Baš zapetljano. Znači kuća je predratna, čoveku je "Iskra" 2006. godine kuću praktično poklonila, samo što mu je poklonila nešto što nije bilo knjižno vlasništvo "Iskre", a kuća stoji na zemljištu železnice.
Sad stanar vodi sudski proces za utvrđivanje vlasništva (sledeće ročište mu je u septembru), odbija ono što su nudili i ostalima iz Savamale (prelazak u stan za koji bi grad na određeno vreme plaćao kiriju) s tim da bi novi stan mogao da mu bude prepisan u vlasništvo, samo ukoliko na sudu uspe da utvrdi vlasništvo u Bari Veneciji.
Paralelno direkcija za GGZ pribavlja rešenje za uvođenje u posed na tom zemljištu železnice i na osnovu toga se donosi rešenje o rušenju.
Simpatična mi je ova borba zadnjeg domaćina Bare Venecije, ali da bi se kuća fizički branila mislim da bi trebalo pronaći elemente bezakonja u rešenju koje je doneto u korist direkcije. Plašim se, međutim, da rešenje o rušenju uopšte nije problematično, već je problematično samo selektivno sprovođenje zakona - ogroman broj stambenih objekata izgrađenih na tužem zemljištu širom Beograda bi mogao očas posla biti srušen, samo što taj film nećemo gledati, jer to se toleriše apsolutno svima, osim u ovom slučaju kada se predratna kućica nađe na putu Projekta od Nacionalnog Značaja.
Pravnici neka me isprave, ali čini mi se da ovaj čovek nikako ne može naplatiti naknadu za zemljište, koje je uknjiženo na Železnicu, a u najboljem slučaju može dobiti novi stan u vlasništvo kao kompenzaciju za stambeni prostor u kući, i to tek ako na sudu uspe da utvrdi svoje vlasništvo nad kućom.