Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Koliko se sećam, rok za iseljenje Glavne železničke stanice, kada se uračuna i 6 meseci produžetka, ulazi već u 2020. godinu.
Interesantno mi je ovo razmatranje koliko bi moglo da se iskamči za kvadrat u Bloku 18. Ni za investitora nije isto graditi jednu fazu A bloka po ceni 2100 eura kvadrat i graditi 456 stambenih jedinica po toj ceni. Povraćaj investicije može da traje godinama a na bilo kakav cash flow mogu da zaborave - ko će im bilo šta rezervisati i plaćati pre završetka gradnje ako govorimo o 456 jedinica koje još i nisu prvi red do reke.

U svakom slučaju, već tu cenovno ulaze u direktnu konkurenciju sa projektima koji se realizuju van BNV, a to već postaje ekstra zanimljivo. Da li će do 2020. bilo kakve komparativne prednosti BNV-a kao dela grada početi da se naziru? Hmmm... Ako zamislimo da se svi planovi rašćišćavanja realizuju u optimisitičkoj varijanti, Blok 18 će tada sa četiri strane biti okružen ledinom, samo će na jednom ćošku da se dodiruje sa BW Residences. U pesimističkoj varijanti biće isti krđ i lom kao i danas.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=403992#p403992:d1mrucnl je napisao(la):
Igor » 05 Sep 2016 08:00 pm[/url]":d1mrucnl]Izvor: Beobuild.rs

Beograd na vodi - novi stambeni blok 18
160905-BNV-Blok18-04b.jpg
The 70s called...
They want their architecture back.

Uzgred, zna li se namena prizemnog objekta? Guši mi prostor, a pretpostavljam da će tu biti neki kafić ili slično?
 
Uslužni centar bloka iz sedamdesetih. Kad je retro, nek bude dosledno retro.
 
Verovatno će se i ove 2 zgrade raditi fazno(pošto su potpuno odvojene jedna od druge).Ne bi me uopšte čudilo da se odrade komercijalni sadržaji u prizemlju i stave u funkciju, dok traju gradjevinski radovi na zgradama.
 
Šta je bre ovo, kakva su ovo komunstička sr.nja, kako će ovo da izgleda za 30 godina kad se sve završi kad već sada 30(minimum) zaostaje u arhitekturi. BW Residences sam nekako i progutao, al' ovo...
 
Ma i BW su zgrade u fazonu hotela iz 70ih, jedino je Kula Beograd objekat koji je u skladu sa svojim vremenom.
 
Ovako će ovo da izgleda kada se bude svečano obeležavao završetak svih radova u SA

tGIixSs.jpg
 
Neće tako izgledati, vidite da ima u prizemlju ankes i nalazi se uz glavnu saobraćajnicu Savskog amfiteatra. Takođe stambena viša zgrada ima svoje standarde koje smo mi dostigli još '70-tih godina i zato vam ovo liči na te godine, a u stvari kada se bude završila gradnja ovih zgrada videćete koliko je ovo moderan objekat u odnosu na sve što imamo u gradu za stambenu namenu ove visine.
 
Неће баш тако изгледати, али хоће баш овако...

27 марта 39 и 41


2z7e91y.jpg
 
Blizu si, ali će ovi stanovi imati veće staklene površine (od poda do plafona) koliko vidim na renderu što spada u višu klasu.
 
Dok 200+ ljudi u srpskom parlamentu bespogovorno kao jedan dize ruku i izglasava lex specialis imacete ovakvu gradnju. I treba da je imate, to je nasa mera, to je urbanizam Beograda 2016.

Zuma je ovde kacio slike Nice ili Lila koliko se secam, ali to je bazicna greska. BEograd se ne moze porediti sa takvim gradovima, mera beogradskog urbanizma su Skoplje 21. veka i slicni projekti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=404141#p404141:tdj4p3t8 je napisao(la):
Mair » 06 Sep 2016 12:39 pm[/url]":tdj4p3t8]Neće tako izgledati, vidite da ima u prizemlju ankes i nalazi se uz glavnu saobraćajnicu Savskog amfiteatra. Takođe stambena viša zgrada ima svoje standarde koje smo mi dostigli još '70-tih godina i zato vam ovo liči na te godine, a u stvari kada se bude završila gradnja ovih zgrada videćete koliko je ovo moderan objekat u odnosu na sve što imamo u gradu za stambenu namenu ove visine.

Kao prvo, glavna saobraćajnica Savskog amfiteatra je buduća saobraćajnica. Ne znamo kada će se ona graditi, ali da bi se uopšte izgradila potrebno je nasipanje terena. Imamo na forumu fotke iz sezone poplava, gde se lepo vidi da se pri vrlo visokim vodama, dok Sava još ne dostigne nivo šetališta, na prostoru bivše železničke stanice Beograd Spoljna već stvara jezero, jer je basen stanice oko jedan metar ulegnut u odnosu na okolinu.
A posebno je pitanje kako obaviti to nasipanje dok još uvek aktivna pruga ide preko tog ulegnutog terena koji treba nasuti!

A drugo, ovu tvrdnju koliko je planirani objekat moderan u odnosu na stambene kule slične visine, treba da elaboriraš. Otkud to znaš? Sam si rekao da je naša zemlja konstruktivne standarde za takve stambene kule dostigla još sedamdesetih godina, dakle šta je to što ovde ostaje da bude moderno?

To da li će staklene površine biti od poda do plafona znaćemo kada zgrade budu projektovane, totalno je glupo da komentarišemo render. Valjda će realna cena kvadrata na lokaciji diktirati ima li smisla izvoditi objekat toliko u staklu ili ne.
A konačno, izrada stambene kule u staklu, pa još na lokaciji gde će beogradsko sunce da prži sa svih strana a vetrovi duž reke da fijuču, čisto je rasipanje energije. Čak i onaj ko ima 2100 evra po kvadratu za stan, ne znam da li ima želju da plaća takve režijske troškove.
 
To u vezi staklo od poda do plafona koliko vidim na renderu biće samo u dnevnim sobama kao izlaz na terasu.
Što se tiče o modernosti. Mi nemamo primer renoviranja ili rekonstrukcije nekog stambenog solitera u gradu, ali na primer možeš da zamisliš da će se koristiti novi materijali i oprema u stolariji, liftovima, stepeništu i ostaloj opremi zgrade i stanova. Tako da ne treba potcenjivati projekat. Naši postojeći stambeni soliteri su u takvom stanju zbog teškog ratnog vremena od 10 godina koji je iza nas (1991-1999) i pre toga '80-tih godina minimalnog održavanja zgrada koje tada nisu bile privatne, pa se prema njima odnosilo dvaput gore. Inače u visinu se ide da bi se dobilo što više stanova na tom placu (lokaciji).
 
Lici nam na te godine, zato sto je bezidejno kao i ceo projekat BnV.
Blede kopije vec kopirane kopije... Posto je potrosena prica o bazenima i suncobranima (jer beograd nije Majami ni Dubai), sad su presli na kopije nekih drugih projekata.
Vremenska odrednica tu nije bitna, ili je bitna koliko i strucnost i iskustvo onih koji nas vode i odlucuju o buducnosti grada i zemlje.
Uostalom, cela danasnja situacija i ponasanje aktera je jedna bleda imitacija nekih prethodnih vremena i aktera.
Da stvar bude gora, danasnji "glumci" imaju sizofrenu potrebu da imitiraju nekoliko 'idola' istovremeno. Takav je i ovaj 'projekat' - sizofren.
Takav ce biti i urbanizam celog amfiteatra, pa se nemojte nadati da ce arhitektonska resenja biti ista drugacija.
Zato se pripremite na vreme. Bice ovde jos svacega. Period je dovoljno dug, a ruke pravim strucnjacima ce biti sve vise vezane.
Uopste se ne bih zacudio da u neko dogledno vreme na prostoru SA niknu i neprofitni stanovi, kuce u nizu, alubond 'poslovni' objekti, nekoliko spomenika seiku i njegovim precima...
Na sve to dodajte BRT (posto o metro sistemu vise niko ozbiljno ne zbori), zatim "najveci TC na Balkanu", promenadu koja postaje svetska atrakcija jer tone munjevito, zgradu "bivse" zeleznicke stanice u kruznom toku (koji opet u stvari nije kruzni tok)...

Dakle, sve ce na ovom prostoru biti neuspela kopija neceg vec vidjenog na nekoj drugoj lokaciji.
Sto se pre pomirite sa time, manje razocarenje vas ocekuje.

Ovo je od samih korena kompletno idiotsko i pogresno radjeno i zamisljeno.
"STO SE GRBO RODI, VRIJEME NE ISPRAVI"


Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Znači konstruktivno dobijamo stambene kule novobeogradskog tipa iz sedamdesetih, našminkane novijim i skupljim materijalima u stolariji, liftovima, stepeništima? Hvala, doviđenja.
Što se tiče održavanja stambenih zgrada, tačno je da ta kultura kod nas apsolutno ne postoji i to čak i nije direktna posledica ratova, već prosto toga da je sav naš stambeni fond do 1990. godine zapravo poklonjen pa je logično da su ljudi nezainteresovani za održavanje kada to što propada i nije njihova direktna investicija.
Tu facility management svakako može da pomogne, ali čak i pored toga, realno je bolja opcija da ste suvlasnik u zgradi sa do 50 stanova nego u zgradi sa 250 stanova. Zato nek se dobro zamisle oni koji bi da se skuće u BNV zgradetini.
 
Nije mi jasno kako je Design Worldwide Partnership dozvolio sebi da projektuje ovako nesto.
Ako pogledamo njihove reference imaju odlicne radove.

Architecture%20Bayat%20Plaza%20Medina%20KSA_d.jpg


marriot%20jeddah%20saudi%20arabia%20(2)_d.jpg


Najamat%20-%20Pictures%202.jpg


A za nas :?

160905-BNV-Blok18-04b.jpg
 
Dobro, realno ovo je samo za potrebe usvajanja DUP-a, koliko da imaju u rezervi jedan blok spreman za masovnu i jeftinu stanogradnju, ako ništa od drugih projekata iz pilot faze BNV-a ne bude pošlo kako treba.
A šta će se, gde, kada i kako graditi još uvek je potpuno otvoreno.
 
Sumnjam da je tako. Ovo je odraz realne mogućnosti naših kupaca za kupovinu toliko velikog prostora, a planiranje gradnje toliko mnogo kvadrata je rezultat čiste pohlepe i postavljanja nečijeg privatnog profita iznad svega. Što ne znači da zato ovakve jeftine zgrade treba graditi baš ovde, nego da je ovo mesto bolje dobrim delom upotrebiti za druge, nama važnije namene, baš kao što je ranije i bilo planirano. Sad je valjda sasvim jasno da je tačno ono što sam već duže vreme naglašavao, pošto je bitno da bi se razumela izabrana urbanistička rešenja. U pitanju je strogo i isključivo komercijalni poduhvat koji je dobio potpunu slobodu da radi šta hoće, i koji zato ni u najmanjoj mogućoj meri ne pravi kompromise sa potrebama grada. Ovo je, uz Kalemegdan, najelitniji prostor u gradu. Jedini veći ravni deo uz desnu obalu Save. Dakle mesto koje zahteva poseban tretman i zbog čisto funkcionalnih potreba grada (neki mostovi, ulice, metro, rekreaciona, rečna i pešačka zona mogu biti samo tu), ali i zbog oblika terena i mnogih drugih posebnih vrednosti koje ovaj prostor ima. I šta smo dobili? Tržni centar uz obalu reke? Maksimalno suženi javni prostor na obali koji je već i sada nedovoljan? Uske trotoare. Sveprisutne komercijalne anekse koji pokrivaju ogromnu površinu oko zgrada. Samo jedan procenat za kulturu. Samo jedan park. Zgrade čija je jedina istaknuta karakteristika da pakuju najveći mogući broj ljudi na najmanju površinu zemljišta. Jedini donekle elitni deo čitavog projekta će se izgleda oslanjati samo na blizinu reke i one zgrade koje su tamo. Ni na šta drugo. Ako je ovo najava drugih zgrada, sve ostalo će izgleda biti klasična jeftina masovna spavaonica i distribuirani tržni centar. Sumnjam da je iko mislio da je baš to prava budućnost za Savski amfiteatar. Osnovni problem je pogrešan koncept čitave celine, arhitektura pojedinih zgrada je samo manje važna posledica te početne greške.

BNV%20Blok%2018.png
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=404163#p404163:2d7bhem5 je napisao(la):
Max15 » Tue Sep 06, 2016 1:34 pm[/url]":2d7bhem5]Nije mi jasno kako je Design Worldwide Partnership dozvolio sebi da projektuje ovako nesto.
Ako pogledamo njihove reference imaju odlicne radove.
A za nas :?

160905-BNV-Blok18-04b.jpg
Prema svecu i tropar :D
 
Render je krajnje ODVRATAN! Mada kad London pored svih svojih zgrada i spomenika može da se hvali sa rugobom kakva je One Hyde Park onda može i kod nas ovo da prodje (ali na periferiji). Super bi stajalo kod mene u Rakovici ili na Mirijevu, Altini...

Nadam se da će mu dati malo duha sa tom fasadom.

No da ne bude da samo pljujem, brzo pokretanje većeg broja objekata u BnV bi mogla da rastereti bar malo Vračar, staru Zvezdaru i Voždovac od urbanističkog terora jer će se tražnja za premium stanovima sada fokusirati ovamo.
 
Пријекат је архитектонски одвратан али је зато урбанистички катастрофалан и апсолутно непримерен за Београд.

Наставља се вулгаризација Београда у његовом географском средишту градњом ових Дубаи/Панама сити стамбених комплекса друге или треће класе.

ПС: Немојте вређати београдску стамбену архитектуру 70их поређењем са овим руглом. Већина тих здања из 70их и те како располажу пристојним урб/арх изразом. То што је то наслеђе наружено неодржавањем, доградњама, распадом столарије, климама или што смо просто навикли да нам је заправо пола стамбеног наслеђа НБГ-а нпр обложено таквим луксузом као што су ситне керамичке плочице а друга половина изграђена у духу и те како квалитетног модернизма или брутализма је проблем нашег немара, необјективности и површних сватања урбаног простора у граду. Поврх свега, то што је 70их грађано је скоро без изузетка била социjална градња а ово у СА нам је потурено као елитна градња. Упоредите социјалну градњу 70их по Паризу, Берлину, Москви са нашом и схватићете вредност онога што ми имамо.
 
Zuma sada kada znamo visinu ovih zgrada u bloku, da li bi mogao da je uporedis sa visinom ostalih landmarkova u gradu...?


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Naravno, a kad već spominjemo visine, da iskoristim priliku da ponovim i jednu povezanu, a veoma važnu napomenu o kojoj je već bilo reči, ali je prošle godine prošla prlično nezapaženo.

Dakle, ovo sad nije 72 metra visine, kao prve dve zgrade, nego je 82 metra. To je 77+82=159m nadmorske visine za vrh. Što znači 43m iznad Terazija, 25m iznad Vračarskog platoa i 12 iznad Topčiderske Zvezde.

Ako već nema veze što ogromni zid zgrada na obali Save čini bespredmetnim posebnu visinsku poziciju Terazijskog grebena i hrama Svetog Save, a njega nebitnim, zagrađenim i nevidljivim sa reke i bilo kog dela grada levo od Save, onda da makar još jednom potsetim da će ovo potpuno da promeni lokalnu klimu u dobrom delu starog grada. Znamo da kultura više ne stanuje ovde, ali disati se ipak mora.

Savski amfiteatar ovako od amfiteatra postaje zatvorena kotlina. Dakle, umesto da su okolna uzvišenja u obliku potkovice, sa jednom stranom otvorenom prema vlažnom i hladnom vazduhu iznad reke, i strujanjima sa severa i zapada, što leti rashlađuje čitav ovaj deo grada, od sada ćemo na toj, ranije otvorenoj strani, imati skoro kontinualni zid zgrada visine od 70 do 80 metara. Što znači da će od asvalta usijani vazduh leti biti sasvim nepomičan, pa će se "disati na škrge", kao se to ranije slikovito govorilo za posebno vrele dane u starom Beogradu. Stvar će biti još mnogo gora sa klimatskim promenama, kad prosečna temperatura u gradu poraste za neki stepen, a letnji period se produži na skoro sva tri od četri bivša godišnja doba. Skoro sigurno će i u samom "elitnom" i jedinom parku BNV-a stajati jezero vrelog i nepomičnog vazduha, a sav narod koji ovde stanuje neće moći da iz parka pobegne na šetalište pored reke, zato što tu jednostavno više neće biti mesta, isuviše je usko. Beograđane je do sada od skoro kontinentalne klime leti donekle spašavao poseban reljef koji nigde ne pravi zatvorene kotline i potpuna otvorenost ka rekama i hladnijem vazduhu iznad njih (sve zgrade su bile niske). Napraviti ogroman veštački zid tik pored reke, zid koji sasvim prekida strujanje vazduha u centar grada je potpuno suluda ideja i teško ćemo je platiti.

Ovo je jedna gruba ilustracija problema mikro klime koju sam napravio prošle godine i pokazuje zatvorenost reljefa ovog dela grada kad se pregradi i poslednja otvorena strana amfiteatra.

SavskiAmfiteatarProfil1.jpg
 
Vrh