Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

@Stanislave,da ti ne citiram post.
Izgradnja Kule im je prevashodno bitna zbog izgradnje i prodaje najskupljih stanova u okviru celog projekta koja im donosi megaprofit.Kolika bi bila cena kvadrata u kuli 3.000,3.500 evra za penhause na zadnjim spratovima verovatno i viša,troškovi izgradnje cca 1.000evra po kvadratu? Poprilična zarada,koja će 100% ići investitoru zbog onih drugih 150miliona evra koji će ići kao zajam zajedničkom preduzeću,a profitom se upravo prvo izmiruje ta pozajmica.

Čitav projekat BNV-a je koncipiran kao dugoročna investicija sa zakupom zemljišta od 100godina.Da li je novac El Abarov,Šeikov,nekog drugog,petog,šestog investitora (takve mogućnosti su i definisane Ugovorom) je krajnje nebitno,bitan je profit od svakog hektara zemljišta ako ne baš danas,onda sutra u krajnjem slučaju za 5,10,20,30 godina.
 
Koji to pojedinac pravi biznis plan od 30 godina? O kakvom profitu za 30 godina?
 
OK Miloše, valjda kapiram tvoju poentu. Pošto je u pitanju investicija na jako dugačak rok, oni mogu sebi da priušte da propuste trenutnu tržišnu priliku vezanu za tražnju kancelarijskog i hotelskog prostora A klase u Beogradu, jer to im je sića, čuvaju se za neko buduće vreme kada će moći da izgrade St. Regis i još 30 spratova luksuznih penthausa iznad njega, pa će tu da ostvare neki megaprofit, a sve ovo drugo je zapravo nebitno.

Još uvek imam problem da ovo potpuno prihvatim kao logično, prvo nisam siguran da li je jasno koliki bi bili troškovi izgradnje kule Beograd u odnosu na potencijalni profit u nekoj budućnosti (s obzirom na izazove u fundiranju itd.) a drugo valjda je jasno da nikada ceo prostor BNV-a neće moći da se popuni elitnim penthousima na nivou St. Regisa, već samo određeni procenat, ajde da kažemo prvi red uz reku, tako da opet ne vidim logiku zašto se propušta da u drugom ili trećem redu odmah grade ono za šta se smatra da tražnja postoji (kancelarijski prostor za rentiranje, ili štagod...)
Ali dobro, jasno je na šta ciljaš, ne vredi u beskraj špekulisati, vreme će pokazati.
 
Miloše,

Problem je što smo mi prezaduženi DANAS, pa nam je najgore ako SADA trošimo novac na nešto što će ga (eventualno) vratiti tek za 30 godina. U principu, za neku firmu, nedovoljno produktivno trošenje novca onda kad ga malo ima je veća poslovna šteta nego što je zarada za nju dobitak onda kad joj ide dobro (a moramo da se nadamo da će tako biti za 30 godina jer smo inače ionako ugasili, pa sve ove priče gube smisao). Ovo prvo, dodatno trošenje para kad je debelom minusu je može ugasiti, a ovo drugo u nekom budućem trenutku može biti tek mali deo njenih budućih prihoda i time ne previše značajno. A mi smo danas prezaduženi, restruktuiranje privrede i ozbiljno zarađivanje nikako da počne, a upravo pozajmljujemo još čitavu milijardu dolara. Ovo je prosto pogrešan trenutak da se počne projekat sa velikim početnim ulaganjima i dugim periodom vraćanja kapitala.

"Kredit iznosi oko milijardu dolara sa kamatom od 2,25 odsto godišnje. Period dospeća zajma je 10 godina, uključujući početak od pet godina, dok je rok otplate pet godina." "Ministar je naveo da će se kredit otplaćivati u jednakim šestomesečnim ratama pet godina, od 2021. do 2026. godine"

Dakle, za 10 godina, mi ćemo morati da kompletno OTPLATIMO recimo ovaj kredit i njegovu kamatu, uz ko zna koliko drugih, u trenutku kada BNV još uvek nije stigao ni do polovine od svojih 30 godina, tj do provere da li ja završeno pola planiranog. U međuvremenu zajednička firma mora stalno da reinvestira sve što zaradi (tj možda zaradi, ako niko ne krade, i bude poslovno uspešna) JOŠ sledećih 20 godina od tog trenutka, pa TEK ONDA možemo računati na ozbiljnije vraćanje naše investicije u BNV. Ovo je nužno jer Arapski "investitor" ne investira od svojih para već to rade kupci, pa BNV firma nema izbora, ona ne može Srbiji da isplaćuje profit pošto MORA da ga ponovo ulaže. Jednostavno, za našu trenutnu situaciju ovde je i tajming i izbor tipa investicije neverovatno pogrešan.
 
Pa čekajte, ljudi, zar ne postaje očigledno da je BNV d.o.o. samo kreativni način da UAE upiše jedan vid hipoteke na zajam koji odobrava Srbiji?
UAE ulaže milijardu dolara u zajam Srbiji, prinos njihove investicije za deset godina puta 2,25% kamata je 25%, znači 250 miliona dolara.

Kada tako mogu da nam plasiraju novac, da li je realno da ulažu 150+150 miliona evra na 30 godina???
Ne, oni su uzeli Savski amfiteatar kao hipoteku na zajam od milijarde, ako zajam uredno bude vraćen 2026. godine, onda će posao Alabara kao promotera projekta biti gotov i onda će tajkuni iz senke biti slobodni da investiraju u BNV onako kako im se ćefne, do isteka ugovorenog ciklusa od 30 godina, sa produžecima.
Ukoliko zajam ne bude uredno vraćen, onda će Alabar tražiti zaštitu svojih prava na međunarodnoj arbitraži, to jest da se naplati iz zemljišta.
Do kraja tog ciklusa zajma sumnjam da ćemo mnogo toga izgrađenog videti u Savskom amfiteatru, samo minimum potreban za politički marketing.
I godine i godine najavljivanja najava.
 
Milose,

Zvucis kao da si izgradio vec nekoliko megaprojekata i sve ti je jasno. Mnoga hrabra tvrdjenja. Ni to nije problom, svako ima puno pravo da da misljenje.

Sve to bi mozda i bilo dopusteno da su poznate ulazne informacije. Ali ti to radis na bazi tankog vazduha. I gle cuda dobijes isti rezultat kao i Studio B.

Cak i strucnjaci koji se bave izgradnjom 20+ godina - nisu sigurni kad je situacija slozena. Pogotovo u uslovima stagnacije ekonomije.
 
Došen,
Tvrdnje ne baziram na tankom vazduhu,studiju B nego na stručnim analizama kompanija koje se bave tržištem stambenog i poslovnog prosotra u Beogradu:
"Tražnja za stambenim jedinicama u Beogradu tokom
2015. godine, bila je veoma jaka, gde je prema podacima
Republičkog Geodetskog Zavoda u Beogradu do
novembra 2015. godine prodato oko 7.000 stanova.
Tokom 2014. godine, 9.700 stanova je prodato u
Beogradu od čega je oko 9.000 ugovora registrovano na
centralnim beogradskim opštinama, dok je broj završenih
stanova tokom 2014. godine iznosio 4.755 stambenih
jedinica, što potvrđuje činjenicu da broj prodatih stanova
prevazilazi broj završenih stanova."
http://www.cbre.rs/assets/files/reports ... 4-2015.pdf

"Od početka 2015. godine tržište karakteriše jaka tražnja
i intezivna aktivnost među zakupcima u iznajmljivanju
kancelarijskog prostora. Nakon prve polovine godine,
ukupna tražnja dostigla je nivo od oko 56.000 m² što je
na nivou prošlogodišnjih rezultata. Ukupna tražnja u Q3
iznosila je 15.000 m², sa prosečnom zakupljenom
kvadraturom od 565 m². Pored velikog učešća
predugovora i obnovljenih postojećih ugovora, u 2015.
godini karakterističan je rastući trend broja novih
kompanija na tržištu. Kada je reč o sektorima, najveće
učešće imaju sektor profesionalnih usluga, IT kao i
bankarsko-finansijski sektor.
STOPA RASPOLOŽIVOG PROSTORA
Bez obzira na rast ukupne ponude kancelarijskog
prostora, stopa raspoloživog prostora beleži konstantan
pad. Imajući u vidu jaku apsorpciju modernog
poslovnog prostora, došlo je do pada ukupne stope
raspoloživog prostora na nivo od 7.5%. Ukoliko
posmatramo samo prostor namenjen izdavanju, stopa
raspoloživog prostora je na nivou od 10.5%."
http://www.cbre.rs/assets/files/reports ... 3-2015.pdf
 
Osnovno je pitanje zašto je BNV d.o.o. prisutan samo na tržištu stambenog prostora visoke kategorije, a napušta tržište poslovnog prostora, potpuno kontra relevantnim istraživanjima tržišta kao što je CBRE. Kažem napušta, jer je poslovna kula Beograd "prenamenjena" u stambenu, bez da joj je razrađena bilo kakva alternativa.
Iz toga izvodim zaključak da se BNV d.o.o. ponaša kao da ne želi da u narednim godinama uloži 150+150 miliona u Savski amfiteatar, iako tržišna prilika postoji, po oceni samog direktora BNV d.o.o.
Iz tog čudnog ponašanja mogu se izvoditi raznorazni "kreativni" zaključci, poput ovog mog o nezvaničnoj hipoteci na zajam UAE - ako je taj moj zaključak ekstreman, kako racionalno objasniti neracionalno ponašanje na tržištu BNV d.o.o. i njegovog većinskog investitora?

Jedino konzervativnije objašnjenje koje bi pilo vodu je da biznis plan BNV d.o.o. ne predviđa mogućnost da se kapital društva koristi za rentiranje izgrađenog prostora (rentiranje kancelarijskog prostora A klase ili prostora tržnog centra), već samo za prodaju izgrađenih jedinica na tržištu.
 
Jedno moguće objašnjenje takve odluke je da Abar ne veruje da će Srbija i Beograd postati poslovno uspešni. To znači da će se sela i dalje prazniti a Beograd puniti, što će održavati tražnju stanova, dok će potražnja poslovnog prostora biti manja, zbog trajno niske privredne aktivnosti. Ili bar on tako misli. Takođe, analiza iz 2015. nije previše relevantna za potražnju koja bi postojala u trenutku kad bi bi se zavšile eventualne veće površine poslovnog prostora u BNV-u. On sigurno uzima u obzir planove konkurencije, pa dolazi do zaključka da bi u tom budućem trenutku ponuda PP-a bila prevelika za trajno tragično stanje privrede i sav novi poslovni prostor koji bi izgradili drugi, i to na boljem mestu za biznis, kao što je Novi Beograd.
 
Poznaje El Abar jako dobro tržište i stambenog i poslovnog prostora,razlog zašto se opredeljuju za stanove prevashodno je u većem profitu od prodaje stanova u poredjenju sa izdavanjem poslovnog prostora.

Takodje potrebno je investirati u prvoj fazi 300miliona prevashodno u stanove jer će profit ići 100% investitoru zbog otplate 150miliona pozajmice,tek kasnije se dolazi do profita 64%investitor,32%RS.Ovde se skuplja kajmak na početku (najskuplji stanovi,najbolja lokacija pored reke,100% profita bez davanja manjiskoj strani u zajedničkoj firmi).
 
meni pak nije jasno otkud sad toliko čudenja oko toga kako se ovaj "projekat" razvija stihijski. šta, kao od početka se sve radilo planski i transparentno, na čisto ekonomskim osnovama pa sad odjednom nije jasno šta se dešava.

ako mi navedete jednu stvar koji su pojave koje stoje iza ovoga osmislile i realizovale na opšte odobravanje i uz opštu korist ja ću da se postidim, u suprotnom vas molim da batalite suludo racunanje nekakvih troskova i profita koji ce uslediti, ostvimo to ljudima koji su placeni da sa time zamajavaju javnost i kaljaju svoj obraz.

na zalost, vreme da se sve ovo spreci pre nego sto bude nanesena nepopravljiva steta istice i bukvalno se sada vec meri ne mesecima nego nedeljama i danima. umesto da pokusamo da u poslednjem trenutku spasimo sta se spasiti moze mi ovde citamo nagadjanja trolova, utemeljena na... bem li ga na cemu
 
Prvi put sam na Promenadli zatekao dva bagera da rade u paru. Fakat ih je neko poterao da se ova agonija što pre završi. Bager u pozadini, bliži mostu, posipa rizlu sa crvenom glinom, ovaj drugi ga prati i baca krupni kamen u korito reke. Geotekstil? Hvala, ali ne hvala.

Pogledajte prilog 1

Na BW Residences evidentno se paralelno sa betoniranjem kreće i sa ređanjem zidova od cigle.



Rupa za kulu Beograd je potpuno neaktivna, nema bukvalno nikoga, da ne kačim sliku bezveze.
Millenium Team je sredio otprilike polovinu podlokanih ploča na Promenadli. Ostalo će, valjda, kad budu imali slobodnih radnika.
I ovako i onako će šetalište do proleća prirediti još dosta neprijatnih iznenađenja.
 
A ovako izgleda današnji izveštaj sa istog mesta, BgH2O, pod uticajem psihoaktivnih supstanci:

BG na vodi: Ne gase mašine, zidaju moćne bedeme
Beograd -- Izgradnja prvog objekta na prostoru "Beograda na vodi" užurbano napreduje - počeli su radovi na ploči sedmog sprata Kule A i petog sprata Kule B.

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI ČETVRTAK, 27.10.2016. | 08:39

Moćni bedemi kule se zidaju na samo dvadesetak metara od obale Save, na atraktivnoj lokaciji, koja je do pre dve godine bila deponija starog materijala, olupina brodova... Šetalište duž reke obogaćeno je brojnim sadržajima, a obaloutvrda je podignuta za dodatni metar, pa je kompleks potpuno zaštićen od eventualnih poplava.

Kako kažu u Belgrejd voterfrontu, najzahtevniji građevinski zahvati su u toku, a to sve zahteva veliko angažovanje radnika i organizaciju posla, kako bi se ispoštovali ambiciozni rokovi, pišu Večernje novosti.

Na izgradnji prve stambene zgrade, u tri smene uposleno je oko 400 radnika „Energoprojekta“.

Pored radnika, na najvećem gradilištu u ovom delu Balkana danonoćno radi i teška mehanizacija. Nekoliko desetina mašina ne gasi motore, a građevinski materijal se na više spratove prebacuje sa čak četiri krana.

“Pored spoljne konstrukcije zgrade, gde su radovi stigli do sedmog sprata, počeli smo i sa unutrašnjim radovima, odnosno sa podizanjem unutrašnjih zidova”, objašnjavaju investitori.

Kada budu završene 2018. godine, biće to najmodernije opremljen stambeni kompleks, sa jedinstvenim pogledom na Savu, Kalemegdan, Adu i panoramu prestonice. U zgradi koja će oblake parati na 72. metru, zainteresovanim kupcima je ponuđeno 296 stanova različitih kvadratura. Da bi se budući stanari ugodno sećali, napravljeni su brojni dodatni sadržaji.

“U neposrednoj blizini nalazi se sve što je potrebno za kvalitetan život ispunjen kulturnim sadržajima, sportom i rekreacijom, kao i za uživanje pored reke”, zaključuju u preduzeću Belgrejd voterfront.

Zgrade su smeštene na samoj obali reke, sa direktnim pristupom Savskoj promenadi, i sastoje se iz dvosobnih, trosobnih, četvorosobnih i petosobnih stanova sa fantastičnim pogledom na reku i grad. Prve stanare će ugostiti na proleće 2018. godine.

Posetiocima Savske promenade na raspolaganju je nekoliko igrališta za decu, teretana na otvorenom, teren za odbojku na pesku, solarni punjači za mobilne uređaje i brojni restorani brze hrane. Uz sve to, budući stanari moći će da uživaju u dva platoa namenjena isključivo njima i njihovim gostima, kao i u bazenu, teretani i prostoru za jogu i relaksaciju.

Podsetimo, direktor Beograda na vodi Nikola Nedeljković rekao je da je zadovoljan time kako napreduje prodaja stanova u prvoj kuli, dodajući da će biti izgrađeno više od 6.000 stanova i preko 120.000 kvadrata kancelarijskog prostora.
Kliknite za proširenje...
 
"Pored radnika, na najvećem gradilištu u ovom delu Balkana danonoćno radi i teška mehanizacija."

Najvećem gradilištu na Balkanu, kažu!! Koliko je kranova? 2? Alo' bre, gradi se zgrada i šetalište ispred nje.
 
I ja pizdim kada spominju grandioznost gradilišta, broj kraniva, šipova...
Pa jbt, koliko je kvadrata izgrađeno u Stepi, naselju Ivan Ribar, Belvilu...

Poslato sa telefona
 
@ Milos
Procitao sam nekoliko tvojih postova unazad. Ispravljam se. Ima dobrih postova i logiciras na osovu onog sto znas i predpostavljas, obimno prilazes, istrazujes.
Povremono procitam nesto na ovom sajtu i kada me nesto izrazitio ide na ganglije napisem komentar. To je bilo ono u vezi poslovnog prostora.
Ova studija o traznji za pp moze biti i tacna, a moze biti i falicna. U Bg postoji velika kvadratura nezavrsenih projkata za tu tzv "A klasu" poslovnog prostora. Takodje i cena izdavanja dugorocno pada-sto je vazniji pokazatelj za odrzivost ovih kvadrata. Toliko o traznji. Umesto davanja dozvola za nove projekta treba zavrsiti postojece.

VAznije od traznje je:

Da li apslolutni centar grada treba da oblikuje potraznja za poslovnim prostorom. I to A klase koja u Srbiji znaci segregovani, kontrolisan blok sa parkingom, koji ima sto manje veze za MESTOM. Za razliku od Zapada gde vlast i struka podrzavaju interpolaciju i prilagodjavanje tkivu centra grada.

Da li poslovne kule treba da budu simbol grada. Da li treba uzmu toliko najvrednije povrsine za njihove servise.

Da li treba da oblikujemo grad na osnovu onoga sto je trenutno isplativo i sto neki masivno subvencionisani investior moze da proda uz maksimalni profit. Uz ovu subvenciju da je pravio privatne vrtice i skole - opet bi napravio profit. Nema tog velikog.developera koji u Beogradu nije subvencionisan od strane gradjana. Ili je opljackana drzavna/drustvena firma, grad, opstina, republika za zemljiste, ili je opljackana banka za kredit, ili je pravljena neka kompenzacija sa drzavom ili paradrzavom, ili se radi sa crnim ili sivim parama koje nisu videle poreza.

U razvijenim zemljama drustvo ima cilj, a privatne pare se uklapaju u taj zajednicki cilj i zajedno prave vazne stvari.

Kod nas je osnovni cilj privatni profit. I to se otvoreno govori. I to cak ne profit domaceg konzorcijuma, penzionog fonda itd... vec mog prijatelja Al Abara!!!??
Mozda smo vec zaboravili - Vucic je hteo da proturi gradnju privatnih kvadrata na Kalemegdanu. Toliko drskosti.

Da drzava nije subvencionisala ove kvadrate sa recimo 70% zidanja u SA ne bi bilo. Tako da ovo nije trijumf privatne inicijative. Vec trijumf srpske gluposti.

Privatne pare gradile bi i grade - negde gde se isplati urediti zemljiste, izgraditi i prodati. Upravo ono sto i treba da rade privatne pare, ali samo ono sto im drustvo dozovoli, jer drustvo je visi interes.

Iste ove primedbe vaze i za trzne centre i za luksuzno stanovanje u SA i drugde.

GRADSKI PARK U SA, URBANA REGENERACIJA ZA BEOGRAD!
 
@Milos
Ova tvoje rezonovanje da Al Abar i prijatelji zele samo stanove jer je to najbrzi put da se iskesira ovaj njihov dil.... je sigurno tacno.
Ako zastanu sa gradnjom stanova, ne mogu da povuku profit i moraju da ulazu pare. Jer pp i hotel se tesko finansiraju of-plan i cesto se iznajmljuju a ne prodaju.
 
Nego, mene kopka to što gradnja tržnog centra podrazumeva potpuno iste probleme kao i gradnja hotelskog ili poslovnog kompleksa.
Ne možete tek tako prodavati pojedinačne jedinice/lokale u tržnom centru krajnjem kupcu. Problem je isti kao kod gradnje poslovnog prostora za izdavanje.
Ko će biti operater, a ko vlasnik tržnog centra u BNV-u?
S obzirom na razloge iz kojih BNV d.o.o nije spreman da bude vlasnik biznis parka za izdavanje, kako će da bude vlasnik tržnog centra?
Šta će uraditi sa onom pravougaonom rupom koju sada kopaju na prostoru tržnog centra?
 
@Došen,da ti ne citiram post u celosti izdvojio bih ovaj detalj:
"Da li apslolutni centar grada treba da oblikuje potraznja za poslovnim prostorom. I to A klase koja u Srbiji znaci segregovani, kontrolisan blok sa parkingom, koji ima sto manje veze za MESTOM. Za razliku od Zapada gde vlast i struka podrzavaju interpolaciju i prilagodjavanje tkivu centra grada."

Slažem se da nam poslovni prostori A klase u Bg-u liče na segregovane,kontrolisane blokove(prvo mi pada na pamet Airport City) gde su komercijalni sadržaji namenjeni i koncipirani prevashodno zaposlenima. O pojmu segragacije smo podosta diskutovali na ovoj temi,mada ja lično nemam utisak da će BNV biti baziran na principima zatvorenih,segregovanih poslovnih blokova. To se može i naslutiti na osnovu planirane izgradnje TC sa 3 zgrade (hotel,poslovna zgrada,stanovi) gde imamo jedan dobar primer nesegregovanog komercijalno-stambeno-poslovnog bloka.

Segragacija bi značila ograničenje,razdvajanje ljudi što nije po mom mišljenju ideja investitora naprotiv krajnji cilj im je okupljanje,masovnost,sto više ljudi koji će se slobodno kretati i cirkulisati,što više ljudi=veći profit.
 
Jel može neki pointer na te detalje kako će biti organizovan tržni centar, odnosno gde su hoteli, kancelarijski prostori, stanovi u sklopu tržnog centra, a gde je tržni centar u sklopu tržnog centra?
Čisto da možemo malo da tumačimo ove rupe što se iskopavaju pored Gazele...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh