u stanici satima ili danima. Zašto? Ti trasporti su redovni i savršeno predvidljivi. Zašto se železnica ne može organizovati da oni stižu u vreme kad je sve spremno da se odmah (ili što brže) proslede dalje? Ovako opasan transport u centru grada se ne može tretirati kao redovan posao i odrađivati po istom prioritetu kao ostala roba.
Ili, zašto se koloseci u NIS-om stovarištu na zamene pa da teška (ili laka) lokomotiva iz Pančeva može direktno da uđe, a da kompozicija nigde ne stoji? Jedan kolosek je dugačak samo oko 250 metara. Cena nesreće sa ovako opasnim tovarom je nesrazmerno veća od prilagođavanja pruge, procedura ili propisa.
Ali idemo dalje. Sad treba videti koje bi sve vrste nezgoda sa vagonima mogli da očekujemo, da bi znali kako smanjiti njihove verovatnoće. Curenje na nekom ventilu jeste nezgodno, ali je ipak relativno najmanje značajno. Ali čak i za taj slučaj, opet je stari železnički čvor povoljniji od Topčidera. Dalje je od Makiškog izvora vode i više nizvodno. Ionako je više zagađen, a i podzemne vode se brže izmenjuju zbog blizine reke i bolje povezanosti sa njom, pa postoje šanse da će reka pre da iz podzemlja ispere ili bar smanji koncentraciju zagađivača.
Ne, pravi problem nije kad cisterna stoji u stanici, kao što mvbg1 implicitno tvrdi, nego kad se kreće, dok je na putu i pod mnogo manjom kontrolom. Tada je energija oslobođena u nezgodi mnogo veća, a tada i mogućnost curenja ili paljenja. Cisterna može da iskoči iz šina. Može da sa sobom povuče i druge. Moguć je sudar dve kompozicije. Pogrešno postavljena skretnica. Srčani udar mašinovođe dok je voz u pokretu, itd.
Kako se u ovim slučajevima smanuje rizik? Smanjivanjem brzine kretanja i skraćivanjem puta koji se mora prevaliti. A šta su oni sada uradili? mvbg1 se hvali kako su sada POVEĆALI brzinu kretanja kroz grad, i još su povećali dužinu puta, pa sad prolaze kroz dobar deo grada.
Nacrtao sam obadve trase. Plavo je stara trasa, crveno je nova, a zeleno je zajednički deo. Pogledajte za koliko je crveno duže od plavog. Koliko tu ima više prlike da se desi nešto loše. A pri tome plava linija sada ide kroz puste, očišćene, pa čak i nedostupne delove SA, a crvena ide uz Savsku i Bulevar Vojvode Mišića.
Kao ilustraciju da se ovakve havarije zaista dešavaju, evo slika gde sam sasvim slučajno 25.02.2014. snimio pokušaje da se vrati puna cistrena koja je iskočila iz šina. Očigledno da je iskočila u pokretu. Dok kompozicija stoji na nekom skrajnutom koloseku ne može joj se baš puno ružnih stvari desiti. Opasnost nastaje kad počnu da je vozikaju napred-nazad po čitavom gradu, a oni su upravo taj put učinili dužim, a brzine većim.
"Beograd -- Na beogradskoj železničkoj stanici danas je iz šina iskliznula cisterna sa dizelom, a saobraćaj je normalizovan posle tri i po sata."
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=816512
Da na kraju dodam i jedno jednostavno pitanje. Kako to da se niko pre nije setio ovako "genijalnog" rešenja da se milioni litara nafte stalno šetaju do Topčidera i nazad? Nije moguće da to nikome nije palo na pamet. Pogotovo uzevši u obzir kako su se ranije ozbiljno razmatrali problemi bezbednosti. Ako je potrebno, doda se jedno kratko parče pruge i milina, Beograd je bezbedniji nego što je bio. Ali ipak NIKO nije predložio tako jednostavno rešenje ovako velikog problema. Nego izgleda da su sasvim slučajno, baš kad je Abar rešio da gradi, naši autoriteti odjednom dobili napad genijalnosti i savesti, pa shvatili ono što niko pre njih nije. Da je ova trasa tobože bolja. Nažalost, istina je obrnuta.