Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[JarJarBinks]

One pozadinske fasade me uvek podsećaju na slike Đorđa de Kirika.
Ono što ljudi stvaraju nije lepo samo po sebi. Lepotu pripisuje čovek ako je voljan...

Meni je Beograd lep grad na primer, što koliko vidim većina Beograđana na internetu ne misli. Imam potvrdu stranaca da je Beograd lep - to sam do sada čuo od Grkinje, Iračanke, i Škota.

 

[spatiotecte]

Beograd je lep zato sto u jednoj istoj ulici moze da se nadje i do deset razlicitih stilova arhitekture koje cine jedan cudan i neopisiv utisak uskladjenog nereda.

 

[Zuma]

JarJarBinks » 20 Nov 2016 12:52 pm[/url]":34bvfy0p]
Nova zgrada Evropske centralne banke u Frankfurtu koju su delom gradili Srbi (kako kaže dokumentarac koji se ovih dana vrti na RT - Russia Today - televiziji), je odličan primer kako jedna zgrada može da "nagrdi" ceo gradski prostor. Ali mislim da ne vredi opirati se protiv zeitgeist-a. Visina je ono čemu čovek teži u ovom periodu.

Visini ne teži "čovek" nego investitor i još gore, politička elita. Postoji prilična razlika. A siromašan "čovek" bi eventualno mogao da teži jeftinijim zgradama, što bi onda moglo (ali ne mora) da znači visoke zgrade. Međutim i on sigurno ne teži da te njegove jeftine zgrade budu u najskupljoj gradskoj zoni, pa da ga onda deru kroz porez. Tako da "ljudi" svakako nemaju puno veze sa ovakvom gradnjom u BNV-u.

 

[razgradjevinar]

siguno ti je i mama potvrdila da si em lep em pametan

 

[Zuma]

Ako ti već nije bilo jasno značenje poruke, bolje bi prošao da si jednostavno pitao. To nije sramota. Dakle, ako se u kontekstu pitanja "Čemu visoke zgrade u BNV-u?" kaže "Ali mislim da ne vredi opirati se protiv zeitgeist-a. Visina je ono čemu ČOVEK teži u ovom periodu" (zeitgeist - dominantan skup ideja), onda to znači da je pitanju civilizacijska nužnost. Dakle da mi tu ustvari nemamo izbora. Treba da ćutimo i da se povinujemo nekom opštem i NUŽNOM pravilu koje nema konkretno lice i nosioca. A u suštini, stvar je jednostavna: privatni interesi vrlo uskog kruga ljudi se predstavljaju kao opšti, nužni i nezaobilazni. I to se i nehotice propagira na sve moguće načine, što je VEOMA opasno. Kad se kaže "čovek", to znači SVI, a ne samo neki. Zbog toga sam samo uzgred i kratko pojasnio da nisu u pitanju "ljudi", dakle svi mi zajedno, nego bitno uža grupa. Ova razlika ima ogromne praktične posledice po nas, mada sam odavno došao do zaključka da su kratke poruke o složenim temama skoro besmislene. Nažalost, nisam imao dovoljno vremena za dužu.

 

[svrca]

spatiotecte » 20 Nov 2016 01:07 pm[/url]":tdep5gcz]Beograd je lep zato sto u jednoj istoj ulici moze da se nadje i do deset razlicitih stilova arhitekture koje cine jedan cudan i neopisiv utisak uskladjenog nereda.

:kk:

 

[Zuma]

mvbg1 » 20 Nov 2016 09:32 am[/url]":bauyxmp3]

Na ovoj fotki je kolosek "šest topola" koji je ukidanjem stanice Beograd spoljna prestao da se koristi. Tako da vozovi više ne saobraćaju preko njega već se preko novih kolosečnih veza na ulazu u stanicu Beograd glavna i novoizgradjenog koloseka usmeravaju na prugu Beograd-Niš ka stanici Topčider.
Kolosek "šest topola" se koristi samo na delu od stanice Topčider do mosta na Adi za postavljanje vagona cisterni u NIS-ovo skladište kod hipodroma.
A što se samog manevrisanja tiče,vozovi sa naftnim derivatima se iz Pančeva dopremaju gore objašnjenim prevoznim putem u stanicu Topčider gde se raspuštaju i onda manevarskom lokomotivom odvlače ka skladištu NIS-a. Ranije su se kompozicije "naguravale"skroz iz Beograd spoljne,pored Save sto je bilo veoma komplikovano zbog mnoštva ljudi i kola koja su prelazila prugu od sajma ka šetalištu pa su morale da se povećaju mere bezbednosti.Što se rezultiralo sporijom vožnjom,čestim stajanjem i celokupnim produženjem tih manevarskih radnji a ujedno i smanjenjem propusne moći te pruge.

Ova poruka je tako dobro napisana da bi mogla posluži kao školski primer kako sastaviti nešto što izgleda vrlo razumno iako je u stvari delom pogrešno, a delom ne znači skoro ništa. Ono što me je zbunilo je pre svega izraz "novoizgrađeni kolosek". Da li je moguće da je stvarno napravljen potpuno novi kolosek za koji ja ne znam, a koji omogućuje direktniji pristup skladištu nafte kod hipodroma, tako da kolosek na gornjoj slici zaista više nije bitan? Na kraju sam morao da odem tamo i pogledam. Ispostavilo se nikakvog novog koloseka nema, da je putanja nafte kroz grad tačno onakva kakvu sam opisao u prošloj poruci, a da su navedeni razlozi zašto bi ovo trebalo biti bolje veoma loši.

Mogu samo da pretpostavim da se izraz "novoizgrađeni kolosek" možda odnosi na uklanjanje skretnica koje više nigde ne vode. Zaista su podizani segmenti pruge sa takvim skretnicama i umesto njih stavljani novi koloseci bez skretnica. Iako to u nekom problematičnom smislu koji nije sasvim u skladu sa duhom Srpskog jezika jeste "novoizgrađeni kolosek", ne vidim kakve to ima veze ovom pričom jer je kolosek tačno tamo gde je i ranije bio, a vozovi njim i dalje idu kuda su i pre toga išli. Ničeg novog nema.

Što se ostalog tiče, da uporedimo prednosti i mane novog i starog rešenja vozikanja nafte kroz središte milionskog grada.

Po novom se zaista uklanja jedno ukrštanje pruge sa putem koji kod sajamaske hale 10 izlazi na obalski kej. I to je JEDINA prednost koje mogu da se setim. Ali koliko često automobili izlaze na PEŠAČKO šetalište na obali, u vreme kad tuda prolaze kompozicije? Koliko ljudi na obalu dolazi baš tim putem (kroz sajam) i u to vreme? Nafta se ne vozi noću kad rade splavovi. Ko su ljudi koji specijalno dolaze da bi se po danu šetali baš sajamskim kejom, ali dolazeći iz pravca Sajma, a ne obalom? Neki pecaroši i vlasnici splavova? Da li je uzevši u obzir njihov broj to u praksi IKADA bio problem? Koliko je to onda ozbiljna prednost uzevši u obzir promet na tom prelazu? A ovo je tek čudno:

mvbg1 » 20 Nov 2016 09:32 am[/url]":bauyxmp3]Ranije su se kompozicije "naguravale"skroz iz Beograd spoljne,pored Save sto je bilo veoma komplikovano zbog mnoštva ljudi i kola koja su prelazila prugu od sajma ka šetalištu pa su morale da se povećaju mere bezbednosti.

Koje mere bezbednosti? Nikada nisam video bilo kakve mere bezbednosti, a brzina kompozicija mi izgleda jednaka i sada i ranije. Ako na ovom kratkom segmentu uopšte i postoji neka razlika u brzini, to je nešto tipa 5 Km/h brža vožnja. Ali sumnjam da i to postoji. Koliko se vremena TAKO štedi na toj bednoj dužini? I to su dakle te prednosti. Da vidimo sad mane.

Nekada se u Pančevu mogla natovariti kompozicija sa naftom direktno za NIS-ovo stovarište. Zatim mašinovođe jednostavno ide samo pravo od Pančeva do Hipodroma, bez velike promene brzine, i bez bilo kakvog stajanja bilo gde. Tamo se cisterne istovare, pa se ista ta kompozicija samo vrati istim putem i na isti direktan način u Pančevo, spremna da se ponovo napuni. To je najbrže, najkraće, nema nikakve dodatne i rizične manipulacije kompozicijama, a nafta najmanje vremena provodi u gradu.

A sada, hiljade tona nafte, potencijalnu ekološku bombu u srcu milionskog grada, prvo odvoze u stanicu Topčider. Šta će pobogu čak tamo? Pa se onda raspušta. Zašto se raspušta i ponovo formira, ako je relacija Pančevo - stovarište nafte ionako redovna i svakodnevne trasa? Pa čak ni onda novoformirana kompozicija uopšte ne može da ode direktno do stovarišta, nego prvo mora da iz Topčidera ode skroz iza sajma, pa tamo strane (i dalje ometajući ljudima prelazak pruge na tom potezu isto kao i ranije), zatim se prebaci skretnica, pa tek onda može nazad u stovarište. Dakle sve kao što sam prvobitno opisao.

SVAKA od ovih NOVIH i nepotrebnih manipulacija ne samo da produžava vreme transporta DRASTIČNO više od (eventualne) uštede zbog "pažljivog" prelaska jednog skoro nekorišćenog puta preko pruge, nego i nešto DALEKO važnije: Ovo bitno povećava verovatnoću havarije i ekološke katastrofe koja može uslediti zbog:

- Povećanja ukupnog vremena koje opasne kompozicije provode u čekanju ili na putu kroz grad
- Veće dužine puta koje prelaze (više potencijalno kritičnih mesta i šetnji napred-nazad i kreni-stani po gomili NOVIH skretnica)
- Većeg rizika dodatnog i nepotrebnog prekomponovanja kompozicija sa naftom.

Nova i stara situacija su dakle apsolutno neuporedive po svemu. Ovo sada je i daleko skuplje i rizičnije.

A pošto sam zbog tvoje mudro sročene poruke morao da odem do tamo i vidim te "nove koloseke" i "prednosti novog rešenja", evo usput i fotografija kao dokaza da nafta i dalje odlazi iza sajma.

Ovaj kolosek je jedini ulaz i izlaz u NIS-ovo skladište nafte.

Iz drugog ugla.

Zatim kolosek sa prethodne dve slike ide ovuda.

Pa postaje prvi do Save (ali bez bilo koje skretnice ispod ili blizu nove petlje).

Pa pored čuvareve kućice ka sajmu, i dalje bez skretnice ili "novog koloseka" kojom bi se nafta mogla vratiti nazad ka Topčideru.

Evo u daljini i kompozicije sa naftom.

I najzad tek blizu sajamske hale (kod Stenke) dolazimo do ključne skretnice koja omogućava celu operaciju. Kompozicija sa naftom mora, u zavisnosti od dužine, da je kompletno prođe.

Onda čovek koji visi pozadi da znak da je poslednji vagon prošao skretnicu, pa kompozicija staje. On silazi i nešto proverava. Skretnica se prebacuje.

On se ponovo penje, pa idemo nazad,

Nazad,

I tek SADA se može ući u NIS-ovo skladište.

I sad po tebi ispada da je cela ova procedura bolja od jednostavnog slanja kompozicije direktno iz rafinerije u skladište?

A sve ovo zbog čega? Da bi se uklonio još jedan kolosek koji je mogao ostati? Ko ovde profitira a ko gubi?

 

[spatiotecte]

+1 Bravo Zumo, trebalo je ovu manevru snimiti, mislim pogoditi vreme kad ulazi neki voz sa cisternama, to ipak nije tako cesto, ili si mnogo cekao, ili si imao srece.

 

[Zuma]

Uopšte nisam čekao. Kompozicije su mnogo češće nego što sam mislio.

 

[astrodule]

Zuma koji je voleo vozove

 

[mvbg1]

Kao prvo,novoizgradjen kolosek se nalazi na potezu: ulazne skretnice Bgd glavna-tramvajski most. Izmedju BAS-a i bivše stanice Beograd spoljna a ne kod skladišta NIS-a.
Kao drugo,vozovi sa naftnim derivatima NIKADA nisu direktno isli u skladište NIS-a kod hipodroma. Jednostavno zato što u samom skladištu ne postoje kolosečni kapaciteti da prime toliku kompoziciju,zato što su koloseci u skladištu klasifikovani kao INDUSTRIJSKI koloseci pa stim i ne postoji mogućnost direktne otpreme Pančevo Glavna-NIS. Pa onda dalje,koloseci u skladištu trpe manji osovinski pritisak od onog koje ima lokomotiva serije 661 koja u 99%slučajeva i vrši transport od Pančeva do Beograda,već NIS ima svoje manevarske lokomotive koje dočekuju naguravane vagone na samom ulazu u skladište i same rade manevarske radnje unutar samog skladišta. Tako je i u obrnutom smeru,NIS-ova manevarka izgura prazne vagone-cisterne na izlaz gde ih dočekuje gore prikazana manevarska lokomotiva Srbija Karga serije 641.
Mislim da sam bio sasvim dovoljno jasan.
Ajmo dalje. Vidim da ti nije jasno kakve su to povećane mere bezbednosti prilikom naguravanja vagona iz BgdSpoljne do NIS-ovog skladišta.
Kada se radi takva manevarska radnja, odnosno kada lokomotiva gura manevarski sastav,na čelu guranog voza se moraju nalaziti manevristi koji"navode" mašinovodju celim prevoznim putem preko radio veze. I brzina u tom slučaju ne sme biti veća od 20km/h,a redovna brzina na ovoj pruzi(kolosek 6 topola) kada vozovi normalno saobraćaju je bila 50km/h) Šta tu sad nije jasno?
Da sumiramo sve ovo.
Znači,vozovi sa vagon cisternama NIKADA nisu direktno dopremani iz Pančeva u skladište NIS-a,već su raspuštani u Beograd spoljnoj i tamo čekali po par sati na otpremu za skladište. A to znači da su opasne materije stajale u samom centru grada gde su predstavljale veliku opasnost u slučaju da se desi neki incident(curenje derivata,požar istih itd,itd...)
Zaključili smo da se novoigradjeni kolosek ne nalazi kod mosta na Adi već u blizini Beograd glavne.
Takodje objasnio sam da manevru unutar samog skladišta ne rade lokomotive Srbija Karga već manevarske lokomotive NIS-a.
Ne znam sta još treba da objasnim? Ako te još nešto interesuje slobodno pitaj. Tu sam da dam konkretne i nimalo osione i zlonamerne komentare kakve si ti dao kao odgovor na moj post.
:kafa:

 

[kkorisnikk]

Onaj trenutak kada ubeđuješ mašinovođu kako i kojom trasom idu kompozicije. :lool:


MVBG odlično objašnjeno. :kk:

 

[spatiotecte]

Ja razumem celo Mvbg objasnjenje, samo se pitam, zar nije moglo mnogo jednostavnije sve to da se napravi? Razne manevre, kacenje i odkacivanje 2 lokomotive, manevristi, nazad u rikvec itd, malo mi je to previse?

Kad kazem lakse da se osmisli, mislio sam na prugu, da se nekako to preprpavi, sa odogovarajucem osovinskim opterecenjem.

 

[Zuma]

@mvbg1

U redu. Dakle, kao što sam i pretpostavio, ti novim kolosekom nazivaš segment pruge koji je zamenio izvađene skretnice. Znam gde je to, a imam čak slike kad su ih vadili i stavljali nove šine. Ali moja poneta je bila da to nema baš nikakve veze sa pitanjem zašto je BOLJE da se ne koristi sada delimično zatrpani kolosek, pa mi je nejasno zašto si to spominjao. To nije nova trasa koja opravdava zatrpavanje ove pruge tako što recimo dodaje fleksibilnost u manevrisanju i novu povezanost delova železničkog čvora. Jednostavno su kod Starog savskog mosta stare šine zamenjene novima i izbačena je nekorisna skretnica. A ovaj zatrpani kolosek je kod Gazele. Kakve to ima međusobne veze?

Dalje, razlika u brinama zbog povećanog opreza kod guranja umesto vučenja. Od BgdSpoljne do mesta iza Sajma odakle se i danas guraju kompozicije, je oko 2 kilometra. Na 2 km ušteda u vremenu između 20 i 50 km/h je samo 3,5 minuta. Cena te male uštede je odlazak i povratak u Topčider, što je 6 kilometara više, odnosno 7,2 minuta za 50 km/h, i plus za toliko više prilike za akcident, a ogromna količina nafte i dalje nije izvan grada. A uz to nismo uštedeli 3,5 minuta nego smo IZGUBILI 3,7 minuta zato što sad idemo u Topčider. Čekanje u BgdSpoljnoj je valjda isto kao i Topčideru, pa tu nema prednosti. Isplati li se onda duža i dalja vožnja opasne kompozicije kroz grad zbog toga što neko vreme nije parkirana u jednom nego u drugom kraju grada? Da li će to da nas zaštiti u slučaju nesreće? Ne izgleda mi da je tako.

Dalje, sasvim je moguće da sve ovo i nije potrebno. Zašto lokomotiva koja polazi iz Pančeva mora da bude teška? Da li je neophodno da kompozicija bude toliko dugačka? Sumnjam da su kapaciteti pretovara u skladištu NIS-a tako veliki da mogu da opsluže kompoziciju koja je toliko dugačka da iz obližnjeg Pančeva, po savršeno ravnoj pruzi, može da je prevuče samo teška lokomotiva.

Zatim, ako baš mora teška, reci mi u čemu je ranije bio problem da ta teška lokomotiva koja dovuče kompoziciju iz Pančeva prođe skretnicu na sledećoj slici po nama desnom koloseku i stane čim je poslednji vagon prođe. U tom trenutku laka lokomotiva već čeka na levom koloseku. Zatom sledi trivjalni i brzi manevar u kome se teška lokomotiva na čelu kompozicije otkači, a pozadi zakači laka. Koja zatim odgura kompoziciju u NIS isto kao i sad. Celu ako može da stane odjednom, ili po delovima ako ne može. Ako nešto nisam ispustio iz vida, ovo bi bilo idealno rešenje. Ali i za to je potrebna zatrpana pruga.

 

[boca-ica]

ukloniti NISovo skladište

 

[mvbg1]

Zuma,moj post je usledio kao pojašnjenje o ulozi ukinutog koloseka 6 topola posle niza komentara na fotografiju koju si postavio gde se vidi nazovi putni prelaz koji koriste kamioni za potrebe gradilišta BNV.
Pitaš zašto mora lokomotiva serije 661 da vuče teretnu kompoziciju od Pančeva do Beograda. Pa mora u 99% slučajeva zato sto je tako predvidjeno po Saobraćajno transportnom uputstvu, u kojem se navodi koja serija lokomotive vozi odredjen voz. Tu se gleda i aspekt ekonomičnosti,jer lokomotica serije vuče vozove teške i po 2500t pa se u toku smene odradi manji broj vožnji na relaciji Pančevo-Beograd-Pančevo nego sto bi to bio slučaj da vuču vrši neka druga lokomotiva manje snage.
O tvojoj konstataciji da je ista stvar da li se potencijalni incident u slučaju nekog vandrednog dogadjaja dogodi u SA ili u Topčideru ne želim ni da komentarišem.
A što se tiče tvog vidjenja stvari i predloga da se voz direktno dovuče iz Pančeva do odvojne skretnice kod skladišta NIS-a pa da njihova lokomotiva pridje sa zadnje strane i jednostavno u jednom potezu ugura ceo voz u skladište,mogu da odgovorim samo sa: NE MOŽE. NIJE PO PROPISIMA.
Jer je kolosek "6 topola" otvorena pruga a na železnici postoji mali milion propisa koji regulišu odredjene poslove i postupke na njima. Tako i za taj primer postoji propis koji to zabranjuje.

 

[Zuma]

Dakle zbog saobraćajno transportnog uputstva u prvom slučaju i propisa u drugom. Ali izgleda ne postoji propis koji zabranjuje kompozicije sa naftom u gradu. Tako je i u Savskom amfiteatru postojala gomila propisa, pa je ispalo da se oni ili ne primenjuju, ili su bez problema promenjeni zbog BNV-a. Lepo je to da železnica ima svoje računice šta im se isplati više a šta manje, i da poštuju propise, ali zar vozikanje nafte napred-nazad u sred milionskog grada ipak nije malo poseban slučaj? Može li se gledati i širi interes u ovom slučaju? Zatim, kako to da železnici nije problem da je isteraju iz maltene kompletnog železničkog čvora koji je gradila 130 godina, ali jeste problem da se iza Sajma, gde obično nema žive duše, samo promeni lokomotiva, pa da ceo transport nafte jednostavno prođe kroz Beograd za najkraće moguće vreme i sa najmanje rizika po stanovništvo? Tu su nesavladiv problem "propisi". Zar tebi ova asimetrija rizika, smetnji i koristi nije malo čudna?

 

[Nik_B]

^Pa dobro, covek samo prenosi i pojasnjava kako stvari u praksi funkcionisu. Nema potreba napadati ga, kao da on o bilo cemu odlucuje.

 

[RioBL]

boca-ica » Mon Nov 21, 2016 3:00 pm[/url]":wz7kunz0]ukloniti NISovo skladište

:kk:

To skladiste tolike probleme stvara decenijama.

 

[direktor]

To skladiste je davno predvidjeno za uklanjanje
Zuma pravilnici su tu da bi se postovali a ne da bi se pravili izuzetci .
Nafta se tako vozi zadnjih 80 godina tuda pa sta sad treba nesto na precac raditi

 

[Zuma]

Zar nisu upravo to uradili? Rešili su na prečac da svakodnevne transporte hiljada tona nafte voze u Topčider, pa iz njega onda nazad, da bi oslobodli put za kamone sa zemljom. Meni se ne dopada da te kompozicije stoje ni u Topčideru ni u Savskom amfitetru, zato sam i predložio malo neobično rešenje. Ali oni već manevrišu sa kompozicijma izvan ranžirne stnice, u sred grada, kod Sajma. Meni se čini da i to ne bi trebalo da bude po propisima, pa se IPAK upravo to dešava. I sad TO nije problem, ali jeste problem kad već moraju tu da stanu i voze u rikverc, da usput promene i lokomotivu i tako nam skinu sa vrata sate i sate zadržavanja i manevrisanja nečeg ovako opsanog. Šta ovaj čovek ovde radi iako ovo nije stanica? Zašto voz stoji OVDE? A nije vandredna situacija nego redovan saobraćaj. Ako ćemo formalno, da se pozivamo na propise, onda i to treba da bude jednako za sve. BNV ima popust kad su železnički (i drugi) propisi u pitanju, a ostalih milion ljudi nema.

 

[direktor]

Zuma ne poznajes ni jedan pravilnik zeljeznica i sta si se sad uhvatio cisterni koje tuda idu 80 godina

 

[mvbg1]

Zuma,ja ne znam šta više da ti napišem pa da najzad priznaš da ipak u ovom slučaju nisi nikako u pravu. Sve ti "sažvakam",objasnim do tančina i ti opet po tvom starom običaju pokušavaš dokazati nedokazivo. Pokušavaš mene predstaviti kao zagovornika BNV iako se ja nisam ni dotakao priče o istom. Jednostavno,u ovih par tvojih postova si se toliko,(izvini na izrazu) izlupetao da mi je po malo i smešno a u istu ruku i žalosno.

 

[Вожд]

 

[inprogress]

Још један мој предлог за Савски амфитеатар. Овога пута сам уклопио и Теразијску терасу која се протеже све до реке, ту је и тунел, који је ту чисто да би био ту, и наравно кружни ток, док би на Новом БГу могла бити и петља итд итд.