Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[spatiotecte]

tzoran1 » 02 Nov 2016 09:51 pm[/url]":3rkr1qbt]

Пантограф » Wed Nov 02, 2016 8:21 pm[/url]":3rkr1qbt]Наравно да није. Географија Београда (велике "визуре") - коју магарци желе да промене зарад медиокритетних грађевина - јесте једино што је велелепно у Београду. Уз понеку зграду и Кнез Михаилову улицу.

Ja bih dodao i poneku zgradu u Karadjordjevoj.

Mislim da se mnogo podcenjuje kvalitet zgrada u Beogradu.
Beograd ima preko 100 zgrada iz doba secesije i preko 1500 zgrada iz doba Art Deco.

 

[KartmenBG]

Uzas cim sam rekao da je Beograd velelepan odma se desi cunami pljuvacine, Problem je sto pantograf vidi samo drvo od citave sume, odnosno stroku a ne fasadu na kojoj je stroka, Beograd jeste velelepan od lokacije, preko arhitekture u centru, pa do kalemegdana, jedino sto mu fali jeste paznja da se ociste i renoviraju fasade i ulice da bi ljudi poput pantografa se uverili u lepotu Beograda. Obnovom despotovog Grada, i Kalemegdanskog utvrdjenja Beograd bi Bio na top 5 gradova u Jugoistocnoj Evropu po poseti to vam garantujem naravno zajedno sa uredjenim fasadama.

 

[Somi303]

Оно по чему је Београд јединствен свакако није визура (која заправо и не постоји) коју дотични брани, те би требало шире да погледа слику а своје преференце склони у страну. Слажем се да би овај комплекс више одговарао другој обали Саве и да је све у вези њега корумпирано, али рећи да губимо некакву визуру је просто смешно.

Послато са SM-G930F уз помоћ Тапатока

 

[tzoran1]

KartmenBG » Wed Nov 02, 2016 10:37 pm[/url]":1te3st5i] . Obnovom despotovog Grada, i Kalemegdanskog utvrdjenja Beograd bi Bio na top 5 gradova u Jugoistocnoj Evropu po poseti to vam garantujem naravno zajedno sa uredjenim fasadama.

Sa ovim treba pozuriti jer Italijani planiraju da nadograde za jos 10 000 mesta i modernizuju Koloseum u Rimu i ponovo organizuju gladijatorske borbe, a Grci su vec poceli da grade olimpijsko selo na prostoru Olimpije i postavljaju krov na Partenonu... da nam tamo ne uteknu turisti ako nemamo Despotov grad...

 

[spatiotecte]

Zamisljam Savski recni front koje bi cinile zgrade Skupstine, stari dvor, novi dvor, Kapetan Misino zdanje, zgrada Sanu, ministarstvo finansija, ministarstvo unutrasnjih poslova, zgrada Vlade Republike Srbije, zgrada uprave zeleznice, zgrada glavne poste, zgrada tehnickih fakulteta, sve poredjane jedna pored druge i da gledaju na reku.
Koliko bi tada Beograd imao turista?

 

[dosen]

Igor » 02 Nov 2016 08:59 pm[/url]":2465f6fe]Uzgred na istoj toj panorami grada tj popularno receno vizuri imamo ko zna koliko udzerica i ne bas veliki broj vrednih objekata za sacuvati.

Beograd nije svadbena torta - Beograd je kolaz.
Nekom je lepa svadbena torta - nekom kolaz, nekom novi luster-ventilator (za svadbe), a nekom stara lampa koja je bila u kuci 50 godina.

Treba imati u vidu da je Bg dva puta razaran u 20 veku i to u velikoj razmeri. Kuca moga dede u danas nepostojecoj ulici u D. Dorcolu je rusena i u prvom i u drugom ratu. Danas bi Beograd imao bar 50% vise arhitekture iz tog sloja. Beogad je nesrecno pocistio i otomanski sloj, Kalemegdan itd.
Ali od svega toga je ostalo po nesto, imamo art-deko, ruske grand-komade, neo-vizantiju, modernizam, brutalizam i njegove derivate, par komada post-moderne i domace hrkljus derivate. Lepota beograda nije u bulevarima i palatama vec u tome sto veliko i malo, moderno i tradicionalno, tursko, austrijsko i srpsko - stoji jedno pored drugog. To je Beogradu davalo ljudsku dimenzij. I upravo su zato zapadnjaci voleli BG.

Beograd je uvek rastao kao teenager. Naglo izraste i totalno se promeni. Pa stane. Nasa ekonomija jedna od najslabijih u Evropi. Ekonomija je jednako nivo investiranja.

Veci problem Bg. je urbanizam. Jer nikada urbanizam nije pratio potrebe grada. Beograd je i danas vise nego ikad - grad bez urbanizma.
Sve ove rupe su mogle da se popune da je bilo reda. Veliko unistenje su donele SPS-SPO-Radikalske vlade ( tu racunam i ovu ), zbog legalizovane otimacine, nezakonite, nekvalitetne gradnje. I unistavanja struke u institucijama.

Sve se to da nas vidi na "petoj fasadi" koja je jako primetna u svim beogradskim vizurama.
Nisam slucajno ovde prilozi plan za 5. fasadu u slopu urbane regeneracije.

GRADSKI PARK ZA SA, REGENERACIJA ZA BEOGRAD

 

[Igor]

Dosen prvi deo posta nekako kao da je vise upucen Pantografu nego meni I ja u razlicitosti vidim neverovatnu prednost Beograda u odnosu na druge velelepne gradove koji su pomenuti.

U sustini si lepo sortirao objekte ali veliki deo te zaostavstine cine udzerice bez ikakve arhitektonske vrednosti i njih ne treba cuvati.

 

[spatiotecte]

Evo tacnih podataka kako je Beograd prosao u drugom svetskom ratu: porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada

A evo radi poredjenja podaci za Sofiju: 12,564 ostecenih zgrada od kojih je 2,670 poruseno.
Dakle vidite da nismo toliko lose prosli.

 

[dosen]

@Igor

Udzerice su sirok porjam, tu treba biti oprezan. Za nekog sa ove teme udzerica bi bila gradjanska kuca sa dvoristem iz 19 veka. Samo zato sto nije kao staklena kuca na 7 spratova do nje. Udzerica je omiljeni pojam onih sto su rasli u pravim udzericama. Mislim na politicare.

 

[milos.tro]

колиба, дашчара, барака, страћара, кућерак, ћумез, поземљуша, уџера, појата, клет, чатрља, рег. вајат рег., фам. шупа
https://sr.wiktionary.org/wiki/%D1%83%D ... 1%86%D0%B0

 

[Пантограф]

Потлеуша/потлеушица

 

[Veliki Vracar]

spatiotecte » 03 Nov 2016 12:26 am[/url]":itmckmrk]Evo tacnih podataka kako je Beograd prosao u drugom svetskom ratu: porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada

A evo radi poredjenja podaci za Sofiju: 12,564 ostecenih zgrada od kojih je 2,670 poruseno.
Dakle vidite da nismo toliko lose prosli.

Одакле су ови подаци? За Београд знам да је два пута стравично бомбардован (Хитлер 1941 и Американци 1944) и да је битка за његово ослобођење била веома жестока. Шта је проузроковало разарање Софије обзиром да су они били уз Хитлера?
Питање је и да ли су подаци прикупљени по истом критеријуму. Нпр. једна оштећена зграда може бити у Београду Палата "Албанија" која је тучена спрат по спрат, а у другој ситуацији неко може сабрати и неку кућицу о коју је рикошетирао пушчани метак?!
Можеш ли нам детаљније објаснити шта се догађало у Софији?

 

[spatiotecte]

@Veliki Vracar,
Izvor Wikipedija.
Sofiju su stravicno bombardovali saveznici 1944, samo sto mi to u Srbiji ni ne znamo. Cak mnogi ne znaju da su nasi Jugoslovenski avioni bombardovali Sofiju.

Evo detaljnije o bombardovanju Sofije (na engleskom je):

April 1941[edit]
During the invasions of Yugoslavia and of Greece, the Yugoslav and British air forces targeted strategic points in Bulgaria, from which German troops had staged the invasions.

On 6 April, Yugoslav Dornier Do 17 aircraft bombed the industrial section of Sofia and Kyustendil. In Sofia 8 people were killed. In the bombing of Kyustendil 58 civilians, 2 Bulgarian and 8 German soldiers were killed and 59 civilians, 5 Bulgarian and 31 German soldiers were wounded.

Between 20:05 and 21:40 on 6 April, the Royal Air Force (RAF) carried out bombing raids over Bulgaria. Bristol Blenheim aircraft bombed Petrich and Haskovo and six Vickers Wellingtons dropped bombs over Sofia and nearby villages. During the bombing of the capital 18 people were killed and 28 were wounded; 14 building were destroyed and 3 fires were started.[1] Sofia was bombed a second time on 13 April, provoking a large exodus.

14 November 1943[edit]
The air raid was carried out on 14 November 1943 by 91 B-25 Mitchell bombers.[2] 47 buildings and structures were destroyed, 59 civilians and military men were killed and over 128 were injured.

24 November 1943[edit]
A new bombing followed on 24 November, this time executed by 60 B-24 Liberator aircraft. 87 buildings in the vicinity of the Central Railway Station were destroyed with 5 people dying and 29 being wounded.

10 December 1943[edit]
The 10 December raid was carried out by 120 aircraft. About 90 bombs were released over the Hadzhi Dimitar, Industrialen, Malashevtsi and Voenna rampa quarters, another 90 hit Vrazhdebna Airport and the nearby villages. 11 people were killed during the bombing.

20 December 1943[edit]
One of the most destructive raids followed on 20 December the same year, with over 113 buildings being razed to the ground, the belt line being cut off, over 64 people being killed and another 93 injured.

30 December 1943[edit]
A day bombing in the Sofia railway junction area was executed on 30 December 1943, claiming 70 victims and injuring 96.

10 January 1944[edit]
Sofia suffered another bombing on 10 January 1944, carried out consecutively by 143 American [B-17]s (during the day) and 44 RAF Wellingtons (during the night).[2] 448 buildings were destroyed. 947 people were killed and 611 were wounded.

16 March 1944[edit]
During the night 50 British bombers attacked Sofia. 43 people were killed, 58 wounded and 72 buildings were destroyed.

24 March 1944[edit]
During the night about 40 British bombers attacked Sofia. There were no casualties.

29 March 1944[edit]
During the night about 50 British bombers attacked Sofia. There were no casualties.

30 March 1944[edit]
The most severe bombing of Sofia ever occurred on March 30, 1944. Some 370 American heavy bombers flew over Sofia destroying 3575 buildings. Over 3000 high explosive bombs and 30000 incendiary bombs were used. There were 139 people killed. The casualty figures were relatively modest due to preliminary evacuation of the civilians. The targets of the bombing were neither military installations, nor armed forces, but historical downtown Sofia.

17 April 1944[edit]
This bombing is known as "the black Easter" (the second day of Easter) for the citizens of Sofia. The raid was carried out by 350 bombers (B-17 and B-24) with an escort of 100 fighter planes –Mustangs and Lightnings. About 2500 bombs were dropped over the target – railroad marshaling yards. 749 buildings were totally destroyed. Casualties were 128 people killed and 69 wounded.

Consequences[edit]

Gerhard Wengel memorial in Sofia, Bulgaria
The bombing raids in 1943–1944 resulted in the death of 1,374, with an additional 1,743 being injured. 12,564 buildings were damaged (of which 2,670 completely destroyed). 60 motor cars and 55 trailers were also destroyed.[3] The Allies lost a total of 117 aircraft.[4]

Among the historic buildings destroyed were several schools and hotels, as well as the State Printing House, the Regional Court, the Small Baths and the National Library. These were not restored to their original appearance. The Bulgarian National Theatre, the Bulgarian Agricultural Bank, the Theological Faculty of Sofia University, the Museum of Natural History, the Bulgarian Academy of Sciences and other buildings were damaged but subsequently reconstructed.[3]

Captain Gerhard Wengel (1915–1944) was a German Luftwaffe pilot ( kommandeur I/JG 5) who was killed in the sky over Radomir, while defending Sofia, Bulgaria from a bombing raid.[5] He was the only foreign pilot killed in battle while defending Bulgarian airspace during World War II.[6] He was part of the Jagdgeschwader 5 "Eismeer" fighter wing.

 

[Пантограф]

Софију смо прво ми бомбардовали априла `41

А онда су их англо-американци саставили. Мада, жртава су имали врло мало, јер је становништво било евакуисано. Мудре комшије. Све време им је у Софији радила и совјетска амбасада (њима никад нису објавили рат.). Тако да Црвена армија није ни морала да их ослобађа - уместо тога, Бугари су, променивши страну и прешивши грбове на униформама, "ослобађали" и делове Србије које су претходно окупирали, спрдајући се са становништвом (мада Арнаутима није било до спрдње него до плакања када су Бугари ослободили Приштину, а нашим националистима са тог простора је поприлично криво зашто наши комунисти нису пустили комшије да заузму - етнички очисте - цео Космет, јер су они, подмирујући рачуне из 19. века са турским башибозуком, у томе били источњачки окрутни и ефикасни).

Толико о том офф-у.

 

[GOJE]

Da se nadovežem na off

Moš' biti neutralan, pod uslovom da si Švajcarska.

 

[Zuma]

Izvinjavam se što ovo moram da kažem, ali rasprava da li je Beograd lep ili ružan je u ovom kontekstu duboko pogrešna na jednom sasvim elementarnom nivou opšte kulture. Nije bitno da li je lep ili ružan nego kakav mogući razlog može imati neko ko želi da sakrije svoj grad, bez obzira kakav je?

To bi bilo ispravno da se bira između lepe i ružne fasade nove zgrade. Ona nema istoriju, ništa za nju nije vezano, pa zašto da ne bude lepša ako je sve drugo jednako. Za staru zgradu to već ne važi, a pogotovo ne za sakrivanje čitavog starog grada. To bi bilo kao da tražite da vaša porodica i vaši prijatelji nose feredže zato što se stidite njihovog izgleda. Oni su vam važni ne zbog lepote njihovih lica, već zbog toga što su vas oni rodili i formirali, zbog svih deljenih iskustava, zbog svega što se nalazi iza spoljašnjih fasada tih lica. Ti ljudi, isto kao i taj grad, je deo vašeg identiteta, onoga što jeste. Svi oni pričaju priču kako ste vi, ili čitav jedan narod, postali to što ste danas, a ponekad čak i šta vam se sprema u budućnosti.

Kad se u gradovima kao što je Pariz uvedu neke restrikcije u vezi toga šta se može graditi, to se ne radi pre svega zato što je Pariz lep, to je manja važno. Pariske ulice, mali trgovi, fasade, krovovi, sve to govori o jednom načinu života i o skali vrednosti koji Francuzi smatraju suštinskim delom nacionalnog identiteta. Uz, naravno, priču o tome šta su sve kao narod prošli i kakav je to trag ostavilo na njima. Ali to mora da se VIDI. Narod koji to ne pamti, koji uz pomoć tih zgrada i takvog ambijenta ne OSEĆA makar deo tog starog identiteta u svakoj novoj generaciji, nema budućnost. Vreme nosi promene, neke nove migrante ili osvajače sa svojim običajima, novi TV program, novu politiku, novu kulturu koja stiže ko zna odakle. Bez emotivne, vidljive i stalno prisutne veze sa prošlošću, svojom ličnom i nacionalnom, nije moguće čuvati identitet, tu odrednicu ko ste, šta ste, i šta ste želeli da budete. Inače narod vremenom izgubi kompas, i prosto se raspe i nestane kao pesak koji neumitno prolazi kroz šake i nestaje.

Čuvanje identiteta starih delova grada i slobodnih vizura na njega, a pogotovo na oblik terena ako je on na neki način poseban i tesno vezan za način života u njemu (reke i brda), je mnogo važije nego što mislite.

Nastavak u sledećoj poruci ...

 

[Zuma]

Druga velika greška u razmišljanju je pomešati loš izgled zbog neodržavanja i dugogodišnje nemaštine sa budućim izgledom. Jer je to ono za šta bi mi morali da projektujemo DANAS. U glavi uvek morate imati budućnost, ne sadašnjost. Deo starih zgrada će biti popravljen, ofarban i posebno osvetljen. Onaj deo koji je zaista loš će vremenom biti zamenjen novim zgradama. Čuvanje prošlih urbanističkih vrednosti ne znači da se grad uopšte ne menja, čak i ti stari delovi. Ali nije svejedno koji deo se menja i kako se to radi. Tako da će čak i ta "lepota" Beograda biti sasvim različita od onoga što se danas vidi. Nama oči pre svega bode zapuštenost, prljavština, razni apsurdni i divlji dodaci, i ponekad vidljive i ružne veze prema susednim zgradama koje su nestale u nekom od bivših bombardovanja, a ne toliko originalni ili potencijalni izgled većine tih zgrada. Sve to dobrim delom može da se popravi i sasvim sigurno neće trajno tako izgledati.

Takođe, ekonomski prosperitet će istovremeno povećati i potražnju za prostorom i poreze na zgrade u starom užem centru grada. Stare penzionerske porodice će tako biti ekonomski prisiljene da se sele u jeftinije i njima primerenije delove grada, što će omogućiti rušenje zaista loših objekata i njihovu zamenu novim. Tako da će se izgled grada po obodu Savskog amfiteatra poboljšavati i modernizovati i zbog toga.

Zbog svega pomenutog u ove dve poruke, spuštanje zavese na ovako važan deo naše istorije i identiteta, odnosno sakrivanje svog grada zato što je on tobože trajno ružan i zauvek nepopravljiv, je više otužna manipulacija nego iole ozbiljan argument.

 

[Пантограф]

Све тачно, Зума. При чему "није велелепан" и "ружан" ни изблиза није исто, али, добро, намножило се на форуму људи којима је могућност изнијансираног мишљења далека колико и Источни Тимор. Зато би они да свој град ограде зидом, а да у оквиру тог зида, ваљда, постојећи град надаље трули и рђа.

 

[kkorisnikk]

Pantografe retko arogantan post. Ako neko ima problema da nađe lepotu u postojećoj vizuri, on je jednostavno površan ili intelektualno
inferioran u odnosu na mene.

Čuvanje identiteta starih delova grada i slobodnih vizura na njega, a pogotovo na oblik terena ako je on na neki način poseban i tesno vezan za način života u njemu (reke i brda), je mnogo važije nego što mislite.

Zuma odluči se, šta mi želimo ovde da sačuvamo, slobodnu vizuru na postojeće zgrade u starom delu grada,
od kojih je dobar deo frontalne fasade okrenut suprotno reci, da ne kažem dupetom prema reci, ili oblik terena.

To bi bilo kao da tražite da vaša porodica i vaši prijatelji nose feredže zato što se stidite njihovog izgleda. Oni su vam važni ne zbog lepote njihovih lica, već zbog toga što su vas oni rodili i formirali, zbog svih deljenih iskustava, zbog svega što se nalazi iza spoljašnjih fasada tih lica. Ti ljudi, isto kao i taj grad, je deo vašeg identiteta, onoga što jeste. Svi oni pričaju priču kako ste vi, ili čitav jedan narod, postali to što ste danas, a ponekad čak i šta vam se sprema u budućnosti.

Ovaj deo uopšte ne želim da komentarišem, izgleda kao naracija neke srceparajuće reklame za mobilnog provajdera.

 

[Пантограф]

Ни то нисам написао, визура у посту изнад - ни поменута.

 

[Zuma]

kkorisnikk » 03 Nov 2016 02:21 pm[/url]":2afk5ev9]
Zuma odluči se, šta mi želimo ovde da sačuvamo, slobodnu vizuru na postojeće zgrade u starom delu grada,
od kojih je dobar deo frontalne fasade okrenut suprotno reci, da ne kažem dupetom prema reci, ili oblik terena.

To nije suprotno jedno drugome niti sam ja to igde rekao. Čak naprotiv, niske zgrade relativno ujednačenih visina, a to je ono što imamo u starom gradu i što bi najbolje "leglo" i u SA (uz možda tek poneki izuzetak), čuvaju oblik terena, a visoke ga sakrivaju.

To bi bilo kao da tražite da vaša porodica i vaši prijatelji nose feredže zato što se stidite njihovog izgleda. Oni su vam važni ne zbog lepote njihovih lica, već zbog toga što su vas oni rodili i formirali, zbog svih deljenih iskustava, zbog svega što se nalazi iza spoljašnjih fasada tih lica. Ti ljudi, isto kao i taj grad, je deo vašeg identiteta, onoga što jeste. Svi oni pričaju priču kako ste vi, ili čitav jedan narod, postali to što ste danas, a ponekad čak i šta vam se sprema u budućnosti.

Ovaj deo uopšte ne želim da komentarišem, izgleda kao naracija neke srceparajuće reklame za mobilnog provajdera.

Možda TEBI izgleda tako, što je, usput, vrlo korisna informacija za buduće tumačenje onoga što napišeš. Ali je sasvim bukvalna istina.

 

[Zuma]

Jedna ilustracija raznovrsnosti fasada i načina na koji bi se budući objekti uklapali u stare po obodima Savskog amfitetra i tako poboljšavali njegov izgled - da se nije počelo sa spuštanjem neprovidne zavese na grad zbog koje ove fantastične terase koje prate teren gube smisao, a investori i stanari uloženi novac. Onaj novac koji bi došao, a sada neće, i onaj koji su već uložili, koji je bio deo vrednosti zgrade sa fantastičnim poglednom.

 

[kkorisnikk]

Izvinjavam se pantografe ako sam te pogrešno razumeo.

Zuma, nemam ja ovde niti bilo ko monopol na ispravnost, niti to pokušavam nekome nametnuti.

Mislio sam da u duhu reči forum romanum, jer ovo je neka vrsta foruma, razmenimo mišljenja. Ne krijem da sam
jedan od onih koji ima problema da sagleda vizuru koju treba odbraniti. Ali nisam ni toliko tvrdoglav da eto ne pokušam
da sagledam neke stvari iz recimo tvoje perspektive.

Pominješ u poslednjem postu red niskih zgrada relativno ujednačenih visina i da bi po tebi to bilo optimalno rešenje za SA.

Koja je to visina optimalna, a da se naruži postojeća vizura, i da li je u bilo kom daljem razvoju scenarija, bilo raskid sa BnV,
dolazak nekih novih itd. bilo sa ekonomskog stanovišta ostvarivo tačnije ekonomski isplativo za bilo kog investitora, da
mu se ograniči spratnost u toj meri u kojoj ti smatraš da je potrebno.

 

[Zuma]

Pogledaj malo unazad, dosta je pisano o tome. Zgrade ne više od 6 spratova čije se visine ravnomerno spuštaju prema reci sve do prizemnih uslužnih objekata na 64 metra od reke, a dalje od toga, uz obalu, budući pešački centar grada, veze sa Adom, rekom i suprotnom obalom.

Isplativost nema veze sa investitorom već sa gradom i cenom koju grad od investitora traži. Na ovako dobrom mestu investitoru bi se isplatio i kiosk sa viršlama. Što se grada tiče, "isplativost" koje se ovde stalno spominje to je još jedna namerna mistifikacija koju sam objašnjavao X puta do sada. Gleda se uspešnost poslovanja grada kao celine, a ne uspešnost nekog dela njegove teritorije. Da li je za grad korisno da ovde recimo bude most ka ulici Zorana Đinđića? Ili nadzemni prolaz metro linija zato što SIGURNO neće biti ukopan u ovom mulju? Ili da integrišemo rekreacionu zonu Košutnjaka, Ade Ciganlije i Kalemegdana sa velikom komercijalno rekreativnom pešačkom zonom na obali Save? Ili nam fali reprezentativni prostori za operu, kulturni centar, centralni spomenik sa ogromnim trgom koga grad nema. Ne ulazim sada u to šta bi to moglo biti, ali znam da ovo nije pravo mesto za spavaonicu i tržne centre. Dakle jedino bitnom investitoru, a to je Grad, bi se svakako isplatilo da ovde bude šta god da njemu najviše treba - a to SVAKAKO nisu stanovi u kulama od 160 metara i kupvina frižidera na obali Save. To je idiotluk. Dakle, konačni zaključak je, da isplatilo bi se.

 

[KartmenBG]

tzoran1 » Sre Nov 02, 2016 11:34 pm[/url]":1xuup48m]

KartmenBG » Wed Nov 02, 2016 10:37 pm[/url]":1xuup48m] . Obnovom despotovog Grada, i Kalemegdanskog utvrdjenja Beograd bi Bio na top 5 gradova u Jugoistocnoj Evropu po poseti to vam garantujem naravno zajedno sa uredjenim fasadama.

Sa ovim treba pozuriti jer Italijani planiraju da nadograde za jos 10 000 mesta i modernizuju Koloseum u Rimu i ponovo organizuju gladijatorske borbe, a Grci su vec poceli da grade olimpijsko selo na prostoru Olimpije i postavljaju krov na Partenonu... da nam tamo ne uteknu turisti ako nemamo Despotov grad...

Zasto da se ne obnovi?? pa evo obnavlja se golubacka Tvrdjava, izvini ali ja nisam zagovornik za ono sto se srusi da ostane sruceno vec obnoviti, i prezentovati turistima, Izvini sad sve sto se urusi ne treba obnoviti mi je stvarno degutantno, ako u 20. veku obnavljali Vence na kulama i Kule koj zidan kapije zajedno sa njom sto ne bi mogli da obnavljaju ostatak? postoje projekti za to i predivni su dali bi smek tom grebenu .